BEG airport status
Građanski rat u Siriji – pregled upotrebe vazduhoplovnih snaga

Građanski rat u Siriji – pregled upotrebe vazduhoplovnih snaga

BEOGRAD – Građanski rat u Siriji koji trenutno traje, u centru je interesovanja svetske diplomatije i svetskih medija, započeo je 15. marta 2011. godine, kao serija demonstracija inspirisanih tzv. arapskim prolećem, odnosno protestima opozicije koji su doveli do smene višedecenijskih režima u Tunisu i Egiptu. Međutim, čitava situacija počinje lagano da gubi kontrolu i pri pokušaju da se iskoristi sličan recept i za smenu Bašara al-Asada dolazi do građanskog rata u Siriji.

 

Etnička karta Sirije
Etnička karta Sirije

U nastaloj situaciji i Sirijska arapska armija (SAA), kao višenacionalna armija prošla je kroz iste „dečje bolesti“ kao i sve druge višenacionale armije u istoriji. Ali, za razliku od nekih sličnih situaciju u istoriji,SAA se nije raspala niti je prestala da postoji. Naprotiv, posle konsolidacije sopstvenih snaga ona u aprilu 2013. godine, angažujući jake oklopne snage koje su podržane artiljerijom i  vazduhoplovnim jedinicama a uz pomoć Hezbolaha prelazi u kontraofanzivu, i lagano preuzima inicijativu na frontu. Njeno vazduhoplovstvo takođe je prošlo kroz težak period, ali od septembra 2012. godine, ono počinje intenzivno da pruža podršku sopstvenim kopnenim snagama.

Stanje vazduhoplovnih snaga SAA trenutno nije 100% poznato, ali se po dosadašnjim dejstvima može zaključiti da je sačuvalo operativnu sposobnost i pored gubitaka u svojim redovima. Globalna igra Velikih i u Siriji je uzela danak u životima, pa kako bismo mogli donekle da shvatimo šta se zaista dogodilo ili šta se uopšte događa u ovoj predivnoj ali napaćenoj zemlji, treba da krenemo redom.
 

Kratak pregled situacije na terenu

 
Posle više od 40 godina vladavine porodice Asad pod uticajem revolucija u arapskim državama tokom zime 2010-2011. godine, došlo je do prve napukline u političkom sistemu 28. januara i 3. februara 2011. godine i poziv na demonstracije 22. februara 2011. godine Reformističke stranke Sirije sa sedištem i podrškom u SAD kao i podrškom Izraela, ne donose promene, ali svi novinari javljaju o društvenoj zaglušujućoj tišini pred eksploziju. Dolaskom arapskog proleća menja se situacija na Bliskom istoku i severu Afrike. U zemljama severne Afrike dolazi do političkih promena tokom kojih su mnogi dugogodišnji režimi i vladari svrgnuti demonstracijama i građanskim protestima (u Tunisu, Egiptu, Maroku) ali i građanskim ratom, kao što je bio slučaj u Libiji.

Do otvorene pobune protiv sirijske vlade dolazi 15. marta 2011. godine, demonstracijama u nekoliko manjih sirijskih gradova. U pokušaju smirivanja situacije predsednik Bašar al-Asad je pokušao dati ustupke demonstrantima, ali to nije dovelo do smirivanja situacije pa je vlada prešla na metodu „štapa i šargarepe“ to jest s jedne strane je davala političke ustupke od kojih najveći postaje ukidanje vanrednog stanja dok je s druge strane poslala tenkove i vojsku da uguši nemire. Slično kao i u Libijskom ratu za razliku od ostalih „mirnih arapskih revolucija“ u ovoj pobuni „nenaoružani“ demonstranti to jest civili su pružili oružani otpor što je dovelo do žrtava na obe strane iako je zbog neusporedivo bolje naoružanosti sirijske vojske odnos ubijenih vojnika nasuprot „civila“ oko jedan na prema šest. Zavisno od interpretacija borbe između vojske i demonstranata ili gušenje civilnih demonstracija se vode više od 45 dana, a sedište pobune je postao Dera, sirijski grad na granici s Jordanom. Bez obzira na nemire ili pobunu što je zavisno od interpretacija da sirijska vlada kontroliše situaciju zbog potpune lojalnosti vojske i zbog podrške većine stanovnika tako da su ove „demonstracije“ mnogo manje nego slične u Egiptu, Tunisu, Jemenu i slično. Međutim, posle oružanog sukoba i pogibije dva demonstranta na protestima 18. marta 2011. godine u Damasku dolazi do masovnih hapšenja.

