Smenjen direktor Muzeja vazduhoplovstva Beograd

BEOGRAD – Pregrad Grandić smenjen je sa dužnosti direktora Muzeja vazduhoplovstva Beograd na sednici upravnog odbora ove institucije. Na taj način je jednoglasnom odlukom prisutnih predstavnika osnivača ove institucije stavljena tačka na još jednu javnu epizodu samovlašća u novijoj istoriji muzeja. Na istoj sednici izabran je novi vršilac dužnosti direktora dipl. ing  Zoran Radojević koji se sa Grandićem nekoliko dana ranije sukobio oko još jednog pokušaja neovlašćenog prekrajanja muzejskog fundusa.

 

Kako je Tango Six prvi javio u četvrtak popodne, višemesečna drama koja je usledila posle nekoliko javnih i internih razmimoilaženja direktora Predraga Grandića, zaposlenih i osnivača, okončana je sednicom upravnog odbora koju je zakazala Vojska Srbije zbog pritiska javnosti, osnivača i ministarstava. Na njoj je jednoglasno izglasano nepoverenje dosadašnjem direktoru Predragu Grandiću nakon čega je on smenjen.

Upravni odbor u sastavu – četiri predstavnika Vojske Srbije, dva predstavnika Jata (od tri koliko ova avio-kompanija ima u upravnom odboru) i po jedan predstavnik preduzeća 21. maj, Utva Pančevo i Prva petoletka imenovali su Zorana Radojevića, kustosa za tehniku za vršioca dužnosti direktora Muzeja vazduhoplovstva Beograd. Ovom odlukom muzej je dobio prvog kvalifikovanog upravnika posle Čedomira Janića koji će za 12 meseci koliko mu najviše može trajati mandat kao v.d.-u pokušati da ispravi nagomilane neregularnosti, uskladi sva nedorečena akta sa zakonom i inicira pre svega stručno a zatim i formalno približavanje muzeja Ministarstvu kulture i Muzeju nauke i tehnike.

Antidatiranje zdravog razuma

Neposredno pre ove sednice, na kojoj je Vojska Srbije očigledno uskratila svaku podršku čoveku kojeg je sama dovela na tu funkciju pod krajnje neobičnim okolnostima, Predrag Grandić je inicirao dve proceduralne vratolomije koje ilustruju njegov stil rezonovanja i nestručnost u poslu koji je obavljao.

Kako Tango Six saznaje, Grandić se na sednici upravnog odbora obratio njegovim članovima sa tvrdnjom da je to telo nelegitimno i da je potrebno ponovo utvrditi (kroz inspekciju) prava, obaveze i legitimnost svih institucija u upravnom odboru. Ovaj nelogični pokušaj (Grandić je izabran odlukom upravo tog i takvog upravnog odbora), ukoliko bi se posmatrao uzročno – posledično, poništio bi validnost njegove funkcije do sada, svih odluka i aktivnosti. Upravni odbor je jednoglasno ignorisao njegovo obrazloženje i zahtev.

Poslednja Grandićeva odluka prema aktu u koji je Tango Six imao uvid bila je da sve predmete koji su vezani za NATO bombardovanje 1999. godine ispiše iz inventara Muzeja vazduhoplovstva Beograd i „prebaci“ ih u vlasništvo vojnog dela muzeja – Muzeja jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva. Grandić se u tom aktu pozivao na dogovor sa majorom Aleksandrom Andrićem (zamenikom načelnika MJRV) kada je „odlučeno“ da se ovi predmeti (svi delovi F-117A, sve bespilotne letelice, projektili…) knjiže kao vlasništvo vojnog dela muzeja.

Nivo nestručnosti i samovolje Grandića i Vojske Srbije oličeni kroz tumačenje da su pomenuti predmeti „vojno vlasništvo“ ovim je dostigao još jedan zabrinjavajući momenat. Naime, vojni deo muzeja, Muzej jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, formalno i suštinski zapravo nije muzej, nema validan akt o osnivanju, ne poseduje rešenje ministarstva kulture da vrši muzejsku delatnost i ne poseduje ni jedan jedini predmet koji je muzeološki zaveden ili obrađen. Sa druge strane, Muzej vazduhoplovstva Beograd je sve predmete vezane za dešavanja 1999. godine zaveo i obradio po muzeološkim standardima.

Novi vršilac dužnosti direktora, za čije je imenovanje na pomenutoj sednici upravnog odbora bila i vojska, kustos Zoran Radojević suprostavio se Grandićevoj odluci argumentima koji pojašnjavaju nestručnost i samovolju prethodne uprave Muzeja vazduhoplovstva Beograd:

„U radu nekog muzeja, pa i našeg, je neuobičajeno da se muzejskom predmetu smanjuje nivo zaštite ili da se briše iz knjige inventara. Kada se za tako nešto i steknu uslovi, onda se na predlog višečlane komisije, iz muzeja kome je ovaj predmet poveren na čuvanje, uz obimnu propratnu dokumentaciju, obraća Narodnom muzeju koji opet formira komisiju pa se na osnovu višemesečnog ili višegodišnjeg rada, uz saglasnost Ministarstva kulture, daje negativan odgovor ili vrši smanjenje nivoa zaštite odnosno brisanje iz muzejskog registra, uz javno obrazloženje.

Iz ovog dopisa (originalnog Grandićevog naređenja, prim. red.) moguće je zaključiti, da je nezakonito smanjen nivo zaštite za 22 predmeta (brisanje iz registra) od strane nenadležne i nestručne osobe (Grandića, prim. red.). Pomenuti predmeti su sakupljeni tokom rata 1999. godine, zaštićeni, a većina je izložena na stalnoj izložbenoj postavci. Do sada je bilo nekoliko pokušaja da se ovi i još neki predmeti sakupljeni muzejskim radom, u toku rata 1999. godine, na različite načine, nezakonito izvezu iz naše zemlje. Svi ovi pokušaji su sprečeni, a smatrao sam da smo ih upisom u knjigu inventara i izlaganjem trajno zaštitili, ali vidim da nismo.“ – odgovara Radojević Grandiću.

Ovaj poslednji pokušaj izvršne odluke sada će verovatno biti poništen kao nezakonit i neovlašćen ali ostaje svedočanstvo pogrešnih odluka i pogrešnih predstava o načinu upravljanja kroz „izvršavanja naređenja“ radi zaštite (formalno nepostojeće) vojne imovine. Ono što je međutim možda i najsimptomatičnije su primeri vojnog kadrovanja i odluka po kojima su imenovani savetnici i zamenici direktora koji su pored svojih vojnih penzija uz plate u muzeju, bez ikakvih stručnih kvalifikacija osim vojne akademije, proglasili muzej delom svoje vizije za spas domaćeg vazduhoplovstva i njegove istorije. Vidljivih rezultata pored mnogobrojnih obećanja i planova nije bilo, jedan je dobio tri krivične prijave dok su starešine i bivši državni rukovodioci svima njima sada okrenuli leđa.