BEG airport status
LYBE 2002:00 Z 090°03KT 9999 -RASN BKN033 02/00 Q1015 NOSIG=
Novosti iz Rusije: Prikazan prvi strategijski bombarder Tu-160M2, poleteo prototip letećeg radarskog sistema A-100 Prikaz prvog opitnog Tu-160M2 koji je 16. novembra predat na letno-ispitnu stanicu / Foto: UAC

Novosti iz Rusije: Prikazan prvi strategijski bombarder Tu-160M2, poleteo prototip letećeg radarskog sistema A-100

Prethodna nedelja bila je vrlo značajna za rusku vojnu avijaciju. Prvo je u četvrtak 16. novembra u Kazanju, na aerodromu Kazanjskog avijacijskog zavoda koji nosi ime S. P. Gorbunova prikazan prvi opitni obrazac strategijskog bombardera Tu-160M2 a potom je u subotu 18. novembra, u Taganrogu sa aerodroma naučno-tehničkog kompleksa TANKT koji nosi ime G.M. Berijeva, svoj prvi let imao prototip višenamenskog letećeg radarskog sistema A-100.

Prvi let opitni obrazac Tu-160M2 bi, po najavama zvaničnika, trebalo da bude izvršen u februaru sledeće godine. To ipak nije sasvim nov avion već nedovršeni Tu-160 koji je dugo godina stajao u fabrici, pripada 8. proizvodnoj seriji i njegov fabrički broj je 08-04.  Vazdušno kosmičke snage Rusije trenutno raspolažu sa 16 Tu-160 od kojih će, po sadašnjim planovima ukupno do 2020. godine 10 biti modernizovano na standard Tu-160M. Ovi strategijski bombarderi baziraju na aerodromu Engeljs-2, u 6950. gardijskoj avijacijskoj bazi.

Tu-160M2 fabričkog broja 08-04 (804) je bio jedan od 12  Tu-160 koji su ostali nezavršeni u fabrici u Kazanju / Foto: UAC

Priča o Tu-160 je veoma interesantna. Pored 4 primerka koji su u Institutu za letna ispitivanja Gromov na aerodromu Žukovski služili za testiranja, Vazduhoplovne snage Rusije su do 1999. godine u naoružanju imale samo 6 aviona, 1992. na upotrebu su primile tri Tu-160, 1993. dva a potom 1994. samo jedan. Naknadno je tek 2000. godine isporučen još jedan a potom i 2008. poslednji novoproizvedeni primerak. Jedan Tu-160 se srušio 18. septembra 2003.

U Ukrajini je nakon raspada SSSR-a, u bazi Priluki, u 184. teškom gardijskom avijacijskom bombarderskom puku ostalo čak 19 Tu-160. 1999. godine dogovoreno je da se 8 Tu-160 zajedno sa tri bombardera Tu-95 i 575 krstarećih raketa H-55 predaju Rusiji u zamenu za otpis dugova za gas koji je iznosio 275 miliona dolara. Jedan ukrajinski avion je poslat u muzej, u Poltavu a ostalih 10 je isečeno uz finanijsku pomoć SAD a neki od aviona su imali svega oko 100 časova naleta.

Video prilog televizije Rusija 1 o predstavljanju prvog Tu-160M2:

 
Nakon aviona koji je isporučen 2008. godine u pogonima fabrike je ostalo 12 Tu-160, dva iz 8. serije i po 5 iz 9. i 10. serije. 2011. godine primerci 08-04 i 08-05 bili su 65 posto završeni, dva aviona iz 9. serije (09-01 i 09-02) 45 posto završeni, 3 aviona 9. serije (09-03, 09-04, 09-05) 25 procenata završeni i svih 5 aviona 10. serije (10-01 do 10-05) samo po 12 posto dovršeni.

Prvi Tu-160M2 je dakle proizveden na osnovu postojeće tehnološke rezerve u samoj fabrici ali su korišćene najnovije tehnologije, sklopovi, i delovi a avion je dobio i nove motore. Njegova proizvodnja rešiće probleme ponovnog početka serijske proizvodnje aviona Tu-160, ovoga puta u novom obliku. Tu su pre svega obnova tehnologije finalnog sklapanja, ispitivanje određenih novih tehnoloških rešenja kao i razvoj novih motora NK-32-02 koji imaju poboljšane karakteristike.

Planovi za Tu-160M2 su za sada veoma ambiciozni. Do 2020. bi koncern “Radioelektronske tehnologije“ trebao da završi razvoj novih kompleksa elektronske opreme koje obuhvataju novi sistemi veze, radiolelektronske borbe, navigacije, sistem za upravljanje naoružanjem. U kompaniji PAO “Kuznjecov“ započeta je serijska proizvodnja motora NK-32-02. Ministarstvo odbrane Rusije planira da serijska proizvodnja Tu-160M2 započne 2021. godine a najavljena je mogućnost narudžbine čak 50 aviona.

