BEG airport status
LYBE 1610:30 Z 110°07KT 070V150 CAVOK 32/19 Q1012 NOSIG=
Prizemljena flota bombardera B-1B Lancer zbog problema sa sistemom katapultiranja Napravljeno je ukupno 100 B-1B koji danas čine okosnicu američke globalne vazdušne komande

Prizemljena flota bombardera B-1B Lancer zbog problema sa sistemom katapultiranja

Vazduhoplovstvo SAD saopštilo je u četvrtak 28. marta da je celokupna flota strateških bombardera B-1B prizemljena zbog novootkrivenih problema vezanih za sistem katapultiranja posade.

Prema saopštenju vazduhoplovstva SAD, identifikovan je problem sa vezovima takozvanog “malog” padobrana iliti padobrana za stabilizaciju (drogue parachute). Inače u pitanju je drugo prizemljenje flote Rockwell B-1B Lancer (kopljanik) u proteklih godinu dana i, iako je u ovom saopštenju navedeno da dva prizemljenja celokupne flote nemaju veze jedno sa drugim, činjenica je da je i prethodni put – u junu prošle godine – flota prizemljena upravo zbog problema sa izbacivim sedištima. Tada je naredba o prizemljenju povučena već nakon par nedelja – a koliko će trajati prizemljenje objavljeno u četvrtak, još uvek nije poznato.

Američki bombarderi B-1B na Guamu / Foto: USAF

No, prošlog leta odluka o obustavi letova cele flote došla je nakon opasnog incidenta: vatra je zahvatila jedan od motora aviona u letu, i pošto katapultiranje najmanje jednog od članova posade nije uspelo, odlučeno je da se pokuša sa – na kraju uspešnim – prinudnim sletanjem. Međutim ni nakon što je otkriveno u čemu je bio tehnički problem – izjave odgovornih nisu ulivale poverenje obzirom da je započet širok program provere sistema za katapultiranje (egrees system) te da tom prilikom nije isključena mogućnost da u floti B-1B ima još faličnih sistema za katapultiranje. Tako da je sasvim moguće da je upravo opsežna provera pronašla neočekivani problem koji je ovog puta vezan za vezove stabilizacionog padobrana.

Stabilizacioni padobran, inače, služi početnoj stabilizaciji i pravilnoj orijentaciji sedišta i pilota prilikom iskakanja – i time sa jedne strane omogućava pravilno otvaranje glavnog padobrana ali i sprečava tumbanje sedišta što može biti opasno po pilota.

Rockwell B-1B je opremljen izbacivim sistemom ACES II ( Advanced Concept Ejection Seat) treće generacije koji se uz ruski sistem K-36 dizajnerskog biroa Zvezda smatra jednim od najuspešnijih i najsigurnijih. Sedište ACES II u upotrebu je uvedeno sredinom sedamdesetih i do sada se upotrebljava na većini borbenih letelica vazduhoplovstva SAD. Trenutno ga koriste Fairchild Republic A-10 Thunderbolt II, McDonnell Douglas F-15 Eagle, General Dynamics F-16 Fighting Falcon, Lockheed Martin F-22 Raptor, Lockheed F-117 Nighthawk, Rockwell B-1 Lancer, Canbera WB-57 i Northrop Grumman B-2 Spirit. Ipak, nije poznato da li je otkriveni problem postavljanja stabilizirajućeg padobrana vezan samo za ona sedišta koja su instalirana na B-1B ili je u pitanju problem sa svim sistemima – što bi zapravo bio ogroman problem za USAF.

ACES II: Kapetan Kristofer Kristlin iskače iz F-16 na vazduhoplovnom mitingu 14. septembra 2003 u Ajdahu / Foto: Wikipedia

Kako bilo, ACES II je opremljen čitavom serijom naprednih sistema, od sistema orijentacije pomoću žiroskopa, preko višemodnog algoritma, sistema za kontrolu potiska (kako bi piloti različite mase bili izbacivani adekvatnom silom), sistema za snimanje parametara izbacivanja i slično. Inače smatra se uz sve to i jednim od najjeftinijih katapult-sedišta – prvenstveno zbog toga što se većina patеnata nalazi u vlasništvu vojske SAD.

Rockwell B-1B zamišljen je sa idejom zamene nekih starijih tipova (npr B-58 Hustler) bombardera ali i pokušaja ponovnog dostizanja neverovatnih karakteristika otkazanog B-70 Valkyrie i uveden je u naoružanje 1986. godine – čak dvanaest godina nakon prvog leta prototipa B-1A. B-1B je, naime, naslednik projekta B-1A koji je usled astronomskih troškova otkazala Karterova administracija. Reganova administracija, u kontekstu iniciranja znatno agresivnije spoljne politike prema Sovjetskom Savezu, ponovo pokreće B-1 – doduše znatno umanjenih letnih karakteristika (primerice, smanjena je maksimalna brzina sa 2+ maha na samo 1.25 maha – mada je u isto vreme povećana maksimalna brzina na malim visinama sa 0.85 na 0.92 maha).

Nosivost ovog bombardera promenljive geometrije krila je oko 34 tona ubojnih sredstava u unutrašnjim spremnicima, dolet je nešto manje od deset hiljada kilometara, maksimalna brzina 1.25 maha na velikoj visini ali je u isto vreme ovaj bombarder optimizovan i za prodor na malim visinama. Opremljen je najsavremenijim elektronskim sistemima: AN/ALQ-161 sistemom za otkrivanje radarskog zračenja, AN/ASQ-184 sistemom za upravljanje defanzivnim merama i AN/APQ-164 ofanzivnim radarom.

