Drugi dan 12. međunarodnog avio-kosmičkog salona MAKS protekao je u znaku velikog broja poslovnih sastanaka, prezentacija i pregovora. Zbog toga je, da bi se povećao komfor učesnika u svim tim događajima, letački program bio dosta vremenski skraćen.
Primetno je međutim da je za sada ovogodišni MAKS dosta siromašan kada je reč o broju potpisanih ugovora, naroćito što se tiče vojne tehnike. Mnogi očekivani ugovori nisu potpisani a neki su i odloženi.
Vojna tehnika, ugovori, saopštenja, zanimljivosti
Belorusija je nastavila da kupuje rusku vojnu tehniku, prvog dana potpisan je ugovor za kupovinu PVO sistema a drugog dana i ugovor za kupovinu 4 školsko-borbena aviona Jak-130. Od aprila ove godine Belorusija već koristi 4 ovakva aviona koji su ugovoreni decembra 2012. godine. Nova 4 aviona biće isporučena 2016.
Što se tiče saopštenja i raznih pregovora oko nabavki vazduhoplovne i raketne tehnike, u toku su pregovori Pakistana o nabavci dodatnog broja desantno-jurišnih helikoptera Mi-35M kako bi se formirala eskadrila sa 10-12 helikoptera (Pakistan je već naručio 4 komada).
Strategijski bombarder Tu-160M2 koji bi trebao da poleti 2021. godine će dobiti tzv.’’stakleni kokpit’’ kompanije KRET, isporuka borbenih helikoptera Ka-52 Egiptu bi mogla početi sledeće godine a Rusija planira da u periodu 2018-2020 započe isporuke novog protivpodmorničkog helikoptera koji će zameniti helikoptere Ka-27.
Komandant ruskih vazdušno-kosmičkih snaga general pukovnik Viktor Bondarev izjavio je da je vojska zainteresovana za novi srednji transportni helikopter Mi-38 koji je, kako je rekao general, po svojim karakteristikama negde između helikoptera Mi-8 i Mi-26. Mi-38 je za sada planiran za upotrebu u arktičkim uslovima, dodao je Bondarev.
Najvredniji ugovor čije se potpisivanje očekivalo na ovogodišnjem MAKS-u jeste onaj za isporuku 48 višenamenskih borbenih aviona Su-35S ruskim vazduhoplovnim snagama. Saopšteno je međutim da će ugovor biti potpisan krajem ove godine. Istovremeno krajem godine u jedinice će stići i poslednji od 48 aviona Su-35S koji su ugovoreni na avio-salonu MAKS-2009.
U narednim mesecima treba očekivati i potpisivanje ugovora o isporuci 24 aviona Su-35S za NR Kinu a novinarima je rečeno da će ti avioni kompletno biti proizvođeni u Rusiji i da Kina neće imati nikakvu licencu. Kada je reč o saradnji sa Kinom zajednički teški transportni helikopter čiji je razvoj u planu, imaće ruske motore koji su zbog poznatih događaja zamenili planirane motore ukrajinske proizvodnje.
Veliku pažnju privukle su i informacije o ruskom borbenom avionu 5. generacije Suhoj T-50 PAK-FA kao i potencijalnom razvoju lakog višenamenskog borbenog aviona 5. generacije kompanije RSK MiG.
Ispitivanja T-50 teku po planu, vojska je zadovoljna avionom, radar za ovaj avion je blizu serijske proizvodnje, započeto je testiranje upotrebe raketnog naoružanja a prvi avioni mogli bi da stignu u jedinice već krajem sledeće godine.
Direktor kompanije RSK MiG Sergej Korotkov izjavio je da bi u bliskoj budućnosti mogao početi razvoj ruskog lakog višenamenskog borbenog aviona 5. generacije. Koncept bi se zasnivao na bazi aviona MiG Projekat 1.44 koji je razvijan 90-tih , koji je imao prvi let 1999. a čiji je razvoj obustavljen 2000. godine. Novi avion bi takođe koristio tehnologiju koja je razvijena za višenamenski borbeni avion MiG-35 a zamenio bi flotu taktičkih lovaca MiG-29.
