BEG airport status
LYBE 1714:00 Z 320°09KT CAVOK 27/13 Q1012 NOSIG=
[KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Kako se pakirati da ne platite puno zračnoj kompaniji Manje prtljage jednako manja težina aviona, a to pak znači i bitno manje troškove kompanije, te veći profit. I kompanije kažu, ako već želiš pretjerivati sa prtljagom ili pak moraš nositi bitno više, onda i plati / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

[KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Kako se pakirati da ne platite puno zračnoj kompaniji

Vrijeme je godišnjih odmora, ljetnih putovanja, pakiranja sukladno limitima avio-kompanija. A to je istinski stresno, te može izazvati velike financijske gubitke tijekom puta. Stoga sam odlučio ovaj tjedan napisati jedan soft-članak koji će pomoći čitateljima u sezoni povećanih putovanja.

Dok nisu postojala plaćanja za prtljagu, svi smo puno pretjerivali. Danas vidim da sam uvijek nosio bar duplo više nego što mi je bilo potrebno. Činim to i danas kada putujem autom, autobusom, vlakom. No, avio-kompanije su me prisilile da to ne činim kada putujem avionom. Zašto? Vrlo jednostavno, jel ako pretjeram oderu me po džepu. I zato sam naučio sam putovati sa bitno manje stvari.

Manje prtljage jednako manja težina aviona, a to pak znači i bitno manje troškove kompanije, te veći profit. I kompanije kažu, ako već želiš pretjerivati sa prtljagom ili pak moraš nositi bitno više, onda i plati. No, istovremeno sa navikom (prisilom) nošenja manje prtljage trošimo manje goriva, manje zagađujemo, a to je danas istinski bitno. I na kraju, iskreno, od kada ne nosim ogromne kofere, putovanje mi je bitno ugodnije. Ručna prtljaga od 6-7 kg znači da teglim daleko manje, a ovo na predugim putovanjima do, kroz i od terminala, po razno raznim hotelima, stepenicama, preprekama, utovarivanjima, istovarivanjima i pretovarivanjima u aute, autobuse i druga prometala, u predugim redovima na aerodromu i te kako mnogo znači.

Putnici se još nisu navikli na ovaj način putovanja, nemalo ih radi toga snosi financijske posljedice, kako radi neznanja pa plaćaju visoke kazne kod check-ina, tako i radi nepotrebnog plaćanja predane prtljage zbog loših dugogodišnjih navika. Jednako tako veliko je nezadovoljstvo putnika, pa čak i ozbiljne frustracije. No, kao i u svemu drugome, putnici će se naviknuti, takva praksa postat će im normalna, pa će u tome čak i prepoznati benefite koje sam gore spomenuo.

Zašto su avio kompanije krenule naplaćivati prtljagu?

LCC ne prihvaćaju cargo, što nije samo olakšalo avion i pojednostavilo te time pojeftinilo operacije, nego je i omogućilo da je LCC na aerodromu (turnaround) provede daleko manje vremena / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Niskotarifne zrakoplovne tvrke (LCC – Low Cost Carriers) su potpuno izokrenule način poslovanja klasičnih legacy carriera. Pobrojimo samo neke od „izokrenutih“ oblika poslovanja. Dok su legacy naplaćivali „ziheraški danak“ tj. visoke cijene za one koji su kupovali bitno prije leta da budu sigurni da će biti na letu, LCC su takvima davali najniže cijene, te time beskamatno kreditirali svoje poslovanje nekoliko mjeseci, pa čak i više od godine dana. LCC nisu samo ukinuli besplatnu hranu i piće u avionima, nego im je prodaja istoga postala jedan od glavnih izvora prihoda. LCC su ukinuli konekcije i ff progame (iako to sada rapidno uvode). LCC su smanjile troškove zbog toga što nisu članovi međunarodnih sustava, institucija i alijansi, čak su i code-share veliki izuzetak (a sve to im ne treba jer nemaju konekcije). Samim time nema troškova radi neostvarenih konekcija, pa putnici koji samoinicijativno rade konekcije na isti LCC ili više kompanije sami riskiraju neostvarenu konekciju i isto se ne manifestira na kompaniju. LCC koje u posljednje vrijeme uvode konekcije traže bitno duže vrijeme za konekciju (čak i nekoliko sati), te dodatno naplaćuju konekcije, zbog čega mogu i plaćati rerutiranje ili druge troškove neostvarenih konekcije. LCC su ukinuli i business klasu iako sada postoje neki oblici luksuza koji se približavaju premium ekonomskoj usluzi. LCC su uveli i sustav po kome je cijena karte u jednom smjeru ista ili gotovo ista kao i polovica cijene povratne karte, dok je kod legacy carriera jednosmjerna karta bila čak i skuplja od povratne, zbog čega smo nemalo puta kupovali povratne karte, pa onu drugu ne bi iskoristili. LCC u prvom redu pucaju na P2P putnike, kako nemaju konekcije nemaju ni valove, pa samim time uspiju obaviti više letova u danu od legacy carriera. LCC su smanjile troškove i povećale prihode tako što lete na sekundarne aerodrome, što koriste samo jedan tip aviona (eventualno dva), što nabavljaju veliku količinu aviona odjednom, što smanjuju troškove radne snage na razne načine (agencije, otvaranje poduzeća za pilote, ugovori preko Irske, Velike Britanije, čak i zemalja izvan Europe isl.), što ucjenjuju aerodrome da im daju subvencije, ali i što imaju niz alternativnih prihoda poput brda reklama u avionima, prodaju niza usluga i roba povezanih sa letovima, dodatna naplata za bolja mjesta u avionu uključujući i mjesta uz prolaze za nuždu (do nedavno to je bilo besplatno kod legacy carriera, pa smo mi iskusniji putnici uvijek rezervirali ta mjesta), naplata konkretnih mjesta unaprijed kako nas kompjuter ne bi razdvajao od suputnika, razmak sjedala je maksimalno smanjen, tj. avioni u sardina-konfiguraciji mogu primiti više putnika nego kod „luksuznijih“ varijanti legacy carriera idr.

