BEG airport status
LYBE 1305:00 Z 140°12KT CAVOK 11/05 Q1027 NOSIG=
Ponovo u centru pažnje: Istorija planova modernizacije aviona Super Galeb G-4 RV i PVO VS poseduje 22 aviona G-4. Dugo očekivana modernizacija bi možda mogla početi ove godine / Foto: Dragan Trifunović

Ponovo u centru pažnje: Istorija planova modernizacije aviona Super Galeb G-4

Posle velike bure i različitih reakcija u stručnoj i zainteresovanoj javnosti povodom predložene modernizacije aviona Orao, mnogi su se zapitali – šta se dešava sa G-4MD i hoće li Orao 2.0 „pomrsiti konce“ starijem, i po mnogima, razumnijem programu modernizacije?

Odgovor na ovo pitanje dobićemo verovatno uskoro jer je G-4MD, za razliku od Orla 2.0, odobren projekat, sa kakvim-takvim budžetom i jasan je favorit i prepoznata potreba od strane RV i PVO.

Danas vas podsećamo na to kako je jedan od verovatno najnaprednijih vazduhoplova ikad proizvedenih u SFRJ započeo svoju priču „podmlađivanja“ i kako je ona bila pokretana dva puta.

Na kraju teksta glasajte u našoj anketi odgovorom na pitanje: „Koji avion izabrati za modernizaciju: G-4 ili Orla?“

Zašto modernizovati?

Da bi neki tip vojnog vazduhoplova (a posebno onog namenjenog za borbena dejstva), tokom svog životnog veka ili vremena u kojem je korišćen, mogao da zadovolji zahteve savremenog ratovanja, mora pretpreti bar jedan ako ne i više procesa modernizacije.

Na ovo utiče i veoma brz razvoj tehnike i tehnologije koje su danas dostupne velikom broju zemalja što može stvoriti razne mogućnosti za modifikaciju postojećih vojnih aviona i helikoptera kako bi se produžila njihova eksploatacija.

Mnoge zemlje prinuđene su na ovakve korake pre svega zbog nemogućnosti nabavke novih sredstava usled ekonomskih ali i političkih problema. Svakako da su ova dva elementa bila ključna za to što kod nas gotovo nijedan domaći ali ni strani vojni vazduhoplov već decenijama nije imao veće modifikacije niti modernizacije.

Takav je slučaj i sa školsko-borbenim avionom G-4 ’’Super Galeb’’ i jurišnikom Orao koji se i danas nalaze u upotrebi gotovo isti onakvi kakvi su i uvedeni u naoružanje pre više od 30 godina.

Na planovima modernizacije Orla i G-4 rađeno je i za vreme njihovog razvoja, to je trajalo neprekidno i nakon uvođenja u upotrebu, a na tome bi se radilo kad god su za to postojali uslovi.

23004 4
Prvi prototip aviona G-4 “Super Galeb“ 23004.

Međutim, nikada se nije došlo do toga da zamišljena modernizacija bude pravovremeno primenjena i mnogi njeni elementi nisu doživeli da se materijalizuju. Zbog odugovlačenja i odlaganja osavremenjavanja su se toliko odužila da su postala besmislena i zastarela.

Jedan od najuspešnijih proizvoda nekadašnje jugoslovenske vazduhoplone industrije je svakako školsko-borbeni avion Soko G-4 ’’Super Galeb’’ (službena vojna oznaka N-62) koji danas osim Srbije u svetu koristi još samo Unija Mjanmar.

Iako još uvek sasvim solidnih letnih mogućnosti ovaj avion je zastareo a sve ga je teže i skuplje održavati. I pored ovih činjenica G-4 je jedan o retkih tipova aviona koji je u RV i PVO proglašen perspektivnim, sa određenim potencijalima za modernizaciju.

Veliki broj proizvođača rezervnih delova, potrošnog materijala kao i vazduhoplovnih zavoda ostao je u novonastalim državama nakon raspada SFRJ što je zakomplikovalo njegovo dalje korišćenje. Ipak, tokom godina trošeni su ne mali resursi nekadašnje JNA ali se nije dovoljno radilo kako bi se oni u većoj meri obnovili ili kako bi se tehnika zamenila.

23005 1a Farnborou septembar 1984. 1
Farnborou septembra 1984. kada je prikazan drugi prototip G-4 23005.

Dodatna otežavajuća okolnost je i to da su mnoge fabrike u Srbiji nakon privatizacije ili preorijentacije na druge proizvode, prestale da budu snabdevači preko potrebnih delova.

Kako je sve počelo

Još 1972. godine, kada je odlučeno da se za potrebe programa JUROM (odnosno razvoja aviona Orao) uvezu motori Rolls Royce Viper Mk 642-41, izrađeni su prvi dokumenti o novom školsko-borbenom avionu koji bi zamenio G-2 ’’Galeb’’.

Dokument pod nazivom „Prethodna analiza“ urađena je u Vazduhoplovno-tehničkom institutu u periodu od januara do marta 1973.  Novi avion nazvan je G-4 i u odnosu na Galeb bio je sasvim nov vazduhoplov čija je konstrukcija bila savremenija.

g4-1
Projekcije Super galeba.

Planirano je da se razvoj G-4 oslanja na stečena iskustva u osvajanju novih tehnologija koja su primenjena prilikom razvoja Orla kao i to da oba aviona imaju unificirane delove elektronske opreme i pojedine avionske sisteme.

U razmatranjima dva pravca mogućeg razvoja aviona izabrana je varijanta aviona čije je zadnje sedište uzdignuto u odnosu na prednje. Prva varijanta podrazumevala je razvoj nove letelice iz Galeba G-2 gde oba člana posade sede na istoj visini.

Po aerodinamičkom konceptu Super Galeb je vrlo sličan britanskom avionu Hawk (jastreb) a od početka razvoja tražene su taktičko-tehničke karakteristike koje su bile između performansi vrhunskih školsko-borbenih aviona Alfa Džet i Hawk, i aviona skromnijih mogućnosti MB.339 i L-39.

Namena G-4 određena je programom realizacije u kome je definisano da će koristiti za letačku obuku, osnovnu borbenu obuku, trenažu pilota i kao laki jurišni avion za neposrednu poršku trupama na zemlji. Interesantno je da se 1980. na crtežima VTI pojavila jednoseda jurišna varijanta G-4 koja je međutim nije realizovan zbog favorizovanja Orla kao, po tadađnjem mišljenju, jedinog perspektivnog jurišnog aviona.

Prvi let prototipa P1 izvršen je 18. jula 1978. u 10 časova i 14 minuta, za komandama je bio komandant Vazduhoplovno-opitnog centra pukovnik Vladimir Krmelj a let je trajao 30 minuta. Drugi prototip P2 koji je za razliku od P1 imao celopokretne horizontalne stabilizatore, kao i još neke izmene, poleteo je januara 1980.

Usledila je zatim produžena partija prototipova od 6 aviona koji su međutim bili na standardu prvog prototipa jer je ova odluka donesena pre prvog leta P2. U međuvremenu usvojen je i motor Viper Mk 632-46 koji je za razliku od Mk 632-41 imao kraću izduvnu cev.