Ubrzo zatim dolazi do otvorenog sukoba između Sirijske arapske armije (SAA) i pobunjenika oličenih u FSA ili u tzv. Slobodnu sirijsku vojsku. Budući da je SAA pre svega bila višenacionalna armija i ona je osetila probleme koje su imale sve slične armije u početku građanskog rata. Tako je iz redova SAA u redove FSA prešao određeni broj starešina koji nisu bili lojalni vladi u Damasku. Osim toga armija je počela da trpi teške gubitke i da gubi pojedine pozicije na terenu. U takvoj situaciji vlada odlučuje da glavninu elitnih snaga sačuva i da otpor pobunjenicima pruži sa manjim snagama, do završetka konsolidacije armije zbog odliva određenog broja starešina iz njenih redova.

U julu 2012. godine otpočinju dve veoma značajne bitke i to Bitka za Damask i Bitka za Alepo.
 

Dejstvo helikoptera Mi-17 po položajima FSA u okolini aerdroma Taftanaz, 19. jula 2012. godine
Dejstvo helikoptera Mi-17 po položajima FSA u okolini aerdroma Taftanaz, 19. jula 2012. godine

 

Bitka za Damask

 
Grad Damask, prestonica Sirije, bio je poprište građanskih protesta, nemira i otvorenih oružanih sukoba. Kao važan strateški centar u kome su smeštene državne institucije i vojni komandni centri u Damasku su vođene velike ulične borbe između armije i pobunjenika. U više navrata u Damasku su se odigravali i teroristički napadi bombaša-samoubica. U nedelju 15. jula 2012. godine, u večernjim satima, pobunjenici su krenuli u ofanzivu na Damask. Sukobi su započeti u predgrađima da bi se nekoliko dana kasnije proširili i na ostale delove grada. Sirijska vojska je uzvratila minobacačkom vatrom a ceo događaj je dodatno rasplamsao sukob koji je, praktično, prerastao u građanski rat. Nekoliko dana kasnije, 17. jula, SAA je pojačala dejstvo uvodeći u borbu i jurišne helikoptere kao i helikoptere topovnjače. To je bio prvi put od izbijanja sukoba da se u neposrednoj vatrenoj podršci koriste takve letelice.
 

Dejstvo helikoptera Mi-24D po položajima FSA u okolini Damaska, 17. jula 2012. godine
Dejstvo helikoptera Mi-24D po položajima FSA u okolini Damaska, 17. jula 2012. godine

Sirijska armija je takođe otpočela i granatiranje kvartova koje su pobunjenici tokom višednevnih borbi osvojili. Odlučna da povrati potpunu kontrolu nad Damaskom ona je otpočela ofanzivna dejstva na kvartove pod kontrolom pobunjenika. Kao dodatno pojačanje armija je izvela prebacivanje trupa sa Golanske visoravni. Sutradan, 18. jula, borbe su nastavljene većim intezitetom a pobunjenici su napadali važnije strateške tačke kao što su sedište obaveštajne službe, policijske stanice, kasarne i međunarodni aerodrom. Tokom sukoba, u terorističkom samoubilačkom napadu od strane grupe Liva al-Islam na centar obaveštajne službe ubijen je i sirijski ministar odbrane Daud Rajha, kao i njegov zamenik Asef Šavkat. Sirijska vojska je izvela pregrupisavanje trupa, pripremu i 20. jula započela ofanzivu u cilju oslobađanja prestonice. U tim dejstvima uspela je da odbaci pobunjenika iz njihovog uporišta u kvartu Midan, povrati kontrolu nad nekim kvartovima i, uz pomoć artiljerije, avijacije i oklopnih jedinica razbije veće pobunjeničke grupe koje su se infiltrirale u Damask. Najveće uporište pobunjenika u Damasku je ostalo u kvartu Salahedin na koga su snage sirijske armije skoncentrisale artiljerijsku i avijacijsku vatru.
 