Legacy carrieri su već odavno izgubili bitku sa LCC. Da ne bi potpuno nestali, počeli su se prilagođavati, tj. približavati svoje poslovne modele onima LCC. Tako je naplata prtljage postala redovna praksa kod velike većine legacy carriera / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

No, za ovaj članak je najbitnije što LCC ne prihvaćaju cargo, a što nije samo olakšalo avion i pojednostavilo te time pojeftinilo operacije, nego je i omogućilo da je LCC na aerodromu (turnaround) provede daleko manje vremena. Legacy carrier za A320 trebaju 45-50 minuta za turnaround, dok LCC to čine za 25-30 minuta. A 25 minuta po jednom turnaroundu znači skoro 4 sata u danu, tj. dodatnu rotaciju aviona u istom vremenu korištenja nego kod legacy carriera. Upravo radi toga LCC su osmislili sustav demotivacije putnika na nošenje velikih kofera, što znači bitno manje iskrcaja i ukrcaja prtljage i omogućava takav kratki turnaround. U isto vrijeme LCC štede na troškovima aerodromskog osoblja, jer većina putnika sami nose svoju prtljagu, tj. nemaju one koju treba henlati aerodromsko osoblje. Demotiviranje se postiglo u prvom redu naplatom takve predane prtljage koja nemalo puta košta više nego sama osnova karta, tj. sam let. Posebno ako niste unaprijed platili predanu prtljagu, jer je „kazna“ za prijavu prtljage na check inu izuzetno visoke i nadasve demotivirajuća. Kažnjava se i prevelika ili preteška prtljaga, posebno ručna, pa će vas u tom slučaju isto koštati istinski mnogo, kompanija će dodatno i ozbiljno zaraditi, a vi ćete ubuduće i te kako paziti da tako što ne napravite.

Stoga je prtljaga putnika postala jedan od glavnih izvora financija LCC. Cijene prtljage, pravila za ručnu i predanu prtljagu, te uvjeti istih su se nekoliko puta mijenjali u povijesti LCC. Wizz Air je čak nekoliko puta u par godina korjenito promijenio kompanijski odnos prema prtljazi, poglavito ručnoj, što je izazvalo istinsko negodovanje putnika, te sve češće probleme i sankcije jer putnici u šumi promjena više ne znaju što smiju, a što ne smiju.

Legacy carrieri su već odavno izgubili bitku sa LCC. Da ne bi potpuno nestali, počeli su se prilagođavati, tj. približavati svoje poslovne modele onima LCC. Tako je naplata prtljage postala redovna praksa kod velike većine legacy carriera.

Prijevoznici na ovaj način ne dobivaju samo visoke dodatne prihode, nego su i bitno smanjili troškove poslovanja. Kao što sam već rekao manje prtljage znači lakši avion, a to pak znači manje troškova. Isto znači i manje potrebnih ljudi za ukrcaj i iskrcaj, kao i manje tehnike potrebno za isto tj. manje novaca koji se plaća aerodromima. Uz to manje je raubanje aviona, tj. troškovi održavanja su manji. Konačno, vrlo je važno i ono što sam prije naglasio, time se omogućuje minimalni turnaround aviona. No, neki prijevoznici su išli i dalje, pa su na ovim pravilima i dodatno povećali prihode. Tako neki LCC prodaju brendirane kofere za ručnu prtljagu koji vam garantiraju da su u propisanim mjerama, tj. ako ga imate isti će uvijek ući u avion bez mjerenje dimenzija i dodatnih troškova (naravno ako težina nije pretjerana).

Ali ovime su si kompanije napravile i dodatne probleme. Naime, kako je predavanje prtljage postalo demotivirajuće i izuzetno skupo, velika većina putnika putuje samo sa ručnom prtljagom i to maksimalnih dimenzija. Dodamo li na to sardina-konfiguraciju kabine, tj. više sjedala i putnika na istu količinu pretinaca iznad sjedala, te ogroman faktor popunjenosti (load faktor) koji LCC imaju (u prosjeku i preko 95%), a i legacy već imaju prosječan faktor popunjenosti preko 85%, doći ćemo do ozbiljnog kaosa koji se stvara u kabini aviona. Legacy su ovaj problem riješili na način da kada je avion pun, putnicima besplatno uzimaju ručnu prtljagu u predanu prtljagu za prtljažnik aviona. Većina putnika je zadovoljna što to može učiniti i ne gnjaviti se sa koferom, poglavito ako imaju konekcije. A oni koji u ručnoj prtljazi imaju vrijedne osobne stvari (npr. laptop) ili pak ne žele istu predati jer ne žele čekati prtljagu na karuselu i time dodatno gubiti vrijeme, i dalje će ga smjestiti u pretince iznad sjedala, no takvih je na ovaj način bitno manje.

LCC ovu praksu u načelu nemaju (meni je poznato da to radi samo Transavia), pa su posegli za nekoliko dodatnih mjera. Kod nekih LCC postalo je doslovce naporno slušati poluvojničke naputke kabinskog osoblja preko razglasa kojim konstantno ponavljaju direktive kako smjestiti prekobrojnu prtljagu. Ovdje je najnaporniji Ryanair. Imam osjećaj da sam došao na mobilizaciju, a ne u avion. Kabinsko osoblje pritom ne samo da pomaže složiti prtljagu tako da ima što manje neiskorištenog prostora, nego doslovce i zapovijeda smještajem prtljage u pretince, uključujući i premještanje iste. Ipak dobar dio kofera, torbica i ostale prtljage ostaje ne smješteno u pretince, pa su putnici prisiljeni smještati ih ispod sjedala i time si dodatno smanjuju udobnost putovanja, koja je već na granici izdržljivosti zbog minimalnog razmaka između sjedala. Neke specifične predmete će vam kabinsko osoblje spremiti u ormar za posadu ili u business klasi, pa sam tako doživio da su mi na taj način spremili etui sa odjelom, sliku u kutiji, suvenire, ogroman meksički šešir, ali nekoliko puta i kofer ručne prtljage. To vam se neće desiti kod LCC.