23601 tegljac
Tegljač meta N-62T 23601 252. lbae “Kurjaci sa Ušća“ tokom 90.tih godina.

Zbog potrebe hitne zamene zastarelih tegljača meta T-33A prva tri aviona iz produžene partije prototipova (PPP) su modifikovana za ove zadatke. Prethodno su ovi avioni iz VOC-a predati 525. trenažnoj avijacijskoj eskadrili koja će 1987. godine postati slavna 252. lovačko-bombarderska eskadrila ’’Kurjaci sa Ušća’’.

Modifikacija prvog aviona u tegljač meta sa oznakom N-62T završen je januara 1983. Osim 6 aviona iz PPP u tegljače će kasnije biti prevedena i oba prototipa.

Prvi let serijski avion N-62 imao je 12. jula 1984. a do kraja te godine VOC je na ispitivanja primio još dva primerka. Do decembra 1991. za potrebe RV i PVO proizvedeno je ukupno 77 serijskih G-4 a Burma je u prvoj polovini 1991. dobila 6 komada. Najviše primeraka proizvedeno je 1986. godine kada je iz fabrike Soko iz Mostara izašao 21 Super Galeb.

Za remont aviona bio je određen VTRZ ’’Zmaj’’ iz Velike Gorice a nakon raspada SFRJ fabrika Utva iz Pančeva. Prvi remontovani avion završen je tek decembra 1993. Poslovi remonta su zatim povereni VZ ’’Moma Stanojlović’’ iz Batajnice.

mijanmarski 3705 remontovani
Primerak G-4 RV Unije Mjanmar.

Super Galeb nije doživeo izvozni uspeh, pre svega zbog raspada bivše SFRJ, a svega 6 aviona nabavila je 1991. tadašnja Burma (sada unija Mjanmar). Za avion su bile zainteresovane Libija, Nigerija, Irak, Malezija, Indonezija pa čak i SAD gde je trebao da učestvuje u programu izbora novog školskog aviona JPATS. Turska je bila  najkonkretnija što se tiče pregovora pa se čak krenulo u izradu prototipa po turskim specifikacijama, nezvanično nazvan Turga.

Kada je reč o brojnom stanju treba reći da je u udesima izgubljeno 10 aviona. Tokom raspada SFRJ 1991/92. G-4 je upotrebljen u borbenim dejstvima u Hrvatskoj i BiH a 4 su oborena.

Jedan oštećeni avion je uspeo da sleti na aerodrom Udbine iako je izduvnik motora pogođen lakim prenosivim raketnim sistemom što je donekle pokazalo određenu borbenu žilavost i otpornost na pogotke.

U sastav novoformiranog V i PVO Republike Srpske ušao je samo jedan G-4. Nakon sporazuma o kontroli naoružanja iz 1996. brojno stanje u RV i PVO VJ je smanjeno na 65 Super Galebova od čega je 21 primerak bio razoružan, jedan je uništen, dva su poslata u muzej a jedan je postavljen na ulazu VZ ’’Moma Stanojlović’’.

Ponovna borbena upotreba Super Galeba dogodila se u prvim danima agresije NATO-a marta 1999. Avijacija Severnoatlantskog saveza uništila je na zemlji 23 aviona a oštetila isto toliko. Mnogi od njih su kasnije rashodovani.

Nakon raspada SRJ u Crnoj Gori je ostalo 17 aviona od čega je 4 aktivno koriščeno, 6 aviona je razmenjeno sa Srbijom a 7 je prodato jednoj privatnoj hrvatskoj firmi.

Poslednja 4 aviona su ponuđena na prodaju marta ove godine. RV i PVO Vojske Srbije danas raspolaže sa 22 aviona od čega je u poslednjih nekoliko godina broj aktivnih aviona nije prelazio 8-10 aviona.

Pokušaj modernizacije, verzija G-4M

Razrada planova modernizacije aviona G-4 za JRV i PVO počela je još 1987. godine a narednih godina je usled ekonomičnosti zaključeno da je potrebno izraditi jedan tehnološki demonstrator.

Novembra 1990. u fabriku Soko-Mostar poslat je avion evidencijskog broja 23646 radi prepravke u varijantu označenu kao G-4M. Do raspada SFRJ demonstrator nije završen a radovi na njemu su nastavljeni u fabrici Utva.

Međutim, tokom 90-tih godina nedostatak finansijskih sredstava i interesa RV i PVO uticali su na to da se završetak radova na G-4M oduži za nekoliko godina. G-4M je prvi put javno prikazan na aeromitingu „Batajnica 1998“ a prvi let je izveden tek 22. marta 1999, dva dana pre početka rata sa NATO.

23646 SA FRANCUSKOM TELEMETRIJOM !
Prototip aviona G-4M 23646 / Foto: VTI

Ovaj avion izbegao je uništenje ali je usled dejstava po infrastrukturi aerodroma Batajnica lakše oštećen. Popravke su nakon toga urađene u fabrici Utva a avgusta 2001. avion je u rastavljenom stanju vraćen VOC-u. Prvi let je, nakon montaže i završnih priprema izveden 23. aprila 2002. godine.

Postojala su tri glavna cilja modernizacije, prvi je proizišao iz potrebe da se proširi spektar obuke ka višem nivou borbenog osposobljavanja što bi garantovalo bolje i ujedno jeftinije osposobljavanje borbenih pilota.

Drugi cilj je bio da se relativno veliki broj školsko-borbenih aviona G-4 u inventaru učini borbeno i operativno znatno poboljšanim posebno u vatrenim dejstvima na kopnu i vodi kao i osposobljavanju za dejstva po sporoletećim i niskoletećim ciljevima u vazduhu.

Treći vrlo bitan razlog je bio da se osavremeni avionika, samim tim poboljša komfor pilota i avion prilagodi zahtevima savremenih potreba i svetskog tržišta.

Modernizacija je planirana da bi se ostvarila povećana preciznost u navigaciji i vatrenim dejstvima, višeg nivoa integrisanja ubojnih sredstava vazduh-vazduh i vazduh-zemlja, povećanje nosivosti, osavremenjavanja elektro i elektronske opreme, povećanja kvaliteta uzdužnog komandnog kola, povećanja pouzdanosti rada pogonske grupe u uslovima zaleđivanja, povećanja ergonomije pilotske kabine i povećanja borbene izdržljivosti aviona.

858734f0
Jedna od opcija izgleda prednje instrument table G-4M / Foto: VTI

Opremanjem novom avionikom kao i modernizovanjem postojeće elektronske i elektro opreme obezbedilo bi se registrovanje letnih podataka, kriptozaštita radio-komunikacije kao i identifikacija svoj-tuđ. Ergonomske i funkcionalne podobnosti kabina bi se značajno povećale novim rasporedom instrumenata, prekidača i indikatora kao i dodatnom toplotnom i zvučnom izolacijom.

Uvođenjem automatskog podešavanja parametara upravljanja na pilotskoj palici usavršila bi se postojeća uzdužna komanda leta a time bi se osim rasterećenja pilota postiglo i to da on više obrati pažnju na druge elemente važne za određenu fazu leta.

