BEG airport status
Podaci iza poslovnog modela aerodroma „Konstantin Veliki“ Fokus na dijaspori i opremi vrednoj 6,5 miliona evra / Foto: Tango Six

Podaci iza poslovnog modela aerodroma „Konstantin Veliki“

Konferencija „Aerodrom Ponikve – strateški cilj Zapadne Srbije“ bila je prilika da poslovanje i svoju strategiju razvoja predstave i ostali aerodromi iz regiona.

Nakon ponovnog pokretanja redovnog vazdušnog saobraćaja sredinom 2015. godine, niška vazdušna luka iznela je prošle nedelje na Zlatiboru konkretnu statistiku svog poslovanja.

Kako je i direktor „Konstantina Velikog“ Vladica Đurđanović objasnio, strategija razvoja linija iz Niša bila je orijentisana ka evropskim gradovima u kojima živi domaće stanovništvo.

dijaspora
Dijaspora kao fokus / Ilustracija: Prezentacija aerodroma „Konstantin Veliki“

Najviše putnika koji leti sa „Konstantina Velikog“ je iz Niša ili regiona Južne Srbije (22,36%). Slede ih putnici iz Istočne Srbije (16,1%), inostranstva (15,6%), sa Kosova i Metohije (14,2%), iz Centralne Srbije (12,9%).

Đurđanović navodi da su putnici koji danas lete iz Niša to ranije činili iz Sofije, Skoplja i Beograda:

– Ovo nisu putnici koji ranije nisu znali šta je vazdušni prevoz, nego ljudi koji su koristili druge vazdušne luke koje su im tada bile pogodinije. –

procenti-po-regionima
Nakon prošlogodišnjih 30.000 putnika, ovogodišnja projekcija niškog aerodroma predviđa više od 100.000 putnika / Ilustracija: Prezentacija aerodroma „Konstantin Veliki“

„Load factor“ avio-kompanija koje lete sa niškog aerodroma od početka jula 2015. do kraja juna 2016. iznosio je 88,78%. „LCC seat capacity“ je 200.000, ali se u narednom periodu očekuje povećanje, pa će u 2017. godini iznositi 324.000.

„LCC seat capacity“ u Beogradu iznosi 520.000, Skoplju 830.000, Sofiji 1.250.000. Projektovana statistika koju je izneo direktor niškog aerodroma pokazueje da će do kraja 2017. taj broj biti znatno veći.

karta
„Niš konkurentan uprkos tome što je u blizini 4 aerodrom“ / Ilustracija: Prezentacija aerodroma „Konstantin Veliki“

Iako se aerodrom Beograd nalazi na 240 Km od Niša, Sofija na 150 Km, Skoplje na 200 Km i Priština na 130 km, Đurđanović smatra da ovo ne utiče negativno na nišku vazdušnu luku. Vazduhoplovni analitičar Alen Šćuric zaključio je na konferenciji o Ponikvama da je Niš čak uzeo dao putnika Beogradu.

Pozivajući se na izveštaj „ACI Europe“ iz januara prošle godine sa niškog aerodorma poručuju da će i kargo saobraćaj ostvariti rast. U tom kontekstu, Đurđanović je podsetio da je „Turkish Cargo“ počeo da leti jednom nedeljno.

Od 700 tona koliko će biti prevezeno u 2016. godini sa „Konstantina Velikog“, projektovanih 2.500 tona u 2017. godini, 3.500 tona u 2018, predviđa se da bi u 2021. taj broj dosegao 4.700 tona.

Celokupni razvoj ovog aerodroma podrazumeva i investicije u opremu. Kako je izneto, one bi u narednoj godini iznosile 390.626.000 dinara (oko 3,2 miliona evra), a 2018. godine 156.000.000 dinara (oko 1,3 miliona evra).

Plan je da se do 2020. godine ukupno uloži 818.875.000 dinara (oko 6,6 miliona evra).

oprema
Tokom Vladine posete najavljena izgradnja tornja, prilaznih svetala, ILS sistema / Ilustracija: Prezentacija aerodroma „Konstantin Veliki“

Ovakav plan uklapa se i u obećanje koje je dala ministarka saobraćaja, Zorana Mihajlović, prilikom Vladine posete Nišu, a koje se odnosi na dodatnih 6,5 milion evra investicije u „Konstantin Veliki“ koje će obezbediti Vlada do 2019. godine. Mihajlović je tom prilikom izjavila i da je do sada uloženo 4 miliona evra u ovu vazdušnu luku.

