BEG airport status
Analiza: Borbeni vazduhoplovi afričkih država Više od petine borbenih aviona na afričkom kontinentu čine avioni F-16 RV Egipta.

Analiza: Borbeni vazduhoplovi afričkih država

Ni nakon 60 godina od početka borbe naroda za oslobođenje od kolonijalizma na afričkom kontinentu nema mira. Iako su formirane nezavisne države mnoge od njih nikada nisu postale stabilne i decenijama u njima traju međuetnički i verski sukobi. U prošlosti su dosta ratovale, odnosi nekada zaraćenih strana ni danas nisu dobri. Interesi velikih ali i lokalnih sila uticali su na ekonomsku, političku i vojnu nestabilnost, neke države su zbog toga skoro nestajale ili su gotovo uništene. Sa njima su nestale i njihove vojske.

Jedan od glavnih problema danas je i terorizam kao i islamski fundametalizam koji se proširio u delovima Afrike sa većinskim muslimanskim stanovništvom. Zbog toga mnoge države nastoje da svoje oružane snage što bolje opreme i obuče kako bi bile sposobne da odgovore bezbednosnim pretnjama. One koje to ne mogu obično bivaju isrpljene dugotrajnim sukobima, a tamo gde ima interesa intervenišu strane sile.

alzirski prima gorivo
Alžir poseduje 44 Su-30 uz narudžbinu za još 14 aviona. Na fotografiji Su-30MKA prima gorivo od leteće cisterne Il-78.

U zavisnosti od stepena ekonomske razvijenosti vidljiv je veliki jaz u opremanju armija različitih zemalja. To naravno zavisi i od međunarodne pozicije država, a pre svega od toga u čijoj sferi uticaja se nalaze kao i ko im je saveznik. Bogatije države sebi mogu da pruže najsavremenije vojne vazduhoplove, neke čak i u velikim količinama, a siromašne se moraju snalaziti, kupovati jeftinije nove ili polovne avione i helikoptere.

Trenutno se u velikom broju država Afrike vode ratni sukobi a u njima se pored drugih vidova i rodova vojske upotrebljava i avijacija. Borbeni avioni i helikopteri predstavljaju najskuplje, ali i najzanimljivije komponente vojne avijacije. Stoga analiziramo današnje borbene komponente afričkih ratnih vazduhoplovstava.

Borbeni avioni

Na tržištu vojnih vazduhoplova Afrika nije toliko primamljiva ni perspektivna. Ne samo zbog velikog broja siromašnih država već i zbog niske tehničke kulture, nemarnosti država kada je reč o školovanom kadru, slabe organizacija, nedovoljnog iskustva. Vrlo mali broj afričkih zemalja danas ima savremene borbene avione, vazduhoplovnotehničku službu za održavanje istih kao i pilote koje imaju značajan nalet. U Africi danas leti svega oko 1000 borbenih aviona.

U red zemalja koje na afričkom kontinentu poseduju moderna ratna vazduhoplovstva samim tim i najsavremenije borbene avione spadaju Egipat, Alžir, Maroko, Južna Afrika, Uganda, Sudan, Etiopija. Verovatno najjače RV kako po kvalitetu tako i po kvantitetu ima Egipat koji je danas u regionu jedan od glavnih saveznika SAD a ima i veoma bliske veze sa zapadnoevropskim državama – Saudijskom Arabijom, UAE i Kinom. Od SAD dobija i vojnu pomoć a gotovo polovinu borbenih aviona koje poseduje su američke proizvodnje.

egyptian_rafales725
Jedan od prva tri isporučena egipatska Rafala. Egipat je prvi strani korisnik ovog aviona. / Foto: Dassault Aviation

Osnovni borbeni avion je američki F-16 kojih Egipat ima čak oko 220. Prvo je još u periodu 1982-1985 nabavljeno 42 aviona F-16A/B zatim 40 aviona F-16C/D Block 32 između 1986-1988, potom 138 aviona Block 40 između 1991-2002 i 20 aviona Block 52 2012-2013. Drugi značajni saradnik u nabavci naoružanja je Francuska koja je 1986. isporučila 20 aviona Mirage-2000EM/BM dok je danas u upotrebi njih 18. Prošle godine sklopljen je ugovor za isporuku 24 višenamenska borbena aviona Rafale D/E. Do 1979. tradicionalni isporučilac naoružanja bio je nekadašnji SSSR. U proteklih desetak godina Egipat je značajno obnovio vojno-tehničku saradnju sa Rusijom pa bi ove godine odatle mogao stići prvi od navodno preko 50 naručenih borbenih aviona MiG-29M/M2 (MiG-35).

