BEG airport status
Najskuplji let u istoriji srpske generalne avijacije na aerodromu Ečka kod Zrenjanina: 800 miliona evra za 15 minuta u Galebu G-2 Verovatno najskuplje stvaranje prilike jednom Kinezu da leti srpskim Galebom / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Najskuplji let u istoriji srpske generalne avijacije na aerodromu Ečka kod Zrenjanina: 800 miliona evra za 15 minuta u Galebu G-2

Feng Wang, direktor kineske kompanije Šangdong Linglong leteo je juče u Galebu G-2A Aerokluba „Galeb“. Ovo zadovoljstvo koštaće ga skoro 800 miliona evra u naredne dve godine. U pitanju je, najverovatnije, najskuplji let u istoriji srpske generalne avijacije.

Ne, nije u pitanju prvoaprilska šala. Gospodin Feng gotovo sigurno ne bi mogao da leti nešto slično u Kini. Ne toliko zbog činjenice da je u pitanju oldtimer, već zbog toga što u Kini generalna avijacija gotovo da ne postoji. Investiranjem u Srbiju neplanirano je dobio i možda najuzbudljiviji bonus.

Aeroklub „Zrenjanin“ i aerodrom Ečka za dve godine biće prve komšije najvećoj grinfild investiciji koja je ikad stigla u Srbiju. Iznos investicije domaći mediji procenjuju na 800 miliona evra. Kompanija Šangdong Lingdong od države je dobila 96 hektara zemljišta na kojem će, u okviru Slobodne zone Zrenjanin, podići fabriku površine 500.000 kvadratnih metara u kojoj će proizvoditi automobilske gume. „Kineska invazija“ na Zrenjanin, prema najavama državnih službenika, obuhvatiće i izgradnju auto-puta „punog profila“ do Beograda.

Buduće komšije oduševljeno iskusili opcije za buduće tim bildinge na aerodromu / Foto: Petar Vojinović, Tango Six
Pre nego što i Cesna postane kineska, jedan Insta momenat / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Prve komšije buduće fabrike biće korisnici aerodroma Ečka. Od skora pod novom upravom, Aeroklub „Zrenjanin“ planira da iz korena revitalizuje jedan od najaktivnijih „manjih“ aerodroma u državi. Ne znajući šta se planira već više od dve godine na njivi pored, vest da će uskoro biti komšije kompaniji koja je prošle godine „obrnula“ oko 2 milijarde dolara, inspirisala je letače na aerodromu Ečka.

Upoznavanje komšija

Do upoznavanja sa ljudima koji će zauvek promeniti izgled prilazne ravni u pravcu piste 15 došlo je na inicijativu prvog čoveka Aerokluba „Zrenjanin“ Vladimira Bulata. Dan nakon velike državne manifestacije polaganja kamena temeljca za novu fabriku,  radnici, inostrani dobavljači i menadžment Linglonga pozvan je da na par sati poseti Ečku.

 

View this post on Instagram

 

Atmosfera sa mini aero-mitinga na aerodromu Ečka u čast komšija iz buduće fabrike Linglonga.

A post shared by Tango Six portal (@tangosix) on

Savršeno vreme, egzotična stajanka i pomoć prijatelja doprineli su da oko 400 gostiju doživi nešto čemu se nisu nadali.

Nedeljna proba kapaciteta aerodorma Ečka pred pravi aero-miting? / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Priređen je mini aero-miting generalne avijacije, koju, kako sam napomenuo na početku, prosečan Kinez retko kad može iskusiti. Možemo zamisliti onda kako je kada se na uobičajeno prisustvo klipnih jednomotornih i dvomotornih letelica dodaju i dva mlazna, nekadašnja vojna, aviona.

Letela su oba srpska Galeba G-2A (Aerokluba „Zrenjanin“ i Aerokluba „Galeb), Zlin 526F. Hepeningu je pomogao i Prince Aviation sa svoje tri Cesne 172 i dvomotornim Pajperom.

Nekad zaboravimo koliko interesantna civilna raznovrsnost leti iznad Srbije / Foto: Petar Vojinović

Gosti su se oduševljeno slikali u letelicama na stajanci i u hangaru, a događaj je počeo interesantnim iznenađenjenjem – skokom padobranca koji je za sobom vukao zastavu sa logom kompanije Linglong.

