BEG airport status
LYBE 1909:30 Z 130°05KT 080V180 CAVOK 31/13 Q1017 NOSIG=
[BILI SMO U BIOSKOPU] “Prvi čovek na Mesecu” – besprekorno "Scena sletanja na mesec je vrlo verovatno jedna od najboljih"

[BILI SMO U BIOSKOPU] “Prvi čovek na Mesecu” – besprekorno

Patak Dača – heroj 23 i po veka – zastavu je na planetu X posadio tražeći zalihe pene za brijanje i tom parodijom trajno ovaj simbolički momenat kolonizacije i prisvajanja ispraznio realnog sadržaja. Ali, kako je istorija pobadanja zastava u novootkrivene ili novoosvojene zemlje zapravo istorija klasičnog kolonijalizma – gotovo da nema sumnje da je ovaj simbol na značaju izgubio i ranije, onog trenutka kada se kolonijalizam transformisao. No, uglavnom ništa ne stiže do ušiju američkih konzervativaca pa su i oko ljušture zapodenuli kvazi-političku borbu. Tako su filmu “The First Man” Damijena Šazela novokonzervativci i prepremijere žestoko prebacili izbacivanje scene pobadanja zastave na površinu Meseca prilikom misije Apollo 11. Na stranu podatak iz registra bizarosti savremene američke politike – za manjak američkog patriotizma optužen je kanadski režiser; novokonzervativna moralna policija je zapravo omašila sve: i film i kinematografiju i ceo fudbal i planetu. Jer najnoviji film Danijela Šazela sa Rajanom Goslingom i Kler Foi u glavnim ulogama je briljantan.

Možda je nekima (možda čak i meni) sa početka izgledalo da je izostavljanje scene marketinški trik producenata koje bi za cilj imalo stvaranje skandala pre premijere i besplatne reklame (jer i loša reklama je dobra reklama) – ali uistinu bi se uvrnutim činio bilo kakav plan koji bi podrazumevao da bi ljudi u bioskop dolazili da nešto ne vide. Ali nakon odgledanog filma odgovorno tvrdimo da to nije slučaj, te da je film upravo bolji bez scene postavljanja zastave, baš zato što je bez bespotrebno patriotizovanih scena odstranjen i banalni nacionalni patos.

Stoga možda valja podsetiti da je prvi režiser sa kojim je vođen razgovor bio Klint Istvud. Zahvaljujemo producentima na promeni plana: film je izgubio na patriotizmu i mačizmu, a (možda baš zato) dobio na kvalitetu (mada priznajemo: i Istvud je jednom prilikom demonstrirao da je sposoban da sablasnost tišine koristi kao dramsku tehniku). Ipak je na kraju odabran Damijen Šazel, režiser poznat po “La-la Land” – jednom mjuziklu, skoro pa chick-flick-u – pa je možda i bilo za očekivati istupanje iz rigidnih producentskih zahteva i žanrovskih ograničenja.

Strana „Prvog čoveka“do sada neobrađena u javnosti

I tu počinje ceo zaplet oko zapleta: centralna tema filma nije niti američki nacionalni ponos, niti svemirski program, niti sletanje na Mesec niti pivotalni momenat ljudske istorije, već jedna mala i slabo poznata ljudska i porodična drama: smrt Nilove dvogodišnje ćerke, nekoliko godina pre no što je Nil i postao deo svemirskog programa. Baš kao i svako remek delo – za oči praznik, a za dušu uznemirujuć – i baš kao što uspeva samo u vrhunskim kinematografskim ostvarenjima i samo u rukama veličanstvenih režisera (primerice u “Pathfinders” Džona Forda) – film vas ostavlja trajno uznemirene. Scena sahrane Nilove Ćerke Keren sa samog početka ostaje utvara na koju se referiše samo povremeno, ali koja je trajno obeležila sav ostatak radnje i skoro ga stavlja u drugi plan. Stoga i jedinstveni filmski efekat: naizgled centralna tema – svemir, tehnologija, osvajanje drugog nebeskog tela, patria, “ljudska vrsta napušta kolevku” – sve je to u poređenju sa jednom porodičnom tragedijom banalno i beznačajno. U umetnosti važi pravilo: “u ambivalentnosti je trik”, a Šazel je briljirao.

