Da li će opstati srpska vojna transportna avijacija?

Beograd – U nedavnom intervjuu dnevnom listu “Danas“ Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković između ostalog rekao je da se “nastavja modernizacija radara, aviona G-4 i T-70“. Pre tri dana Vojska Srbije je najavila i prodaju viška vojnih aviona među kojima su Orlovi, An-26 i Jak-40. Ovoga puta osvrnućemo se na transportne avione i analizirati kakve su perspektive ove vrste avijacije u RV i PVO.

 
 

 
 
General Diković je spomenuvši modernizaciju aviona T-70 (to je službena vojna oznaka aviona An-26) verovatno mislio prvenstveno na remont ovog aviona. Podsetimo, Vojska Srbije je u proteklih nekoliko godina aktivno koristila dva aviona An-26 koji su se pokazali izuzetno korisnim pre svega u transportu pripadnika VS u mirnovnim misijama. Još 2006. godine odlučeno je da se pored lovačkih aviona i helikoptera na remont pošalju i dva aviona An-26. Odlučeno je da se avioni remontuju i modernizuju u Rusiji, u Zavodu broj 412 u Rostovu na Donu. Modernizaciju aviona uradila je ukrajinska firma Stork iz Kijeva koja radi za avijacijski kompleks ANTK Antonov.

Prvi avion ev broja 71386 poslat je na remont januara 2008. a stigao je iz Rusije 3. jula iste godine. Ovaj primerak je od nove opreme dobio sistem satelitske navigacije Garmin GNS 530, sistem za upozorenje i izbegavanje udara u tlo Honeywell EGPWS Mark VI, sistem za kontrolu saobraćaja i izbegavanje sudara Rockwell Collins TCAS II i jedan višenamenski kolor pokazivač Kontur NIIRS MFI A813-0409.5. Inače što se tiče starosti aviona An-26 71386 treba reći da je proizveden 05.12.1984. u Kijevu, Ukrajina, SSSR i predstavlja najmlađi primerak ovog tipa aviona u VS.

Drugi avion An-26 ev. broja 71364, proizveden 1975. upućen je na remont i modernizaciju novembra 2008. a završen krajem aprila 2009. Od nove opreme dobio je radar Bendix-King RDR-2000, sistem satelitske navigacije Garmin GNS-530, sistem za upozorenje i izbegavanje udara u tlo Honeywell EGPWS, sistem za kontrolu saobraćaja i izbegavanje sudara Rockwell Collins TCAS II, ELT lokatore i višenamenski pokazivač Bendix-King KMD 540. Oba aviona su nakon remonta dobili da mogu da lete još 6 godina, 5000 sati leta ili 5000 sletanja a produžen je i životni vek. Avion

71386 prestao je da leti početkom decembra 2014. kada su mu istekli svi resursi a An-26 71364. će moći da leti do 25. oktobra 2015 kada mu ističe životni vek. Tako danas RV i PVO raspolaže samo sa jednim operativnim transportnim avionom An-26. Vrlo lako se može desiti da ove godine Srbija ostane bez ijednog An-26 a prvi avion je već prošle godine trebao biti poslat na još jedan remont.

Na aerodromu Batajnica se pored ova dva aviona nalaze još 4 An-26 proizvedena 1975. i 1976. godine i mala je verovatnoća da će ti avioni ostati u sastavu VS. Bilo je navodno predviđeno da se bar još jedan ako ne i dva aviona remontuju ali do toga ipak nije došlo pre svega zbog loše finansijske situacije.

Podsetimo, SFRJ je nabavila ukupno 15 dvomotornih turboelisnih visokokrilnih lakih transportnih aviona An-26, 14 u periodu 1975-76. a jedan 1984. a novoformirana država SRJ je 1992. preuzela svih 15 aviona. Tokom 90-tih dva aviona su prodata Kongu, 1999. su na zemlji uništena tri aviona, jedan je nakon udesa rashodovan 2000. godine. Još dva aviona su prodata a jedan rashodovan tokom 2000-tih. Preostali avioni nastavili su da služe u 138. transportnoj avijacijskoj eskadrili koja pored aviona An-26 ima i lake transportere An-2 i putničke Jak-40.