I pored savremenih, Egipat ne odustaje od upotrebe zastarelih aviona pa se tako u floti još uvek nalazi oko 60 kineskih lovaca-presretača Chengdu F-7B/M, oko 60 sovjetskih MiG-21RF/MF/UM, 34 američka F-4E i oko 60 francuskih Mirage-5SDE/E2/SDR/DDR. Egipat poseduje i vrlo značajnu sposobnost kontrole vazdušnog prostora iz vazduha jer se u inventaru nalaze i 7 američkih letećih radarskih sistema E-2C “Hawkeye“. Najveću bezbednosnu pretnju Egipat ima u vidu radikalnog islamizma kako u zemlji tako i u susedstvu. Kao jedan od napora u borbi protiv Al Kaide i ostalih džihadista Egipat šalje vojnu pomoć Libiji koja je obuhvatala i lovce MiG-21MF/UM kao i helikoptere Mi-8T.

Probleme sa islamizmom ima i Alžir u kome godinama i decenijama traju unutrašnji sukobi bezbednosnih snaga sa pripadnicima radikalnih islamskih pokreta. To je samo jedan od razloga zašto danas Alžir ima snažnu vojsku kao i Ratno Vazduhoplovstvo. Kao tradicionalni kupac ruskog naoružanja Alžir danas poseduje borbene avione i helikoptere isključivo ruske proizvodnje. Najsavremeniji je svakako višenamenski borbeni avion Su-30MKA koji je trenutno najbrojniji – ima ih 44, a ove godine stići će i prvi od 14 dodatno naručenih aviona. Prvih 28 isporučeno je 2008-2009. godine, 2011-12 16 aviona, a preostalih 14 će stići ove i sledeće godine.

alzirski KX-12
Modernizovani taktički bombarder Su-24MK2 RV Alžira.

Pored Su-30 za kontrolu vazdušnog prostora koristi se i oko 34 frontovska lovca MiG-29 koji su nabavljeni polovni. Ukupno je u periodu 1998-2005. nabavljeno 56 aviona u varijantama 9-13, 9-13S i 9-51 (UB) najviše iz Belorusije 25 aviona, zatim iz Rusije i Ukrajine. Mnogi od njih nabavljeni su kao donori rezervnih delova. Alžir je 2006. godine potpisao ugovor za 28 aviona MiG-29SMT (9-19) i 6 dvoseda UBM (9-53A), ali je nakon detaljnog pregleda stučnjaka u Alžiru otkriveno da su u te avione ugrađeni delovi stari desetak godina pa je nakon 15 primljenih aviona ugovor otkazan, a avioni vraćeni. Nakon modifikacija ušli su u satav VVS Rusije. Alžir je umesto ovih aviona naručio dodatnih 16 Su-30.

Treći tip borbenog aviona RV Alžira je ruski taktički bombarder Su-24. Od 1990. godine isporučeno je oko 40 aviona Su-24 među kojima su bili i izviđači Su-24MR (dva do 4 stiglo iz Belorusije). Danas je u upotrebi oko 35 aviona među kojima su i modernizovani Su-24MK2 na kojima su radovi izvršeni u periodu 2001-2005. godine. Modernizacija koja je pre svega obuhvatala ugradnju računarskog podsistema Gefest SVP-24 vrlo je slična ruskoj modernizaciji Su-24M2. Pored 23 Su-24MK2 u inventaru se nalazi i oko 12 nemodernizovanih Su-24MK kao i četiri izviđača. Početkom ove godine u ruskim medijima pojavila se informacija da su u toku pregovori sa Alžirom o prodaji 12 taktičkih višenamenskih bombardera Su-34 u izvoznoj varijanti sa oznakom Su-32 koji bi zamenili avione Su-24.

Alžir je jedna od retkih, a moguće sada već i jedina država u svetu koja još uvek koristi avione MiG-25 i to u vidu 10 lovaca-presretača MiG-25PD i dvoseda MiG-25PU kao i 4 izviđača MiG-25RBŠ.

juznoafricki par
Zbog problema sa smanjenjem vojnog budžeta čak oko 12 od 26 južnoafričkih Gripena je prizemljeno.

Najsavremenije borbene avione poseduju još samo Južna Afrika i Maroko. Prva poseduje švedske Gripene, a druga američke F-16. Još novembra 1998. godine Južnoafrička Republika naručila je 28 aviona JAS-39 ‘’Gripen’’ od čega 19 jednoseda i 9 dvoseda sa ugovorom koji je podrazumevao i proizvodnju određenih delova aviona u domaćim pogonima. Vremenom je narudžbina smanjena na 26 aviona (ostalo je 9 dvoseda), prvi avion isporučen je aprila 2008. zadnji 2012. Gripeni su zamenili avione Cheeetah C/D. Današnje stanje borbene komponente RV JAR je u veoma teškom stanju zbog velikog smanjenja vojnog budžeta, a to je rezultiralo da čak 12 aviona bude neaktivno i uskladišteno.

Maroko je 2008. godine naručio 24 aviona F-16 Block 52 od toga 18 jednoseda F-16C i 6 dvoseda, a avioni su isporučeni u periodu 2010-2011. godine. Sa njima Maroko učestvuje u borbenim dejstvima po snagama šiitskih pobunjenika Huta u Jemenu. Jedan avion je oboren (po nekim podacima se srušio) maja prošle godine, a pilot je poginuo. Marokanski F-16 učestvuju i u borbi protiv Islamske države i Iraku i Siriji. Pored F-16 RV Maroka poseduje i 27 francuskih lovaca-bombardera Mirage F1CH/EH/EH-200 koji su modernizovani na standard MF2000.