Bitka za Alepo

 
Slobodna sirijska armija je 19. jula 2012. godine upala u delove grada Alepa i otpočela bitku za Alepo. Istovremeno održavani su protesti protiv režima Bašara al-Asada. Vojska Sirije je sutradan, 20. jula, započela granatiranje grada i položaja ustanika. Borbe između ustanika i regularne armije su trajale, promenljivog inteziteta, do otpočinjanja kontraofanzive Sirijske vojske, 28. jula 2012. godine. Nekoliko dana ranije, 24. jula, Sirijsko vazduhoplovstvo je po prvi put od izbijanja sukoba izvelo vazdušne udare po pobunjenicima, koristeći školske avione L-39 Albatros.
 

Sirijski avion Albatros L-39ZA raketira položaje FSA u okolini sela Tel Rafat, 37 km od Alepa, 9. avgust 2012. godine, Foto: Goran Tomašević, Rojters
Sirijski avion Albatros L-39ZA raketira položaje FSA u okolini sela Tel Rafat, 37 km od Alepa, 9. avgust 2012. godine, Foto: Goran Tomašević, Rojters

Intezitet borbi naročito je pojačan u toku prethodnog, 23. jula. Istovremeno sa pojačavanjem inteziteta borbi u zatvoru u Alepu, zbog loših uslova, izbila je pobuna koja je ugušena 24. jula sa oko 15 poginulih zatvorenika. Sutradan, 25. jula, Sirijska armija izvela je pregrupisavanje i pojačanje trupama dislociranih sa granice sa Turskom, uporedo sa intenziviranjem borbi u kvartu El Džamalija. Dana 27. jula Vojska Sirije je otpočela grupisanje artiljerije i tenkova oko Alepa i pripreme za kontraofanzivu. Istovremeno civili su napuštali grad, a pobunjenici ojačavali i prikupljali municiju i opremu. Sutradan, 28. jula, Sirijska vojska je otpočela kontraofanzivu u cilju zauzimanja Alepa i uništavanja pobunjeničkih snaga u gradu. Uz upotrebu tenkova i teše artiljerije, podržana iz vazduha helikopterima topovnjačama i lakom jurišnom avijacijom Sirijska vojska je otpočela kontraofanzivu u jugozapadnim delovima Alepa. U žestokim okršajima u Damasku u kvartu Salahedin i ostalim delovima grada poginulo je oko 29 ljudi. Pobunjeničke snage su oskudevale u sredstvima za odbranu od vazdušnih napada koji su nastavljeni i sutradan, naročito oko glavnog uporišta, naselja Salahedin.
 

L-39ZA Albatros u trenutku odbacivanja bombi na položaje FSA nedaleko od Alepa
L-39ZA Albatros u trenutku odbacivanja bombi na položaje FSA nedaleko od Alepa

 

Ofanziva FSA

 
Ubrzo zatim SAA pokreće kampanju vazdušnih napada u okolini Damaska po položajima FSA. Početkom novembra 2012. godine, FSA je imala znatno uspeha na severu zemlje ovladavši strateškim autoputom M5, što je dodatno izolovalo Alep i onemogućilo vladinim snagama da stave ovu oblast pod svoju kontrolu. Zbog nedovoljnog PVO oružja pobunjenici su odlučili da napadnu aerodrome vladinih snaga, koji su se nalazili u ovoj oblasti. Tako su 3. novembra 2012. godine napali aerodrom Taftanaz koji je bio baza za helikoptere SAA, sa kojeg su sirijski helikopteri poletali u borbena dejstva.

Dana 18. novembra FSA je ovladala bazom 46. divizije, jednom od najvećih baza SAA u toj oblasti. Borbe su nastavljene nesmanjenom žestinom. Tako su pobunjeničke snage pokrenule ofanzivu i u provinciji Hamam, što je primoralo vladu da izvuče veći deo svojih snaga iz tog područja, kako bi se sačuvale snage za odlučujuću borbu. Ubrzo su pobunjenici ovladali i gradom Harem nedaleko od granice sa Turskom. U tom trenutku pod kontrolom pobunjenika nalazilo se tri četvrtine provincije Hamam.

Dana 11. januara 2013. godine, islamističke grupe uključujući Al-Nusru ovladali su strateški vaznom vazduhoplovnom bazom Taftanaz. Ova baza je bila jedna od najvećih vazduhoplovnih baza na severu Sirije. Odatle je SAA svojim helikopterima dejstvovala po pobunjenicima.