Ipak sve to nije dovoljno. Pa su neke LCC posegnule za dodatnim demotivacijskim mjerama, među njima Ryanair i Wizz Air. Ove kompanije više ne dozvoljavaju besplatno unošenje standardne ručne prtljage dimenzije 55x40x20 cm, nego je besplatna prtljaga ona 40x25x20 cm (kod Wizz Aira je umjesto 25 cm dozvoljeno 30 cm) i ista se mora smjestiti ispod sjedala. Za „standardnu“ ručnu prtljagu od 55x40x20 cm (kod Wizz Aira posljednja mjera je 23 cm) morate dodatno platiti, najčešće kroz tzv. priority pass u kojem plaćate takav kofer ali i mogućnost da prvi uđete u avion. Naravno, ostali putnici svoje manje kofere mogu smjestiti u pretince iznad sjedala nakon što su svoje veće smjestili prioritetni putnici, a kada više nema mjesta, takvi manji koferi idu ispod sjedala. U nekim državama, npr. Italija, nisu zadovoljni takvim postupkom prema putnicima, pa su pokrenuli zabrane ili sudske postupke da spriječe kompanije u takvom naumu.

Koji su limiti po zračnim kompanijama

I dok putujete na 2-3 dana poslovno ili na short break nećete se puno osvrtati na „nova“ pravila. Jednostavno spakirat ćete se u manji kofer, pripaziti na tekućine i otputovati. Čak štoviše sretni ste što nemate puno prtljage sa kojom se morat hrvati tijekom puta. No, ako idete na više dana ili imate potrebe da prenesete više prtljage (npr. odlazite na studij u drugi grad) tada limiti prtljage i te kako utječu na vašu odluku kojom ćete kompanijom letjeti. Ukoliko vam je potrebno 23 kg prtljage, cijene avionskih karata dviju kompanija su iste, ali jedna od njih daje besplatno predanu prtljagu, sigurno ćete odabrati nju i nećete onoj drugoj platiti dodatnih 50 ili čak više EUR za oba smjera po putniku. Stoga je vrlo bitno komparirati kompanije i na koncu dodati možebitni trošak prtljage na cijenu putovanja, prije odluke kojom ćete kompanijom putovati. Napominjem da su korporativna pravila promjenjiva, pa ovo što ćete pročitati u idućim redcima jest situacija u ovom momentu, no isto ne mora biti tako za mjesec dana, pola godine, godinu, a svakako neće tako biti za par godina. Zato se informirajte neposredno prije puta i konkretne odluke o prijevozniku i vrsti karte.

Neke kompanije umjesto ručne prtljage dozvoljavaju unošenje etuija za odjela dimenzija 57x54x15 cm (126 cm). Tako primjerice putnik u business klasi može unijeti jedan kofer 55x40x20 cm i etui za odjela.

Većina legacy kompanija dozvoljava i dodatne unošenje ručne prtljage i to torbu za laptom, aktovku, ili manji ruksak, ili kameru ili fotoaparat, ili dalekozor, ili osobnu torbicu. Air Serbia limitira ove artikle na maksimalno 1 komad težine do 4 kg. Croatia pak limitira ove artikle na ukupnu dimenziju 40x30x10.

Većina kompanija uz sve to dozvoljava i unos duty free vrećica u avion. Air Serbia to limitira na jednu vrećicu koja ne smije biti u kombinaciji sa nekim od dodatnih predmeta težine do 4 kg (dakle ili takav predmet ili duty free vrećica). No, do sada nisam imao slučaj, pa ni na Air Serbiji, da su me zaustavili ako samo imao više duty free vraćica.

Uz to većina kompanija dozvoljava gratis unos jakne ili kaputa, kišobrana, invalidskih kolica, štaka, štapa ili drugih ortopedskih pomagala, neophodne medikamente, opremu za bebe (nosiljku ili dječja kolica, hranu, piće, pelene). Kompanije dozvoljavaju i tablet, kindle, mobitel, novine i knjige. No neke, poput Air Serbie traže da isto bude upakirano i u težini gornje dodatne ručne prtljage (4 kg).

Ryanair će vam naplatiti za preveliku ručnu prtljagu 50 EUR na aerodromu (predana prtljaga do 20 kg uz naplatu na aerodromu je „samo“ 40 EUR.

Većina legacy kompanija daje gratis predanu prtljagu od 23 kg i do 158 cm u standardnoj i fleksibilnoj tarifi, te 2x 32 kg i do 158 cm u business tarifi. U osnovnoj (basic, light) tarifi isto se naplaćuje od 20 do 30 EUR po smjeru i po komadu prtljage do 23 kg i do 158 cm. LCC obično imaju jeftinije tarife za predanu prtljagu od 10 kg, te cijenu od 20-40 EUR po pravcu za predanu prtljagu do 20 kg, te nakon toga naplaćuju čak 10 EUR za svaki kg iznad toga.

Neke kompanije naplaćuju dodatne „kazne“ ako ne izvršite kupnju prtljage unaprijed. Tako redovna cijena koju Adria naplaćuje za prtljagu je 20 EUR ako prijavite prtljagu 12 i više sati prije puta, no platit ćete 35 EUR ako to učinite u periodu 30 minuta do 12 sati prije puta i 45 EUR ako to učinite u periodu kraćem od 30 minuta (npr. vrate vas sa gatea jer vam je ručna prtljaga prevelika i mora u prtljažnik). Kod Air Serbie platit ćete dodatnih 10 EUR ako prtljagu prijavite 4 sata do 30 dana prije leta, a 20 EUR više ako to učinite u roku kraćem od 4 sata. Croatia će naplatiti 10 EUR više ako se prtljaga prijavi 24 sata prije leta. Ryanair naplaćuje dodatnih 15 EUR za prtljagu koja nije plaćena unaprijed.