I možda bi se kao jedina zamerka mogla (teškom mukom) izdvojiti odabir Rajana Goslinga za protagonistu. Na stranu što Rajan Gosling upečatljivo ne liči na Nila Armstronga (dok ostali glumci strahovito liče – Kori Stol u ulozi Baz Oldrina (ovo je možda i najbolja od svih rola: Cori je Baza odigrao besprekorno), Pablo Tel Šrajder u ulozi Džima Lovela i Lukas Has kao Majkl Kolins) – što i nije mnogo bitno – ovaj se popularni glumac iznova našao u ulozi ćutanja. Možda ga sustiže kletva Merlin Monro, pa ga producenti biraju da bi ceo život igrao jednu te istu ulogu. Ali, kažemo, bilo je sa teškom mukom pronaći ovu zamerku: ipak skromnog i tihog Nila valja odigrati upravo ćutanjem, a Gosling je u tome maestralno uspeo.

Fizički i karakterno u potpunosti „skinuo“ Baza

No, dajmo spisak svih onih konkretnijih elemata američke strane svemirske trke koje je film zahvatio: Nilov umalo fatalni šesti let na X-15, umalo fatalni Gemini 8, zaista fatalni trening ekipe Apollo 1 i na kraju uspešna misija Apollo 11 – sve predstavljene izvanredno precizno uz tek poneku grešku (primerice, film je Armstronga u misiji Gemini 8 predstavio na levom sedištu, iako je on sedeo na desnom – ali zaista, prebaciti ovo bi bilo pravo cepidlačenje). Nasuprot uobičajeno higijeničnoj reprezentaciji stvarnosti svemirskih avantura, scene su zastrašujuće realistične: brodovi su prljavi, mračni, smrdljivi (da, režiserska je tehnika toliko dobra da se čak i to da naslutiti), škripavi, škrgutavi, savitljivi i krhki. Makar samo u ovome se da videti nivo do kojih je ekipa iza filma bila spremna i uspela da istupi iz uobičajenih matrica.

 
Scena sletanja na mesec je vrlo verovatno jedna od najboljih – ako ne i druga najbolja svemirska scena ikad snimljena. Od stvarnog sleda događaja ne odstupa gotovo nigde – ima i 1202 računarsku grešku i neizvesnost prekomernog trošenja goriva, sve legendarne rečenice (nema ni potrebe da pominjemo male i velike korake, pa pomenimo onu samo malo manje poznatu: “You’ ve got a bunch of guys that are about to turn blue. We are breathing again”) spuštanje je užurbano, napeto i propraćeno sjajnom muzičkom podlogom a čak se mesta našlo i za onaj govor spremljen za predsednika SAD u slučaju nesreće – tek toliko da podseti na realnu opasnost i hrabrost potrebnu za podvig.

Za razliku od ostalih svemirskih blokbastera (The Right Stuff, Apollo 13, Prva šetnja, Saljut 7 i drugih) ovaj ozbiljno pretenduje da iskorači iz filmskog zanatstva te da se svrsta u prvu ligu filmske umetnosti. Bez trunke sumnje, na pomenutoj lestvici blokbastera o istorijskim svemirskim programima, „Prvi Čovek na Mesecu“ se smestio komotno na vrh – baš usled činjenice da film nije samo svemirski blokbaster već mnogoslojna drama (rame uz rame sa oba Solarisa: i Tarkovskog i Sodebergov) – čitavu klasu ispred ostalih.

Zaključak i savet: ne žalite vremena da “Prvi čovek na mesecu” odgledate više puta. Kod nas u Cineplexxu.