Povećanje raspoloživosti i mogućnosti upotrebe postiglo bi se poboljšanjem opsluživanja aviona, podizanjem nivoa pouzdanosti vitalnih sistema kao i ugradnjom uređaja za razleđivanje usne uvodnika vazduha i čela motora.

U odnosu na serijski G-4, modernizovani G-4M dobio je drugačiji razmeštaj pokazivača na instrument tabli, a naručeni su i novi savremeniji uređaji.

Avionika je dopunjena i domaćim elektronskim nišanskim sistemom (ENS), elektrooptičkim gornjim pokazivačem (HUD) kao i uređajem za poboljšanje stabilnosti i upravljivosti (UPSU) kakav poseduju i jurišnici Orao. Borbene mogućnosti su značajno poboljšane tako što je povećana nosivost ubojnih sredstava sa 1450 na 1950 kg.

23646 na aeromitingu 1998.
Aeromiting „Batajnica 1998“ – prvo javno prikazivanje G-4M / Foto: Živojin Banković

Nosivost unutrašnjih potkrilnih nosača povećana je na 500 kg a spoljašnjih na 350. Na krajevima krila G-4M je dobio nosače za infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh tipa R-60 a na spoljnim potkrilnim nosačima su integrisane TV samonavođene rakete vazduh-zemlja AGM-65B ’’Maverick’’.

Podtrupni nosač dobio je mogućnost nošenja rezervoara za goriva a ukupno nosivost spoljnih rezervoara povećana je na 1166 litara.

Dok je ova modernizacija bila aktuelna smatralo se da bi se njom obezbedio znatno bolji kvalitet borbene obuke pilota kao i mnogo brži i lakši prelazak na borbene avione ’’prve linije’’. Usvojeni etapni koncept obuke bio bi znatno racionalniji a značajni borbeni potencijal aviona efikasnije iskorišćen.

Troškovi ovih radova ne bi bili veliki iako oni zahtevaju radikalne zahvate, posebno u avionici i integraciji naoružanja. Međutim sve ovo ne bi iziskivalo znatnije modifikacije zmaja aviona i program modernizacije ne bi bio skup.

Poslednji let G-4M imao je pre 9 godina, nova ubojna sredstva nikada nisu ispaljena sa aviona, a radovi na realizaciji modernizacije su odavno obustavljeni zbog nedostatka novca i zastarelosti predloženih rešenja.

Pre nekoliko godina pojavile su se informacije da će avion 23646 biti vraćen u standardnu konfiguraciju aviona G-4. Ovaj primerak se dugo godina nalazi prizemljen na aerodromu Batajnica a moguće je da će u narednim godinama biti remontovan.

Modernizacja i digitalizacija – projekat G-4MD

Početkom 2000.tih godina Vojno-tehnički institut započeo je rad na definisanju elemenata nove modernizacije aviona G-4 u skladu sa savremenim svetskim kretanjima. Izrađena je i Taktička studija u kojoj je akcenat dat pre svega na promeni gotovo kompletne avionike.

Avion sa oznakom G-4MD (modernizovani digitalizovani) dobio bi integrisani modularni računar misije, u prvoj kabini gornji elektrooptički pokazivač (HUD) sa kamerom a u obe kabine rezervni letni instrument (BFI), višenamenski kontrolni panel, dva višenamenska donja pokazivača u boji.

projekatG--4MD5.jpg~original
Elementi radikalne modernizacije G-4 / Ilustracija: VTI

Pored toga u preoblikovanom kokpitu našao bi se sistem komandi na palici i ručici gasa (HOTAS), dvostruka magistrala podataka standarda MIL-STD-1553B, uređaj digitalne mape, inercijalni navigacijski sistem sa GPS-om, računar vazdušnih podataka, uređaj za identifikaciju svoj-tuđ (IFF), radio-visinomer, dve radio stanice, novi sistem za radio-navigaciju i instrumentalno sletanje (VOR/ILS), radio kompas (ADF), radio-magnetni indikator (RMI), uređaj za merenje rastojanja (DME), žiro direkcional (DG).

Još jedna od novina bila bi integracija registratora video i letnih podataka sa sistemom za prenos podataka i zemaljskom stanicom za pretpoletnu pripremu i posleletnu analizu.

Radi što bolje i realnije obuke predviđena je i integracija sistema za virtuelnu obuku koji studentu treba verno da simulira savremeni sukob u vazdušnom prostoru. Nastavnik bi u drugoj kabini imao uređaje za praćenje rada učenika kao i panel za simulaciju različitih otkaza. G-4MD postao bi veoma savremena platforma u kojoj bi bilo moguće simuliranje misija savremenih višenamenskih borbenih aviona.

projekatG-4MD.jpg~original
Rešenje integracije kontejnera na podtrupne nosače / Ilustracija: VTI

Iako se u ovoj Taktičkoj studiji ne pominju zahvati na motoru ili čak njegovoj promeni treba reći da je još pre 30 godina razmatrana opcija dovođenja motora Viper Mk 632-46 na standard Mk 680 sa povećanjem potiska za 2 kN. Ovaj patent je nuđen Jugoslaviji a Rolls Royce ga je prodao Italijanima koji su motor Mk 680 primenili na svom školsko-borbenom avionu Aermacchi MB.339.

Interesantno je da su stručnjaci Vazduhoplovnog zavoda “Orao“ iz Bijeljine, koji je proizvodio motore za G-4, upoznati sa ovim unapređenjem. U ovom dokumentu takođe nema govora ni o modifikaciji konstrukcije iako je VTI imao planove da se pojedini metalni elementi zamene kompozitnim što bi moglo da utiče na smanjenje mase aviona i na produženje veka upotrebe.

Borbena žilavost i preživljavanje obezbedili bi se ugradnjom sistema za pasivno ometanje, novog signalizatora radarskog ozračenja (RWR) a naknadno bi bila razmatrana nabavnika podvesnog kontejnera sa aktivnim ometačima.

projekatG-4MD2.jpg~original
Laserski daljinomer i infracrveni sistem za osmatranje prednje polusfere / Ilustracija: VTI

Na avion bi bilo integrisano i novo naoružanje, pre svega vođena ubojna sredstva a podtrupni nosač imao bi proširenu namenu sa mogućnošću kačenja podvesnika nišansko-navigacijskog sistema koji bi mogao da ima laserski daljinomer,  obeleživač ciljeva i infracrveni senzor.

Više informacija u medijima o projektu G-4MD pojavilo se 2007-8. godine kada se špekulisalo da bi cena modernizacije G-4 po avionu koštalo od 3 do 6 miliona dolara. Istovremeno komandant RV i PVO je izjavio da bi to moglo da iznosi oko 5 miliona evra. Do kraja 2008. planirano je bilo i raspisivanje tendera za izbor izvođača posla.