MIRAGE-F1_MOrocco
Lovci-bombarderi Mirage F1 koje je Maroko modernizovao na standard MF2000.

Modernizacija je obuhvatala novi radar RDY-3, novi izgled kabine sa dva višenamensa kolor pokazivača, novi HUD, HOTAS komande, GPS, NVG, nova izbaciva sedišta, potpuno novažu elektroniku, integraciju novog naoružanja, nišanskog kontejnera, sistema za samozaštitu aviona, data link i modifikaciju motora. Sve ovo značajno je podiglo borbene sposobnosti letelice, a mnogi stručnjaci ovu modernizovanu verziju Mirage F1 smatraju ekvivalentnom avionu Mirage-2000-5. Treći tip u inventaru je američki laki lovac F-5E/F ‘’Tiger II’’ koji su u periodu 2001-2004. modernizovani od strane francuske firme SOGERMA i izraelskog IAI Lahav. Avioni su dobili novi radar, HUD, sistem za PED, HOTAS komande, signalizator radarskog ozračenja, nišanski kontejner, višenamenske kolor pokazivače, novo naoružanje itd.

Usled siromašnijih vojnih budžeta neke države nabavile su mali broj polovnih savremenih borbenih aviona ruske proizvodnje. U državama koje su nasledile najveći deo borenih aviona bivšeg SSSR-a veliki broj vazduhoplova je proglašen viškom koji su zatim ponuđeni na tržištu. Tako su na primer Angola i Eritreja nabavile polovne remontovane lovce Su-27, i jedna i druga država samo po dva primerka (po jedan jednosed i dvosed).

Angolski avioni stigli su iz Belorusije dok je Eritreja nabavila avione u Ukrajini. Pored Su-27 Eritreja je do sada iz Rusije nabavila i oko 10 lovaca MiG-29 a Angola u proteklih 20 godina jedan avion Su-24, 7 aviona Su-22 i 7 MiG-23 iz Belorusije. Pred početak rata sa Eritrejom 1998. godine Etiopija je krenula sa nabavkama Su-27 iz Rusije i narednih godina nabavila ukupno 18 aviona. U vazdušnim borbama etiopijski piloti prijavili su obaranje pet eritrejskih lovaca MiG-29.

angolski dvosed (2)
Angolski Su-27UB. Ova zemlja nabavila je od Belorusije samo dva Su-27 od toga jedan dvosed.

Sudan je još jedna država koja je dugi niz godina nabavljala polovne avione ruske proizvodnje i to u nešto većem broju. Iz Belorusije je u periodu 2008-2013. nabavljeno 15 jurišnika Su-25/UB, tri taktička bombardera Su-24M, iz Rusije 2003-2004. godine 12 lovaca MiG-29 (10 9-13SE i dva UB), iz Ukrajne dva dvoseda MiG-29UB. Drugi važan izvor snabdevanja RV Sudana bila je i NR Kina koja je isporučivala lovce F-7 i jurišnike A-5.

Još 1997. je isporučeno bar 6-7 aviona F-7B, mada postoji informacija da je dodatnih 20 aviona F-7N/FT-7 stiglo i iz Irana ili preko te države. 2002-2003. stiže i 12 (po nekim podacima 20) kineskih jurišnika A-5C ‘’Fantan’’. Poslednjih godina viđeni su i novoisporučeni trenažni avioni FT-6 (kineska dvoseda varijanta aviona MiG-19). Skoro sve nabrojane avione Sudan je upotrebio u borbi protiv pobunjenika u ratu koji je rezultovao nezavisnošću južnog dela zemlje. Nekoliko aviona je oboreno.

sudanski MiG-29SE
Sudan je iz Rusije nabavio 10 lovaca MiG-29SE (9-13SE) i dva dvoseda MiG-29UB. Upotrebio ih je u borbi protiv pobujeničkih snaga koji su prijavili obaranje bar dva aviona.

Avion koji se svakako najbolje prodavao i koji je i dalje vrlo pristupačan na tržištu „polovnjaka“ je ruski jurišni avion Su-25. Ovaj avion se uz remont može nabaviti za svega 5 miliona dolara, a najviše su ga prodavale Rusija, Belorusija i Ukrajina. U proteklih 15 godina upotrebljavan je u nekoliko građanskih ratova kojima su bile pogođene pojedine države. Iz Ukrajine Suhoje 25 su nabavili Čad (8 aviona), Ekvatorijalna Gvineja (4 aviona), DR Kongo (8), Niger (dva), iz Rusije Etiopija (bar 4 aviona), iz Belorusije Obala Slonovače (4 aviona) i Sudan (15 aviona).