Đurđanović na konferenciji nije govorio o državnim investicijama, ali je u više navrata istako zasluge Grada Niša koji je podržao celokupni projekat razvoja svojim novčanim ulaganjima.

„Analizirali smo poslovanje 25 aerodroma“

Glavna tema panela o iskustvima drugih aerodroma na konferenciji posvećenoj aerodromu Ponikve bilo je kako naći pravi model za privlačenje prve kompanije jer će svaka naredna mnogo lakše odlučiti da počne sa letovima.

Direktor niškog aerodroma, Vladica Đurđanović, naglasio je značaj osmišljavanja strategije zasnovane na prethodnim iskustvima i istraživanjima.

– Postojali su različiti modeli subvencionisanja – JAT, Montenegro Airlines i ostali, ali oni nisu dali rezultate. Došlo je do oko 1.000 putnika 2014. godine, što je izuzetno mala cifra, uz 1 milion evra gubitka. Onda su se našla tri entuzijasta – direktor razvojne agencije „Jug“, gradonačelnik Niša i direktor aerodroma. Napravljen je elaborat koji je pokazao da sa niškog aerodroma može da ima više putnika. – objasnio je Đurđanović.

Direktor agencije „Jug“, Bojan Avramović, ranije je za Tango Six objasnio kako je izvršena analiza za potrebe osmišljavanja strategije razvoja „Konstantina Velikog“.

– Analizirali smo 25 aerodroma. Zadar, koji ste pomenuli, nije bio model na osnovu kog smo mi zasnovali strategiju razvoja „Konstantina Velikog“. Arad nam je bio mnogo interesantan zbog Temišvara. Kad jedan Arad može za godinu dana da ode na 100.000 putnika, zašto ne bi mogao Niš koji je na raskrsnici. Srategija Zadra, primera radi, je da daje novac – oni daju oko 700.000 evra godišnje kompaniji Rajaner (Ryanair). Tuzla takođe daje novac.

Nama svi ti modeli sa subvencionisanjem nisu odgovarali iz dva razloga: nismo imali novac, a i da smo ga imali to je model kod koga pri prestanku subvencija staje i rad aerodroma. I onda ništa nismo napravili. Dok dajete novac, neko leti, kad prestanete, kao što se to desilo u Nišu, odjednom od fantastičnih 22, 23 ili 25 hiljada putnika za tih 1 milion evra padate na 1.300 putnika –

Model trenutnog poslovanja baziran je na obostranom riziku kompanija i aerodroma, što je, kako je Đurđanović i ranije govorio za Tango Six, i privuklo „low-cost“ kompanije:

– Snizili smo maksimalno cenu na 3 evra po putniku. Pri tom, te linije nisu bile subvencionisane. Tako smo avio-kompanijama rekli da prihvatamo rizik – ako nema putnika ni mi nećemo imati prihoda. –

   

Pretplatite se na nedeljni pregled vesti Tango Six portala. Svakog petka u vašem inboxu.

* indicates required





   
   

   

   


Autor:

Dina Đorđević Novinarka, Zamenica glavnog i odgovornog urednika dina.djordjevic@tangosix.rs

Komentari

l

Ovde se spominje instalacija sistema ILS,konačno.Decenijama je niški aerodrom imao neprecizan prilaz za sletanje.Tokom nekoliko rekonstrukcija,naročito posle otvaranja za civilni saobraćaj,u nekoliko navrata unapređena je oprema.Sve je dolazilo u obzir,osim ILS sistema.Glavni razlog koji se uvek spominjao je blizina planine Jastrebac,za smer 11.Kakvi su to novi momenti,da li se radi o smeru 29,ILS za sletanje u smeru preko grada?Pozdrav…