Ova modernizacija se zatim vezivala za nabavku novih višenamenskih borbenih aviona gde se pominjalo da bi radove na G-4 izvršila vazduhoplovna industrija države koja bi nam iste i prodala. Kada je reč o broju G-4MD prvobitno se spominjala cifra od 14-15 aviona da bi posle nekoliko godina bilo odlučeno da to bude samo 9 (prototip + 8).

projekatG-4MD4.jpg~original
Moguća integracija većih spoljašnjih tankova za gorivo. Tu je i 6 potkrilnih nosača / Ilustracija: VTI

U međuvremenu, priliku da analiziraju avion G-4 imali su predstavnici raznih firmi koji su bili potencijalni izvođači modernizacije, a Nemci su ga mogli videti na aeromitingu ILA-2010. Tokom 2013. godine je čak bio otvoren i javni zahtev za informacije, a trebalo je da počnu i pregovori sa tri kompanije i to: nemačkom firmom Cassiadian (sada Airbus DS), francuskom Thales, i izraelskom Elbit. Prošle godine državni zvaničnici su više puta izjavljivali da su u toku pregovori sa kompanijom Airbus u sklopu šire planirane državno-industrijske saradnje.

Početak realizacije projekta je nekoliko puta odlagan jer je obično rebalans budžeta onemogućavao  izdvajanje finansijskih sredstava. U periodu 2013-2015. bilo je planirano 10 miliona evra za početak programa, ali je onda 2014. objavljeno kako će od 2015. do 2017. biti izdvojeno samo nešto više od 588 hiljada evra.

Budžet za 2016. predviđa izdvajanje oko 4,5 miliona evra a definisano je i da u 2017. počne modernizacija prototipa uz ispitivanja u Tehničko opitnom Centru. Navedeno je i da bi završetak procesa ispitivanja trebalo da bude gotov 2019-2020.

Koliko je hitno?

RV i PVO trenutno raspolaže sa 22 aviona G-4 od čega je jedan u varijanti tegljača meta N-62T, jedan prototip verzije G-4M a dva Super Galeba su razoružana. U poslednjih par godina aktivno je oko 9 aviona od čega oko 6-7 u sastavu 252. školsko-trenažne avijacijske eskadrile ‘’Kurjaci sa Ušća’’ a obično su dva do tri aviona  na ispomoći u 241. lovačko-bombarderskoj eskadrili ‘’Tigrovi’’. Osim za školovanje, obuku i trenažu pilota G-4 se u slučaju rata može koristiti i kao laki jurišni avion.

Avioni su proizvedeni u periodu od 1980. do 1991. i to jedan 1980. (N-62T), tri 1985., 6 1986., dva 1988., tri 1989., 5 1990. i dva 1991. Iz Vazduhopovnog zavoda ‘’Moma Stanojlović’’ je od 2008. do 2015. sa remonta izašlo 8 aviona, u proseku jedan godišnje.

DSFX8354
G-4 je trenutno osnovni i najaktivniji avion LBA Vojske Srbije / Foto: Dragan Trifunović

U današnje vreme proces remonta u našoj zemlji traje relativno dugo, oko 2-3 godine a flota G-4 takođe, kao i drugi tipovi vazduhoplova u RV i PVO pati od konstantnog nedostatka dovoljnog broja rezervnih delova.

Životni vek ovog tipa aviona je 30 godina ili 5000 sati naleta ali je pre izvesnog vremena VTI vremenski vek produžo za 8 godina. Sasvim je sigurno da postojeći primerci imaju daleko manji nalet od predviđenog pa bi najverovatnije bilo moguće da se životni vek dodatno produži za nekoliko godina.

Planirano je da bi po modernizaciji ovaj tip aviona mogao da ostane u naoružanju do perioda 2030-35. godine. Postoji i informacija da bi letelice koje ne budu bile dovedene na standard G-4MD bile korišćene do isteka resusra i životnog veka, onoliko koliko to bude bilo racionalno.

Komentari

N

Mislim ljudi da se ne lažemo, kupovina Yakova ili modernizacija silnih ptica bivše fabrike SOKO je čisto bacanje para. Bolje jedna ispravna 29-ka nego sto G-4. Treba kupovati neke ozbiljnije avione, recimo MiG 29, jer je najeftiniji, mada i on će za par godina biti zastareo kada uđu u upotrebu svi najavljivani avioni 5. generacije. A ove postojeće koristiti za obuku dok ne crknu, pa posle ćemo videti.

Odgovori
B

Nisam iz struke i ne razumem se puno, ali znam da uporedim podatke o tehnickim i taktickim karakteristikama. Ono o cemu se ovde govori je da li da se radi na osavremenjivanju G-4 ili J-22. Ni jedan ni drugi neće biti osavremenjivanjem na potrebnom nivou za izvrsenje borbenih zadataka u slucaju rata slicnog onom iz 1999 god. Prema tome moje misljenje je da im treba produziti radni vek jer moramo nekako cuvati nebo u mirnodopskim uslovima. To je i medjunarodna obaveza. Zalosno je sto smo ovo docekali ali kakva drzava takva i armija. Pogledajte samo koliko je RV kraljevine Jugoslavije posedovalo aviona i od toga oko 50 meserscmitova pa se nismo odbranili, a ovde nije rec o odbrani vec o tome da li ce mo ugasiti RV ili ne. Pa ako je pitanje biti ili ne biti ja glasam za biti samo zbog autoriteta drzave i armije. Cista sminka.

M

Trebalo bi modernozovati ono sto je povoljnije.
Ti avioni svakako sluze samo za obuku pilota. U pravom ratu se ne koriste jer se puno rizikuje a ne dobija gotovo nista. Mogu da se koriste samo protiv nekog teroristickog puskaranja.

Odgovori
D

@ Pavle
Evo samo mali detalj vezan za potentnost zmaja:
Avion sa evidencionim brojem 23733 (fabri čki broj 065) uvedenom u naoružanje JRV 2. avgusta 1989. godine su hrvatske paravojne snage 24. septembra 1991. pogodile raketom tipa „Stinger” iznad Ličkog Ribnika dok je leteo na visini od 2.100 metara brzinom od 720 km/h. Zahvaljujući solidnoj konstrukciji, pilot potporučnik Branislav Ivanovski uspeo je da se vrati na matični aerodrom Udbine, gde je avionu zamenjen motor i repna sekcija tako da je uskoro osposobljen za letenje. Ovakav stepen oštećenja mnogi strani avioni ne bi „preživeli”.
A o digitalizaciji sam sve rekao. Da i naravno sopstvenim snagama.

Odgovori
P

Za otpornost da u pravu ste, mada stinger u bilo kojoj verziji ima bolji ucinak pri dejstvu spreda i to mi pre lici da je pogodjen nekom ranijom verzijom strele-2 sa manjom bojnom glavom. Kako god, avion je preziveo pogodak, ne znam na koje mnoge strane avione se misli, cinjenica je da je miraz-2000 nad Republikom Srpskom oboren strelom-2M ili Silom, ali to ne znaci da G-4 ima potentniji zmaj od miraza i da je u stanju da prezivi pogodak svake rakete lansirane s ramena. G-4 je skolski avion, da digitalizacija, da sopstvenim snagama. Srdacno.