Ubrzo zati, 17. novembra 2013. godine dolazi do otvorenog sukoba islamista i kurdske milicije u blizini grada Ras-el-Ain. Kurdske snage nanose težak poraz islamistima u okolini grada.
 
 

Uništen helikopter u vazduhoplovnoj bazi Taftanaz, koja je pala u ruke pobunjenika 11. januara 2013. godine
Uništen helikopter u vazduhoplovnoj bazi Taftanaz, koja je pala u ruke pobunjenika 11. januara 2013. godine

Od 2. marta 2013. godine, dolazi do intenzivne borbe između pobunjenika i vladinih snaga. Istog dana SAA je povratila nekoliko sela uz autoput nedaleko od Alepa.

Sirijska avijacija je 18. marta 2013. godine napala po prvi put  položaje FSA u Libanu nedaleko od grada Arsal.

Pobunjenici su 23. marta zauzele bazu 38. divizije PVO SAA u provinciji Dara, koja se nalazila blizu strateškog autoputa koji povezuje Damask sa Jordanom. Pobunjenici su u tom trenutku ovladali granicom sa Jordanom u dužini od 25 km. Do 3. aprila pobunjenici su ovladali sa još jednom bazom SAA.
 

MiG-21 RV Sirije dejstvuje po položajima FSA na granici sa Libanom, 19. mart 2013. godine
MiG-21 RV Sirije dejstvuje po položajima FSA na granici sa Libanom, 19. mart 2013. godine

 

Borbena dejstva protiv sirijske avijacije

 
Sve do septembra 2012. godine, sirijska vojska je u borbenim dejstvima upotrebljavala helikoptere i mlazne školsko-borbene avione, a retko kad su upotrebljavani „čistokrvi“ borbeni avioni. Od septembra u borbenim dejstvima sve češće upotrebljavaju se borbeni avioni MiG-23BN.
 

 MiG-23BN dejstvuje po položajima FSA sa dve bombe FAB-250

MiG-23BN dejstvuje po položajima FSA sa dve bombe FAB-250

Zbog sve češćeg odgovora avijacije, pobunjenici odlučuju da napadnu vazduhoplovne baze pešadijom. Razlog tome je taj, što pobunjenici nisu raspolagali efikasnom PVO. Tako su napadnute vazduhoplovne baze Abu Ad Duhur, Šajrat, Tijas, Taftanaz, Minah, Komanda vazduhoplovnih snaga u Damasku, kao i još neke vazduhoplovne baze.
 

Rep jednog od oborenih aviona MiG-21 nedaleko od vazduhoplovne baze Abu Ad Duhur, 21. septembar 2012. godine
Rep jednog od oborenih aviona MiG-21 nedaleko od vazduhoplovne baze Abu Ad Duhur, 21. septembar 2012. godine

Prema tvrdnjama FSA tokom napada na vazduhoplovne baze koje su se nalazile između Alepa i Idliba, pobunjenici su uništili pet helikoptera na terenu, dok su kod Alepa navodno uništili 11 helikoptera. Takođe FSA je imala i delimičan uspeh u obaranju aviona. Prva žrtva bio je jedan MiG-23BN, koji je oboren 13. avgusta 2012. godine dejstvom protivavionske artiljerije.

Tokom borbenih dejstava, snage FSA 27. avgusta 2012. godine, obaraju jedan Mi-8TV. Od prenosnih raketa Z-V pobunjenici su raspolagali sa raketama Strela, da bi ubrzo zatim iz Turske dobili 14 kompleta raketa FIM-92A Stinger koje je po licenci proizvela turska kompanija Raketsan. Međutim, isporuka stingera pobunjenicima dovelo je do negodovanja SAD i zemalja Zapada, te su isporuke prekinute. Do sad nije potvrđeno nijedno obaranje od strane reketa Stinger.  Tako da se s pravom može postaviti pitanje – gde su rakete završile?

Tokom borbenih dejstava u selima oko grada Hafa u primorskoj provinciji Latakia, 5. juna 2012. godine napad vladinih snaga podržavali su helikopteri Mi-24. Sirijske snage zauzele su teritoriju posle osam dana krvavih borbi.