Detalji

Domaćini su se pobrinuli da se gosti iz Kine osete posebnim. G-2 racer YU-YAB (ako bi tako mogli da krstimo Galeba bez tip tankova) dobio je interesantan, privremeni, „nose art“. U pitanju je trkački broj 88. Broj 8 se u kineskoj kulturi smatra srećnim brojem.

Dve muve jednim udarcem. Lep detalj za Kineze i slobodan trkački broj za Nevadu / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Drugi detalj bio je poklon za direktora Linglonga – posebno izrađena „Fajerka“ sa njegovim name tagom.

Sledeće je bilo pitanje za gospodina Wanga: da li želi da se provoza Galebom? Prihvatio je bez razmišljanja i ubrzo poleteo sa Vladimirom Bulatom u akro-zonu iznad aerodroma.

Za nezaboravan utisak strancima iz Srbije zovite avijaciju / Foto: Petar Vojinović, Tango Six
Direktor Linglonga u svojoj novoj jakni / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Cimanje

Dugoročni cilj Aerokluba „Zrenjanin“, kako su rekli za Tango Six, je da se ukine praksa nekadašnjeg funkcionisanja i da se komercijalizuje upravljanje aerodromom Ečka kako bi se na održiviji način revitalizovale njegove aktivnosti. Novo rukovodstvo planira dodatna ulaganja u razvoj aerodroma a nadaju se da će uskoro sa Galebom učestvovati i na Rino er rejsu (Reno Air Race) u Americi.

Svi ambiciozni, pa i preterano ambiciozni ciljevi kao što je Rino, počinju, naradoski rečeno, „cimanjem“. Velikim materijalnim ulaganjem pre izgleda da se bilo šta od uloženog povrati. Inoviranjm, kvalitetom i pažnjom o detaljima. Jučerašnja akcija zrenjaninaca savršen je primer kako svaka livada (sada su svi zvanično „aerodromi“) može preživeti. Ključ je u identifikovanju bliskih, gravitirajućih privrednika i kompanija. Njihovo privlačenje i animiranje može početi, na primer, na način koji definiše život na livadi – pozivom na letenje na lep nedeljni dan.

Država ne zna da generalna avijacija postoji. Sve i da zna, u 21. veku više nema mesta za „država duradi nešto“ princip. Mala avijacija ne postoji i ne leti na entuzijazmu, ljubavi i tradiciji već jedino i isključivo uz pomoć para. Prepišite ovo što rade u Zrenjaninu, u pitanju je verovatno jedini recept za budućnost.

Autor:

Petar Vojinovic Glavni i odgovorni urednik petar.vojinovic@tangosix.rs

Komentari

B

„Ne toliko zbog činjenice da je u pitanju oldtimer, već zbog toga što u Kini generalna avijacija gotovo da ne postoji.“… Zato kinezi pokupovaše sve vezano za GA u svijetu (Cirrus, Continental, Mooney, Diamond, Pipistrel…). Ja im predlažem da kupe i Utvu :-), zamisli 200 Sova godišnji izvoz u Kinu + 2 komada za potrebe Srbije – neprocjenjivo.

A ljudima iz Aerokluba „Zrenjanin“ svaka čast na organizaciji događaja ali i na borbi za GA. Mene čudi da više poslovnih ljudi ne koristi mrežu „livada“ za brzi transport u toku dana. Tu vidim mogućnost sinergetskog djelovanja Privrednika i Aeroklubova za dalji razvoj GA.

Odgovori
G

Najveća prepreka razvoju GA u Srbiji je – država.
Naime, u roku od par meseci GA bi se, po nekim statistikama, uvećao za 400-700% kada bi država otvorila redovne granične i pasoške kontole na većim GA aerodromima – LYZR, LYSP, LYNS, LYBJ… (sada može po poseboj najavi lokalnim ispostavama carine i MUP i tu se gubi dosta vremena jer se najčešće mora otići do samih ispostava)
Sada je situacija da avion iz inostranstva mora da sleti u Beograd ili Niš, pa dalje po Srbiji… Na primer, ako letiš iz Beča za Užice, moras prvo do Niša ili Beograda, što troškovno i vremenski obesmišljava letenje na toj relaciji…