Ekvatorijalna Gvineja 3
Bogata naftom Ekvatorijalna Gvineja formirala je malo Ratno Vazduhoplovstvo sa 4 jurišna aviona Su-25 nabavljenih od Ukrajine.

Pored Alžira, Sudana i Eritreje polovne avione MiG-29 je nabavio i Čad koji je od Ukrajine pre tri godine kupio tri aviona (dva 9-13 i jedan dvosed), ali je za sada primećen samo jedan jednosed. Iznenađujuća nabavka novih ruskih savremenih borbenih aviona desila se 2010. godien kada je Uganda naručila višenamenske borbene avione Su-30.

Šest aviona u varijanti Su-30MK2 isporučeno je 2011. i 2012. godine, najavljeno je da će se nabaviti još šest, ali do potpisivanja novog ugovora nije došlo. Angola je takođe još 2013. godine naručila avione Su-30 ali ovoga puta polovne avione. Reč je o bivšim indijskim avionima Su-30K koji se nalaze u Belorusiji na remontu i modenrizaciji. Zastoj u isporuci pravdan je problemima sa plaćanjem, a prvi od 12 naručenih aviona se očekuje ove godine.

Veteran MiG-21 u Africi još uvek leti u solidnom broju i koristi se u borbenim dejstvima. Primer za to je Libija koja ima oko 17 operativnih aviona od kojih je desetak dobijeno od Egipta kao deo vojne pomoći. Mali broj država poput Gvineje, Ugande i Mozambika uspeo je da remontuje ili modernizuje svoju flotu ovih aviona ali su mnoge zemlje usled nemogućnosti remonta, nabavke rezervnih delova i zastarelosti morale da ih zamene kineskim verzijama. Tako su kineske avione jednosede Chengdu F-7 kao i dvosede Guizhou FT-7 nabavile Nigerija (12/3 F-7NI/FT-7NI), Namibija (6/2 F-7NM/FT-7NG) i Tanzanija (12/2 F-7TN/FT-7TN). Osim nabrojanih država starije verzije ovog aviona koristi, pored već navedenih Egipta i Sudana još i Zimbabve.

gabonski Mirage F1AZ
Šest polovnih bivših južnoafričkih jurišnika Mirage F1AZ nabavio je Gabon. Pored ove države dva ista takva aviona kupio je Kongo.

Popularne i jeftine američke lake lovce Northrop F-5 ‘’Freedom Fighter’’ i ‘’Tiger II’’ koristi Bocvana, Kenija i Tunis koji se prošle godine odlučio za njihovu modernizaciju. Radovi na 12 aviona F-5E/F započeće ove godine, a osim remonta i detaljnih pregleda od nove opreme avioni će dobiti sistem za navigaciju, upravljački blok pokazivača, električni izvor napajanja itd. Ugovor vredan 32 miliona dolara potpisan je sa američkom firmom „Northrop Grumman Systems Corporation“ septembra prošle godine sa rokom završetka radova do kraja 2018. godine.

13 aviona F-5E i dva F-5F na standard F-5EM/FM modernizovala je i Kenija i to avionikom američkog proizvođača Rockwell Collins. Počevši od 2011. godine Kenija aktivno upotrebljava flotu aviona F-5 u borbenim dejstvima protiv snaga islamističkog pokreta Al Šababa u Somaliji.

Francuske borbene avione Mirage F1 je u jurišnoj varijanti F1AZ kao polovne od Južnoafričke Republike nabavio Gabon (6 aviona) kao i Kongo (dva aviona).

Vrlo popularan vojni avion u proteklih nekoliko godina postao je brazilski laki jurišni avion Embraer A-29 ‘’Super Tucano’’ koji spada u kategoriju tzv. COIN (Counter Insurgency) odnosno protivpobunjeničkih aviona. Pored toga to je ujedno i školski, školsko-borbeni avion koji može služiti i kao izviđač. Ipak, on se može se upotrebljavati samo u sukobu sa neprijateljem koji nema ozbiljniju protivvazduhoplovnu odbranu. U Africi su ga nabavile Angola (6 aviona), Burkina Faso (tri), Gana (9), Mali (6), Mauritanija (4), Senegal (3), a još nekoliko država je zainteresovano za kupovinu ovog aviona.

Borbeni helikopteri

Mali broj država danas u svetu može sebi da priušti kupovinu borbenih helikoptera. Savremeni ‘’čistokrvni’’ borbeni helikopteri poput, na primer, američkog AH-64, ruskih Mi-28 i Ka-52, francusko-nemačkog Tigra su ne samo skupi prilikom nabavke već i tokom eksploatacije.

Iako u Africi leti oko 1370 helikoptera koji su okarakterisani kao borbeni većinu njih predstavljaju laki ili srednji višenamenski ili transportni helikopteri koji mogu biti naoružani pre svega za dejstva po ciljevima na zemlji. Naoružanje se sastoji od mitraljeza, topova, lansera nevođenih raketnih zrna, ali i vođenih protivoklopnih raketa. U tu kategoriju spadaju i naoružani mornarički helikopteri.