Neke kompanije naplaćuju više cijene prtljage u top sezoni, pa je tako kod Air Serbie prtljaga skuplja za 5-10. EUR u periodu od 16.6. do 10.9. Wizz Air u top sezoni (od 16.6. do 22.9, od 19.12. do 13.1. i 15 dana oko Uskrsa) naplaćuje više cijene prtljage za 20-30%.

Neke kompanije dati će vam besplatan jedan komad prtljage ako ste član ff kluba i u osnovnoj (basic) kategoriji cijena (npr. Air France, Adria, Air Serbia, Montenegro, no Croatia samo kod HON Circle, Senator ili Gold članova), a u skupljim tarifama dati će vam i dodatni komad prtljage gratis (Croatia samo kod silver članova).

Iza scene / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Limiti na prtljagu su to izražajnije kod dugih interkontinentalnih letova gdje putnici redovno nose daleko više prtljage, kako radi dužine boravka koja je najčešće duže nego ono u Europi, tako i radi specifičnosti putovanja (posjed obitelji i više darova, egzotična putovanja, poslovna putovanja sa uzorcima, grupe sa velikom opremom…). Danas, većina kompanija daje jedan kofer od 23 kg predane prtljage za interkontinentalne letove, neke (posebno LCC) besplatno ne daju niti par kilograma predane prtljage, no neke (npr. Qatar) daje dva kofera sa ukupno 30 kg. Jednako tako zbroj visine, širine i dubine kofera po jednoj stranici smije biti 158 cm kod većine kompanija, no kod Qatara on može biti čak 300 cm. Osobno sam upravo radi ovog odabrao Emirates na zadnjem putu za Shanghai na kojem je moja grupa putovala jer u opremi imamo velike bubnjeve (preko 300 cm) i prosječna težina predanih kofera je bila 28,5 kg. Emirates je bio nešto skuplji, ali je besplatno više prtljage i te kako bio motivirajući faktor i ušteda u konačnici. No, čak i Emirates je ovo promijenio početkom godine, i sada toliko prtljage daje samo kod nekih kategorija avionskih karata. Air Serbia ima velikodušnih 2 kofera od 23 kg i po 158 cm zbroja tri stranice za ekonomsku klasu.  Većina kompanija ima 2 kofere težine do 32 kg i do 158 cm za business klasu.

Jednako tako većina kompanija ima besplatno ručnu prtljagu od 8 kg i 55x40x20 cm (neki 23 cm poput Lufthanse) gratis u ekonomskoj klasi interkontinentalnih letova, a dva takva kofera imaju gratis u business klasi. LCC u osnovnoj (basic) tarifi na interkontinentalnim letovima ne dozvoljavaju predanu prtljagu, nego samo ručnu.

Nadoplata na Air Serbiji za svaki teži kofer u ekonomskoj klasi (do 32 kg) po smjeru je 58 EUR. Ako se doplate za dodatne ili veće komade prtljage plaćaju na aerodromu Air Serbia će za interkontinentalne letove naplatiti dodatno 31 do 138 EUR na „redovne“ cijene, ovisno o težini i dimenzijama.

Kompanije koje imaju premium ekonomsku klasu imaju dodatne privilegije prtljage za istu, slične business klasi, a one koje imaju prvu klasu imaju i bitno veće privilegije prtljage spram business klase.

Uz to kompanije dodatno naplaćuju i nestandardizirani teret koji nose putnici. Tako Lufthansa za light tarifu naplaćuje još i:

I kompanije regije naplaćuju ove dodatne terete:

LCC, naravno, imaju još više razrađen cjenik takvih dodatnih prtljaga, primjerice Ryanair:

Legacy kompanije će vam najčešće tolerirati dodatna 2 kg po koferu (pa i za ručnu prtljagu), posebno ako vas više putuje zajedno (npr. obitelj). Neke kompanije gledaju ukupnu težinu kofera (npr. Interjet) za sve putnike koji putuju zajedno (pa tako tri člana obitelji mogu nositi 69 kg zajedno, neovisno koliko je svaki kofer težak), no to je vrlo rijetka pojava. Velika većina kompanija ne dozvoljava da jedan kofer bude teži od maksimalnog iznosa. Kompanije najčešće ne gledaju težinu ručne prtljage, no oprez, neke to rigorozno provjeravaju. Tako u Paris CDG i Orly mjere svaki kofer ručne prtljage, pa čak i kada ste došli konektiranim letom.

Neke kompanije imaju i mogućnost plaćanja dodatne deklaracije za vrjedniju prtljagu, pa će u slučaju gubitka ili oštećenja i kompanzacija za istu biti bitno viša.

Ne pretjerivati i koristiti maksimalno prava

Da bi ugodnije i brže putovali ne pretjerujte sa prtljagom. Krajnje neugodno, otpada vam rame i ruke kroz predugačak terminal, pa zapinjanje na uskim prolazima u avionu, te neugodnosti sa stavljanjem pretjerane prtljage u prtljažni prostor u kabini, o daljem tegljenju po drugim prijevoznim sredstvima i hotelima da i ne govorimo.