B

Gile, svjestan sam te ograničevajuće okolnosti, i tu treba predlagati i pritiskati državu. Ali unutrašnji let ništa ne ometa (osim lošeg vremena). Zašto ne bi neko odletio iz Subotice u Bor (ili masu drugih destinacija) ? Tu je drugi ograničavajući faktor, jer ljudi po definiciji sjedaju u auto (ne vide druge opcije). A i onda, ako mu neko predloži da sjedne u c172 godište ’73, ovaj ga pogleda k’o krava u mrtvo tele… Ako bi bio neki C182 godište 2003, onda je to druga priča, a češće korišćenje bi anuliralo veću cijenu C182 (avion najviše košta dok je u hangaru).
Ovdje se pojavljuje problem „šta je starije koka ili jaje?“ treba neko da skupi par biznismena i ljudi bliskih avijaciji pa da zakolita priču. Onda vjerujem da bi i država ispravila grešku sa nedostatkom pasoške kontrole na malim aerodromima.

Ja se nadam da je taj neko na T6 ili svi mi pomalo ali uporno ovakve vijesti prolaze bez komentara a razni „Mig29/F-16“ tekstovi sa 100+ komentara… 😒

A

Jako lep tekst, svaka cast T6.
Mogli bi „novinari“ malo da se ugledaju na vas

Odgovori
S

Malo me nerviraju ovakvi naslovi.
Nije coveka nista kostalo to 15 minuta u avionu, stavise, bilo je potpuno besplatno za njega. Ko ima, jos mu se daje :) .
Licno, mnogo bih vise voleo da je one novce umesto sto je stukao u fudbal, investirao u taj aerodrom. Vise koristi.
Nisam sigura da Kinezima nece nesto pasti na pamet u vezi tog aerodrome, pogotovo zato sto su pre 5 godina potpisali i neko Pismo o namerama da ga pretvore u kargo centar uz izgradnju niza fabrika. Ovo je prva od 3 fabrike za koje je sigurno da dolaze, tako da su mozda i mislili ozbiljno ono sto su tada pricali. Naravno, ne zbog nas, vec zbog njih.
Na zalost, aerodrome je obogaljen i njegov razvoj je vec limitiran velicinom piste, ogranicenom okolnim parcelama. Nekad bila betonska 1800m x 50m, sada travnata 1100m x 60m

Odgovori
A

Aerodrom Ecka uopste nije obogaljen nego je to danas jedan sasvim funkcionalan mali sportsko-skolski aerodrom sa granicnim prelazom u sezoni, pistom koja se koristi i u nocnim uslovima, servisom, skolama i akrobatskim nastupima skoro svake nedelje. Za vise informacija pogledati http://www.aeroecka.com Nemacka pista je davno neupotrebljiva od kada je onesposobljena od strane nase vojske iz straha od Sovjetske invazije. Inace nije ni bila napravljana da traje 80 godina. Bio je rat sto znaci nedostatak materijala i brza gradnja kao i stara tehnologija. U drugom sv.ratu bilo je jako malo betonskih pista koje su se pocele pojavljivati kako su avioni postajali tezi. Travnata pista je vrhunska, potpisujem najbolja u zemlji, ravna dugacka i drenirana. I mlazni G2 sa te piste leti bez ikakvih problema. Ideja je da imamo jedan normalan aerodrom za GA kakvi postoji svuda u Evropi. I to moze odmah i na tome se radi. Sve ostale ideje za razvoj aerodoma su predmeti ozbiljnih studija jer aerodrom je veoma zahtevna investicija koja ne prasta greske u proceni. Ako ima poslovne logike parcele mogu da se kupe zar ne :)