Uskospecijalizovanih borbenih helikoptera čija je primarna namena dejstvo po ciljevima na kopnu/moru ali i po ciljevima u vazduhu u Africi ima vrlo malo u odnosu na ukupan broj vojnih helikoptera koji su u upotrebi. Oprema ovakvih helikoptera obično omogućuje i izvršavanje zadataka izviđanja koje često mogu prethoditi vatrenim dejstvima.

76a0688c1471cb6c23110d1ed10f1e3a
Južnoafrički Rooivalk za sada nije doživeo izvozni uspeh. Ipak, poslednjih meseci interesovanje za ovaj dugo razvijan helikopter pokazale su Poljska, Nigerija i Malezija.

Prvi korisnik jednog ovakvog helikoptera u Africi je Južnoafrička Republika koja je naporima svoje vazduhoplovne industrije i proizvela domaći borbeni helikopter. Reč je o Denel Rooivalku čiji je razvoj započeo još 1984. godine, a prvi let prototipa XH-2 je izvršen 1990. Prvi prototip koji je proizišao iz programa bio je modifikovani laki francuski helikopter Alouette III sa oznakom XH-1 ‘’Alpha’’ čija su ispitivanja dovela do pozitivnog mišljenja i zelenog svetla za dalji razvoj južnoafričkog borbenog helikoptera. Rooivalk je nastao na osnovu iskustava korišćenja helikoptera u surovim afričkim uslovima, a jedan od zahteva je bio da se helikopter može upotrebljavati bez neke značajnije logističke podrške na terenu.

Kao osnova prilikom konstruisanja helikoptera poslužio je takođe francuski helikopter, ovoga puta srednji transporter ‘’Super Puma’’. RV JAR je naručilo 16 helikoptera od toga 4 razvojna za ispitivanja i 12 operativnih serijskih. Naknadno je odlučeno da se nabavi samo 12 helikoptera. Prvi helikopter isporučen je maja 1999. godine, a poslednji 2001. Usled problema u razvoju koji se značajno odužio u aprilu 2005. je bilo dostupno samo 6 helikoptera za dalja ispitivanja, a iste godine jedan primerak je otpisan nakon udesa. Uz dodatna ulaganja operativnu sposobnost Rooivalk je dostigao tek aprila 2011. Proizvođač nije do sada uspeo da nađe stranog kupca.

asd_00_4
Egipatski AH-64D iznad Trga Tahrir u Kairu prilikom mitinga podrške vojnom puču jula 2013.

Egipat je kao tradicionalni korisnik američkog naoružanja nabavio borbene helikoptere AH-64 ‘’Apache’’. 1995. godine naručeno je 36 helikoptera verzije AH-64A ,a njih 35 je u periodu od 2001. do 2007. godine modernizovano u verziju AH-64D u poslu vrednom 400 miliona dolara. 2009. godine Egipat je od SAD zatražio još 12 helikoptera AH-64D Block II. Sredinom decembra 2014. nakon odlaganja koje je nastalo usled političkih dešavanja u toj zemlji isporučeno je 10 naručenih helikoptera. Egipatska armija ih koristi u borbi protiv islamskih militantnih grupa povezanih sa Al Kaidom i Islamskom državom na Sinaju koji su u jednom trenutku 2012. godine držali pod kontrolom dobar deo tog poluostrva. Nakon nekoliko meseci špekulacija početkom ove godine potvrđeno je da je Egipat naručio 46 ruskih mornaričkih borbenih helikoptera Ka-52K “Katran“ koji će bazirati na nosačima helikoptera Mistral. Prvi brod treba da bude isporučen u junu a u isto vreme bi trebala da stignu i prva dva Ka-52K.

alzirski
Alžirski Mi-28NE poseduju osmatrački radar N-025E.

Jula meseca prošle godine svetski mediji javili su da je Alžir potpisao ugovor za nabavku ruskog borbenog helikoptera Mi-28 i tako postao drugi strani korisnik ovog tipa helikoptera. Naknadno je otkriveno da je ugovor potpisan još krajem decembra 2013. godine. Prethodno je ovaj helikopter bio na detaljnim ispitivanjima u ovoj zemlji. U ugovoru ‘’teškom’’ 2,7 milijarde dolara za 6 teških transporera Mi-26T2, 39 srednjih transportera Mi-171Š našla su se i 42 borbena helikoptera Mi-28NE ‘’Night Hunter’’. Prvi helikopter viđen je na fabričkom aerodromu u Rostovu na Donu krajem septembra 2015. Iako još nema informacija da li su prvi helikopteri isporučeni moguće je da je prvih 6 helikoptera već u Alžiru. Preostalih 36 bi trebalo biti isporučeno u periodu 2016-2018. sa godišnjom isporukom od 12 Mi-28.

