Podaci iza poslovnog modela aerodroma „Konstantin Veliki“

Konferencija „Aerodrom Ponikve – strateški cilj Zapadne Srbije“ bila je prilika da poslovanje i svoju strategiju razvoja predstave i ostali aerodromi iz regiona.

Nakon ponovnog pokretanja redovnog vazdušnog saobraćaja sredinom 2015. godine, niška vazdušna luka iznela je prošle nedelje na Zlatiboru konkretnu statistiku svog poslovanja.

Kako je i direktor „Konstantina Velikog“ Vladica Đurđanović objasnio, strategija razvoja linija iz Niša bila je orijentisana ka evropskim gradovima u kojima živi domaće stanovništvo.

Najviše putnika koji leti sa „Konstantina Velikog“ je iz Niša ili regiona Južne Srbije (22,36%). Slede ih putnici iz Istočne Srbije (16,1%), inostranstva (15,6%), sa Kosova i Metohije (14,2%), iz Centralne Srbije (12,9%).

Đurđanović navodi da su putnici koji danas lete iz Niša to ranije činili iz Sofije, Skoplja i Beograda:

– Ovo nisu putnici koji ranije nisu znali šta je vazdušni prevoz, nego ljudi koji su koristili druge vazdušne luke koje su im tada bile pogodinije. –

„Load factor“ avio-kompanija koje lete sa niškog aerodroma od početka jula 2015. do kraja juna 2016. iznosio je 88,78%. „LCC seat capacity“ je 200.000, ali se u narednom periodu očekuje povećanje, pa će u 2017. godini iznositi 324.000.

„LCC seat capacity“ u Beogradu iznosi 520.000, Skoplju 830.000, Sofiji 1.250.000. Projektovana statistika koju je izneo direktor niškog aerodroma pokazueje da će do kraja 2017. taj broj biti znatno veći.

Iako se aerodrom Beograd nalazi na 240 Km od Niša, Sofija na 150 Km, Skoplje na 200 Km i Priština na 130 km, Đurđanović smatra da ovo ne utiče negativno na nišku vazdušnu luku. Vazduhoplovni analitičar Alen Šćuric zaključio je na konferenciji o Ponikvama da je Niš čak uzeo dao putnika Beogradu.

Pozivajući se na izveštaj „ACI Europe“ iz januara prošle godine sa niškog aerodorma poručuju da će i kargo saobraćaj ostvariti rast. U tom kontekstu, Đurđanović je podsetio da je „Turkish Cargo“ počeo da leti jednom nedeljno.

Od 700 tona koliko će biti prevezeno u 2016. godini sa „Konstantina Velikog“, projektovanih 2.500 tona u 2017. godini, 3.500 tona u 2018, predviđa se da bi u 2021. taj broj dosegao 4.700 tona.

Celokupni razvoj ovog aerodroma podrazumeva i investicije u opremu. Kako je izneto, one bi u narednoj godini iznosile 390.626.000 dinara (oko 3,2 miliona evra), a 2018. godine 156.000.000 dinara (oko 1,3 miliona evra).

Plan je da se do 2020. godine ukupno uloži 818.875.000 dinara (oko 6,6 miliona evra).

Ovakav plan uklapa se i u obećanje koje je dala ministarka saobraćaja, Zorana Mihajlović, prilikom Vladine posete Nišu, a koje se odnosi na dodatnih 6,5 milion evra investicije u „Konstantin Veliki“ koje će obezbediti Vlada do 2019. godine. Mihajlović je tom prilikom izjavila i da je do sada uloženo 4 miliona evra u ovu vazdušnu luku.

Đurđanović na konferenciji nije govorio o državnim investicijama, ali je u više navrata istako zasluge Grada Niša koji je podržao celokupni projekat razvoja svojim novčanim ulaganjima.

„Analizirali smo poslovanje 25 aerodroma“

Glavna tema panela o iskustvima drugih aerodroma na konferenciji posvećenoj aerodromu Ponikve bilo je kako naći pravi model za privlačenje prve kompanije jer će svaka naredna mnogo lakše odlučiti da počne sa letovima.

Direktor niškog aerodroma, Vladica Đurđanović, naglasio je značaj osmišljavanja strategije zasnovane na prethodnim iskustvima i istraživanjima.

– Postojali su različiti modeli subvencionisanja – JAT, Montenegro Airlines i ostali, ali oni nisu dali rezultate. Došlo je do oko 1.000 putnika 2014. godine, što je izuzetno mala cifra, uz 1 milion evra gubitka. Onda su se našla tri entuzijasta – direktor razvojne agencije „Jug“, gradonačelnik Niša i direktor aerodroma. Napravljen je elaborat koji je pokazao da sa niškog aerodroma može da ima više putnika. – objasnio je Đurđanović.

Direktor agencije „Jug“, Bojan Avramović, ranije je za Tango Six objasnio kako je izvršena analiza za potrebe osmišljavanja strategije razvoja „Konstantina Velikog“.

– Analizirali smo 25 aerodroma. Zadar, koji ste pomenuli, nije bio model na osnovu kog smo mi zasnovali strategiju razvoja „Konstantina Velikog“. Arad nam je bio mnogo interesantan zbog Temišvara. Kad jedan Arad može za godinu dana da ode na 100.000 putnika, zašto ne bi mogao Niš koji je na raskrsnici. Srategija Zadra, primera radi, je da daje novac – oni daju oko 700.000 evra godišnje kompaniji Rajaner (Ryanair). Tuzla takođe daje novac.

Nama svi ti modeli sa subvencionisanjem nisu odgovarali iz dva razloga: nismo imali novac, a i da smo ga imali to je model kod koga pri prestanku subvencija staje i rad aerodroma. I onda ništa nismo napravili. Dok dajete novac, neko leti, kad prestanete, kao što se to desilo u Nišu, odjednom od fantastičnih 22, 23 ili 25 hiljada putnika za tih 1 milion evra padate na 1.300 putnika –

Model trenutnog poslovanja baziran je na obostranom riziku kompanija i aerodroma, što je, kako je Đurđanović i ranije govorio za Tango Six, i privuklo „low-cost“ kompanije:

– Snizili smo maksimalno cenu na 3 evra po putniku. Pri tom, te linije nisu bile subvencionisane. Tako smo avio-kompanijama rekli da prihvatamo rizik – ako nema putnika ni mi nećemo imati prihoda. –