Modul za izbacivanje (Crew Escape Module) posade tokom testova B-1A / Foto: ejectionsite

Inače, inicijalni dizajn B-1A je bio opremljen potpuno drugačijim mehanizmom za spasavanje posade: sistem je bio dizajniran na principu kapsule koja se izbacuje sa svim članovima posade, slično kao i na prvim verzijama F-111 ili dizajnu individualnih kapsula na B-58 i XB-70. Prednosti kapsule su brojne: u kapsulu se može smestiti više opreme za spasavanje i preživljavanje, zbog pozitivne plovnosti iznad vode služi kao spasilačko plovilo i slično. Međutim brojne su i mane: veća masa, kompleksan dizajn, visoka cena, ali tu je i činjenica da individualni sistemi za katapultiranje nude izvestan nivo redundantnosti: ukoliko jedan kritični sistem na kapsuli zakaže, cela posada je u opasnosti što nije slučaj sa individualnim sistemima. Na kraju, B-1B je opremljen individulanim sistemima spasavanja koji pružaju mogućnost diversifikacije rizika po individualne članove posade.

Proizvedeno je i uvedeno u naoružanje tačno sto aviona i B-1B danas čini okosnicu globalne vazdušne komande (naslednice SAC-a – Strategic Air Comand). Trenutno nijedna eskadrila nije aktivna izvan teritorije SAD a tokom dela rata u Siriji određen broj bombardera ovog tipa bio je raspoređen na Bliskom istoku – ali i povučen u decembru prošle godine nakon odluke Trampove administracije da zaključi američko učešće u ovom sukobu.

Ovo ipak nije samo pitanje vezova na stabilizirajućim padobranima. Naime, serija testova i internih analiza poslednjih godina otkrila je čitav niz propusta zemaljskih ekipa, problema sa stepenom spremnosti različitih flota aviona, budžetskih problema kao i problema vezanih za dugotrajno aktivno sudelovanje u ratnim operacijama. A prizemljenje se umetnulo usred kompleksnog procesa modernizacije u okviru kojeg se postojeća flota Lancer-a (poznatih i po nadimku “Bones”) oprema novom i savremenijom elektronikom.

    Komentari

    d

    Ovo mi nije jasno. Da li je posada odustala od katapultiranja ili je „neko“ katapultiran, a „neko“ nije.

    Odgovori
    a

    Ne katapultiraju se svi istovremeno da se ne bi sudarili prilikom katapultiranja. Kopilot katapultira clanove posade, pilot katapultira kopilota i onda sebe. Uglavnom, kopilot je pokusao da katapultira clana posade, nista se nije desilo, sjediste nije reagovalo. Posada odlucila da ne zeli da napusti jednog clana i svi zajedno pokusali da prizemlje avion. Nezgodno je bilo sto je lik sve vrijeme leta sjedio na „katapultiranom sjedistu“.

    I

    Zar F117 nije povučen i isečen? Ima jedan koji služi za vežbanje PVO, ako sam pročitao tačnu informaciju.

    Odgovori
    Š

    Po internetu se šuška da je F-117 letio iznad Sirije 2017. godine…

    Imaju ih još dosta u rezervi, a operativno je 5-6 komada.

    A

    Izadju na theaviationist.com kad god ih neko uoci. Poslednji put su leteli, prema pretpostavkama, ako se ne varam zarad uvezbavanja posada F-22 u uocavanju stelt letelica.
    Sustinski za vezbe, a ovo za Siriju moguce, samo taj je svoju pravu ratnu sluzbu zavrsio znamo kad i gde.

    Š

    Da, F-117 je ratnu službu završio nakon drugog iračkog rata 2003. godine, a u penziju je otišao 2008. godine, nakon što je F-22 dobio FOC potkraj 2007.

    No, kažu da je letio 2017. nad Sirijom jer im je trebao napad LGB-om na metu u pokretu, a to ni F-22 ni F-35 u to vrijeme nisu mogli (samo JDAM i SDB, inercijski navođeni GPS-om). U međuvremenu su oba ta aviona dobili LGB sposobnosti, a F-35 također ima FOC i sposobnost nošenja jednotonskih bombi (F-22 samo polutonske), pa je F-117 sada definitivno otišao u penziju.

    A

    Zvanično je F 117 povučen iz operativne upotrebe, ali još uvek leti. To se ne bi moglo reći za B 57 u bilo kojoj verziji. Jedini koji još lete na američkom tlu su oni koje koristi NASA

    Odgovori

    Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

    Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

    Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

    Ostavite odgovor

    Najnoviji komentari

    nikola na: Burže: Istorijat učešća aviona jugoslovenske proizvodnje na najvećem svetskom sajmu avijacije

    Kada se ocekuju zavrsna isitivanja na avionu orao 2 i da li se odustalo od G-4 MD

    16. Jun 2019.Pogledaj

    Апок na: Započela vežba “Slovensko bratstvo 2019“; Srbija, Rusija i Belorusija zajedno protiv terorizma

    @Falcon Шта би ти хтео, да Руси гину за нас? Да им дамо базу негде у Србији? Вежбамо и са Америма па баш нешто не видим и да имамо корист од тога. Зна се ко су њихови пулени.

    16. Jun 2019.Pogledaj

    milko na: Započela vežba “Slovensko bratstvo 2019“; Srbija, Rusija i Belorusija zajedno protiv terorizma

    @Falkon Tacna dijagnoza,iako NATO i uopste njihovu politiku u Evropi i svetu ne mogu da smislim,treba biti realan i hladne glave prihvatiti cinjenicu da smo sa svih strana okruzeni i da smo u gorem polozaju nego ne samo 99. nego i 1914. i 1941. pred te ratove.

    16. Jun 2019.Pogledaj
    16. Jun 2019.Pogledaj

    Send this to a friend