Jedan od najrasprostranjenijih helikoptera danas u svetu je ruski desantno-jurišni helikopter Mi-24 a gotovo polovina korisnika nalazi se u Africi. Do pre oko 20 godina u Africi ga je koristilo svega nekoliko zemalja, a danas čak oko 25. Većina tih država ih je nabavila iz zemalja koje su nastale raspadom SSSR-a, ali i iz država nekadašnjeg Varšavskog ugovora. Na stotine ovih helikoptera je iz raznih razloga proglašeno viškom a zatim ponuđeno na tržištu vojnih helikoptera uz veoma pristupačne cene. Upotrebljeni su u gotovo svim ratovima koji su se vodili ili koji se trenutno vode a neretko su sa helikopterima stizali i strani piloti kao i mehaničari za njihovo održavanje.

dzibutanski Mi-24P J2-MBC
Desantno-jurišni helikopter Mi-24P RV Džibutija.

Neke države nabavljale su helikoptere u Rusiji, neke u Belorusiji kao i u Ukrajini. Pojedine u dve od ovih država, a bilo je i onih koje su ih kupovale u sve tri. Kako su određenim zemljama bile uvedene sankcije na uvoz naoružanja one su se snalazile tako što su za njih druge države kupovale helikoptere i zatim im iste prosleđivale. Dosta helikoptera je prodato i na crnom tržištu, a takvi poslovi se nisu prijavljivali Ujedinjenim Nacijama čiji su posmatrači obično prijavljivali njihovo postojanje nakon što su isporučeni.

Trenutno brojno stanje ovog tipa helikoptera je u mnogim zemljama nepoznato, do raspada SSSR Mi-24 su imale samo Angola, Alžir, Etiopija, Libija i Mozambik i vrlo mali broj tih helikoptera je danas u upotrebi ili su povučeni iz naoružanja. U drugim zemljama stanje inventara se menjao jer su helikopteri obarani ili oštećeni u ratnim sukobima, stradali su u udesima ili je naknadno dokupljivan određen broj primeraka. Ono što se zna je da je od 1991. iz Rusije, Belorusije i Ukrajine izvezeno oko 260 uglavnom polovnih Mi-24 u varijantama Mi-24D, Mi-25 (izvozni Mi-24D), Mi-24V, Mi-35 (izvozni Mi-24V), Mi-24P, Mi-35P (Mi-24P), Mi-24PN i Mi-24K. Neke države kupovale su po svega dva helikoptera kao npr. Burkina Faso a najviše je nabavio Sudan, po nekim podacima preko 80.

Iz Rusije, Belorusije i Ukrajine su kupovali Alžir, Angola, Burkina Faso, Burundi, Centralnoafrička Republika, Čad, Ekvatorijalna Gvineja, Eritreja, Etiopija, Gvineja, Kamerun, Kongo, Kongo DR, Libija, Niger, Nigerija, Ruanda, Senegal, Sijera Leone, Sudan, Uganda i Zimbabve. Od Libije je helikoptere nabavila Namibija, Mali od Bugarske a Južni Sudan je kupio Mi-24 iz Ukrajine preko Ugande.

tumblr_nlt1sfsG341rji3x6o1_1280
Alžirski modernizovani Super Hind MkIII.

Obiman program modernizacije helikoptera Mi-24 sproveo je Alžir koji je 1999. godine sa južnoafričkom firmom ATE (Advanced Technologies and Engineering) sklopio ugovor za 40 helikoptera Mi-24V. Modernizovana varijanta je označena kao Super Hind MkIII, a prvi helikopter Alžir je dobio svega nekoliko meseci od potpisivanja ugovora. Svi helikopteri su isporučeni do 2004. Super Hind dobio je sasvim nov redizajnirani nos sa novim topom i elektronskom opremom. Smanjena je težina, težište je pomereno unazad pa je helikopter manevarbilniji, pilotske kabine su oklopljene kevlarom, zamenjena je oprema za komunikaciju, dodati su višenamenski kolor pokazivači, kabina je kompatibilna sa NVG, zatim novi nišanski sistem, GPS, Doplerov navigacijski sistem, nišan na kacigi pilota, pasivni odbrambeni sistem i druge sistemi koji se nalaze na južnoafričkom borbenom helikopteru Rooivalk.

Od naoružanja je osim novog topa dobio i nove južnoafričke protivoklopne rakete Ingwe kao i lansere nevođenih raketnih zrna. Određen broj helikoptera Super Hind MkIII RV Alžira primećen je poslednjih godina na remontu u Ukrajini koja je sa Južnom Afrikom uspostavila kontakt povodom osvajanja remonta i modernizacije ove varijante. Postoje špekulacije da će vrlo slične helikoptere nabaviti Nigerija koje bi Super Hind dobila iz Ukrajine.

Komentari

F

Detaljno i jednostavno .
Pohvale za tekst.

Odgovori
v

Živojine HVALA Vam na ovakvim tekstovima kako što je ovaj i ostali tipa RV Severne Koreje, Sirije! Zadovoljstvo mi je čitati ih na tenane uz kaficu ili pivce samo tako nastavite!