Nemojte sa sobom nositi ručnike, šampone, sapune i ostalo što danas ima svaki hotel sa 3 i više zvjezdica. Neće propasti svijet ako se dva-tri puta ne otuširate sa svojim omiljenim šamponom, nego hotelskim. A i sapuni koji nisu od lavande (upišite ovdje svoj vlastiti odabir) nisu baš toliko loši za kraće korištenje. Hoteli sa 4 i više zvjezdica vam gratis osiguravaju čak i regeneratore, mlijeko za tijelo, paste i četkice za zube, kreme i britvicu za brijanje, štapiće za uši, vatice, spužvice za laštenje cipela (većina hotela ima i one aparate za čišćenje cipela), turpijicu za nokte, češalj, sušilo za kosu, kapu za kupanje, papuče i kućni ogrtač, opremu za šivanje, kemijsku olovku i blokove, čaj i kavu. Te ogromnu količinu ručnika, daleko više nego što vam je potrebno. Konačno, potrošite li, nekim čudom, sve što vam osiguraju u takvom hotelu, spremačica će vam dati nove potrepštine koje ste potrošili. Zašto onda sve to nositi sa sobom. A govorimo o nekoliko kilograma i prilično volumena koje ste uštedjeli ako sve to ne uzimate svoje nego koristite hotelsko.

Ako baš morate, nosite manja pakiranja šampona i ostalih preparata. Što će vam šampon od pola litre. Ovo se posebno odnosi na dame koje sa sobom nose prosječnu kemijsku industriju. Nije baš potrebno imati 5 ruževa, 4 sjenila, 2 pudera, 3 sjajila, 5 olovaka za oči i 28 krema za jutro, dan, večer i noć. Naravno, svi znamo da je konkretan spisak preparata daleko duži.

Čemu dvoje cipele, baš će na sastancima netko gledati imate li drugi dan druge cipele. Ni dva odjela za dva-tri dana nisu potrebna, dovoljno je promijeniti košulju i kravatu, pa da ostavite dojam da niste dva dana u istoj odjeći. Jednako tako ne morate nositi nekoliko sportskih kompleta za teretanu, pet vesta za dva dana (jer tko zna što ćete odjenuti), po dvije t-majice za svaki dan. Nećete promijeniti dvoje gaće i troje čarape svaki dan, a ako vam se baš i desi nesreća da uflekate košulju, dati ćete ju oprati u hotelu, nemojte nositi 2-3 rezervne za takav slučaj koji se desi nikada ili jednom u 1000 putovanja. Od tableta uzmite po par komada, a ne cijele pune kutije od svake vrste tableta.

Ne nosite aktovke nego sve dokumente, pečate, vizitke i ostalo stavite u pretince torbe za laptop (kupite si takvu). Nedavno sam nabavio ruksak za laptop, vrlo praktična stvarčica, koju je daleko lakše nositi nego na ramenu, jer vam i laptop od 3,5 kg sa još 2 kg dodatne opreme nakon višesatnih hodanja terminalom istinski skrši rame. Uostalom u taj ruksak za laptop stane i niz drugih potrepština, poglavito uredskog tipa.

Ako se možete spakirati samo u ručnu prtljagu, učiniti te, pa i po cijenu da na destinaciji imate manje luksuza. Činjenica da ne morate nakon leta čekati prtljagu ogromna je prednost. Inače ćete prtljagu čekati bar 15 minuta, a na nekim aerodromima i preko sat vremena. I to u prostorima koji nikada nemaju dovoljno sjedalica, uz premalo WC-a, bez ugostiteljskih sadržaja i sa ogromnim gužvetinama. Za putovanje od 4-5 dana sigurno se, uz malo kreativnosti, možete spakirati u kofer 50x40x20 i dodatnu torbu za laptop. Ako mogu ja, koji uvijek pretjeram i nosim više nego mi je potrebno, vjerujte mi, onda može svatko.

Kofer od 158 cm i 23 kg je istinski dosta da odete na put od 15 dana i to sa puno pretjeranom prtljagom. No, u povratku ni taj kofer nikada nije dostatan, jer sa turističke destinacije nosite gomilu suvenira, vina, predmeta iz povoljnog shopinga idr. Ili pak u povratku iz domovine (dijaspora, studenti, diplomati), nosite delicije i gomile domaćih specijaliteta kojima su vas opskrbili roditelji i prijatelji. I upravo zato uvijek sa sobom uz ogroman kofer od 158 cm, uzmite i onaj manji od 115 cm, čak i ako u odlasku nemate što u njega staviti, nego ga nosite potpuno praznog (ja obično u njega tada stavim laptop, koji u povratku nosim na ramenima). Supruga mi uvijek kvoca da čemu ti dodatni koferići, no u povratku je zato slatko vratiti joj kvocanjem „i jesam li bio u pravu“? U protivnom ćete na destinaciji morati kupiti jedan takav kada shvatiti da ni izbliza neće sve stati u kofer koji predajete. Nemalo puta sam to ustanovio. U desetodnevni put u Meksiko moja tročlana obitelj je otišao sa 57 kg prtljage i 4 puna kofera, a vratili smo se sa 90 kg i 6 prepunih kofera. A mi iskreno ne pretjerujemo u shopingu. Ima li vaša supruga (pratilja, tajnica, poslovna partnerica) potrebu nositi svoju ženstvenu malu torbicu (a uvijek ima), objasnite joj da to ide u manji ruksak koji smijete nositi uz kofer 55x40x20, jer ne možete si priuštiti luksuz da zbog torbice dimenzija 20x15x5 izgubite još jedan transportni rekvizit.

Stoga razmislite o tome što možete ostaviti na destinaciji. Ostavite iskorištene papire, iznenadit ćete se koliko imate papira za hotel, rent’a’car, avion (karte, boarding passove, uputstva), naputke za turističke izlete i atrakcije, sigurno kilu-dvije onih papira koje ste već „potrošili“. Odreknite se skoro potrošenih šampona, krema, regeneratora i ostalih kozmetičkih preparata čije bočice vam zauzimaju volumen, a unutra imate 10-20% sadržaja. Bacite to, nećete propasti za par EUR, a može vam se desiti da ćete na aerodromu morati baciti nešto vrjednije.