Na štandu ruskog proizvođača elektronske opreme KRET mogla se videti maketa bespilotne borbene letelice koja, po zvaničnicima kompanije, nije samo promotivni model već zaista predstavlja naprednu vojnu BPL koju razvija Ujedinjena Vazduhoplovna Korporacija. KRET je zadužen za razvoj radara, sistema za komunikaciju, elektronsku borbu i samozaštitu kao i za zemaljsku kontrolnu stanicu. Kompanija je trenutno uposlena u razvoju dve bespilotne letelice od kojih je jedna samo koncept. Bespilotna letelica čiji je model prikazan biće višenamenska a moći će navodno da otkriva i ciljeve u vazduhu koji imaju smanjenu radarsku vidljivost, poput američkih borbenih aviona F-22, F-35 i B-2.
Od stranih izlagača vrlo zanimljiva je bila postavka kineske privatne kompanije A-Star Science and Technology koja je pokazala dva senzora za borbene avione uz pomoć kojih se otkrivaju ciljevu u vazduhu i na zemlji. Reč je o elektrooptičkom nišanskom sistemu EOTS-89 i infracrvenom sistemu za traganje i praćenje EORD-31 koji su u razvoju za opremanje kineskih borbenih aviona 5. generacije J-20 i J-31. Proizvođač tvrdi da sa ovim sistemima borbeni avion J-20 može otkriti američki borbeni avion F-22 na daljini od 110 km a strategijski bombarder B-2A na daljini od 150 km čak i pri ometanju specijalizovanih aviona EA-18G Growler. Ispitivanja u laboratoriji oba sistema je završeno i počinju ispitivanja u letu. Zvaničnik kineske kompanije izjavio je da je potrebno još oko godinu dana da ovi sistemi budu operativni i da se mogu ugraditi i u avione ruske proizvodnje.
Avijacijski kompleks koji nosi ime S.V. Iljušin (OAO ’’Il’’) saopštio je da je uspešno završen razvoj modernizovane varijante izviđačkog aviona Il-20M. Avion poseduje savremenu elektronsku opremu a rusko Ministarstvo odbrane će uskoro doneti odluku o modernizaciji kompletne flote ovog tipa aviona.
Vojna saradnja Indonezije i Rusije nastavlja da raste. Vojni ataše u Rusiji je izjavio da indonežansko RV i PVO nastavlja da unapređuje svoju tehniku a Indonezija razmatra nabavku ruskog raketnog sistema velikog dometa tipa S-300.
Civili
I drugog dana nastavljeno je potpisivanje ugovora za nabavku ili iznajmljivanje putničkih aviona Suhoj Superjet 100. Državna transportna kompanija za iznajmljivanje GTLK i kompanija Red Wings saglasili su se da se do kraja 2017. godine potpiše ugovor za iznajmljivanje 15 aviona, ugovor o nameri za iznajmljivanje 10 aviona potpisala je ruska kompanija ’’Tuvinske aviolinije’’, a tu je i kompanija ’’Jamal’’’ koja će dobiti 25 aviona.
Jedan SSJ100 će dobiti neimenovana aviokompanija iz Kambodže a ako sve bude u redu sledeće godine će im stići još dva aviona. Najavljeno je i da bi do kraja ovogodišnjeg MAKS-a Iran mogao da potpiše ugovor za nabavku ovog tipa aviona.
Korporaciji ’’Irkut’’ isporučeni su zapadni motori PurePower PW1400G-JM koja će ih u svom pogonu u Irkutsku montirati na prototip svog putničkog aviona MS-21. Sve vezano za ovaj avion prikazano je na štandu Ujedinjene vazduhoplovne Korporacije a za vreme posete predsednika Putina pušten je direktni prenos sklapanja aviona na kome se moglo videti da je prototip 90 posto gotov.
Ruska naftna kompanija ’’Rosnjeft’’ potpisala je ugovor sa kanadskim proizvođačem aviona Viking Air o prodaji 10 aviona DHC-6 Serija 400 ’’Twin Otter’’ koji će biti isporučivani u periodu od novembra 2015. do februara 2017. Takođe interesantno je to da se razmatra licencna proizvodnja ovog tipa aviona u Rusiji. U tom pravcu planira se izgradnja neophodne infrastrukture, pre svege servisnog centra i stanica za tehničko opsluživanje.
Kubanska kompanija Cubana de Aviacion (Cubana) potpisala je ugovor vredan 70 miliona dolara o lizingu tri aviona An-158 a ova kompanija već koristi 6 aviona ovog tipa koji su isporučeni u periodu 2013-2014. Holding ’’Ruski Helikopteri’’ saopštio je da je NR Kini isporučeno 9 helikoptera za traganje i spasavanje tipa Ka-32A11VS. Kineska kompanija HAIG (Harbin) prikazala je najnoviju varijantu lakog transportnog aviona Y-12 (Junj-12) sa oznakom Y-12F koji je učestvovao i u letačkom programu.