    Komentari

    i

    Ok, ako se dopao T6, meni dosta, i ja idem da ga pogledam ! :)

    Odgovori
    P

    Sve je to OK ali mi se više sviđa viđenje istoričara koji se bavi Apolo (i uopšte svemirskim) programom, možete pogledati na https://www.youtube.com/watch?v=_wfXICKd_TY i onda kroz tu prizmu gledati na film…

    Odgovori
    J

    Film je odličan. Zapanjujuća je predanost detaljima i povijesnim podatcima. Svakako za preporučiti :-)
    Ispravno su prikazane scene iz Gemini 8- Neil Armstrong je sjedio na lijevom sjedištu, a David Scott na desnom (tijekom cijelog programa Gemini zapovijednik misije je bio na lijevom, a pilot na desnom sjedištu. Armstrong je bio zapovijednik Gemini 8.)

    Odgovori

    E to je meni bilo isto malko zbunjijuće – pa sam se vodio ovim:

    https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/e2/Armstrong_and_Scott_with_Hatches_Open_-_GPN-2000-001413.jpg

    (mada nije isključeno da je ovo miror originalne fotografije – ali bi onda bila mirorovana i vidljiva slova i sve ostalo, a nisu…)

    J

    Na slici je Armstrong desno, a Scott lijevo, što znači da je u kokpitu (prema smjeru leta) Armstrong lijevo, a Scott desno.

    link od orginalne snimke… scena je na 23:19

    P.S. slažem se sa svime što ste napisali u zadnjem odlomku

    (izbezeknuti smajli) pa ja sam izgleda godinama unazad mislio od Scotta da je Nil…

    1

    E, kad bi samo jos Gagarina ovako uradili…

    Odgovori
    K
    E

    Holivud ih je opet odveo na mesec.
    Zapadnjacko foliranje nema granica.

    Odgovori
    p

    Zasto je ovaj film zavredeo paznju i komentare ovog sajta?

    Odgovori
    v

    Sve je napredovalo od vremena Apolo misija u tehnickom i tehnoloskom smislu samo nas neko ubjedjuje da je tehnologija koja omugucava put u svemir tada bila naprednija nego danas i da je to razlog sto je covjek bio na mjesecu prije 50 godina ali danas to vise nije moguce uraditi.

    Odgovori

    Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

    Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

    Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

    Ostavite odgovor

    Najnoviji komentari

    Hari Haler na: [POSLEDNJA VEST] Prve zvanične fotografije srpskih Mi-35M: Delegacija Ministarstva odbrane posetila fabriku helikoptera “Rosvertol“

    Gospodine Bankovicu imate li ikakvu informaciju ili bar nagovestaj koliko se komada Mi35M ukupno planira nabaviti za Vojsku Srbije to nas sve sa ovoga sajta a i iz citave drzave ja verujem vise nego zanima, unapred hvala.

    18. Aug 2019.Pogledaj

    Živojin Banković na: [POSLEDNJA VEST] Prve zvanične fotografije srpskih Mi-35M: Delegacija Ministarstva odbrane posetila fabriku helikoptera “Rosvertol“

    Не може се више купити Ми-24 који има по три носача УБС на сваком крилу. Као и увлачећи стајни трап. Једино што се производи је овакав Ми-35М.

    18. Aug 2019.Pogledaj

    Krunoslav na: [POSLEDNJA VEST] Prve zvanične fotografije srpskih Mi-35M: Delegacija Ministarstva odbrane posetila fabriku helikoptera “Rosvertol“

    Palac gore za srpsku nabavu. Moram se osvrnuti na Hrvatsku jer nemamo na sličnim portalima mogućnost komentiranja. Iskreno mislio sam da ništa od te nabave Srbija neće ugledati prije 2020te. Drago mi je da je ovako i iskrene čestitke. Zanimljivo je kako se vojska može brzo osposobiti ali isto tako i degradirati kao što je…

    17. Aug 2019.Pogledaj

    Send this to a friend