BEG airport status
LYBE 2002:30 Z 080°04KT 9999 -RASN BKN030 01/00 Q1015 NOSIG=
Slučaj mogućeg prisluškivanja u Muzeju vazduhoplovstva pred Trećim osnovnim javnim tužilaštvom Zaposleni sumnjaju da su bili prisluškivani / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six

Slučaj mogućeg prisluškivanja u Muzeju vazduhoplovstva pred Trećim osnovnim javnim tužilaštvom

Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu predata je dokumentacija u vezi sa mogućim tajnim audio i vizuelnim snimanjem u Muzeju vazduhoplovstva Beograd.

Kako nezvanično saznajemo, u Muzeju vazduhoplovstva duže od četiri meseca postoji sistem za koji se sumnja da služi za snimanje audio i video zapisa o čijem postavljanju zaposleni nisu bili obavešteni, a koji nije vidljiv i za koji nije postojala oznaka. Sistem je postavljen u ulaznom holu Muzeja, na mestu gde se nalazi biletarnica na ulasku u ovu ustanovu kulture. Zaposleni su ga slučajno otkrili, a pod sumnjom da se radi o eventualnom prisluškivanju radnika slučaj je prijavljen policiji, a zatim i javnom tužiocu.

Predsednik sindikata randika MVB-a, Petar Nedeljeković, potvrdio je za naš portal ovaj događaj. On je objasnio da postavljanje sistema predstavlja „lični gest direktora“ Muzeja, Čeda Milivojevića, ali nije želeo da iznosi detalje.

–  Ne želim da komentarišem događaj dok ne dobijem izveštaj javnog tužioca. Mislim da nije u cilju istrage. – naveo je Nedeljković.

Svedok događaja bio je kustos Muzeja, Bojan Vićentić:

– Ja sam bio na dežurstvu – bio sam tu kad je otkrivena oprema i kad je došla policija. To je ono što ja mogu da kažem od činjenica, sve dalje bi bila nagađanja. –

Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu dobilo je izveštaj u vezi sa ovim slučajem, potvrđeno je za Tango Six.

– Izveštаj ovom tužilаštvu dostаvljen je 5. maja. Predmet je zаveden, a obrаđivаč predmetа će preduzimаti dаlje rаdnje nаkon što se upoznа sа pristiglom dokumentаcijom. – stoji u odgovoru tužilaštva.

Direktor Muzeja vazduhoplovstva, Čedo Milivojević, nije želeo da javno govori o ovom slučaju.

Komentar na događaj dalo je Ministarstvo odbrane, čiji je prvi čovek, Zoran Đorđević, sredinom marta u ime Vlade Republike Srbije potpisao ugovor o prenosu osnivačkih prava čime je Muzej vazduhoplovstva nakon višegodišnjih imovinsko-pravnih problema prešao u državno vlasništvo.

– Premа informаcijаmа iz Muzejа vаzduhoplovstvа – Beogrаd video nаdzor pokrivа ulаz u Muzej i biletаrnicu i kаo tаkаv je bezbednosnа merа i obаvezа odgovornog licа.

Nаime, uvođenje video nаdzorа je u sklаdu sа nаdležnostimа i sаglаsno odredbаmа čl. 87. Zаkonа o kulturi, а istim zаkonom je predviđenа kаznа zа odgovorno lice ukoliko ne preduzme mere dа obezbedi stаlni nаdzor nаd pokretnim kulturnim dobrimа. – navode za naš portal iz Ministarstva odbrane.

Autor:

Dina Đorđević Novinarka, Zamenica glavnog i odgovornog urednika dina.djordjevic@tangosix.rs