Odgovori
k

Kakva smo mi drzava jos malo pa ce mo da molimo za pomoc od Africkih prijatelja da nam doniraju nesto da mozemo da kazemo da imamo Ratno vazduhoplovstvo….Valjda ce neko pametan da ode u Alzir je uskoro izbacuju iz upotrebe Mig 29 i Mi-24 (zamenjuju ih sa Suhojima i Mi-28n) a za nas ta tehnika je kao iz SI Fi filmova…….pa ako se smiluju …

Odgovori
D

@kubanac.
Svaka rec na mestu. Jadni smo i bedni da jos nismo svesni. Pa najlosija od ovih nabrojanih drzava je za Srbiju i njeno RV -high end.

r

A ne tako davno piloti iz Afričkih zemalja su dolazili u SFRJ da završe pilotsku akademiju danas naši piloti mogu da im zavide na godišnjem naletu i borbenoj obuci da ne govorimo o pomenutom iventaru borbenih aviona koje imaju u upotrebi . Šta se kod nas radi sa RV je velika SRAMOTA

M

Gosn Zeljko,a sta treba da se radi sa RV? Znate li da vecina africkih drzava lezi (pored ostalog) na fosilnim gorivima? Prosto receno,sisaju gas i naftu iz zemlje i prodaju. Free money.A sta cemo mi? Da prodajemo Sirogojno dzempere i peglanu kobasicu? Btw cujete li avione,bar ovo sto imamo,da lete? A sta mislite sto ne lete? Sta bi mi da nam, nebitno-Rusi POKLONE eskadrilu aviona,kojim novcem bi te avione pokrenuli i podigli u vazduh i daleko bilo piloti napabirchili ne znam koji broj sati naleta? Znaci namamo kintu za Vajper motore,ali cemo imati za zderace RD-33? Ovde se mnogo pojednostavljuje slika o drzavi u kojoj se zivi. Koliko znam,i Madjari,kao pomenuti SAR,drze Gripene prizemljene,nema se kinte.

R

daj boze,da slepci i za to imaju para…

E

Svaka cast,fenomenalan tekst.Doduse malo i depresivan zato sto sam posle ovoga shvatio da smo mi za africke zemlje bednici.

Odgovori
r

Gosn M,da znam ja da Afričke države leže na bogatstvu a izgleda da im ne manjka ni pametnih političara koji vode domaćinsku politiku pa ta bogatstva usmeravaju na pravu stranu za razliku od nas gde su na naše oči privredu i ekonomiju uništili pojedinci zarad ličnih interesa i doveli nas do toga da još samo kobasice i džempere možemo da izvezemo mi čiji su radnici izgradili pola Afrike i bliskog istoka sada se divimo njima i komentarišemo stanje u njihovim ratnim vazduhoplovstvima jer svoje više i nemamo

Odgovori
M

Jedino ste u pravu,da imaju bogatstva! Sve ostalo je proizvoljna stvar,ko je koga unistio i zarad kojih i cijih interesa! :) Moze da bidne,a ne mora da znaci! I jos..kakve veze imaju sa vazduhoplovstvima nasi radnici,pa i inzenjeri? Pa mi smo radili sto smo znali.Ocigledno,to nema veze sa RV. Citiracu Homer Simposon-a…Znala je jedinu moju slabost,a to je da sam slab! :)

D

Dobar tekst i puno hvala.

Da li znate da li Tanzanija jos uvijek koristi Kineski J-6 (MiG-19)?

Sljedeci zadatak za vas je Juzna Amerika i nesto „exotic“ ala Burma!

Trebamo usput ukljuciti naoruzane skloske mlaznjake u ovu analizu posto su oni cesto glavni borbeni avioni u mnogo siromasnim Africkim zemljama.

Kineski K-8 – Namibia (12), Ghana (4), Tanzania (5-6), Zambia (12), Zimbabwe (16-28). Usput sluzi kao skolski avion u Egiptu (118 od 120) i Sudan

Kineski L-15 – Zambia (6 naruceno, barem jedan isporucen)

Alphajet – Nigeria (24 originalno, 4 „novih“ kupljeno 2015, veliki broj se srusio). Togo (4), Cameroon (5), Morroco i Egipat ih koriste kao naourzane skolske avione.

L-39/59 – Tunisia (9 od 12 L-59T), Egipat (48 L-59). Nigeria (L-39ZA) Angola, Uganda i Ethiopija (L-39ZO?) Druge drzave koriste L-39C koji inace ne nosi naoruzanje.

MB326 – Tunisia, druge drzave poput Kameroon i Zambia imali su ih ali tko zna da li vise lete.

MB339 – Eritrea I mozda jos Nigeria

G-2/J-1 – neki broj Libijskih su prezivjeli. Ne znam da li vise lete.

Broj BAe Hawk u Africi se smanjijo.. Samo South Africa ih jos uvijek koristi dok su Kenya i Zimbabwe svoje stavili u penziju.

Tesko znati sta leti a sta truli a sta se srusilo.