Odgovori
V

Pravac 11 nije svrsishodan jer kada duva vetar iz pravca jugoistoka vidljivost na Aerodromu Niš je daleko iznad minimalne potrebne za prilaz.
Pravac 29 je „kritičan“ pri uslovima niske oblačnosti i smanjene vidljivosti. Oduvek je bila potreba za preciznim prilazom za pravac 29, ali se što iz razloga izbegavanja nadletanja Grada, što iz ne znanja forsirala priča o pravcu 11.
Zadnje analize, od pre godinu dana su nedvosmisleno potvrdile potrebu preciznog prilaza za pravac 29. Trenutno su dve opcije u igri. Direktan pravac prilaza ili „offset“ prilaz od nekoliko stepeni lateralno ka severu. Oba bi bila sa strmijomsilaznom putanjom od preko 3 stepena nagiba, što nije problem i smanjuje količinu buke iznad Grada zbog visine nadvišavanja u prilazu.
Postoje dve opcije zato što se razmišlja o izmeštanju železničke pruge koja trenutno pravi smetnje u prilaznoj ravni i može da ometa rad signala ILS-a.
Offset prilaz bi funkcionisao uz postojeću železničku prugu, ali bi imao nešto više minimume horizontalne i vertikalne vidljivosti. No i ti minimumi bi višestruko povećali operativnost Aerodroma pri uslovima smanjenje vidljivosti.

l

Vladimire,najlepša hvala za detaljan odgovor.Pretpostavio sam da je neko počeo da razmišlja na drugi način.To sa ILS-om za INI je ustvari višedecenijska gnjavaža,uvek su uglavnom finansije bile problem i verovatno još neki jaki razlozi.Oni koji su odlučivali o tome,uvek su imali „razlog“za nečinjenje.Na jednoj davnoj raspravi o tada predstojećoj rekonstrukciji niškog aerodroma,tadašnjem direktoru niškog aerodroma R.Radojkoviću postavio sam pitanje u vezi sa unapređenjem zemaljskih navigacionih uređaja,pomenuo sam i ILS.U svojem odgovoru nabrojao je sve moguće vrste osvetljenja prilaza i piste,a od nekog značajnog poboljšanja navigacije,ni jedne jedine reči.Moguće je da su neki očekivali da će RV i PVO vremenom nešto da unapredi po tom pitanju,ali su se i oni načekali,jer vojska nije imala interesa da to radi,s obzirom na vrstu avijacije koja je tu bazirala.Kad su loši meteo-uslovi,nema letenja i to je to.Kod komercijalne avijacije druga je priča.Istini za volju,Niš bi verovatno mnogo ranije bio opremljen kako dolikuje,da je bilo pravog saobraćaja.U svakom slučaju,mislim da se ipak konačno ide u pozitivnom smeru.Neka je sa srećom.Pozdrav…

V

Nema na čemu Ljubo!

T

„Onda su se našla tri entuzijasta…“ i spasili aerodrom. Ajme…

Odgovori
B

pa u životu tako funkcioniše…

sve stoji dok se ne pojave entuzijasti koji su dovoljno moćni da nešto pokrenu.

da neće možda institucije da urade nešto???

hoće, ali pod uslovom da u njima sjede entuzijasti a ne džabalebaroši!!!

R

Samo da im ne uvale 200 zaposlenih preko stranke.

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Miloš77 na: Vučić: Potrudiću se da nabavim još bespilotnih letelica iz još jedne problematične zemlje

@Srbofil AL41F1 Ne slažem se sa vama ili jednostavno gledam na te stvari iz drugačije perspektive. Na vaše komentare imam sledeće da kažem. Prvo, nikakva saradnja niti transfer tehnologije nije potreban niti ja o tome govirim kad su turske bpl u pitanju. Obična kupovina i to je to. To upravo radimo sa Ko inezima i…

19. Oct 2020.Pogledaj
19. Oct 2020.Pogledaj
19. Oct 2020.Pogledaj

Brad na: Vučić: Potrudiću se da nabavim još bespilotnih letelica iz još jedne problematične zemlje

http://imgur.com/gallery/1wjcS8B Ako se ova predvidjanja ispune hocemo. Izvini nisam mislio na najbolji rast vec medju najboljima, prvih 3-4, kad uporedis sa padom populacije sigurno jos blize.

19. Oct 2020.Pogledaj

Send this to a friend