Budući da se Turska otvoreno stavila na stanu pobunjenika, dolazi do razmene vatre između SAA i turskih snaga. Tako je 22. juna sirijski RS Pancir S1 (prema drugim izvorima upotrebljena je cevna PVO artiljerija) oborio turski F-4 Phantom-II (RF-4) unutar sirijskog vazdušnog prostora. Međutim, ni do danas se nije tačno utvrdilo da li je avion oboren unutar sirijskog vazdušnog prostora, ili je oboren u međunardnom vazdušnom prostoru. Turski premijer Redžep Taip Erdogan, otvoreno je zapretio vojnom intervencijom protiv Sirije. Sirijski se predsednik za incident javno izvinio. Početkom oktobrа 2012. godine, sirijske snаge su tokom borbi sа pobunjenicimа ispаlile nekoliko grаnаtа nа turski grаd Akčаkаli i tom prilikom ubile pet osobа. Turske snаge su odgovorile grаnаtirаnjem sirijskih položаjа i odobrаvаnjem vojne intervencije turske vojske nа teritoriji Sirije.
 

Sirijski Su-22 izbacuje IC mamce prilikom napada na položaje pobunjenika
Sirijski Su-22 izbacuje IC mamce prilikom napada na položaje pobunjenika

Posle pobune Kurdа nа jugoistoku Turske, konvoj turske vojske u prаtnji nekoliko helikopterа je 7. avgustа 2012. godine ušаo u sirijski grаd Džаrаbluis u regionu nаseljenom Kurdimа. Kontingent turskih vojnikа se vrаtio u svoje bаze nаkon sаt vremenа. Portpаrol kurdske milicije u pogrаničnim grаdovimа Kobаni i Efrin optužio je turske snаge dа snаbdevаju oružjem i municijom sirijske teroriste koji se bore protiv sirijske vojske. Tursko ministаrstvo inostrаnih poslovа je demаntovаlo dа je turskа vojskа ušlа u Siriju.

Turskа je 23. septembrа objаvilа dа dovlаči oklopnа vozilа i аrtiljeriju nа sirijsku grаnicu. Ankаrа je preuzelа tаj korаk posle bombаrdovаnjа i serije incidenаtа nа grаnici sа Sirijom od kojih je nekoliko meštаnа lаkše povređeno.

U sirijskoj pokrаjini Al-Rаkа vođene su teške borbe između vlаdinih trupа i pobunjenikа. U medijаmа su se u više nаvrаtа pojаvile informаcije dа se pobunjanici kriju od progoniteljа u Turskoj.

Turskа аrmijа je 6. oktobrа odgovorilа vаtrom, kаdа je nа njenu teritoriju sа strаne Sirije pаlа grаnаtа. Minobаcаčkа grаnаtа je eksplodirаlа pored fаrme nа grаnici sа Sirijom. Projektil ispаljen sа teritorije Sirije je pаo prethodni dаn u selu Gjuvenč u pogrаničnoj teritoriji Hаtаj. Žrtаvа nije bilo, а Turskа аrmijа je odmаh odgovorilа аrtiljerijskom vаtrom. Vlаsti Sirije su zаbrаnile svojoj vojsci bilo kаkvu аktivnost nа deset kilometаrа od turske grаnice. Sirijsko vаzduhoplovstvo tаkođe je morаlo dа se drži nа rаstojаnju od deset kilometаrа. Tаko je Sirijа fаktički zаtvorilа nebo nаd delom svoje teritorije, što već poduže vreme priželjkuju ustаnici koji nemаju sаvremenа sredstvа protivvаzdušne odbrаne. Ministаr spoljnih poslovа Turske Ahmed Dаvutoglu izjаvio je dа mаndаt zа vođenje vojnih operаcijа preko grаnice sа Sirijom, koji je dаo pаrlаment Turske, ne znаči objаvljivаnje rаtа Siriji.
 

Sirijski Su-22 tokom napada na položaje FSA u blizini granice sa Turskom, 17. novembar 2012. godine
Sirijski Su-22 tokom napada na položaje FSA u blizini granice sa Turskom, 17. novembar 2012. godine

Vojno-pomorske snаge Egiptа i Turske izveli su 8. oktobrа 2012. godine, sedmodnevnu vežbu svojih flotа u istočnom Sredozemlju nedаleko od obаle Sirije. Domаćin vežbe bio je Egipаt. Turskа je poslаlа dve fregаte, dvа rаketnа brodа, jedаn tаnker, dvа desаntnа brodа, dvа helikopterа, četu marinaca i jedinicu specijаlаcа. O tome koje snаge i sredstvа će аngаžovаti Egipаt, nije objаvljeno. Vežbe, pod nаzivom „More prijаteljstvа“, trаjаlo je do 14. oktobrа.

