Letačke priče Suada Hamzića: „Opet vas dvojica. Nemojte više. Žalili su se civili.“

Tango Six nastavlja sa objavljivanjem letačkih memoara Suada Hamzića. Dobili smo ekskluzivno pravo da prvi u nastavcima prenesemo najzanimljivije priče jedne izuzetne letačke karijere pilota Ratnog vazduhoplovstva i Protivvazdušne odbrane Jugoslovenske Narodne Armije. Danas se vraćamo u incidentna ali pre svega lepa vremena.

To popodne, skoro predveče poleteh, opet sa Fjakom uz krilo.

OZN nas prvo uputi u zonu očekivanja a nakon nekoliko minuta nam dade kurs ka cilju udaljenom preko 30 km. Leteli smo ka jugu na oko 8000 metara. Vidim da je to paralelno sa koridorom ka Splitu ali izvršavam naredbu OZN. Minut kasnije koriguje nam kurs za desetak stepeni ulevo. Izvršavam i u daljini vidim avion, očigledno u koridoru, verovatno civil?

Javljam moju pretpostavku ali me OZN ne čuje ili nema vremena da mi odgovori jer drugi par lovaca upravo finalno navodi negde u svojoj zoni odgovornosti.

Sa 950 – 1000 km/č brzo pristižemo „cilj“ negde južno do Drvara koji očigledno leti u koridoru u pravcu radio fara VRL (Vrlika), dakle leti ka Splitu. OZN sada simultano vodi još dve grupe lovaca i očigledno je ili zaboravio ili nema vremena za nas.

Smanjujemo brzinu i približavamo se, sve je očiglednije civilu, tačnije JAT-ovom DC-9.

Prilazimo mu, ja sa njegove desne a Fjaka, prestrojivši se, sa njegove leve strane. Prilazimo civilu uz krila i pratimo ga kao počasna pratnja nekom visokom državnom gostu.

Javljam da se radi o JAT-ovom DC-9, registarske oznake te i te ali OZN zauzet važnijim zadatkom ne reaguje. Pratimo tako dobra dva minuta našu „devetku“ gledamo kako kroz prozore vire i mašu nam znatiželjni putnici ali i pilote koji pokušavaju da nam, takođe mahanjem, ali nervoznijim, pokušavaju staviti do znanja da se moramo udaljiti. Da ih ugrožavamo.

– Vidra 12 gde ste vi? – čujem glas OZN koji nas se setio tj. našao vremena za nas.

– Ispred VRL, pratimo ovaj JAT-ov… –  pravim se naivan.

– Ostavite ga odmah. – naredi OZN.

– Razumeo, 12. – odgovorih prevrćući avion preko desnog krila dok je Fjaka prevrtao svoj avion preko levog krila.

Nađosmo se na oko 2-3.000 metara, Fjaka mi se pristroji u smaknuti poredak i uputismo se ka aerodromu.

– Opet vas dvojica. Nemojte više. Žalili su se civili. – bio je komentar našeg komandira „Lipog“ kako smo zvali Kulić Marka.

Bilo je jasno da je prijava protiv nas stigla pre nego što su točkovi naših aviona dodirnuli beton poletno-sletne staze.

Pretpostavljeni su nam lako praštali, sećajući se valjda da su i oni nedavno bili mladi piloti, puni entuzijazma.