D

G4 još uvek ima relativno potentan zmaj. To je ono što ovaj avion čini perspektivnim. Pitanje je da i isplativo perspektivnim. Svi se slažemo da mu treba jači motor. Međutim današnji trendovi projektovanja i razvoja borbenih i školsko borbenih aviona su takvi da vi projektujete zmaj oko već poznatog motora. Veliko pitanje je šta bi moglo da se „upakuje“ u G4 da bi se od njega napravio potentan po letnim karakteristikama avion. Digitalizacija svakako, jer to je iI najjeftinije rešenje ići sopstvenim snagama dalje. Pozdravljam i kapa dole za ono što su ljudi uradili na tehnološkom demonstratoru Orao. Većina ljudi ne kapira da nije bitna letelica već tehnologija koja se razvija. Ono što bi sad trebalo prepoznati (Država i rukovodstvo RV) je da sa demonstratora treba preći na opitnu letelicu. Obično ih se prave 3 ali i jedna jedina bi bila veliki uspeh. Pustiti pilote da na njoj lete daju svoje zamerke na sistem ukažu na neke greške u softverskoj arhitekturi, eventualno udobnijem hardverskom rasporedu komandi, da se u praksi potvrdi koliko je tehnologija unapredila letelicu i krenuti dalje. Potom ili praviti novi demonstrator sa poboljšanjima ili poboljšavati postojeći. Te po završenim ispitivanjima preći na modernizaciju letelica koje su najmlađe u floti, koje imaju najmanji nalet čime bi se donekle poboljšalo stanje u RV. Ako bi postojala logika deo ove opreme bi trebalo staviti i bar na jednu Lastu da budući piloti već od nje počnu da se navikavaju na digitalnu opremu, a potom i na G4 čime bi se ciklus od klipno elisnog do jurišnog aviona u obuci budućih pilota u potpunosti zaokružio.

Odgovori
P

Potentan zmaj u odnosu na sta?
Ako ga poredite sa 10 godina starijim naprednim skolskim BAE Hawk ni izbliza nazalost. Isti je bio gost na Batajnici pre nekih 4-5 godina, cak je i bio pored G-4, to je bila prilika barem spolja ih poredit sem letackog programa. Iskrenim zaljubljenicima, ma koliko cenili domace, gorak utisak je preovladavao.
S jedne strane apsolutno minimalan utosak materijala, savrseno ‘obmotan; avion oko solidnog motora, letacki mocniji, o opremi da ne govorimo…s druge strane….opravdana razlika u ceni ipak…ali domace je domace, nase je i mi bolje nemamo.
Ali kakav razvoj, jaci motor, neizostavna promena trupa…njemu treba optoelektronika, digiatlni kokpit, modeniji sitem veze , kvalitetniji asortiman oruzja jer isto mora doci na Orlu za koga je kao skolski i razvijan. Pa nek leti takav uz Orla do penzije.

P

Ma kakvi modernizirani Orao 2.0 i Super Galeb G-4MD vas spopadaju u XXI stoljeću? Avioni koji nikada nažalost nisu bili ni ono što i kako su ih zamislili i planirali izvorni inženjeri i konstruktori još 70-ih i 80-ih godina XX stoljeća.

Neki kažu da je još 60-ih trebalo biti ovako
https://www.youtube.com/watch?v=Q_oQFplWs_g

Nažalost svi znamo 90-ih žavršilo se kako!

Odgovori
P

Pa sta je to toliko zapravo radikalno novo u tom segmentu skolsko-borbenih aviona, osim naprednije avionike, ergonomije?…sustinski ne make up.. Orla i Galeba modernizovati pod hitno.!!!..Orao sa novim ubojnim sistemom je radikalno potentniji avion.

j

@pero Ne panici,od modernizacije najverovatnije nece biti nista,nego kako vasi migovi,jeste im utvrdili brojeve, mozda ne prodju na tehnickom zbog te sitnice,bila bi steta da tako dobri i modernizovani avioni zaglave zbog tamo nekih prekucanih brojeva,ko da je vazno odakle je trup a odakle krila i rezervoari,svasta

1

@janko nadam se da ti je ovo zadnje bio sarkazam…

j

@126LAE Ma naravno da je sarkazam

P

Definitivno g4 ali samo ukoliko se uz sve ovo ugrade jaci motori ili modifikuje dopunska komora sagorevanja sa orla i namontira na g4. Osim toga da se da rok za razvoj i nadogradnju i ispitivanje novog prototipa maksimum jednu godinu (ili moze ili nemoze) da se ne vuce RV i entuzijasti koji voli vojsku za nos vise. Cisto sumnjam da se moze zapoceti nova proizvodnja bilo cega pogotovo orla jer prese navodno vise ne postoje. Prodane za staro gvozde ili unistene. Idealno bi mogli da nabavimo 10-12 kineskih skolskih aviona L15 po ceni 15 mil komad. Moguca ugradnja softwara na tom avionu da imitira bilo koji istocni i zapadni avion koji bi mozda kupovali u buducnosti. Plus ima radar plus nosi sve vrste uboitih sredstava i ima dovoljno veliku brzinu za airpolicing. Orao i galeb to ne mogu da rade ni pod razno.

Odgovori
P

Cemu od skolskih aviona praviti borbeni..remontovati i modernizovati G-4 da bi se lakse preslo na remontovani i modernizovani, potentniji i robusniji Orao…

P

Zato sto ce sa svim ovim sto kaleme na ljega biti trom i spor. Ako pitas zasto dopunsko sagorevanje.

P

Negde ce dobiti, negde izgubiti na tezini, nece trpati olovo na njega, (cak i uz zamenu hidraulike sa elektricnim prenosom komandi) IRST i digitalna kabina. Pa i da jeste trom, G-4 je prevashodno skolski avion.

G

Ma i G4 i J 22 ce moci ponijeti minimalno borbenih sredstava kao i do sada da bi bili iole azurni u vazduhu.-sa svim svojim manama. To se radi da bi jeftinije prosli, iskoristili ono sto se ima
Svakako zavisno od zadatka namjeni: napredni trenazer , G 4 jeftiniji , ali skromniji i sporiji, i ORAO skuplji i brzi .

Borbeni zadatak , dovoljan je jeftiniji G 4 da izvrsi zadatak manjim naoruzanjem ili J 22 koji je skuplji brzi i moze malo vece naoruzanje ponijeti. ( naravno i to treba kupiti ili nece li nas iznenaditi da se kod nas proizvodi)

Petar je isto tako naveo L 15 kao supersonicni LIFT povoljne cjene ( Supersonicni JAK 130) , za minimalno popunjavanje karike koja ce nam ubrzo nedostajati – supersonicna avijacija.
Mislim da u tom grmu lezi zec pitanja ove teme, da li smo odustali od kupovine visenamjenskih , t.j . pa izvlacimo Orla iz rukava da pomaze G 4 – kama?
Ako smo se odlucili u buducnosti za minimalan broj lovaca- 6 komada , koje ce jedva nekako kupiti , naravno da treba sto vise G4 -ki i Orlova. 6 komada je minimalan broj da bi se imala operativna para uvjek spremna. Da li ce to biti Migovi ili neki manji avion koji bi u buducnosti mjenjao i Orlove i G 4 ( unifikacija poput korejskog naprednog trenazera, LiFT, borbenog aviona) , ali i za to treba novaca koji se slabo daju za VS koja je danas suv sundjer i sve upija a ne primjecuje se nista.
Znaci ta minimalna sredsta sto se dobijaju treba rasporediti na kupovinu aviona ,odrzavanje, obuku pilota, casove naleta i nabavku modernih ubojnih sredstava koja su poprilicno skupa.
to su cifre koje su skuplje od nabavke , pa i ako se bude nabavljalo novo nabavljace se na kasikicu i zato treba sve sto se ima odrzavati operativno i da kazemo sposobnim za ovo moderno doba.
Nadam se da nece iz ovog projekta nastati jedna dobra ves masina koja ce oprati pare bez zavrsenog projekta a evo prodjose i izbori vidjecemo hoce li se prica nastaviti.