Ubrzo zatim dolazi do incidenta sa sirijskim putničkim avionom, da bi potom Sirija zatvorila svoj vazdušni prosor za turske putničke avione. Kao odgovor na sirijski postupak, 14. oktobra Turska je zatvorila svoj vazdušni prostor za sirijske civilne avione.

Počevši od 30. oktobra sirijska vojska je proširila zonu borbenih dejstava za jurišne avione. Nekoliko aviona je napalo snage FSA nedaleko od Damaska u okrugu Džabar. Sledećeg dana u distriktu Ran al-Den od strane militanata ubijen je komandant Vazduhoplovnih snaga Sirije general Abdulah Mahmud al-Kalidi. Već 3. novembra otpočinje otvoren napad na vazduhoplovnu bazu  Taftanaz. Borbe su nastavljene nesmanjenom žestinom, ali su vladine snage bile primorane da napuste neke položaje, kako bi izbegle veće gubitke u ljudstvu. Usled toga  11. januara 2013. godine, islamističke grupe uključujući Al-Nusru ovladali su strateški važnom vazduhoplovnom bazom Taftanaz. Od januara 2013. godine pod potpuno okruženje pobunjenika dospela je vazduhoplovna baza Minah u provinciji Alepo. Međutim, SAA nije napustila opkoljene snage već je njihovo snabdevanje vršila vazdušnim mostom. Zahvaljujući tome, opkoljene snage su uspele da odbiju brojne napade pobunjenika. Avijacija je dejstvovala po snagama pobunjenika neprekidno, tako je bila primorana da 18. i 19. marta 2013. godine dejstvuje i unutar vazdušnog prostora Libana, po položajima FSA. Pripremajući se za predstojeću ofanzivu, SAA je napustila još neke baze pod borbom. Tako su pobunjenici 23. marta zauzeli bazu 38. divizije PVO SAA u provinciji Dara, koja je bila opremljena RS Dvina i Volhov.
 

Su-22 prilikom podrške trupama SAA 15. decembra 2012. godine, nedaleko od Damaska
Su-22 prilikom podrške trupama SAA 15. decembra 2012. godine, nedaleko od Damaska

 

Aprilska ofanziva vladinih snaga, bitka za Al-Kusair

 
Pripremajući se za ofanzivu, vladine snage su napuštajući pojedine baze pod borbom razvlačile snage pobunjenika. Na ovaj način snage SAA su stvorile povoljnu početnu poziciju za predstojeću ofanzivu. Treba izneti i podatak, da su se u borbe na strani vlade u Damasku posle uspešnog pregrupisavanja uključile i snage Hezbolaha.

Posle šestomesečne pobunjeničke blokade grada Vadi Al-Deifa, SAA je uspela da odblokira ovaj grad 17. aprila 2013. godine, čime je otpočela ofanziva vladinih snaga. Ova ofanziva omogućila je vladinim snagama da uspešno vazdušnim putem snabdevaju dve svoje opkoljene baze. U ovoj ofanzivi masovno se koristi avijacija kako za neposrednu podršu, tako i za snabdevanje opkoljenih garnizona. Snage FSA su počele da trpe velike gubitke u ljudstvu.

Bitka za Al-Kusair otpočela je 19. maja 2013. godine napadom SAA i snaga Hezbolaha na položaje pobunjenika. Žestoke borbe su vođene tri sedmice, da bi vladine snage u potpunosti ovladale gradom 5. juna 2013. godine. Borbe se i dalje nastavljaju, ali sad vladine snage imaju inicijativu. Ubrzo po pokretanju ofanzive vladinih snaga, iznad Libana pojavili su se izraelski borbeni avioni koji neometano lete, a neki su i dejstvovali po bazama Hezbolaha i po položajima SAA ne ulazeći u vazdušni prostor Sirije.