Jednako tako ostavite nepotrebnu ambalažu stvari koje ste kupili. Kartonski omoti, kutije, vrećice, pa čak i zaštita od lomljenja nije vam nužna. U posljednjem slučaju omotajte vino ili suvenire u ručnike, donje rublje, zamazane t-majice, stavite ih u tenisice ili cipele (posebno manje bočice začina ili alkohol) isl. Ovo će smanjiti i težinu, no još više volumen.

Trebate li još prostora ili dodatnih kilograma, kupite suvenire, poglavito boce i cigarete u aerodromskim trgovinama. U jednom od prijašnjih članaka smo naučili da su te trgovine skuplje nego one izvan aerodroma, no ako tako možete dobiti nešto kilograma i volumena, a iskreno tako možete dobiti i do 10 dodatnih kg, onda je to svakako dobra opcija, bitno jeftinija nego da plaćate dodatnu težinu ili morate nešto baciti u otpad jer vam je kofer pretežak ili nemate gdje sa time.

Logično pakiranje je izuzetno važno. Kofer treba pakirati tako da se odjevni predmeti idealno slažu, tj. da nema previše praznog prostora koji smanjuje volumen. Pazite da popunite praznine između konstrukcije kofera (ručke za vuču), sa manjim odjevnim predmetima, a tek kada to poravnate dalje slažite ostalu garderobu. U protivnom ćete izgubiti prilično volumena. Jednako tako treba iskoristiti sve praznine koje troše volumen, pa u cipele ili kape stavite umazani donji veš, čarape, majice, torbicu sa lijekovima isl. Nemojte da to bude prazno. Iznenadit ćete se koliko toga stane u cipele, tenisice, čizme, pancerice, role i ostalu obuću koju nosite sa sobom i koja zauzima volumen kofera. U prosječnu žensku čizmu ne stane samo boca vina, nego uz nju i par čarapa, te nešto donjeg rublja.

Ne ostavljajte remene na hlačama. Oni istinski uništavaju volumen i to ozbiljno. Skinite ih, namotajte koliko možete jako i zauzet će vam tek 2-3 kubična centimetra volumena. Jednako tako namotajte punjače, kablove, odvežite čvorove na kravati isl.

U ispupčenja na koferu uvijek možete staviti donje rublje i druge mekanije manje odjevne predmete koji su prilagodljivi, pa kofer sa tim ispupčenjima više neće biti 55x40x20, nego x30, ali to se neće primijetiti jer je oblik i dalje propisan na većem dijelu. Ako baš i morate takav kofer staviti u okvir za ispitivanje dimenzije, uvijek ćete ga moći nagurati, a to ispupčenje će se modificirati. Samo treba malo veća sila kod uguravanja, a još veća kod vađenja iz okvira. Jednako tako dobra opcija su koferi koji imaju dodatni zatvarač za proširenje. Natiskajte kofer, sjednite na njega i zakopčajte ga, a da se ne uništi, po ulasku u avion, raširite zatvarač i proširite kofer. Nije baš legalno, ali pali. Konačno tada možete u povećani kofer staviti i nešto što ste „skrivali“ u džepovima jakne ili „dodatno“ odjenuli na sebe samo da prođete kontrolu.

Što god možete odjenuti, odjenite. Znam da će koji puta biti čudno da nosite jaknu na sebi, ali tih par minuta znojenja bitno povećava količinu prtljage koju nosite, nego da jaknu stavite u kofer. Ovo se posebno odnosi na opciju kada putujete iz ili na Karibe ili druge dijelove planete gdje je temperatura +30, a u vašem početnom gradu je -20 pa ste morali uzeti zimsku jaknu. Smještanje iste će vam zauzeti 1/4 kofera. Boli vas briga što će vas domorodac gledati koda ste pali sa kruške što imate jaknu na +30. I još prepune džepove svega i svačega. Čim prođete kontrolu, skinut ćete i staviti uz ostalu ručnu prtljagu.

Ovo se posebno odnosi na neke specifične odjevne artikle. Tako sam u Meksiku ove zime kupio ogroman sombrero, u promjeru 80 cm. Naravno, nosio sam ga na glavi. U Meksiko Cityu me nitko nije neuobičajeno gledao, tamo svaki drugi turist to nosi, u Parizu su se ljudi već okretali, u Zagrebu sam bio predmet totalnog interesa, uključujući i carinu. No, tako sam si uštedio ozbiljno volumena, jer iskreno, da sam ga stavio u kofer, ne samo da bi ga uništio, nego bi mi zauzeo bar polovicu volumena kofera.

Na tržištu postoje specijalizirane jakne sa ogromnim i brojnim džepovima dizajnirane za „švercanje“ u LCC, u koje stane do 30 kg stvari, a volumenom kao u prosječan kofer. Ako već nemate takvu jaknu, što vas priječi da džepove svoje jakne napunite stvarima. Ovo nitko ne važe, niti vas mogu ikako limitirati, pa čak kada vam takva prepuna jakna izgleda groteskno, a vaš obujam tri puta veći od realnog, pa u avion ulazite na bok.

Vrlo je bitno logično kombinirati ručnu i predanu prtljagu. U veliki kofer će vam stati neusporedivo više toga nego u onaj ručne prtljage. No, u ovaj veliki smijete staviti tek 23 kg, dok u mali čak 10, skoro pola težine na bitno manje volumena. Stoga u veliki kofer stavljajte stvari koje su volumenom velike, ali nisu teške, dok u mali koncentrirate manje, ali teže stvari.

I imajte sa sobom mobilnu vagu (možete je kupiti na svakom aerodromu za 10-20 EUR), te mjerite kofere dok se pakirate. Nemojte si napraviti da kad dođete na check-in ustanovite kako u malom koferu imate 5 kg, a u velikom 30, jer prepakiravanje kod šaltera je sizifov posao. Nakon puno živciranja i pokušaja da zatvorite kofere, na kraju ćete odlučiti baciti neku bocu ili što drugo, za čim ćete kasnije žaliti mjesecima. A mogli ste sve prenijeti samo da ste me poslušali sa ovim prethodnim savjetom.

