Nakon 204. i 117., svoju monografiju dobio je i treći najznačajniji jugoslovenski lovački avijacijski puk (lap) o kome se do sada najmanje pisalo i o kome se verovatno i najmanje znalo. Promocija knjige koja govori o njemu održana je u subotu 17. septembra u Velikoj sali Doma Vazduhoplovstva u Zemunu.
Iako je ovaj događaj možda nekima ličio na prethodnu promociju monografije 117. lap-a, nekadašnji pripadnici prištinskog 83. puka su se ipak pobrinuli da to tako ne bude.
Njihovi govori nisu bili suvoparni već vrlo emotivni. Mogla se osetiti radost što je ova monografija objavljena i tuga zbog nestanka njihove jedinice. Išlo se čak dotle da je poslednji komandant puka Gvozden Urošević poželeo da se jednoga dana 83. lap ponovo formira i to u Prištini a tu nadu je izrazio i jedan od autora, Bojan Dimitrijević.
Među govornicima je bio i živa legenda puka i JRV, general u penziji Angel Ončevski, jedan od najstarijih komandanata jedinice.
83. lap možda nije bio najelitniji, poput prestoničkog 204. ili “tajnovitog“ 117. puka pa je to sigurno bio jedan od razloga što je medijski u svako pogledu gotovo uvek bio zapostavljan.
Ali bio je najstariji a njegov razvojni put je od nastanka, još u ratu 1944. do gašenja 55 godina kasnije bio veoma zanimljiv, praćen usponima i padovima. Kao i u slučaju bihaćkog lap-a i ovaj put su autori ovog, može se reći, poduhvata, bili Bojan Dimitrijević i Milan Micevski.
Vreme od započinjanja rada na ovom projektu pa do izdavanja knjige bilo je veoma kratko, još kraće nego kod prethodne monografije. Ideja je verovatno postojala odavno a knjiga je realizovana za samo 7 meseci dodatnog istraživanja i prikupljanja građe uz prethodno stečena znanja. Mnogi će reći malo i nedovoljno ali se to uopšte ne vidi u njenom sadržaju.
Autori napominju da ovo delo ne predstavlja zvaničnu istoriju jedinice, već njenu rekonstrukciju baziranoj na dostupnim dokumentima i svedočenjima njenih bivših pripadnika. Velika pomoć je dobijena od Muzeja Vazduhoplovstva a kako ne postoji kompletna arhiva svoj neprocenjivi doprinos stvaranju ovog dela je dalo i oko 80 pripadnika jedinice, njihovih porodica i potomaka koji su preneli dragocene informacije vezane za tematiku.
Dimitrijević i Micevski obradili su temu, kako smo već od njih i navikli, vrlo temeljno. Tome je sasvim sigurno doprinelo i to što oni već više decenija proučavaju i istražuju istoriju JRV i PVO.
Koliko se moglo, obrađen je, i ’’stari’’ 83. puk (u SSSR prvobitno 1. lovački puk, zatim po dolasku u Jugoslaviju 254. puk) koji je bio aktivan do 1964. zatim i novi koji je nastao 1968. Prikazane su i skoro sve jedinice koje su postojale i koje su se ustalile na prištinskom aerodromu Slatina sve do njegovog napuštanja 1999. godine.
Monografija se može pratiti i čitati na više načina. Faktografski tekst je prepun značajnih informacija vezanih za funkcionisanje i stanje jedinica puka, izdvojeni tekstovi govore o zanimljivostima iz života i rada njegovih pripadnika, tu su tabele a posebno treba obratiti pažnju na fotografije od kojih mnoge do sada nisu nikada viđene u medijima. Na interesantnim fotografijama su predstavljeni ne samo tehnika već i ljudi koji su osnova svake vojne jedinice.
Izdavanje knjige pomogao je i prethodni saradnik, izdavačka kuća Galaksijanis iz Niša, zatim Organizacioni odbor bivših pripadnika 83. lap-a, Komanda RV i PVO, Muzej Vazduhoplovstva, organizacioni odbor veterana 117. lap-a i 352. iae, Udruženje srpskih domaćina, odbor za monografiju XXV klase VVA.
Do promocije knjiga se mogla nabaviti pretplatom, uplatom na račun a sada se može kupiti u M-Hobby Shopu po ceni od 2.500 dinara.
Dragan
Bila mi je cast sluziti u 83.lap…zao mi je sto smo mi zatvorili vrata objekta….iskreno se nadam sa nije zauvek.P.S Secam se da smo se slikali pre polaska…mislim na juznom,voleo bih da imam tu sliku
Poseban pozdrav za puk.Urosevic Gvozdena
Dragan
Voleo bih da znam kako je poginuo moj komsija pilot Jovan Penic na migu 21