Da je u kokpitu „Germanwings“ aviona bio neko od članova kabinskog osoblja, ishod bi mogao da bude drugačiji. Na ovakvom uverenju EASA je pre godinu dana preporučila kompanijama da uvedu pravilo „2-persons-in-cockpit“, po kome pilot ili kopilot nikada ne mogu da ostanu sami u kokpitu, već kada neko on njih ima potrebu da napusti pilotsku kabinu postoji obaveza da jedan član kabinskog osoblja dođe umesto njega.
Većina kompanija u Evropi usvojila je ovu praksu. Međutim, posle samo godinu dana njene primene, ispostavlja se da ona donosi više štete nego koristi.
Nakon evaluacije u kojoj je anonimno učestvovalo skoro 3.300 pilota i oko 400 ispitanika zaposlenih u nekom od sektora avio-saobraćaja (kabinsko osoblje, operateri, regulatorna tela, vazduhoplovna udruženja), EASA je odlučila da povuče svoju „2-persons-in-cockpit“ preporuku i alternativu potraži u predlaganju PSP (Peer Suport Program) programa.
Pre godinu dana, kabinsko osoblje delovalo je kao trenutno najpouzdaniji sistem da se putnici i ostali članovi posade zaštite od rešenosti jednog od njih da, recimo, sruši avion. Sada ne izgleda tako.
Samo jedna od kritika odnosi se na činjenicu da, osim što nije obučeno da upravlja avionom, kabinsko osoblje ne zna da prepozna niti da se snađe u situacijama ključnim za bezbednost letenja kao što su, u nekim situacijama, TCAS RA konflikti ili hitno/prinudno sletanje.
Osim toga, kabinsko osoblje i piloti nemaju zajedničke „2-persons-in-cockpit“ obuke – ne postoji protokol o tome gde stjuardese i stjuardi treba da sede u kokpitu, ko šta i kada radi i u kojoj situaciji, a problem predstavljaju i male pilotske kabine koje nisu ni predviđene za ovakvu praksu.
Pritom, pravilom „2-persons-in-the-cockpit“ ulazak se dozvoljava kabinskom osoblju koje često prolazi manje rigorozne prethodne bezbednosne provere u odnosu na pilote, ali i koje često ne prolazi iste obuke u pojednim segmentima kao piloti jer biva angažovano preko agencija koje nisu iz Evrope, navodi EASA.
Podjednako je kritikovan i aspekt same prometnosti kokpita – otvaranje i zatvaranje vrata, ulazak i izlazak kabinskog osoblja iz putničke kabine jer sve to, smatraju, stvara tenzije kod putnika i unosi sumnje.
EASA zbog toga razmatra druge mere koje bi zamenile ovo pravilo, a koje bi mogle da budu adekvatne u sprečavanju nesreća poput one sa „Germanwings“ avionom.
Prva među njima se, naravno, odnosi na mentalno zdravlje pilota.
Preporuka je da se prilikom psiholoških testiranja pilota u razmatranje uzme i period pre nego što su uopšte upisali bilo koji letački kurs, kao i da se stekne veće poverenje između pilota i lekara, psihoterapeuta uz naglasak da iznošenje problema ne znači striktno i zabranu letenja za pilote.
„Peer Suport Program“ kao rešenje
EASA je početkom ove godine dala preporuku da zemlje članice Evropske unije uvedu obavezan PSP (Peer Suport Program ili Peer Intervention Programme) koji se primenjuje u Kanadi, Sjedinjenim Američkim Državama, Africi i koji se pokazao kao dobar način za otkrivanje potencijalnih psihičkih problema kod pilota, njihovo rešavanje, ali i najvažnije – vraćanje pilota u kokpit.
Reč je o sistemu koga čine nezavisna udruženja pilota, avio-kompanije, regulatorna tela, a kome piloti mogu da praktično prijave kolegu za koga posumnjaju da ima probleme koji ometaju njegov rad.
Naravno, ideja nije da se razviju loši kolegijalni odnosi nego da se piloti podstaknu da sami dolaze i traže pomoć, pre nego što ih neko drugi prijavi.
U okviru PSP programa problemi pilota rešavali bi se nezavisno od njihovih poslodavca. Osim toga, PSP bi imao ovlašćenja da nakon procene, pilotu i zabrani da radi, ali konkretne razloge za to ne bi otkrivao njegovom poslodavcu. Ako i kada PSP proceni da pilot može da se vrati na posao, on bi se vraćao u istu avio-kompaniju, bez diskriminacije.
Agencija naglašava da osim efikasnosti u rešavanju problema, najvažniji deo ovakvog programa jeste oslobađanje straha od podsmeha kolega, gubitka posla, licence, ugrožavanja sopstvene egzistencije.
U nešto izmenjenoj varijanti ova praksa već postoji u Evropi kroz „Stiftung Mayday“ program u Nemačkoj koji finansiraju, avio-kompanije, udruženje pilota “ Vereinigung Cockpit“. Lekari i psihoterapeuti dežurni su 24 sata, a podrška se pruža i članovima porodica pilota.
ECA (European Cockpit Association) navodi da je u SAD-u od 1975. godine, kada je PSP program uveden, do 2014. godine oko 5.000 pilota uspelo da pronađe pomoć putem njega, a zatim se i vratilo na posao. Ističu, da je reč o podneblju koje broji oko 200.000 pilota i objašnjavaju da je dugoročna uspešnost PSP-a između 88-90%.
ECA je zapravo i inicirala povlačenje EASA preporuke o pravilu da u kokpitu uvek mora da bude dvoje ljudi. U svojim zaključcima iznetim krajem maja, EASA navodi da će naredni korak biti „intenzivniji pregovori ECA-a, EASA-e i institucija Evropske unije u vezi sa daljim planom na polju bezbednosti avio-saobraćaja“ – pročitano između redova, PSP-om.
Smilja Josipovic
Naivan je taj pokusaj odbrane bezbednosti aviona.Ako pilot hoce da obori avion oborice ga bez obzira koliko ih je u kokpitu.Bezbednost aviona se brani na zemlji u avionu je kasno….E sada kako neka smisle nadlezni…
Pavle Karajović
Bezbednije je i da je kabina prazna nego da je psihicki bolesnik ostao sam!