D

Genijalan tekst!

Ovo je jako interestatna tema za buducnost Srpskog RV.

Odgovori
P

Partizan ili Crvena Zvezda?
Potrebna su oba tipa aviona i treba ih modernizovati.
Zlu ne trebalo…

Odgovori
S

I Orla i Supergaleba treba poslati u davno zasluženu penziju. Zajedno sa svim MiG-ovima (i 21 i 29). Da se ne lažemo više, svi su zastareli i neperspektivni u svakom pogledu.
Nisam neki optimista po pitanju opstanka borbene avijacije (nažalost možda i celog RV i PVO), ali jedino racionalno rešenje je kupiti eskadrilu Yak-130 ili TA/FA-50, pa za nekih 5 godina još jednu i to bi bio neki maksimum koji bi se realno mogao ostvariti sa postojećim odnosom GŠ, MO i Vlade prema rodu avijacije. Naravno, pod uslovom da vrh RV i PVO počne da se meša u svoj posao.
A i ta hipotetička nabavka Yak-130 ili TA/FA-50 bi bila besmislena ako se ne promeni odnos prema sistemu, pre svega prema sistemu VTOb koji su tako temeljno urušili.

Odgovori
Z

Upravusi, koreja je hrvatskoj predlozila dakupi 18 fa-50 sa svom obukom i rezervnim djelovima za 750 mil $ , ofset program,prebacivanje tereta iz roterdama u rijecku luku, kredit na 13 g, sa grejs periodom od tri godine. Kredit ane lizing. Ameri su narucili 300 komada za obuku. Nije los avion je spor 1,5 mah ali ima najnoviju elektroniku, motor lokidov i jos neke americke podrske oko naoruzanja. Tose isplati.

Ž

Hrvatskoj je navodno predložena kupovina 16 FA-50. SAD se još nisu odlučile za svoj novi školski avion u okviru programa T-X. Tako da ta infomacija o 300 naručenih T-50/FA-50 nije tačna.

P

Amerika sa preko 500 T-38 i preko 200 T-45 nema potrebu jos da narucuje nove skolske avione.

D

Najnoviji avion T-38 Talon je proizveden 1972-e. Glavnina su proizvedeni u 1960-ima. Znaci najmladi T-38 je 44 godina star. Zivotni vijek je produzen do 2029.

Po tome Amerikanci trebaju oduciti za TFX veoma ubrzo!

r

Ma od tih modernizacija nema ništa,nemojmo da se iznenedimo ako jednog dana vidimo Laste u maskirnoj šemi uz obrazloženje znate već koga da će Srbija imati malo i moderno vazduhoplovstvo a ovo sadašnje će u muzej gde mu je i mesto

K

Samo uradite nešto jer je sve već na izdisaju…….Naravno najbolje je uzeti nove avione ili polovne Mig29smt..

Odgovori
S

Jos jednu jako vaznu stvar sam zaboravio da kazem a to je jos jedna velika prednost aviona j-22 orao a to je ojacan stajni trap koji je bas posebno radjen za ovaj avion prvapetoletka Trstenik inace je nekada to radila firma koja se bavi hidraulikomi radila je slicne stvari i za neke druge strane vazduhoplove . To je mogucnost da ovaj avion moze da sleti i poleti i sa neurdjenih sletno poletnih povrsina recimo travnatih dok G-4 naravno to nemoze ni u snu to jos jedan razlog od nekoliko stotina razloga zasto je bolje modernizovati j-22 orao ako vec nemogu da se modernizuju oba vazduhoplova da nebih sto kaze nas narod silazili sa konja na magarca .

Odgovori
Ž

Orao nikada nije poleteo niti sleteo na neuređenu PSS.

j

Upravo je hidraulika na stajnom trapu jedna od boljki na orlu,zna da zakaze i ne spusti oba tocka prilikom sletanja,zato je jedan orao i zavrsio u knickom jezeru pre nekoliko godina jer stajni trap nije hteo da se spusti pa se pilot katapultirao prethodno ga usmerivsi u jezero,tako je bilo najbezbednije i sve se dobro zavrsilo,osim za orla naravno…

P

Orao, za razliku od G-4, ima stajni trap koji uvlaci u trup a ne u trup i krila(kao kod G-2), modernije i prakticnije iz vise razloga. Izvlacenje tockova je vezano za jedan od motora, pa ukoliko je on u kvaru(ili pogodjen) nece izvuci stajni trap.
Razmatrana je promena zmaja na G-4 uz jaci motor. Svaki jaci motor na G-4 trazi izmenu usisnika vazduha i deo trupa(i doradu repnog dela ako ima A/B komoru) i novi mlazni motor kao stavka je skuplji od sve elektronike(sem modernog radara) koja bi se kao deo modernizacije ugradjivala u avion. Najprakticnija modernizacija ova dva tipa aviona je poboljsanje opto-elektronike i asortimana ubojnih sredstava(sve iz domaceg razvoja i proizvodnje) dakle za dejstvo po ciljevima sa pristojne distance(poput AGM-65 ili sa min 7 km ) i za efikasnu samoodbranu(zasto ne R-73 na Orla i na Mig-21, R-60 je starija i daleko inferiornija raketa(istina nju mozemo kompletnu remontovati ali je prilika da ‘nove’ tehnologije usvojimo) i njome moze efikasno samo po helikopterima ili elisnim avionima). Druga opcija je preskupa.

t

Nije Knicko vec Gruzansko jezero. Nema veze sa temom ali je vazno napomenuti da pojedini ni geografiju ne poznaju a jos daleko losije vojno vazduhoplovstvo, masinstvo i sl…

j

@talog Nije sija nego vrat a za tvoju informaciju za vazduhoplovstvo sam amater ali sam upravo diplomirani inzinjer masinstva kakva slucajnost,sta li si ti po profesiji ako ti je po naslovu…