Posebno teško je voditi grupe na dalek put, što sam ja više puta iskusio. Što veća grupa, to teže. Moje je pravilo da se grupa mora spakirati dan prije i to maksimalno 15+10 kg, dok je ostalih 10 kg za logistiku tima koja se prevozi. Svi putnici dolaze u naš ured i tamo važemo prtljagu. Istim izbacujemo stvari onih koji su pretjerali, te u sve kofere ubacujemo zajedničku logistiku (manji koferi = teže a volumenom manje stvari) tako da svi imaju 23 + 8 + 4 tolerantna kg, tj. 35 kg sveukupno. Da bi se maksimalno iskoristio kapacitet čak sam kupio kofere ručne prtljage maksimalnih dimenzija za sve putnike. Potom zatvaramo i umotavamo kofere, te više nema ubacivanja ničeg u njih. U povratku se zna tko što nosi, a ako je netko pretjerao sa suvenirima ili će ostaviti nešto od suvenira, ili od odjevnih i kozmetičkih predmeta. To je pravilo, a spremačice u sobama su nakon toga vrlo sretne.

Ako grupa na put nosi sportsku opremu, znanstvene instrumente, glazbala (kao moja grupa) ili nešto slično i ovdje treba voditi računa na limitiranost, pa iskoristiti i same instrumente. Tako mi primjerice sve bubnjeve rastavimo, sve opne stavimo u jednu kutiju, a u stjenke (tijela) većih bubnjeva tako mogu stati manji bubnjevi, čak 4 različite dimenzije jedna u drugu. Između stjenki bubnjeva glazbenici se pakiraju (svi odjevni premeti stanu između). Tako se zaštite stjenke bubnjeva prilikom transporta (u protivnom bi udarale jedne stjenke u druge i oštećivale se), a mi ne trebamo platiti dodatne kofere za osobne stvari bubnjara. U nekim slučajevima je i jeftinije kupiti volumenom veće, a jeftinije stvari (npr. casse) na destinaciji (primjerice Kina), nego ih nositi iz Zagreba i kupovati skupe kutije za njih, te dodatno plaćati predimenzioniranu prtljagu. Po uporabi ih ostavimo u Kini. Konačno, prilikom nabavljanja neke logistike, naručivali smo one manje obujmom i težinom kako bi ih imali za prekoocenaska putovanja avionom.

Ako ste veća grupa neke kompanija će vam tolerirati prelazak pojedinog kofere preko limita ako ukupno svi koferi ne prelaze zajednički limit. No, i ovdje jedan savjet iz iskustva. Ne stavljate one preko limita prve i odjednom. Dajte čovjeku na checki-inu prvo par lakših kofera, pa svako toliko neki prekomjerne težine. Ukoliko ga odmah isprovocirate za 4-5 preteških kofera za redom neće vam dozvoliti isto nego će tražiti da se prepakirate. Ukoliko pak napravite ovako kako sam vam rekao neće se buniti, te isto neće ni primijetiti u svoj gunguli i masi.

Kada kupujete kofere, obavezno kupite one sa kotačićima, još bolje one sa 4 kotača koje možete gurati potpuno okomito. Daleko je lakše i bitno će vam olakšati putovanje. Pazite na činjenicu da vam kotači kofera ulaze u dimenziju prtljage, pa ako kotači nepotrebno vire 5 ili više centimetara za toliko će vam kofer morati biti manji i stati će manje stvari. Ovo je posebno bitno za manje koferiće ručne prtljage koje nosite u kabinu. Na koferićima ručne prtljage kotačići koji vire izvan kofera (a što ulazi u mjeru) mogu odnijeti i do 10% volumena kofera. Ako imate ruksak 50x40x20 cm, istinski preporučam, jer je nošenje ruksaka daleko praktičnije i jednostavnije, a ručke i kotačići ne gube volumen, tj. u ruksak stane daleko više toga.

Nikako nemojte kupovati teške plastične ili čak metalne kofere. Oni platneni su bitno lakši a dovoljno čvrsti, a danas ima i plastičnih kofera od laganije plastike. Naime, kupite li kofer koji u startu ima 5 i više kilograma to će vam biti teže isti nositi i to ćete moći manje stvari spakirati sa sobom. Naravno lakši koferi od slabije plastike ili tkanine će se prije uništiti, no benefite lakšeg kofera, pa mijenjali ga i svake godine kao ja, vrlo ćete brzo ustanoviti i sami. Nedavno sam uspoređivao kofere koje nudi Lufthansa World Shop, gdje kupujem sa miljama koje sam ostvario u Miles and More Lufthansinom ff programu i ustanovio da koferići ručne prtljage dimenzija 55x40x20 imaju težine od 1,7 do čak 4,5 kg. Ako vam takav koferić u startu uzme 4,5 kg, u njega možete staviti samo 3,5 kg vlastitih stvari, što je skoro 3 kg manje nego kod onog najlakšeg. Stoga i te kako treba voditi računa o tome.

Mekane torbe nisu praktične za avion, prvenstveno zato što vam ne štite sadržaj torbe, jer će vam u prtljažniku aviona na toj torbi biti deset i više drugih torbi, pa će i sadržaj vaše torbe doći u dijelovima ili barem potpuno zgužvan. Kofer je ipak obvezan za putovanja, posebno ona duge, interkontinentalna.