Detalj sa prvog leta prototipa novog ruskog letrećeg radarskog sistema A-100 / Foto: ОАК

Ugovor o razvoju ruskog letećeg radarskog sistema za osmatranje vazdušnog prostora nove generacije potpisan je juna 2006. godine nakon što su prethodnog meseca odobreni taktičko-tehnički zahtevi a nosilac posla je bila koncern za proizvodnju radio opreme OAO ’’Vega’’ i to u okviru razvojnog programa nazvanog ’’Premijer 476’’. 2013. godine doneto je rešenje da novi avion, sa oznakom A-100, bude napravljen na bazi teškog transportnog aviona Il-76MD-90A.

U razvoju učestvuje i leteća laboratorija A-100LL koja je poletela 26. oktobra 2016. i koja je nastala modifikacijom radarskog sistema A-50 naučno-tehničkog kompleksa TANKT ’’Berijev’’. Na ovom avionu su na zemlji i u vazduhu ispitani pojedini elementi novog naprednog radio-tehničkog kompleksa, izvršena provera elektromagnetne kompatibilnosti njegovih sistema, definisani protokoli i režimi razmene informacija kao i drugi testovi u cilju provere konstrukcije. Prvi let A-100LL na kome je bio uključen radio-tehnički kompleks obavljen je 24. aprila 2017.

Serijska proizvodnja A-100 najavljena je za 2020. godinu / Foto: ОАК

Opitni obrazac A-100 koji je poleteo prošle subote je kompletan prototip a njegovu osnovu predstavlja prvi serijski Il-76MD-90A serijskog broja 01-03, registracije 78651, koji je nazvna ’’Uljanovsk’’ koji je proizveden u fabrici JSC ’’Aviastar-SP’’ u Uljanovsku i koji je svoj prvi let u transportnoj verziji imao 3. oktobra 2014. Krajem novembra iste godine izvršen je njegov prelet na aerodrom naučno-tehničkog kompleksa TANKT ’’Berijev’’u Taganrogu radi konverzije u A-100.

Kako su objasnili u koncernu ’’Vega’’ tokom prvog leta su proverene aerodinamičke karakteristike aviona, performanse avionike i deo specijalne opreme radio-tehničkog kompleksa. A-100, kako se navodi, poseduje jedinstveni antenski sistem i novu specijalnu radio-tehničku opremu, među njima i AESA (АФАР) radar koja novom sistemu omogućuje brzo formiranje radarskog polja u zadatom pravcu. Pored toga, saopšteno je iz ’’Vege’’, avion može otkriti i pratiti vazdušne i druge ciljeve a takođe biti upotrebljen za kontrolu lovačkih aviona kao i navođenje jurišnka prilikom napada na ciljeve u vazduhu, na kopnu i moru.

Video prvog leta prototipa A-100:

 
Novina je dakle da će A-100 moći ne samo efikasno da otkriva i prati ciljeve u vazduhu već i da kontroliše situaciju na površini a postoje informacije i da će moći da upravlja i bespilotnim letelicama i služi za prikupljanje obaveštajnih podataka, za radio-tehničko osmatranje i izviđanje. U floti VKS zameniće leteće radarske sisteme A-50 i A-50U a ranije je saopšteno da bi, ako sve prođe po planu  njegova serijska proizvodnja započela 2020. godine.

Stariji A-50 je imao svoj prvi let još 19. decembra 1978. a u naoružanje je uveden 1985. Proizvedeno je oko 40 aviona a VKS Rusije trenutno raspolaže sa 15 aviona A-50 i 4 modernizovana A-50U koji lete u sastavu Centra za bojevu primenu,  4. Grupe Centara za borbenu obuku i trenažu borbenih pilota na aerodromu Severnij kod grada Ivanovo.

Komentari

M

мени је одувек био сумњив руски одабир Ил-76 за авион за рано откривање…да ли то значи да је сва та софистицирана опрема толико тешка и гломазна да може само велики, пространи Ил-76 да је понесе!?

Odgovori
m

Sa uvodjenjem u operativnu upotrebu aviona A100 stealth avioni bice vidljivi kao na dlanu. Sto se tice Belog labuda to je po meni najopasniji strateski bombarder na svetu iako nije zadnja rec tehnike i nije nevidljiv, ali ima druge parametre koje to uspesno zamenjuju. Nema tacke na planeti koju ne moze da neutralise. Za razliku od B2 koji mora da bude u zonu dejstava pvo da bi izbacio teret TU160 moze sa velike udaljenosti da lansira krstarece rakete koje imaju domet oko 4500km. Sa ovom modernizacijom samo ce potvrditi svoj status najmocnijeg strateskog bombardera.

Odgovori
M

Ameri
Ako im na nebu nemogu nista osvetili se pa ih isekli kakva GLUPOST to samo oni mogu

Odgovori
N

Питање, да ли ће у перспективи бити замијењени мотори на ИЛ-76, тј. да ли постоји могућност да ПД-14 постане и мотор војне авијације.

Odgovori
a

Na sledecem linku mozete pogledati americku pomoc ukrajinskom vazduhoplovstvu :
https://www.youtube.com/watch?v=iyyD6On0IJo
Nisam uspeo da pronadjem snimak kada piloti placu zbog sece novih aviona, ovako osavremenjavanje prosle su sve postsovjetske i slovenske drzave..

