BEG airport status
Raketni sistem NASAMS, Hrvatska mogući korisnik Raketni sistem NASAMS prilikom vatrenog dejstva

Raketni sistem NASAMS, Hrvatska mogući korisnik

U svom, javnom, dugoročnom planu opremanja Oružanih snaga Hrvatska će nastojati da shodno ekonomskim i drugim mogućnostima, osim modernizacije, dodatnim nabavkama naoružanja poveća borbenu moć svoje vojske koja će dobiti i sasvim nove, znatno unapređene sposobnosti.

Jedna od slabih tačaka hrvatske vojske trenutno je između ostalog i protivvazduhoplovna odbrana. O borbenoj komponenti tj. lovačkoj avijaciji, kao deo sistema PVO, Tango Six je pisao u više navrata a o njenoj sudbini trebalo bi da se odlučuje krajem ove godine.

slamraam_5
Rakete AIM-120 na lanseru raketnog sistema PVO Hawk

Kada je reč o raketnim sistemima PVO, Hrvatska poseduje samo lake prenosive raketne sisteme kao i lake mobilne sisteme malog dometa koji nisu dovoljni a budući da su uglavnom i zastareli sistemi nisu ni dovoljno efikasni pa ne zadovoljavaju zahteve savremenog ratovanja.

Osim toga PVO Hrvatske danas ne odgovara ni kriterijumima a ni ciljevima sistema NATINADS (NATO Integrated Air Defense System).

The NASAMS High Mobility Launcher provides transportability to maneuvering forces. Raytheon has delivered the first HML for Norway's National Advanced Surface-to-Air Missile System to provide Norway with advanced air defense capability. (PRNewsFoto/Raytheon Company, KONGSBERG)
Lanser postavljen na terensko vozilo HMMWV / Foto/Raytheon Company, KONGSBERG

Plan razvoja hrvatske vojske u periodu od 2015-2024., kada je reč o PVO podrazumeva, pored modernizacije osmatračkih radara FPS-117, povlačenje zastarelih raketnih sistema PVO koji su danas u upotrebi ali i nabavku kako lakih prenosivih sistema PVO malog dometa, tako i raketnih sistema PVO srednjeg dometa. Za neki okvirni rok nabavke sistema srednjeg dometa spominje se kraj 2024. godine.

U međuvremenu će biti dovoljno vremena da se prouče sve opcije nabavki, svi tipovi raketnih sistema koji se nalaze na tržištu a neće biti isključene ni potencijalne donacije pojedinih članica NATO koje imaju višak naoružanja.

Još 2011. u hrvatskim medijima pojavila se informacija da je Hrvatska zainteresovana za raketni sistem NASAMS i to polovan, iz sastava norveške vojske a krajem prošle godine ova priča je ponovo aktuelizovana.

ELEC_AN-MPQ-64_Sentinel_Radar_lg
3D radar AN/MPQ-64 ima dometa od 75 km

NASAMS (Norvegian Advanced Surface to Air Missile System) je raketni sistem PVO srednjeg dometa nastao saradnjom norveške kompanije Kongsberg Defence and Aerospace sa američkom firmom Raytheon. Razvoj sistema započeo je početkom 90-tih da bi 1994. godine započela saradnja sa SAD.

Sistem je zasnovan na prilagođavanju američke rakete vazduh-vazduh AIM-120 AMRAAM (Advanced Medium Range Air-to-Air Missile). To je prvi zapadni sistem sa aktivnim radarskim samonavođenjem. Kao uzor i osnova poslužio je američki sistem SL-AMRAAM (Surfaced Lauched AMRAAM) koji su SAD 2011. godine otkazale.

Norvežani su već 1998. godine imali operativan sistem koji u osnovi predstavlja integraciju rakete AIM-120 sa sistemom vazdušnog osmatranja koji je preuzet sa raketnog sistema ‘’Hawk’’ kao i napredne tehnologije sistema MIM-104 ‘’Patriot’’. U prvobitnu konfiguraciju ušli su američki 3D radari AN/TPQ-36A, norveški sistem Battle Managment C4I nazvan još i FDC (Fire Distribution Center).

3ab49662d7de
Vozilo sa optoelektronskim sistemom MSP-500

Sistem je vremenom unapređivan i osavremenjen pa je 2007. godine u naoružanje ušla varijanta NASAMS II koji je zasnovan, osim takođe na raketi AIM-120, na američkom radarskom sistemu AN/MPQ-64 Sentinel 3D sa faznom rešetkom, sistemu BMC4I za brzi prenos komandi u sistemu upravljanja vatrom koji je zajedno sa radarom umrežen u sistem za prikupljanje podataka i kontrolu ARSC (Acquisition Radar and Control System). U kompletu se nalazi i optoelektronski senzor MSP-500 sa laserskim daljinomerom, TV i termografičkom kamerom.