Komentari

R

U vašem saopštenju o slučaju mogućeg prisluškivanja u Muzeju vazduhoplovstva koji je pokrenut pred Trećim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu napisali ste da „Direktor Muzeja vazduhoplovstva, Čedo Milivojević, nije želeo da javno govori o ovom slučaju.“ Takav odgovor nije začudio nikoga ko zna da čita i makar malo razmišlja. Zar da javno govori onaj ko je sve to zakuvao da može da snima razgovore i lica koji vode razgovore o njemu i o onima koji su doveli muzej do ovih grana i njega na to mesto?
Komentar koji ste dali navodeći da je dalo Ministarstvo odbrane: „Prema informacijama iz Muzeja vazduhoplovstva – Beograd video nadzor pokriva ulaz u Muzej i biletarnicu i takav je bezbednosna mera i obaveza odgovornog lica.“ i da je „uvođenje video nadzora u skladu sa nadležnostima i saglasno odredbama čl. 87 Zakona o kulturi, a istim zakonom je predviđena kazna za odgovorno lice ukoliko ne preduzme mere da obezbedi stalni nadzor nad pokretnim kulturnim dobrima.“ je neistina.
Naime, član 87 Zakona o kulturi glasi: „Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjivaće se istekom roka od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.
Odredbu koja reguliše da se obezbedi stalni nadzor pokretnih kulturnih dobara ima u svom članu 87 Zakon o kulturnim dobrima. Međutim, taj član ne zahteva video nadzor ulaza u Muzej i biletarnice nego u prvom stavu „stalni nadzor pokretnih kulturnih dobara od strane osposobljenih radnika“. Koliko znamo kulturno dobro nije zaposleni radnik u biletarnici Petar Nedeljković, iako on ima ogromnu vrednost za Muzej vazduhoplovstva i njegov dosadašnji rad, na čije su radno mesto usmerene kamere i gde je postavljen mikrofon.
Drugi stav ovog člana nalaže da se mogu izlagati kulturna dobra „ako su ta kulturna dobra obezbeđena od požara, fizičko hemijskih i bioloških uzročnika oštećenja i neovlašćenog otuđenja u prostorijama gde se stalno čuvaju i izlažu, kao i mestu privremenog izlaganja“. Ovaj član koji je pogrešno naveden da je iz Zakona o kulturi a ne iz Zakona o kulturnim dobrima upravo govori o pravoj nameri lica koje je postavilo kamere i mikrofone na biletarnici na kojoj se tokom radnog vremena nalazi samo Petar Nedeljković, ali i drugi zaposleni u Muzeju koji su pred njim, bar do sada, slobodno govorili privatnim stvarima ali i o problemima iz Muzeja vazduhoplovstva. Na mestu koje snimaju kamere nema ni jednog kulturnog dobra nad kojim bi trebalo imati stalni nadzor zbog požara, fizičko-hemijskih i bioloških uzročnika, neovlaštenog otuđenja i drugog. Da je tako nešto ozbiljno trebalo da se realizuje taj nadzor bi trebao da se vidi na računaru koji se nalazi na toj biletarnici i da ga mogu videti kako prodavac karata, vodiči i dežurni u Muzeju vazduhoplovstva. O tome bi takođe trebalo da budu informisani i procedurama za postupanje obučeni svi zaposleni u Muzeju vazduhoplovstva. Koliko je zaposlenima poznato ni lice koje je zaduženo za bezbednost u muzeju, a ni lica iz Muzeja JRV, nisu imali pojma o postavljenim kamerama i mikrofonima. Iz svega ovoga može se zaključiti da su kamere i mikrofoni postavljeni protivno svim postojećim zakonima i da je učinjeno krivično delo.

Odgovori
R

U ovoj zemlji, sta god da je, muzej, bolnica, vrtic, skola, drzavna firma, apoteka, privatna firma, zaposleni su uvek u bolesnim odnosima.

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

nikola na: [BEZBEDNOST LETENJA] Fondacija „Dejan Pandurović“: Bili smo jedna od vazduhoplovnih sila sa visokim nivoom bezbednosne kulture

video sam tenk VIHOR 1996 na VTI tada su ga rasklapali mada su Irak Francuska i mislim Indija hteli da ga kupe jer vojska nije imala para da ga pusti u serijsku proizvodnju . Tenk malog odraza tj kupole sa motorom od 1200 KS i mislim 38000kubika isao na tenkodromu betonskom oko 100km na cas

19. Jan 2019.Pogledaj
19. Jan 2019.Pogledaj

Drazen na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Je li kupovina SSJ posljednji čavao u Adrijin lijes?

Ne slažem se Alene s tvrdnjom a će putnici apriori bježati od SSJ. Ja na primjer (radim u zrakoplovstvu) ću čim ih Adria dobije pokušati bookirati upravo njihov let. Mene taj avion privlači. Naravno ako ne bude čestih otkaza.

19. Jan 2019.Pogledaj

Alen Šćuric Purger na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Je li kupovina SSJ posljednji čavao u Adrijin lijes?

Opala. Sada Montreal proizvodi 33 aviona godišnje, planiraju to povećati na 120 godišnje do 2020. Znači li to da kane još više povećati prozvodnju ili je to to? Alabama će imati početni kapacitet od 22 aviona godšnje, što kane povećati na 50 do 2023. To bi značilo 170 aviona godišnje u planu za idućih 5…

19. Jan 2019.Pogledaj

JU240 na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Je li kupovina SSJ posljednji čavao u Adrijin lijes?

Alene, Tačno sve. Jedino, nije mi baš najjasniji produžetak interesovanja LH za SSJ, posle preuzimanja C serije od Airbusa. Da li, eventualno, žele da imaju otvorenu mogućnost nabavke jeftinijeg aviona za siromašnija tržišta? Ako se, prosto, ne želi totalna zavisnost od Airbusa, pa, tu su i dalje Boeing i Embraer.

19. Jan 2019.Pogledaj

Send this to a friend