S

Moj komentar nije bilo uvreda ni ljudi u aerodromu, ni kritika trenutne funkcionalnosti. Trenutno je uradjeno skoro maksimalno moguce. Pomenuti sajt mi je poznat, povremeno ga posecujem. Deo „funkcionalan mali sportsko-skolski aerodrom“ je ono o cemu govorim, sa naglaskom na „mali“. Jedino sto se ne slazem je recenica: “ Ako ima poslovne logike parcele mogu da se kupe zar ne :)“. Ako zafali jos 200m za stazu za neko produzenje, ima li smisla da se dokupi sa druge strane obilaznice? Ili u Muzljanskim ritovima. Ne, potrebno je da se dokupi zemljiste koje se naslanja na aerodromu, u unastavku piste. A tu moze neko da ima drugaciji interes, zasto bi neko prodavao svoju parcelu da bi se vi razvijali. Moze neko da izgradi na pravcu piste neki visoki objekat i obesmisli produzenje piste. Do sad je sve bilo prazno, sada vec ta zemlja puno vredi, mnogima je na oku. Dakle, moje misljenje je da ne moze da se dokupi.
Svakako zelim tom aerodromu buducnost bolju od „malog“ aerodrome, zelim mu da jednog dana ima betonsku stazu za carter letove, private avione, a zasto da ne i za kargo letove. Zrenjanin je imao 2 aerodroma, drugi na Bagljasu vise ne postooji, sad je to samo ima industrijske zone. Kao dete sam tamo redovno gledao padobrance, avione ispred male hale, jedrilice, ponekad se vrteo u onim spravama za trening pilota, dok nas ne oteraju. A onda je sve napusteno i preseljeno na ovaj aerodrom, kako nam je receno, zbog dalekovoda. Sad je sve sravnjeno.
Ne zelim da neko jednog dana kaze kako to nije perspektivan aerodrom, te da kao takav ostane zaboravljen, koristen samo za poljoprivredu i panoramsko razgledanje.

PS: Istina, ne znam koje su dimenzije sadasnje parcele aerodroma, ali vidim da ga stavljaju u kutiju, sabijaju i sa svih strana suzavaju prostor za razvoj. Koliko znam, nekada su postojale 4 betonske piste, sada jedna, kraca, i to travnata. Bojim se da to nije bio razvoj aerodrome vec devastacija, bez obzira na opravdanja.

B

Bravo Aerodrom Ečka,
Pošto vidim da vidim da radite ozbiljnuje nego što smo navikli a i nego što je dostupno javnosti, pretpostavljam da biste mogli dati i širi doprinos GA a da vas to ne košta mnogo (u stvari da imate više koristi). Evo jedna ideja: da napravite web platformu (može to biti projekat prema nekim fondovima) gdje ćete omogućiti i drugim aerodromima da postave svoje kontakt podatke, promocije, vijesti, usluge, informacije (pasoška kontrola, gorivo) pa čak i neki nivo meteorologije (zamisli, letiš iznad Srbije VFR i imaš solidno detaljnu meteo sliku 🛩️). To malo progurati do poslovnih korisnika, ponuditi neki promotivni let (da se vidi mogućnost brzog transporta) i to objavitibkao reportažu.
Zašto sam zapeo za poslovne korisnike? Pa avion treba novac da bi bi mogao da leti ali i pretvara minute u kilometre, a vrijeme je novac (tu se krug zatvara), to je prilika za obostrano zadovoljstvo. Ako treba neka pomoć u pisanju projekata, tu sam 😉.