Odgovori
Ž

Акценат је био на борбеним авионима и борбеним хеликоптерима. Нисмо ишли преопширно.

р

Египат је увек гледао да има јаке ваздухопловне снаге, управо на основу искустава из сукоба са Израелом 1973 год. ЈАР такође због сукоба са Анголом. Остала афричка РВ која су поменута у тексту настоје да их прате, иако малим корацима, али битно је да не тапкају у месту. Битан фактор је и политичка воља и спремност да се им јако и савремено обучено и опремљено РВ. Најжалосније од свега што се нас тиче је то што имамо богату пре свега техничку базу наслеђену из СФРЈ, која је клинички мртва, али би могла да оживи уз подстицај власти. Најглупљи пример је домаћа Ласта /боље рећивелики парадокс/ коју користи ирачко РВ а наше је чека као озебо сунце. Слажем се да је ту битан и финансијски фактор, али што наш народ каже: Зрно по зрно, погача.

Odgovori
A

Prvo, nije Alzir druga zemlja koja je nabavila Mil Mi28, vec je Kenija (16 aparata). Drugo, Egipat aparate F16, Apache AH64, i Abrams tenk prave licencno, tako da ne vidim zasto bi kupovali od Amera. I kao trece za Južnoafrički Rooivalk aparat bila je zainteresovana i SFRJ, ali eto, bilo da je cena od 40 mil. dolara ili gradjanski rat uzrok, odustalo se od nabavke. Tako da ponosno jos uvek koristimo 40 godina star „leteci akvarijum“, Gazelu.

Odgovori
Ž

Не нема званичних података да је Кенија купила Ми-28. Било је информација али нема нити једног доказа. Била би ваљда до сада нека фотографија. За то време Кенија је набавила кинеске хеликоптере З-9.

Ž

Египат не склапа Ф-16 нити Апаче, проверите. САД су правиле проблеме приликом испоруке последњих 20 авиона Ф-16 и 10 Апача који су стигли из америчких фабрика.

g

Egipat sklapa Abramse od delova proizvedenih u drugim fabrikama, dok avione niti sklapa niti proizvodi – sto se tice aviona F16, TAI (Turkish Aerospace Industries) je proziveo 46kom Blok 40 i 30kom Blok 50 za Egipat, dok su ostali dosli iz fabrika lociranih u SAD.

r

Gosn M’da pa pravili su ti radnici i inženjeri i avione pa ih je država prodavala pojedinim Afričkim zemljama gde su neki drugi naši radnici i inženjeri gradili čitave gradove i vojne baze i objekte za tamošnja vazduhoplovstva a to i nije bilo tako davno koliko se sećam ali to je neko drugo vreme i drugi ljudi, nama još samo preostaje da pratimo zbivanja u vazduhoplovstvima drugih država i divimo se njihovim dostignućima

Odgovori
d

Egipat je uvijek sklapao avione od dijelova proizvedeni u drugim drzavama.

Mislim da zadnji avion koji su on sklopili su K-8 a prije toga su bili Kineski F-6 I mozda F-7 lovci, Francuski Alpha Jet a usput I helikopteri tipa SA-342 Gazelle.

Zadnje sto sam cuo, Egipatski F-16 nemaju AIM-120 AMRAAM. Cuo sam dva moguca razloga za to:

1. Egipat nije htio potpisati ugovor sa Amerkancima sto bih ih sprijecavalo koristiti AMRAAM protiv Israela.

2. Amerikanci nikad nisu htijeli prodati Egiptu AMRAAM

Cuo sam da su Egipatski M1 su treco razredne krntije sa zeljeznom oklopu, a ne composite Chobham kao sto Americki M1 imaju.

Dobri su protiv Linijskih T-72 ili T-55 ali bih imali problem protiv Israelskih Merkava.

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Promašen si ti na: [RAT U UKRAJINI] Eskalacija sukoba, Pentagon ocena: „80% ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva ostalo netaknuto“

@ Burrito Baby naravno, zato je pored Severnog toka 1 finansirala izgradnju i drugog. Jer joj ne treba.

30. Sep 2022.Pogledaj

Igor M. na: [RAT U UKRAJINI] Eskalacija sukoba, Pentagon ocena: „80% ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva ostalo netaknuto“

USAF ne napada druge zemlje ovisno o tome da li se odvažio ili nije, nego ovisno o tome da li mu je Vlada naredila ili nije.

30. Sep 2022.Pogledaj

Miloš77 na: [RAT U UKRAJINI] Eskalacija sukoba, Pentagon ocena: „80% ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva ostalo netaknuto“

"Ono sto se moze sigurni tvrditi: svaka informacija koju je objavila Amerika od 2021 se pokazala kao potpuno tacna." To je zato sto Amerikanci guraju Ruse upravo u tom pravcu i ne zele mir nego zele upravo ovo sto se desava. Slabljenje Rusije, slabiju Evropu koja ce se sada vise nego ikad oslanjatina iskljucivo na…

30. Sep 2022.Pogledaj

Send this to a friend