Do 2013. u upotrebi su bili vučni kontejnerski lanseri na prikolicama a juna iste godine Norvežani dobijaju prve mobilne lansere smeštene na vozila HMMWV. Jedna od varijanti bila je i postavljanje raketa na lansirnu rampu poznatog američkog raketnog sistema PVO tipa ‘’Hawk’’.

Mobilni lanseri za Španiju smešteni su na kamione Iveco M-250.37MW a finski na kamione SISU E13TP. Proizvođač nudi opciju integrisanja lansera na vozilo po želji kupca.

65870_66136697_NASAMS_II_
Lanser sistema NASAMS II španske armije

Sistem NASAMS II ima maksimalni domet od 16 km po visini i 25-33 km po daljini, verovatnoću pogađanja cilja jednom raketom 0,85. Mogu se gađati ciljevi maksimalne brzine do 1000 m/s dok je brzina rakete sistema 1020 m/s, vreme prelaska iz marševskog u borbeni položaj 15 minuta. Maksimalni domet radara AN/TRQ-64 je 75 km, za cilj veličine lovca 60 km, radna frekvencija 8-10 GHz. Sistem može istovremeno pratiti 54 cilja a sastoji se iz 12 lansirnih rampi sa po 6 raketa, 8 osmatračkih radara, jednog vozila sa optoelektronskim senzorom i jednog centra za kontrolu vatre.

465774_58080292_rtn11_nasams_08img
Finski NASAMS II ima lansere na kamionima SISU E13TP

U sistemu NASAMS su se koristile rakete AIM-120A i B dok sistem NASAMS II osim raketa AIM-120 varijanti C i D može koristiti raketu vazduh-vazduh AIM-9X malog dometa. Februara 2015. kompanija Raytheon najavila je razvoj rakete AMRAAM-ER (Extended Range) specijalno za NASAMS II dometa 40-50 km. Proizvodnja bi trebala da počne 2019 a ova raketa u osnovi predstavlja raketu RIM-162 ESSM (Evolved Sea Sparrow Missile) raketnog sistema PVO za odbranu brodova, sa sistemom vođenja rakete AMRAAM.

65870_57514820_LeBourget11_11
Rakete AIM-120, RIM-162 i AIM-9X predviđene za sistem NASAMS

NASAMS se nalazi u naoružanju Čilea, Holandije, Finske, Norveške, Omana, Španije. SAD ga upotrebljavaju i za zaštitu važnih administrativnih zgrada u glavnom gradu Vašingtonu među kojima je i Bela kuća.

[easy-social-share buttons="facebook,twitter,google,pocket,linkedin,mail" counters="1" counter_pos="inside" total_counter_pos="none" fullwidth="yes"]

Komentari

Mi

cena?

Odgovori
Ma

Polovan oko 150 miliona dolara.Neznam sta tacno se podrazumeva u tu cenu , koliko raketa i koliko radar.To sam procitao na nekom hrvatckom portalu.

Pe

A jedna raketa je verovatno cirka 350-400k USD. AIM-120 je prošao nekoliko verzija, ne znam koja „ide“ uz ovaj sistem. Stare A su imale gotovo upola kraći domet od aktuelnih C verzija (mada je stvarni domet rakete veoma neodređen pojam). To je mana aktivnog radarskog samonavođenja – skupe rakete.

Vl

Lepo Hrvati to rade. Organizovano i planski. Nazalost nije tako sa nasim RV i PVO.

Odgovori
So

Kompleksasi xD Vi ste bre svi ludi! Eno Bugara npr. zabole uvo. Ovi napeli,uplasili se valjda necega. Svasta…Oce talijani da vrate Dalmaciju misle. Haha

Bo

@Sotir … bugari imaju S300 odavno … i moze da ih bole cose ;)

12

Preciznije, NASAMS 1 koriste Oman, Spanija i SAD (za high-value targets), dok ostali koriste NASAMS 2.

Odgovori
Б

У поређењу са КУБ-ом је инфериран у неким аспектима. Нпр. КУБ-у је потребно да из маршевског у борбени положај пређе за 7 минута, а обратно за 5 док је овом неопходно, према писању аутора, 15 минута. КУБ може да руши циљеве који се крећу брзином од 1,75 маха док овај норвешки систем не може да гађа циљеве који се крећу брже од 1600 км/ч.