Su-22 izbacuje IC mamce tokom podrške trupama SAA koje su upravo krenule u ofanzivu protiv snaga pobunjenika
Su-22 izbacuje IC mamce tokom podrške trupama SAA koje su upravo krenule u ofanzivu protiv snaga pobunjenika

Ubrzani rаzvoj dogаđаjа u poslednjim sаtimа u Siriji – posle potpunog preuzimаnjа kontrole nаd gradom Al-Kusаir i okolinom, SAA pokrenulа je 9. juna operаciju u Alepu pod nаzivom Severnа Olujа.

Premа poslednjim informаcijаmа vojskа je zаtvorilа glаvne prilаze grаdu i pripremа se za nаpаd nа pobunjeničkа uporištа u prigrаdskim nаseljimа Hаiаn, Khirbet Andаn, Tel Rifаt i A’zаz.

Podsetimo, ovo je istа tаktikа kojom je u 16 ​​dаnа preuzetа kontrolа nаd Al-Kusаir – vojskа je prvo krenulа u obrаčun sа militаntimа u okolnim nаseljimа te je tek po njihovom zаuzimаnju pokrenut ulаzаk u sаm grаd.

Gotovo neprekinuti niz pobedа SAA trаje već nedeljаmа i jаsno je kаko su pobunjeničke snаge poprilično demorаlisаne u ovom trenutku, nаročito i zbog činjenice dа su njihovi vodeći ljudi pre dvadesetak dаnа isticаli kаko će Al-Kusаir biti „odlučujućа bitkа zа Siriju“
 

Sirijski Mi-17 dejstvuje po snagaama FSA
Sirijski Mi-17 dejstvuje po snagaama FSA

 

Globalne igre velikih

 
Od početka Sirijske krize u nju su umešane i velike sile Zapada i Istoka. Može se slobodno reći da je Sirija ona karta koja nedostaje kako bi se sklopila mapa nove podele sveta koju od 1945. godine igraju Amerikanci i Rusi. Kako se ta igra igrala, može se videti iz bliske prošlosti kad su po prvi put tokom Kubanske krize dve velike sile dogovrile podelu svojih interesnih zona. Kako se odnos snaga menjao, tako bi teg na vagi prevagnuo čas na jednu čas na drugu stranu. Ne treba zaboraviti da je SSSR iskoristio nastalu priliku posle američkog poraza u Vijetnamu, te da je celu jednu deceniju on diktirao svetske odnose u skladu sa svojim interesima.

Za to vreme SAD su se oporavljale od poraza u Vijetnamu. Počevši od 1986. godine, odnos snaga je bio na ravni, da bi posle pada Berlinskog zida, teg na vagi prevagnuo na stranu SAD. Međutim, posle završetka Hladnog rata i ponovnog vraćanja Rusije na svetsku pozornicu vaga počinje da se niveliše. Ako je Rusija pustila niz vodu Libiju i Gadafija jer joj je ovaj ostao nešto dužan, Asadova Sirija dobila je njenu otvorenu podršku, što mu omogućuje da opstane na vlasti ali samo dotle dok je to interes Rusije. Otvorenom podrškom Kine i Rusije, blokirano je nekoliko rezolucija zahvaljujući čime je sprečena otvorena vojna intervencija druge sile (SAD) u Siriji, što nije urađeno u Libiji jer je to bio i interes Rusije (da se sa vlasti makne Gadafi).

Američkim forsiranjem arapskog proleća, međutim, došlo je do iznenadnog gubitka kontrole nad situacijom. Tako da se „proleće“ prelilo i na Tursku iako Erdogan to negira, a opasno su ugroženi i Liban i Jordan. Zbog nastale situacije, ugroženim se osetio i Izrael čija avijacija sada neometano patrolira vazdušnim prostorom Libana, dok je Jordan zatražio pomoć od SAD, a ovih dana treba da se održi i vojna vežba američke i jordanske armije u Jordanu. Za tu priliku iz SAD trebaju da stingu u Jordan američki lovci F-16 i RS Patriot. Za to vreme Rusija igra perfidnu igru tvrdnjom da će da isporuči Siriji lovce MiG-29M/M2 i RS S-300. Međutim, poznato je da Siriji ova sredstva trenutno ne trebaju, već da joj pre svega treba tehnika za KoV i jurišni avioni poput štrumovika Su-25, koji bi neprestano podržavali snage u ofanzivi. Za sad trenutno ne postoji opasnost od otvorene intervencije Izraela, te zbog toga joj i ne trebaju novi lovci i RS S-300 (jer za ta borbena sredstava pretpostavka je da u ovom trenutku, ona nema ni obučeno ljudstvo). Jedina opcija predstavlja da Rusi dopreme RS S-300 u svoju pomorsku bazu u Siriji i to sa svojim posadama, kako bi parirali Amerikancima u Jordanu. Ali, to za sad nije realno, jer kako se situacija odvija izgleda da su Veliki odlučili da Asad pobedi, a da su pobunjenici pušteni niz vodu, da se lagano dave u vrtlogu globalnih igara Rusije i SAD.
 
