Sava Pustinja na promociji svoje nove knjige: „Jugoimport SDPR je sada sve, a zapravo nije ništa.“

Promocija knjige „Vazduhoplovna tehnologija SFRJ uoči raspada države“ autora Save Pustinje održana je u Domu Aeroklubu u Beogradu.

Prisutnima su se pored autora obratili i predsednik Vazduhoplovnog saveza Srbije Labud Bulatović, pukovnik u penziji i inženjer Aleksandar Kostić, inženjer Rodoljub Pecić i informatičar Zoran Antunović.

Učesnici promocije bili su saglasni kada je reč o tehnološkoj razvijenosti i visokom nivou na kome se ona nalazila u doba SFRJ. Kako su objasnili Kostić i Antunović, knjiga ostavlja trag o tome da su se nekada radile tehnološki veoma napredne stvari, dajući prednost, pre svega, projektu Novi avion (NA) koji nikada nije realizovan. O značaju tog i sličnih projekata govorio je i Pecić:

– U knjizi je prikazano pravo stanje kapaciteta za proizvodnju aviona koji je za to vreme bio na zavidnom nivou. I pored državnih projekata Orao i G4, fabrike su samostalno radile na razvoju novih tehnologija i samostalno ih finansirale. U svakoj od ovih glavnih fabrika koje su opisane u knjizi napravljen je snažan tehnološki iskorak. –

Međutim, o tom tehnološkom iskoraku govori se samo u prošlom vremenu. Kako objašnjava autor knjige Sava Pustinja, brojni su uzroci za propadanje u domenu vazduhoplovnih tehnologija i oni mogu biti uslovno i objektivni i subjektivni:

– Objektivno je da posle razornog raspada Jugoslavije nije bilo moguće sačuvati tadašnju vazduhoplovnu industriju u prethodnoj celini. Subijektivno je to što su u tim vremenima o daljoj sudbini preostalih vazduhoplovnih tehnologija i vazduhoplovne delatnosti isključivo odlučivali nevazduhoplovci. Oni su bez ikakvog vazduhoplovnog obrazovanja, znanja i iskustva u njihovom upravljanju, potpuno potisnuli struku, zakonitosti i nadležnosti, pa konačno i opšti nacionalni interes. –

Iako je nakon raspada Jugoslavije neadekvatno rukovodstvo snosilo odgovornost za kočenje razvoja industrije, autor smatra da ni današnja situacija ne pokazuje napredak. U svom obraćanju, Pustinja je rekao kako su nekada odgovornosti i nadležnosti bile jasno definisane, dok danas sve nadležnosti u oblasti vazduhoplovnih tehnologija preuzima Jugoimport SDPR.

– SDPR bi trebalo da ima ulogu u prometu naoružanja i vojne opreme i ništa više. Razvoj i nosilac razvoja je Institut i on mora u tome biti autonoman, upravo jer tehnologije nisu stvar SDPR-a. To što on preuzima ono što ne treba to je pogrešno – SDPR je sada sve, a zapravo nije ništa. – zaključio je autor knjige.

Ipak, zajedno sa industrijom propali su i njeni projekti.  Projekat Novog aviona (NA), kao jedan od značajnijih, bio bi dovršen da nije došlo do raspada SFRJ, rekao je Pustinja i objasnio tadašnji plan tehnološke podrške u saradnji sa Francuskom:

– Bilo je planirano da se tehnologije Rafala, koje su bile proverene, ugrade u naš avion. To ne znači da bi NA bio kopija Rafala, ni tehnološki, ni koncepcijski, ali mnoge tehnologije koje su tamo proverene ušle bi bez rizika u primenu na NA. Mi smo započeli tu saradnju, napravili smo zajednički biro koji je uradio idejni projekat, a bili smo i pred sklapanjem ugovora za nastavak saradnje. Napravljen je tekst ugovora sa blizu 180 tehničkih priloga koji su definisali svaki detalj, a ta saradnja nam je obezbeđivala i plasman aviona. Francuzi nisu imali jednomotorni avion T kategorije, te smo planirali da iskoristimo njihove veze i marketing plasirajući taj projekat kao zajednički izvoz NA jednomotornog aviona. –

Podsetimo, Novi avion (NA) bio je radni naziv za laki višenamenski jednomotorni borbeni avion. Iako je planirno da NA služi kao zamena za avione MiG-21 u naoružanju JNA, svi radovi na tom projektu prekinuti su devedesetih godina, raspadom Savezne Federativne Republike Jugoslavije.