Odgovori
B

To sto pises jednostavno nije istina.
Ovo rezanje koje ti dijelis je rezultat START I/II dogovora o ogranicavanju kolicine nuklearnog oruzije izmedju SAD i SSSR (start I), tj.izmedju SAD i RF (start II)

Ж

START II се односио на MIRV (multiple independently targetable reentry vehicles) на интерконтиненталним балистичким ракетама.

Сечење Ту-160 нема везе са тим договором.

D

@Beduin
O kakvom Startu 2 govoriš kada je Ukrajina u vreme rezanja letelica već bila nezavisna država. Start 2 je dogovor SAD i RF. Jednostavno Ukrajinci kojima su grčevito trebale pare odigrali su na 2 karte. Isekli su deo aviona da bi dobili „pomoć“ („povoljne“ kredite) od zapada, a manji deo aviona vratili u RF u zamenu za otpis duga za naftu i gas.

l

Ukraini nisu trebali niti avioni ovog tipa niti nuklearne bombe i rakete. Da nekazem koliko bi to kostalo drzavu samo da ih odrzava bez da lete. Pa rusija je tek od skoro pokrenula letenje na Tu-160 i remontuje i modernizuje iste. Skupa je to rabota

Odgovori
Ж

Русија није прекидала летење на Ту-160.

С

Каква глупост исећи авионе који имају 100 сати налета…. иначе одличан чланак.

Odgovori
B

Mislim da je to bio dio dogovora o nuklearnom razoruzanju.

O

Uvek sam bio pesimistican sto se rice euske strategijske avijacije svaka cast napokon nesto ozbiljnije cini mi se treba da se menjaju stari medjedi tu 95 mozda nekim nevidljivim kao sto je b2 hahaha. PODRSKA TUPOLJEVU I ILJUSINU

Odgovori
l

Imas tekst na Mysitymilitary forumu Arijes ukucaj i trebalo bi da dobijes zeljeni tekst

Odgovori
Т

Kod nas je bilo nekih priča o modifikovanom як-40 kao J STAR ali
nikada ništa nisam pronašao

Odgovori
B

Na Jak 40 je tokom 1990. godine ugradjena radio tehnicka oprema Italijanskog proizvodjaca. Sluzila je za pracenje radio frekvencija NATO radara u komsiluku, ratnih 90-tih…takodje tri Mil 8 su bile opremljene slicnim sistemima…

M

Jedan je neprevaziđen Živojin Banković! Svaka čast na sjajnom tekstu. Iskreno nisam ni znao da su onih 10 preostalih ukrajinskih Tu 160 izrezani…kakva šteta i glupost. Hvala na informacijama Živojine!

Odgovori
Ž

Hvala i Vama što nas pratite!

A

Secam se da sam nekad gledao taj potresan snimak :(

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

nikola na: [BEZBEDNOST LETENJA] Fondacija „Dejan Pandurović“: Bili smo jedna od vazduhoplovnih sila sa visokim nivoom bezbednosne kulture

video sam tenk VIHOR 1996 na VTI tada su ga rasklapali mada su Irak Francuska i mislim Indija hteli da ga kupe jer vojska nije imala para da ga pusti u serijsku proizvodnju . Tenk malog odraza tj kupole sa motorom od 1200 KS i mislim 38000kubika isao na tenkodromu betonskom oko 100km na cas

19. Jan 2019.Pogledaj
19. Jan 2019.Pogledaj

Drazen na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Je li kupovina SSJ posljednji čavao u Adrijin lijes?

Ne slažem se Alene s tvrdnjom a će putnici apriori bježati od SSJ. Ja na primjer (radim u zrakoplovstvu) ću čim ih Adria dobije pokušati bookirati upravo njihov let. Mene taj avion privlači. Naravno ako ne bude čestih otkaza.

19. Jan 2019.Pogledaj

Alen Šćuric Purger na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Je li kupovina SSJ posljednji čavao u Adrijin lijes?

Opala. Sada Montreal proizvodi 33 aviona godišnje, planiraju to povećati na 120 godišnje do 2020. Znači li to da kane još više povećati prozvodnju ili je to to? Alabama će imati početni kapacitet od 22 aviona godšnje, što kane povećati na 50 do 2023. To bi značilo 170 aviona godišnje u planu za idućih 5…

19. Jan 2019.Pogledaj

JU240 na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Je li kupovina SSJ posljednji čavao u Adrijin lijes?

Alene, Tačno sve. Jedino, nije mi baš najjasniji produžetak interesovanja LH za SSJ, posle preuzimanja C serije od Airbusa. Da li, eventualno, žele da imaju otvorenu mogućnost nabavke jeftinijeg aviona za siromašnija tržišta? Ako se, prosto, ne želi totalna zavisnost od Airbusa, pa, tu su i dalje Boeing i Embraer.

19. Jan 2019.Pogledaj

Send this to a friend