P

@janko
To apsolutno ne mora imati znacaja!
Postoje odredjene ukorenjene (i nazalost) opste prihvacene zablude. Jedna od njih je kvalitet nasih ‘strucnjaka’!
Kriticko pitanje: od kada postoji moderan aero-tunel(ne mislim samo na trisonik kome se blizi kraj 3. decenije upotrebe) koliko je aerodinamicki uspesnih letelica izaslo iz proizvodnih hala sa ovih prostora?
Neki put bi se i na ‘renomiranim’ visokoskolskim obrazovnim ustanovama mogle cuti gluposti kako se kocnice na letelicama izradjuju od bakra ili lakih legura koje brzo odvode temperaturu… Prakse nigde a teorije koliko zelis. Ja bih rekao da je sistem bio takav(a i sada je bez preterivanja) da nesposobni sa vezama na polozaju svesno zakopavaju bolje od sebe jer – mogu.
Da li se mogao u gorepomenutim tunelima testirati neki od modernih automobila italijanske autoindustrije uz vrlo merljiv finansijski ucinak? Dok je vrsnih profesora na upravljackim pozicijama takvih ustanova vrlo tesko, verovatno im je bilo ispod casti da automobil udje na mesto gde bi trebao biti avion.
Znate li sta se trenutno(i unazad par godina) ispituje u tim tunelima i za koga?
Naravno, od mene taj odgovor necete cuti ali smo se po svoj prilici kasno setili i to vrlo rdjavo…

j

@pavle Ne kazem da ima znacaja ali bas kad me vuce za jezik…Ko god je iz tog kraja zna da se to jezero zove dvojako=Gruzansko ili Knicko jer se i samo nalazi u ataru sela Knic,a sto se tice teorije i prakse,ovo drugo mi je mnogo jaca strana jer aktivno vec dugo radim u masinskoj struci i nisam bas mlad da sam zakacio razne megatrendove i druge papir fakultete ali sta ja ima nekom da se pravdam,a sto se tice aerotunela,tu ti prepustam teren…

S

Gore je navedeno u sam tekst po sebi govori o tome da je orao daleko ispred po svemu u odnosu na na G-4 po svemu. Treba modernizovati oba aviona ako smo u mogucnosti na onaj standard kao orao “ demosntrator “ od pre nekoliko dana . Imamo borbeni jurisni avion orao i imamo prakticno njegovu trenaznu verziju ,verziju na kojoj piloti uce da bih presli na paravi borbeni avion j-22 orao. I sada cemo mi da modernizujemo losiji avion a imamo bolji od njega po svemu za laike to je isto kao kada bih imali ferari i drzali ga napolju na kisi a vozili fiat punto i njega drzali u garazi znaci nevidjena glupost. Modernizovati avion koji je napravljen za borbena dejstva koji po svemu i u svemu daleko ispred G-4 koji u odnosu na j-22 zaostaje po strukuri ,izdrzljivosti,motorima orao j-22ima dva G-4 jedan motor orao brobena varijanta i komore za dodatno sagorevanje sto dodatno poboljsava performanse ovog aviona , koliko tek G-4 zaostaje u avionici, podvesnim tackama ,brzini,orao ima i sistem pasiven zastite zato sto je borbeni avion G-4 to nema jer je trnazna verzija orao nosi 2800 kg ubojnih sredstava G-4 1490 kg ima tu jos dosta togo ali je ovo sasvim dovoljno. Ja sam i ranije rekao da sam za modernizaciju ova dva avion ali pre svega j-22 orao jer je to jednostavno normalnije mi imao bolju borbenu varijantu i micemo sada da modernizujemo avion koji je po svemu daleko iza aviona j-22 orao prakticno trenazna varijant avion j-22 . U samo tekstu se vidi da je i u Jugoslaviji kada je nastao j-22 bio prioritet a G-4 tek nesto onako usput,uzgred nema veze sa mozgom da taj praktuicno „isprdak“ modernizujemo a j-22 fenomenalnu borbenu masinu bacimo u djubre , modernizovati oba ako moze to da ali samo g-4 je vrlo glupo i totalno idiotski.Orao j-22 je za ono koji poznaju materiju najbolji i najuspesniji avion ikada napravljen kod nas to ce reci svi nerazume ljude koji tvrde je bolje modernizovati nesto losije od necega dobrog ja nekazem da G-4 nije dobar avion ali jednostavno pocevsi od strukture svega ostalog,motora… je svetlosnim godinama daleko od j-22 jer orao pravljen kao borbena letelica a G-4 kao trening varianta onako uzged.

Odgovori
C

Za dosadasnji izostanak modernizacije G4 neko treba da odgovara pred sudom. Eto, tu je sustina i odgovor na pitanje o modernizaciji G4.

Odgovori
G

Gledajuci karakteristike aviona Orao , i uporedjujuci ga sa drugim modernim avionima, primjecuje se da je u rangu naprednih trenazera, naravno govorim za dvosjed. ( borbena nosivost, brzina )
Ima karakteristike koje bi mi htjeli od G4 sa jacim motorom.
Ako mogu oba da se iskoriste , da lete uz neku racionalnu modernizaciju, pojacali bi obuku pilota , nadopunjavali bi se, kao nekad sa G2 na G4 .
Mada , ne treba se zavaravati, oni imaju odredjeni zivotni vek , tako da je to samo kupovina vremena dok se ne uvedu novi vazduhopovi.

Odgovori
S

Koliko je meni poznato, flota ovih aviona se odrzava kanibalizacijom delova, a do proizvodnje novih primeraka nece doci, masine za proizvodnju navodno vise ne postoje. U takvom slucaju treba ga minimalno modrenizovati, za narednih godinu dve, a zatim mu kao lepom projektu bivse SFRJ treba odati pocast i povuci iz upotrebe, i nabaviti bilo sta sto se moze remontovati i odrzavati,mozda u saradnji sa nekim ino partnerom,npr kroz ucesce u razvoju.Mislim da je duboka modernizacija necega iz 1985.god. zaludan posao.

Odgovori
Z
s

Galeb G-4 je skolsko borbeni avion dok je Orao borbeni, tako da je ovo pitanje izlisno. Ako se ne modernizuje G-4 nece imati ko da leti na modernizovanom Orlu a ako se ne modernizuje Orao, postavlja se pitanje svrhe imati skolski avion posle koga ne sledi borbeni. Ja bih unificirao avioniku sto je vise moguce na oba, olaksalo bi logistiku i tranziciju.

Odgovori
P

Bolje modernizovati nego ne, u svakom slucaju.
Da se ne pitamo zasto nismo.

Odgovori
G

Onako laicki kao zainteresovana javnost :
Ako ima Orlova operativnih , sto da ne, i G 4 i J 22 , oba.
Stvar matematike, G 4 je laksi , nosi manje tereta, Da bi nosio vise tereta ( borbeniji ) treba mu jaci motor. Za obuku , da bi dostigao transonicne brzine ( kvalitetnija obuka i trenaza) , treba mu jaci motor. Koliko kosta i da li je moguce?

J22 ima bolju nosivost i vecu brzinu ( transonicnu kada je prazan) . Problem je mogucnost odrzavanja i potrosnja goriva. Ne treba zaboraviti da je bila moguca instalacija Maverica na njega, jos neka raketica za samoodbranu…

Na oba aviona trebaju odgovarajuca vodjena sredstva koja kostaju …..

Naravno ovo bi bila samo kupovina vremena da se mogu uvoditi novi avioni i trebalo je davno biti urradjeno.