M

Kinez je izabrao da dođe sa svojim“bogatstvom stečenim na konfućijansko komunisticki način “ ovamo a ne nigde drugde samo iz jednog jedinog razloga a to je najjeftinija radna snaga u Evropi i krajnje servilna država u kojoj možeš za šaku provizije što god poželih. I tako će imati od sad pa do večnosti vredne polukvalifikovane radnike za večitih 250 d0 300 eurića platice pa šta god se dešavalo u Evropi (a deca hoće patike od 100 eura po evropskim ili sličnim cenama pa se snađi i blalbala). U suprotnom može se desiti priča po italijanskom modelu iz Fijata u Kragujevcu: „Hoćete veće plate ok mi se selimo što pre a najasnije po isteku ugovora npr. u Poljsku ( ima još golja u Evropi osim vas).Ono što je već istorija i strašno je to što smo iste te kineze učili na osnovu naših fabrika, stručnjacima školovanim kod nas (ondaa kada su oni po partijskom dekretu lovili vrapce po Kini kao podrivače agroekonomije) kako da prave gume i traktori. I oni napraviše fabrike guma i traktora a mi uništismo i države i ekonomije i fabrike skoro pa bez ičije pomoći predvođeni raznoraznim političkim i ekonomskim elitama između ostalih našu fabriku guma Rekord i kompletnu industriju poljoprivrednih i građevinskih mašina koje je ta fabrika snabdevala. Sada su na tim prostorima megamarketi u kojima kupujemo kineski bofl za „sitne“pare. Drago mi je što su se sve društvene organizacije pa i a. Ečka organizovali da usreće i ugoste zadovoljnog i nasmejanog kineskog „donora boljeg života“ ( vidi se da baš blista od ushićenja u kabini old tajmera), a sve u nadi za što skorijim platama da se popuni frižideri kupe knjige deci koja će ako bog da raditi kao i njihovi roditelji srećni i zadovoljni kod gazda Lija i njegovih kada završe dualno obrazovanje za vulkanizere u školi koju će verovatno opet donirati kinezi. Nije mi jasna samo potreba za autoputem punog profila jer se iskreno nadam i radujem masovnoj nabavci za najšire narodne mase radništva i seljaštva po veoma povoljnim kreditima letećih kineskih automobila a što bi u prvi plan infrastrukturno izbacilo sam aerodrom. Možda nije kasno da se razmisli i o otome. A možda je sve to makroekonomija o kojoj iskreno govereći nemam pojma te samo stojim sa strane i posmatram ovo naše veselo društvo u zanosu uspeha za uspehom. Mislim da se ostvaruje proročanstvo tarabića. Živi i srećni bili.

B

Mišljenje i postojanje…

Razumijem tvoju gorčinu situacijom, ali šta si ti konkretno napravio da učiniš život bolji sebi i tvom neposrednom okruženju?
Misliš da su Kinezi tvojom logikom došli na mjesto gdje su sada?
I u ostalom, kroz ovu vijest smo saznali za jedan aerodrom koji se bori ne samo mišljenjem, postojanjem nego i radom (drugo nije vazduhoplovna tema).

Б

Једно велико БРАВО за људе из АК“Зрењанин“!!!
Желим вам да једног дана будете и на услузи новим комшијама на обострано задовољство.
Још једном БРАВО !!!

Odgovori
A

Hvala :)

M

Na pragu najveće ekološke katastrofe u Srbiji je fabrika guma na desetinama kvadratnih kilometara,
dobijamo promotivne tekstova koji ne pominju da kad kompanija ulaže, ona ulaže U SEBE a zagađenje ostaje u Zrenjaninu!

Zašto nije mogla da bude podignuta fabrika u EU?
Zato što tamo postoje ekološki standardi i ne bi takvu fabriku mogli nikad da otvore u EU.
Ali Srbija je banana država sa invalidima koji mašu sa stotinama miline koji NE POSTOJE
ali ono što postoji jeste srpska zemlja koja je zagađena, vodotokovi koji će biti zagađeni i na kraju međunarodni odnosi koji će biti uništeni sa Kinom,
kad se primeti da nema čiste vode, nema čiste zemlje i ostaje posle takve fabrike samo pustinja.

Odgovori
Y

Možda sam nešto propustio, ali nisu li najveće i najuspešnije fabrike gume upravo u EU? Očuvanje životne sredine sprovodi se donošenjem strogih ekoloških propisa, ulaganjem u reciklažu, prečišćavanje otpadnih voda i edukacijom stanovništva a ne „neotvaranjem“ fabrika. Ja koliko znam naši propisi u nekoj meri već jesu usklađeni sa EU a ako nisu, moraće biti u najkraćem roku, tako da i ta fabrika mora biti u skladu sa tim. Ako nije, to je onda već kriminal i za to postoje nadležni organi i kazne. Ne može se a priori osporavati neka investicija bez ulaženja u pomenute detalje.

D

Marko O.
Fabrika u evropi se ne pravi iz prostog razloga sto je radna snaga daleko skuplja.
Evropa ima dovoljno fabrika guma i nisu im bas jeftine , procunjaj po internetu. Kinezi bi mogli sa niskim cenama proizvoda da konkurisu evropi, cista ekonomija.
Jos jedna bitna stvar koju ljudi ne vide evropa puca po savovima , zivim u Holandiji 27 godina sve je teze naci dobrog radnika sve firme kukaju i muku muce sa radnom snagom, nece niko da radi.
Sto se tice zagadjenja nauci prvo nas narod da ne baca svakojako djubre gde stigne , od plastike nemozes da zivis da ne nabrajam dalje .
I vezano za tekst hvala bogu da su se momci setili i ugostili investitora , plus svasta moze da se dogodi sa aerodromom u pozitivnom smislu, samo napred i pametno.

