Od četiri međunarodna aerodroma u BiH, tokom prošle godine jedino je banjalučki zabeležio smanjenje broja putnika. Najveći rast je ostvarila vazdušna luka u Tuzli, dok je najviše ljudi koristilo usluge aerodroma Sarajevo, kroz koji je tokom 2015. prošao 772.851 putnik, što je za devet odsto više u odnosu na 2014. godinu, pišu „Nezavisne novine“.
– Trenutno je iz Sarajeva moguće letjeti za Zagreb, Beč, Beograd, Minhen, Istanbul, Ljubljanu, Dubai, Šaržu, Keln, Stokholm, Štutgart, Kopenhagen, Ženevu i Oslo – izjavila je Belma Čureković, portparol Međunarodnog aerodroma Sarajevo.
Navodi se i da je procentualno najveći rast evidentirao Međunarodni aerodrom Tuzla, koji je 2014. godine opslužio 151.285 prevezenih putnika, a 2015. godine 259.029, što je skok od 71 %. Broj putnika se naglo povećao nakon uspostavljanja redovnih linija kompanije „Wizz Air“ sa ovog aerodroma 29. maja 2013. godine Tokom 2015. godine uspostavljana je i baza te low cost kompanije u Tuzli.
– Trenutno sa aerodroma Tuzla uspostavljene su redovne linije za Geteborg, Stokholm, Memingen, Frankfurt Hahn, Dortmund, Ajndhoven, Bazel, te Malmo – rekla je Edina Šišić, šef Službi saobraćaja na Međunarodnom aerodromu Tuzla.
Kroz aerodrom Mostar tokom 2015. godine prošlo je oko 76.000 putnika, što predstavlja značajno povećanje u poređenju sa 2014. godinom, kada je zabeleženo oko 68.000 putnika.
– Trenutno smo redovitim čarterima povezani sa gradovima Bari, Napulj i Rim. Čerterima smo povezani sa gotovo čitavom Italijom, a imamo letove i iz Libanona – objasnio je Marko Đuzel, menadžer za operacije i bezbjednost mostarskog aerodroma.
Međunarodni aerodrom Banja Luka je 2014. godine opslužio 27.600 putnika, a 2015. godine manje – oko 22.800. Zaposleni na banjalučkom aerodromu, odakle je moguće direktno poleteti jedino za Beograd, objašnjavaju da je na gubitak putnika tokom 2015. godine uticala obustava redovne linije iz ovog grada za Cirih, prenose „Nezavisne“.
U kontekstu uspostavljanja linije iz Banja Luke prema nekoj evropskoj prestonici, sa aerodroma u ovom gradu poručuju da su „u stalnim pregovorima sa zainteresovanim kompanijama“.
Goran
Problem Banjaluckog aerodroma je to sto nema bescarinsku zonu i zbog toga je wizz air odabrao Tuzlu. Ovi iz Wizzera su govorili da im je toliko gorivo skupo na Banjaluckom aerodromu da bi im se vise isplatilo odletiti do Zagreba na tocenje. Bilo je price da ce se to rijesiti i onda gorivo nebi podlijegalo carini i bilo bi jeftinije, dali se rijesilo ne znam. Tuzlanski aerodrom je bio vojni aerodrom i mislim da je sve ukupno dosta skroman. Pista jeste velika i sigurno bi mogao primati i najvece civilne avione ali prostor za pregled pasosa i narocito cekanje leta je malen. Da dodju 2-3 aviona u kracem vremenskom roku mislim da bi bila ne snosna guzva ali i da se to i progleda kroz prste. Ono sto je na mene ostavilo najveci utisak je da do aerodroma idete kroz neko naselje po nekim ulicama koje nisu narocito siroke i uz stalno krivudanje i naravno bez tabli sa obavjestenjem u kom pravcu se nalazi aerodrom . I kad smo stigli pred neku kapiju koja je izgledala kao ulaz u propalu fabriku, tad odlucim pitati portira gdje je aerodrom i kad sam prisao tek onda sam vidio da je to ulaz u aerodrom. To je bilo tamo negdje prije 3 godine i moguce da se u medju vremenu nesto uradilo . Taj aerodrom drzi wizz air u zivotu , tako da kad oni odluce otici na neki drugi ili skroz mogu komotno staviti katanac . Putnici su u glavnom dijaspora koja je raselila u ratu ili poslije neki koji su otisli trbuhom za kruhom . Mostarski aerodrom za sad drze najvise vjerski turisti koji dolaze u Medjugorje , medjutim tu je sad pitanje kako ce uticati na broj putnika odluka Vatikana da Medjugorje nije sveto mjesto a dolazilo je oko milion hodocasnika godisnje i to velik broj iz Italije. Sarajevski aerodrom je nesto sasvim drugo za BiH prilike i daleko bolje po mnogo stvari od drugih aerodroma. I na kraju , mislim da Banjalucki aerodrom ima perspektivu ali bi trebao postaviti dobar menadzment.