Odgovori
P

Folland Gnat je probijao zvucnu barijeru u laganom poniranju sa duplo slabijom motorom, F-5 II ima slicne motore a moze leteti skoro duplo brze od Orla, nije stvar jakih motora (dokazano na F-102) nego konstrukcije, aerodinamike, profila krila…Jaca elektronika i naoruzanje, zastita….nista vise od toga

Л

апсолутно Г-4! само се бојим да и њега време полако гази…а сећам се текстова из 90-тих пред сам распад СФРЈ и оцењивања Супер Галеба од стране америчких опитних пилота…авиону су даване велике шансе уз замерке на погонску групу и авионику…Да је Г-4 тад „прошао“ сад би га гледали како оперише и са носача авиона! :D

у сваком случају, нема ништа од модернизације…

Odgovori
S

12 Yak-130, a Orla i G4 povuci iz upotrebe.

Odgovori
I

Ti hoces da dva aviona domace proizvodnje,jeftina,za koje imamo kompletnu dokumentaciju,decenijsko iskustvo i planiramo modernizaciju,povucemo i kupimo ruske avione,o kojima pojma nemamo,a silne pare bi potrosili na obuku i kupovinu rezevnih delova?
Smesno….

j

12 Yak-130 kosta 180 mil. dolara. Pricamo o ceni za klot avione,bez obuke,naoruzanja. Da nekim cudom ne zivimo u Srbiji,i da neko ozbiljno razmislja o kupovini novih aviona,ja mislim da bi mnogo bolje bilo kupiti 12 Su-30 za 450 mil. Dobili bi avione koji su vise od duplo skuplji,ali zato vise od 10 puta korisniji,i za sve namene. Eto,kad vec mastamo…

F

To za Yakove je dobra ideja, ja bih da se pitam povukao odredjen broj galebova i orlova i napravio jednu vanserijsku mjesovitu akro grupu, ostale persperktivne ostaviti takve kakvi jesu da sluze za osnovnu obuku i lake zadatke dok bi par yakova posluzilo za naprednu borbenu obuku i zajedno sa orlovima cinili jaku jurisnu avijaciju kad bi nabavili 10ak yakova 130 i 10ak orlova (samo ispravnih) bila bi to relativno jaka sila bar na Balkanu :) ppp ne daj boze da zatrebaju!!!

B

Ni Orla ni G-4 vec kupiti Jakove i da konacno postanemo vojska, a ne vojni muzej!

1

BSD?

I

Kakav bre Yak-130?Sta je vama ljudi?

To je skolski avion,ne borbeni.Projekat Yak-130 sa doradom kako bi se napravio jurisni avion je odavno prekinut,ministarstvo Rusije je ocenilo da je kabina previse ranjiva i pilot lako moze poginuti.

J-22 je za Yak-130 kao F-22 za MiG-21.Toliko.

Zasto bismo uopste kupovali nesto strano,kada mozemo modernizovati ono sto se proizvodilo kod nas,i imamo remontne pogone za te avione?
Ljudi,ozbiljno..

F

J-22 je za yak 130 kao F22 za mig-21, OOOOOOOOOOOOOOOOOO majko moja koga sve nema na ovom internetu a jesi me nasmijao joj Boze :(, nase staro je bolje nego tudje novo kako da ne super, hajmo se onda preorjentisati na kraguje da budemo prava vojska. Yak 130 jest relativno ranjiv isto kao i orao sta je orao to bolji da nema mozda titanijumske ploce oko kabine ma jeli nisam za to cuo. Jeste skolski ali ima jurisne i bombarderske mogucnosti duplo vece nego naj jurisnik J- 22 to je tuzno ali i istinito pogledaj samo koliko podvesnih tacaka imaju jeda a koliko drugi, uporedi snagu motora, izgled kabine borbeni arsenal, cijenu odrzavanja itd itd. ma jest nas je jugo bolji nego corsa, punto, polo fiesta i dr samo zato sto je nas i sto imamo usvojen remont za njega, dosta rezervnih dijelova, i znanja strucnih majstora. Ja jesam za modernizaciju ali ako ce ona biti samo prazna prica bolje ne varati narod ili ako ce kostati mnogo bolje je u tom slucaju kupiti nove ja sam naveo yak 130 ali bilo sta da je novo u tom rangu, iskreno sam optimista i volio bih da se modernizuju i orao i supergaleb ali i da se razmislja i o nabavci nove tehnike.

I

Nas J-22 orao je napravljen u proslom veku,a Yak-130 se jos uvek nabavlja za rusku avijaciju.J-22,u paketu neke normalne modernizacije,bi ispao mnogo bolji od Yak-130.U ovoj trenutnoj situaciji,naravno da nije.Njih dele decenije.

Modernizacija ce kostati verovatno nekoliko puta manje nego kupovina 10+ Yak-130 aviona.Jos nisu izneli brojke,ali ja mislim da ce tako biti.

Ako odradimo modernizaciju aviona dobro,onda ce i biti kao sto sam i rekao: J-22 je za Yak-130 kao F-22 za MiG-21.Mozda sam trebao neko M da stavim iza J-22,ali nema veze.

D

bez novog /jaceg/ motora dzaba prica o modernizaciji

Odgovori
B

Amin

N

Galeb G-4 ??

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

AL-41F1 na: Predsednik Vučić: Kupujemo borbene bespilotne letelice iz Kine, 3 jurišna helikoptera Mi-35; Pričaću sa Makronom o Mistralu

@Dexter Problem nase PVO je sto pri SEAD dejstvu, nisanski radari ne mogu biti konstatno ukljuceni jer nema sta da ih zastiti od anti-radarskih raketa, a da bi pogodili ista, radar mora biti upaljen celom putanjom rakete. Sa Tor-om najvise bi taj problem bio resen jer on moze da identifikuje takvu vrstu rakete u letu…

12. Nov 2018.Pogledaj

Mile Tranzicija na: [REPORTAŽA] “Vek pobednika 1918-2018“: Osmorka MiG-ova 29, siloviti Orlovi, baražna vatra “Ognjeva“ i neobičan završni scenario

Za zemlju Srbiju bi bilo najbolje da Orao dozivi istu sudbinu kao i njegov Rumunski brat IAR 93. Ovako, nikada nisi siguran dali imas te avione ili nemas. Svaka modernizacija je samo puko bacanje para.

12. Nov 2018.Pogledaj

Propeler Zviz na: [REPORTAŽA] “Vek pobednika 1918-2018“: Osmorka MiG-ova 29, siloviti Orlovi, baražna vatra “Ognjeva“ i neobičan završni scenario

Nagrada za najbolju fotografiju - T6. Nagrada za najbolju reportažu - T6. Nagrada za najbolju scenografiju - VS. Nagrada za najbolje vizuelne efekte - VS. Nagrada za najbolji zvuk i zvučne efekte - RV. Nagrada za najbolji kratki film - RTS (za snimak iza "Ognjeva" tokom dejstvovanja... projektili u perspektivi). Nagrada za najbolju kostimografiju -…

12. Nov 2018.Pogledaj

Mile Tranzicija na: [REPORTAŽA] “Vek pobednika 1918-2018“: Osmorka MiG-ova 29, siloviti Orlovi, baražna vatra “Ognjeva“ i neobičan završni scenario

Lepa smotra orudja i oruzja bivse SFRJ, doduse, neka su u medjuvremenu lafetirana. Jos uz to prigodni govori politicara i predstava je kompletna.

12. Nov 2018.Pogledaj

Send this to a friend