B

Pustinja? Znači kao poslje bombardovanja? Takva pustinja? Pa da- to poprilično zna da utiče na međunarodne odnose…

Generalno, Kinezi su htjeli u Hrvatskoj ili Mađarskoj da otvore fabriku od pola miliona kvadrata ali narod iz tih Ne-Banana država ih je spontano otjerao? Rekli su NE! uništenju međunarodnih odnosa sa Kinom (samo Pelješki most izgradite, nikako gume ne pravite!)? Shvatam da zbog ekologije pozatvaraše sve živo tamo?

Što se tiče ove fabrike- ako se zaista otvori i počne da radi kako je planirano- Republika Srbija će imati iz toga nekih 50-100 miliona eura godišnje što zbog poreza, što zbog povećane potrošnje stanovništva. Ako gledamo realno- ne mora se sve potrošiti za izgednju fontana, gondola, plate i penzije. Sa 50-100 miliona godišnje uloženih u kapitalne ekološke projekte i pošumljavanje, naprimjer, mogli bismo kroz 20 godina da budemo ekološka oaza! Balkanska država koja je platila prirodi dvije milijarde eura! Ovo govorim samo kao primjer- kako nešto možemo i sami, svojom odgovornošću i voljom. Ekološka svijest je na niskim granama sa Kinezima ili bez. Narod može da uradi svašta u onoj dokolici vremena nakon što plati račune i kada ne mora da misli šta će da jede do prvog- lako je kada imaš neka, pa bilo kakva sredstva u višku.

Dio tih sredstava bi bilo fino uložiti u skupu, multimilionsku, ekspertsku, međunarodnu- pravnu istragu i tužbu o ekološkoj katastrofi nastaloj kao posljedica agresije NATO-a 1999. godine. Siguran sam da će za fine pare mnogi amerikanci, italijani, francuzi i njemci da se prisjete istine. Pa neka istina stoji- zatrebaće jednom, taman dok pošumljeno drveće poraste. A istina je da od njih nismo dobili ni tu fabriku za to ekološko zagađenje.

Pozdrav svima!

B

Svakako pozitivna vest, jedna od lepsih prosle godine kada je sve dobilo i zvanicnu formu. Radi se o fabrici koja je kapitalno invenzivnija od potencionalne VW fabrike kod nas. Naime ulazu preko 800.000$ po radniku, znaci da ce fabrika biti maksimalno opremljenja i automatizovana a prosti rad smanjen sto znaci da ce zaposljavati vise kvalifikovane radne snage. Takodje velika ulaganja znace i postovanje eko standarda. Americke fabrike automobila investiraju proseku manje po radniku od Linglonga u ZR

https://www.wxyz.com/fiat-chrysler-to-build-new-plant-in-detroit-invest-4-5-billion-in-existing-michigan-plants

Inace ucesce lokalne samouprave je samo 1% investicije. Isto bi trebali i znati je jedini razlog zasto Pirot ima iznad prosecne plate zbog Tigra stim da mislim da ce ovde biti jos vece. Takodje i doneli su i svoje dobavljace da proizvode inpute ovde sto znaci vise dodate vrednosti stvorene u srbiji i ,,srpskiji proizvod“

Da podsetim i pojedine zemlje nove evrope su konkurisale za istu

Š

Ima bezbroj tvornica guma u EU. Posluju bez problema, poštuju ekološke norme, proizvode vrhunske gume. Evo ja baš pred dva tjedna stavio Michelin proizvedene u Njemačkoj.

LingLong gume NISU za prodaju u EU, jer građani EU imaju dovoljno novaca da kupuju kvalitetu, a ne smeće. LingLong, ČangŠlang i Tigar su kvalitetom i i cijenom prilagođeni zemljama trećeg svijeta.