Prenosimo najbolje
Tango Six će vam u narednim danima preneti najzanimljivija dešavanja sa najvećeg ruskog vazduhoplovnog sajma. Za grupisane postove sa MAKS-a kliknite na baner:
![[EKSKLUZIVNO] Goran Memon za Tango Six: EDePro razvija dva tipa letelice, cilj je da „mock-up“ dvomotorne bude izložen na sajmu u Dubaiju](https://media.tangosix.rs/2025/03/20250221_102948-262x130.jpg)
DEKI
Moze Korotkov da prica do mile volje da ce MiG krenuti u razvoj novog lakog aviona V generacije.
Javna je tajna da ce Korotkov uskoro ustupiti mesto prvog coveka RSK MIG nekom drugom, i da ce mu se zahvaliti isto kao svojevremeno Mihailu Pogosjanu.
Ekonomski je neisplativo ulagati novac u jos jedan avion, kada vec psotoji PAK-FA. Rusijaza to nema potrebe, jer uskoro ce u proizvodnju krenuti MiG-35 4++ generacije koji ce kostati oko 40 miliona EUR/kom. Za razvoj potpuno novog aviona V generacije treba puno para, vremena, tako da bi u krajnjem ishodu taj novi avion kostao duplo vise od MiG-35. Onome kome bas zapne da kupi V generaciju Rusi ce prodati Suhoj T-50, a takvih nema puno.
126LAE-Delta
Da je u pitanju potpuno nov avion (eng. from scratch) bio bi u pravu. Medjutim, prema njihovim izjavama taj novi avion ce u stvari biti nastavak price o 1.44 iz ’99te i koristio bi vec postojece elemente, cime bi se smanjila cena razvoja. Doduse, moram da priznam da to smanjenje nece biti nesto, zbog najveceg neprijatelja svih borbenih vazduhoplova – inflacije.
PeroZ
Rusi su zakasnili sa razvojem lakog lovačkog/više enamijenskog aviona još 80-ih kada je zaustavljen rad na Projektu/Izdeliye 33, jednomotornoj verziji MiG-29, pravom nasljedniku 21-ice. Raspadom SSSR-a gase se i zapostavljaju i mnogi projekti (između ostalih Yak-141) i mnogi konstrukcijski biroi, a uzdiže se i forsira OKB Suhoj i njegov Su-27 koji se širi i na Su-33, Su-34, Su-35, Su-37, S-47, S-54/55, i sada T-50, pa čak i glasine o projektu novog bombardera na osnovama T-4. Razvoj svih MiG-ova zaustavlja se sredinom 90-ih. Pa i sadašnji MiG-35 kasni već punih 25 godina! Njegov prototip predstavljen je na MAKS-u još 91. godine pod oznakom MiG-29M. Njegov tadašnji “kolega“ Su-27M već je uveden kao Su-35M i već ima nasljednika u vidu T-50. MiG-35 još ne da nema nasljednika, ne da nije uveden, negi Rusi tek SADA rade prvi pravi (ne sklepan od ranijih 29-ki) predserijsji primjerak za testiranje 2016. ili 2017. godine radi eventualnog uvođenja u sastav Ruskih Zračnih Snaga!?!
126LAE-Delta
Pa sad, ako vec uvodimo tak period 80tih, to je bio veoma intenzivan period razvoja sovjetske vojne avioindustrije, gde su nazalost mnogi projekti poput Izd. 33 bili zrtve VVS-a, i to zbog stalnog menjanja operativnih potreba, finansijskih ogranicenja i rastuce sklonosti za visenamenske dizajne. Doduse Izd. 33 je imao „srecan“ kraj, krajem devedesetih je svu dokumentaciju kupio CATIC iz Kine koji je ovo upotrebio za razvoj JF-17/FC-1.
O devedestim ne treba ni da pricamo, raspad SSSR-a je dodao jos vise finansijskih ogranicenja, pa se moralo ici na ono sto je inokupcima najvise primamljivo, a to je bio Su-27. Kasnije je na njegovoj bazi nastala citava familija aviona, ali veoma malo njih je zazivelo (neki od uspelih se i gase, poput Su-33).
Ukratko, oni su sacuvali i „reciklirali“ znanje iz prethodnih projekata da bi razvili nove projekte. Nazalost ovim postupkom mnogi od tih projekata ne ugledaju prototip, a kamoli serijsku proizvodnju.