 

 
Za potrebe prevoza visokih vojnih i političkih ličnosti JNA je početkom 70-tih nabavila prvi sovjetski tromotorni mlazni niskokrilni putnički avion Jak-40. a do 1977. kupljeno je šest aviona. Prva dva aviona primljena su u upotrebu jula 1971. a već sledeće 1972. još dva. 1976. u upotrebu je primljen još jedan avion a 1977. poslednji primerak.  Od tih 6 aviona dva su bila u takozvanoj salonskoj varijanti. Dva aviona su tokom 80-tih modifikovana za kalibražu, u njih je ugrađena oprema američkog porekla a avioni su tada uvršteni u Saveznu upravu za kontrolu leta (SUKL). Jedan avion (ev. broja 71506) modifikovan je 1989. za zadatke elektronskog izviđanja. U njega su ugrađeni sistemi za radio i radio-tehničko izviđanje “Smart Guard“ i “Aries-A“ italijanske kompanije “Elletronica“. Kada je započelo NATO bombardovanje 1999. godine jedan avion bio je u Danskoj na ugradnjii opreme za kalibražu a posada je primivši informaciju da će avion biti zadržan 27. marta poletela prethodno prijavivši probni let. Preleteli su do Minska u Belorusiji i to kroz danski, švedski i poljski vazdušni prostor.

Krajem 90-tih od četiri vojna Jak-40 bila su ispravna samo tri da bi pred bombardovanje 1999. ostao samo jedan operativan avion. Zajedno sa transportnim avionima ovaj primerak je odmah nakon početka dejstava preleteo na aerodrom Beograd. Na Batajnici su ostala tri aviona od kojih je jedan oštećen u bomabrdovanju baze.  Tri aviona su nakon bombardovanja proglašeni neperpektivnim i leta 2004. su prodata kupcima iz Italije. Od ta tri aviona dva su remontovana i leteli su u ukajinskoj kompaniji Sky Star a zatim u kompaniji East Cliper. U RV je tako ostao jedan Jak-40 sve do 2006. kada je SUKL nakon odluke o nabavci nove tehnike, vratio dva aviona na upotrebu vojsci. Dva aviona letela su do 2010. a avion ev. broja 71505 imao je poslednji let krajem decembra 2010. Remontni zavod u Belorusiji još uvek nudi remont ovog tipa aviona kao i produžetak životnog veka za 5 godina ili 6000 sati naleta. Od tri aviona sa kojima VS raspolaže dva bi se mogla vratiti u život.
 

 
Na aerodromu Niš za obuku padobranaca 63. padobranskog bataljona koristi se jedan laki transpoortni avion An-2TD ev. broja 70373 (službena vojna oznaka T-71). Međutim, usled isteka resursa ovaj avion je prizemljen marta 2014. i planiran je njegov remont. U Nišu se nalazi još jedan An-2 (ev. broj 70302) koji služi kao remontna rezerva a treći avion koji se tamo može videti je, sudeći po njegovom izgledu, davno rashodovan i ostavljen da propada na livadi. SFRJ je 1976. godine iz Poljske za potrebe JNA naručila sedam aviona An-2 koji su isporučeni 1977. Za potrebe Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije nabavljeo je oko 80 aviona. 1999. na aerodromu Leskovac uništena su tri aviona a jedan avion je 2004. rashodovan.
 

 
Na aerodromu Batajnica mogu se videti laki transportni avioni Dornier Do-28D-2 ‘’Skyservant’’ proizvedeni 1975. koji su osim transporta služili i kao avioni za aero-foto snimanje iz vazduha. Od dva aviona jedan je poslednji put leteo 2007. a drugi sada već davne 1993.  U statičkom delu izložbe aeromitinga Batajnica 2012. prikazan je jedan avion sa srpskim oznakama ali su ovi avioni po svemu sudeći otpisani. Njih je u ulozi aviona za aero-foto snimanje januara 2012. zamenio avion Piper PA-34-220T ‘’Seneca V’’ proizveden 2011. godine. Kako se dugo čekalo na završetak ispitivanja i verifikovanja od strane Tehničko-opitnog centra avion nije mnogo upotrebljavan a imao je i manji udes kada je pri sletanju oštećeni krakovi elise. Konačno je 28. maja 2014. zvanično uveden u upotrebu.