Kinezi nemaju nikakvu potrebu otvarati tvornicu guma unutar EU, gdje bi se morali pridržavati ekoloških normi i davati radnicima visoke plaće.

S

Da ne ponavljam ostale komentare, samo da dodam – Linglong fabrika na Tajlandu je kostata oko 500 miliona, sa istim kapacitetom. Razlika je verovatno u visim ekoloskim standardima koje moraju ovde zbog EU da ispostuju. Tamo su imali veliki pozar, bukvalno su se opekli i ne zele da im se ponovi.
Fabrika je vec bila vidjena u Slovackoj, medjutim, skoro u zadnji momenat je doslo do promene odluke. Ponudjena im je parcela dovoljno velika (nema ih bas mnogo u Evropi) koja je skoro odmah bila spremna za zidanje.
Sledeca fabrika treba da bude izgradjena u USA, tako da ce ova biti generalna proba i pokazna vezba za tu fabriku.
Snimci iz fabrike Sentury sa Tajlanda, kojoj ova fabrika treba da bude slicna (ista firma ce projektovati) pokazuje da je izuzetno cista, potpino automatizovana, bez ljudi u samoj proizvodnji.
Planirani izvoz guma je oko 600 miliona, sto je oko 45$ po gumi.Ako se na to dodaju troskovi poreza, trgovacke marze i prevoza, onda ce prosecna cena biti verovatno oko 70$, sto je manje vise ono sto se i inace prodaje. Za taj novac ipak mora da se nudi i neki kvalitet, pre svega u Evropi i USA. Mozda ono sto bude izvozeno za Afriku bude zaista jeftina roba, ali ne menja puno racunicu.
Ljudi se secaju kako je izgledala nekadasnja gumara, ceo komsilukl crn i masan, scene iz horror filmova. No, ovo nije ni nalik, svetlosnim godinama je udaljeno. Da je tako, pa Pirot i Krusevac bi davno bili mrtvi gradovi, iako imaju mnogo stariju tehnologiju (dovoljno je pogledati odnos broj guma/broj radnika).

PS: Cestitam momcima sa aerodroma na prezentaciji. Za promenu, mnogo je lepse gledati avione nego politicare dok drze govore.

G

@Štrumfgoda Ocigledno pises o necemu o cemu nisi informisan…

T

Strumf
Odakle nadje za Tigar gumu podatak da kvalitetom odgovara potrebama zemalja treceg sveta?
Hajmo se malo informisati i ne nasumicno pljuvati sve iz Srbije.
Koliko se guma izvozi iz Tigra u EU?
Koliki je procenat proizvodnje koji se izvozi iz Tigra?
Bez premca daleko veci nego kod ijedne fabrike u Hrvatskoj.

B

@Štrumgofa
Gde mislis da ce prodati 13 miliona guma godisnje ako ne u EU?

D

Nase dve fabrike guma u Pirotu i Krusevcu bile su zagadjivaci dok ih nije preuzeo Michelin i Cooper tires, znam to iz iskustva jer sam osamnaest godina tovario za Englesku i Nemacku i tamo video njihove fabrike i nase su u istom ekoloskom statusu kao i evropske. Strogo se vodi racuna o svemu. Inace sam ULL pilot i leteo davno na Eckoj. Moji prvi dolasci na aerodromu poticu iz JNA posto nam je tu bila ekonomija 87′-88′ godina. Sve pohvale za rukovodstvo aerodroma samo napred.

A

Da li moze da plati let na tim G2 i posto je ako moze? Nesto kao Rusi sto imaju za MiG 29.

Odgovori
A

Moze. Za detaljne informacije pisati na office@aeroecka.com

M

A ne moze ovde da se napise okvirno kolika je cena? Red velicine, par stotina ili par hiljada? I mene zanima…

M

Evo primera kako bi trebalo (i kako je odavno trebalo) da se ponaša Muzej Avijacije.