 

[easy-social-share buttons="facebook,twitter,google,pocket,linkedin,mail" counters="1" counter_pos="inside" total_counter_pos="none" fullwidth="yes"]

    Komentari

    М

    Нисам поборник ни Башаров а ни побуњеника.Текст је баш добар.Браво.

    Odgovori
    pr

    Teskt je dobar, samo ima jednu manu. Pobunjenici su u stvari teroristi!!!

    Odgovori
    de

    napisali ste jedan dobar rezme dvogodisnjeg rata. bez prevelikog zalazaenja u detalje. bravo !

    Odgovori
    Mi

    Ovo je mnogo dobar tekst i odlična analiza. Bravo za autora!

    Odgovori
    А

    Одличан текст. Само нисам баш сигуран да су сви одлучили да Асад превагне.

    Odgovori
    pr

    Rusi i Kinezi jesu,i to je dovoljno.

    Od

    Svaka cast na tekstu, s obzirom da se dugo nije pojavila neka konkretna naliza celokupnog stanja na terenu

    Odgovori
    mi

    Retko kvalitetan i detaljan tekst, niko ništa dosad kod nas nije napisao ovako iscrpno o situaciji u Siriji. Takođe i nepristrasno, što je misaona imanica za dnevnu štampu.

    Odgovori

    Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

    Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

    Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

    Ostavite odgovor

    Najnoviji komentari

    Vlad na: U Hrvatskoj se srušio MiG-21, piloti se katapultirali, komandant HRZ-a izneo za sada poznate detalje, sumnja se na otkaz motora

    Avioni padaju bilo da su istočne ili zapadne proizvodnje. Koliko sam razumeo ljude kojima je Mig 21 posao, za preživljavanje njegovih pilota prilikom akcidenta je bitno da avion bude na dovoljnoj visini. To sa našim Mig-om 21 UM nije bio slučaj. Očito je da se u ovom slučaju otkaz motora desio na većoj visini te…

    07. Dec 2022.Pogledaj

    Milan na: U Hrvatskoj se srušio MiG-21, piloti se katapultirali, komandant HRZ-a izneo za sada poznate detalje, sumnja se na otkaz motora

    Mig 21 nije akrobatski avion i sa svojim delta krilom i čudnim profilom u podzvučnom letu ne prašta nikakve greške. To je razlog tolikih padova u svim zemljama do sad, naročito kad se taj avion upotrebljava za širok spektar zadataka za koji i inicijalno nije bio konstruisan (a konstruisan je samo da poleti i sruši…

    07. Dec 2022.Pogledaj

    Zicer na: U Hrvatskoj se srušio MiG-21, piloti se katapultirali, komandant HRZ-a izneo za sada poznate detalje, sumnja se na otkaz motora

    Jebala te sovjetska tehnologija? Pa ta tehnologija je izbaciva sedista koje Rusija proizvela je spasila ova dva piota. Jednako padaju i zapadni avioni. Pa jedna Francuska ne proizvodi izvaciva sedista. a ti psujes Rusku tehnologiju, koja je stara 60 godina a radia je.

    07. Dec 2022.Pogledaj

    Feline na: Predstavljen novi američki strategijski bombarder B-21 Raider: Prvi novi bombarder u svetu nakon Hladnog rata

    @B kao Beograd Ne znam ko je konstruktor B-2, ali je jasno da je ovdašnji komentator Petrovic Dusan bio konsultovan oko umanjivanja radarskog odraza i kod B-2 a i kod B-21, evo čovek je podelio sa nama jednu tajnu nevidljivosti stealth aviona: “@Stojko Da, jer je ranije mogao samo nocu da bude nevidljiv.Ali zbog napretka…

    07. Dec 2022.Pogledaj