Odgovori
Ba

Daleko veći problem ovog sistema je kažu degradacija osobina rakete nakon prvih 10 km leta. Ali svejedno- brzina prelaska iz marševskog položaja zaista nije toliko bitna. Ne za sisteme koji nešto gađaju na +20, 30, 40 i više kilometara. Mislim da je kvalitet ovog oružija u objedinjenom i namjenski za njega razvijenom sistemu vođenja do cilja. Predpostavljam da je u pitanju kvalitetno riješenje koje je relativno novijeg datuma. Mislim da je KUB u ovom obliku kakvog ga mi imamo duboko prevaziđen i lošiji od ovoga.

E sad, ako si mislio na BUK-M2 to je već nešto potpuno drugo.

Б

Нисам мислио на БУК М2. Говорио сам стриктно о КУБ-у. Систем који ми имамо може да се унапреди, али свакако Србија треба да размишља о куповини савременијег наоружања као што је БУК и сл.

Pe

Ne treba zaboraviti da aktivno radarsko samonavođenje predstavlja neuporedivo bolje rešenje od poluaktivnog, čak i ako se uzme da su performanse AIM-120 kada se lansira sa zemlje inferiornije od raketa sa KUB-a (da ne tražim GRAU oznaku). Pre svega, sistem koji koristi ARH ne mora da izvrši zahvat pojedinačnog cilja, niti predaje takozvano kontinualno osvetljenje – raketa se može uspešno lansirati i iz režima praćenja pri skeniranju (TWS), pa cilj ne dobija nikakvo upozorenje na lansiranje rakete (sve do aktiviranja sopstvenog radara rakete), što nije slučaj sa KUB-om, ali i bilo kojim drugim SARH sistemom (BUK itd) – meta će dobiti upozorenje na prijemniku čim oseti da je uključen nišanski radar. Drugo, ARH omogućava da se nakon lasiranja i isključi radar, a raketa će nastaviti ka predoređenoj tački aktivacije sopstvenog radara, a nakon toga pretražiti zonu očekivanja cilja i ukoliko dođe do detekcije nastaviti samonavođenje. Nasuprot tome, SARH će samouništiti raketu čim se isključi nišanski radar (raketa gubi cilj i samouništava se). Jedina mana ARH je cena svake rakete, koja je neminovno veća jer mora imati kompletan radar i datalink za usputno ažuriranje, dok SARH raketa mora imati samo prijemnik. Dakle, jeftinije je oboriti cilj SARH raketom, ali je ARH u tome ipak po meni znatno efikasniji. Da sam pilot, veći strah imao bih od ARH nego SARH, uvek.

bugari imaju S300 odavno … i moze da ih bole cose ;) Imaju kante koje ih neinteresuju!

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

omniameamecumporto na: Na četvrtom rođendanu PR-DC-a: Predstavljen IKA-Rocket, dron naoružan Zoljama

Naravno da svaka akcija mora imati reakciju. Uzmimo malo fizike pa lekciju o količini gibanja. Ili probajte uskočiti iz čamca u čamac. Tu igra masa, brzina, smjer, kut kretanja obadva čamca i čovjeka koji obavlja radnju. Komplicirano rješenje, vektori i tako to. A ovdje predavanje drži čovjek koji možda nije niti ispalio točku.

07. Dec 2024.Pogledaj

Petrovic Dusan na: Na četvrtom rođendanu PR-DC-a: Predstavljen IKA-Rocket, dron naoružan Zoljama

@somi Ko malo razume aeronautiku, zna da je objekat koji leti uvek nestabilan (gravitacija, vetar i td) U vazduhu vladaju drugaciji zakoni fizike, nego kad vojnik sa ramena i stojeci na zemlji nisani. Opet, Amerikanci su uspeli da nakace na C-130 pravi top, i leti i puca. Dakle resenje je moguce, i jos od 2000-ih…

07. Dec 2024.Pogledaj

Sima Kosmos iz dalekog svemira na: Kraj karijere poslednjih MiG-ova 21 u Evropi: Hrvatski vazdušni prostor privremeno će čuvati Italijani i Mađari

Pa to uopšte nije loše. Koj' će mi onda vazduhoplovstvo? Zašto bih trošio silne novce za skupe letelice, obuku ljudstva, rezervne delove i potrošni materijal, održavanje aerodroma, i ostale skupe igračke? Dogovorim se lepo sa nekom susednom zemljom ili vojnom organizacijom, iznajmim ih da mi čuvaju vazdušni prostor, potpišem par ugovora, i miran sam. Ako…

06. Dec 2024.Pogledaj

dogma na: Na četvrtom rođendanu PR-DC-a: Predstavljen IKA-Rocket, dron naoružan Zoljama

Koja prica za praznjenje budzeta, show, pitanje je da javnost zna koliko para je drzava ulupala u ova polu resenja

06. Dec 2024.Pogledaj