Odgovori
M

Sve pohvale za dogadjaj i tekst multidisciplinaran od stručnog preko ekonomsko političkog do marketinškog. Kao starom izađjalom i rashodovanom vazduhoplovcu koji je imao dodira sa pomenutim avionom u jednom kraćem periodu na početku mog skromnog profesionalnog života, zaiskrila je popularna kovanica tip tenk pa vas molim da mi objasnite šta to znači. U vazduhoplovno tehničkim uputstvima obično se koristi izrazi krilni, podkrilni, podtrupni rezervoari za gorivo, ređe spremnici mada ima i toga. Interesuje me semantički kako se došlo do tog izraza i posebno šta znači tip pošto mislim
da je reč tenk od engleske reči tank što je između ostalih ima i značenja rezervoar a ako baš hoćete mom unu njprijemčivije spremnik ( mada me i to zbunjuje jer se prema našem pravopisu
strane reči pišu izvorno ili ti u originalu), Lično mislim i nadam se da ne grešim da je reč tip od reči top, ili ti na vrhu (u konkretnom slučaju aviona N-60 u prenesenom značenju na kraju krila). Izvinjavam se za cepidlačenje i sve pohvale za ovaj fantastični privredni i svaki drugi uspeh. Kada bi došao i kineski vlasnik fabrike elektroautobusa pa da i on baci neki let od 15 minuta na nekom drugom sportskom aerodromu npr. Bor, Kruševac i sl. za par stotina miliona dolara gde bi nam kraj bio. A posle ko zna možda i borbeni avioni 5 generacije pored več nabavljenih dronova. Na kraju mogu samo da uzviknem „Živelo vekovno prijateljstvo kineskog i srpskog naroda“:

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Banja Luka na: [VIDEO] Padobranci 63. brigade sinoć izveli grupni skok sa preletom i ličnim naoružanjem sa 4500 metara

@Tedy Sure, it's similar...Only in the day and at a 1000m altitude, directly above the destination area. Sshhhhh - don't tell anybody, but I think that the pilot is a Yankee, maybe that’s why the guy was so scattered all over the field? It’s almost the same like jumping from 4500 m in the night,…

06. Jun 2020.Pogledaj

AL-41F1 na: [VIDEO] Padobranci 63. brigade sinoć izveli grupni skok sa preletom i ličnim naoružanjem sa 4500 metara

@Aleksa Radojcic Obzirom da je Albanija kupila nove AESA AN/FPS-117 osmatracke radare od Lokida, izgledi da se na ovaj nacin desantiraju snage cak i na KiM, a da ih pravovremeno ne primete, su bas mali, a to onda gubi poentu. Iz vazduha, jedino helikopterima da se leti jako nisko, sleti ili fast-rope sa male visine.…

06. Jun 2020.Pogledaj

Banja Luka na: [VIDEO] Padobranci 63. brigade sinoć izveli grupni skok sa preletom i ličnim naoružanjem sa 4500 metara

@resurs Jeste, kad zagusti, kad se bude pucalo, helikopter ćemo po tebe samog poslati, dovesti na liniju, dati ti laptop i pustiti da neprijatelju udariš "dislike"? Nemoj samo ti da mi se brineš koliko košta obuka i sprema ovih ljudi na godišnjem nivou, molim te. Oni su se isplatili gdje god da su radili. Dao…

06. Jun 2020.Pogledaj

Adolf Napoleon na: [VIDEO] Padobranci 63. brigade sinoć izveli grupni skok sa preletom i ličnim naoružanjem sa 4500 metara

Zadatak za dežurne hejtere i tapšače. Ako bi ova grupa padobranac bila izbačena iz aviona An-26 iznad Prikuplja sa visine H=6000m.n.v. I pri brzini V=250км/ч koliko bi im trebalo da izvrše nečujni desant na Jarinje i Brnjak padobranom tipa krilo pri prostim meteo uslovima i noću, te da nakon obezbeđivanja i zaposedanja iste i zadrže…

06. Jun 2020.Pogledaj

AL-41F1 na: [EKSKLUZIVNO] YU-MUP uskoro stiže: Prve fotografije četvrtog Erbasovog helikoptera za MUP Srbije

@mr.bean Za vreme policijskog casa videli smo spremnost policije da se angazuje kao i njihovu najvecu sposobnost: okretanje glave na drugu stranu. Dzabe FLIR, dzabe radari, dzabe NVG i helikopteri. Pilotima svaka cast i obicnim policajcima, ali ne vredi kad komanduju neljudi

06. Jun 2020.Pogledaj

Send this to a friend