U kofer ne stavljajte lomljive stvari. Koliko god se vi trudili zaštiti ih, staviti u sredinu između brda odjeće, sigurno ćete ostati bez dobrog dijela suvenira i drugih lomljivih stvari. Uz svo iskustvo meni preživi tek 50-60% suvenira, no i dalje se nadam da to neće biti tako. Ponavlja, aerodromski radnici vjerojatno imaju nastran hobi da sa vašim koferima igraju ragbi. Jer nakon svakog dužeg leta koferi su mi potpuno zamazani, iznakaženi i oštećeni, a sadržaj je u najmanju ruku razvaljen. Isto tako ako ne morate ne uzimajte boce. Ako ih uzimate obavezno oko njih stavite mrežice za zaštitu (ili ih dobro umotajte u ručnike majice), ali i budite sigurni da su dobro zatvorene. Jer ako vam, uslijed tlaka u avionu (a on je kao na 2.000 metara), ali i turbulencija i igranja ragbija sa vašim stvarima od strane aerodromskog osoblja, neka boca pukne ili joj se odvali čep, budite sigurni da će sadržaj kečapa, ljutog umaka, šampona, regeneratora ili crnog vina napraviti toliko štete da ćete veliku većinu garderobe i ostalog sadržaja kofera moći doslovce baciti. Jel mi se to desilo? O daaa!

Obavezno na kofer stavite svoje podatke: ime i prezime, te preciznu adresu i broj mobitela. Ako se kofer izgubi na ovaj način će vas lakše pronaći nego samo po tegu. Posebno ako vas trebaju kontaktirati na mobitel u hotel da su vam pronašli prtljagu. Označite i kofer sa nekom specifičnom oznakom, npr. trakica sa nacionalnom zastavom, neki mali plišanac ili figurica na zatvaraču, naljepnice isl. Koliko god znali svoj kofer, kada dođete na karusel bar 20 od 50 crvenih kofera će biti slični li isti kao i vaš, ili će vam se tako činiti. Pa ćete u beskraj dizati i pregledavati tuđe kofere, uz ne baš sretne poglede drugih putnika koji su uvjereni da im kradete kofer. Ni vi nećete biti sretni što će netko petljati po vašem sličnom koferu. Na nekom od nedavnih putovanja jedan putnik je uzeo moj kofer ispred Q400 i doslovce sam bio unezvjeren dok sam ga tražio. Na koncu je on sam izašao iz autobusa uvidjevši pogrešku, iako njegov kofer nije bio ni sličan.

Dobra opcija je imati dodatni remen na koferu, najčešće neovisan remen koji kupujete zasebno od kofera. On ima dvojaku funkciju. Prvo, pomoći će vam da se ne raspadne uvijek pretjerano napunjen kofer koji zatvarate krhkim patentnim zatvaračem (ciferšlusom) na način da sjednete na kofer i potom forsirate zatvaranje (v. gore). Kod nimalo nježnog utovara u aviona, doslovce bacanja od strane aerodromskih radnika, desit će se da će zatvarač puknuti, a sadržaj kofera se razletiti po avionu ili na kolicima. Remen će to spriječiti. Konačno i produžit će vam trajanje kofera jer će rasteretiti zatvarač. Drugi razlog je dodatna komplikacija za otvaranje možebitnih lopova među aerodromskim službenicima. Skidanje remena je dodatno vrijeme, pa će potencijalni lopov odabrati ranjiviji kofer od vašeg.

Ali stavljanje lokota sa šifrom ili ključićem ne preporučam. Naime, takav lokot će profesionalac obiti u sekundu-dvije, jednostavnim pajserom (i najjači lokoti pucaju pod pajserom vrlo brzo). A lokot je samo poziv potencijalnim kriminalcima da je unutra nešto vrijedno. Svakako vrijedne stvari ne ostavljajte u predanom koferu. Znam nekoliko primjera laptopa koji su ukradeni na aerodromima u sortirnici iz predanih kofera. Nitko vam neće ukrasti garderobu ili sredstva osobne higijene. Ali vrjedniji suvenir ili drugu vrijednu stvar i te kako hoće.

Upravo zato i koferi ne trebaju biti vrlo skupi i uočljivi. Da, faca ste ako šećete okolo sa Louis Vuitton koferom, ali to je otvoreni poziv lopovima da vas opljačkaju nakon što predate kofer. Ako si netko može priuštiti Louis Vitton, onda je i sadržaj kofera takav da se isplati u njega provaliti. I nikakav lokot vam tu neće pomoći. I u konačnici nećete više biti faca sa Louis Vittonom nego crkveni miš na destinaciji bez ičega. Kompenzacije koje ćete kasnije dobiti niti će vam u potpunosti naknaditi trošak, a još manje će vam pomoći na destinaciji kada ćete biti bez odjeće ili osnovnih potrepština koje ćete teško ili nikako nabaviti u svom hotelu ili okolici.

Na većini aerodroma postoji usluga omatanja kofera. Odlična metoda za zaštitu vašeg kofera, kako od krađe sadržaja (nitko se neće zezati sa odmatanjem ili rezanjem te zaštite jer isto iziskuje puno vremena), tako i od raspadanja i oštećivanja kofera (ta zaštita je vrlo debela pa istinski štiti kofer). Zamatanje rade profesionalci, na posebnom stroju, pa će oni i te kako paziti da vaše oznake i ručke ostanu izvan tog zamatanja, pa vam neće isto predstavljati problem za dalji transport. No, to zamatanje ima dva problema. Prvi je da vrlo mnogo košta i upitno je isplati li vam se to, posebno na kraćim letovima. Sve ovisi o tome što nosite, tj. koja je vrijednost toga i koliko vam je to bitno imati na destinaciji. Bubnjeve koje je moja grupa nosila na turneju u Shanghai zamatali smo jer što bi napravili da se oštete ili nestanu, na čemu bi svirali tamo. Tu je novac bio nebitan. Konačno, ako imate više toga, prethodno se dogovorite sa kompanijom koja će zamatati kofere, pa smo za 30-tak kofera dobili 50% popusta na svaki. Uštedjeti možete tako da sami zamotate kofer širokim selotejpom za pakete. Uzet će vam nešto vremena, no cijena tog selotejpa je istinski zanemariva u komparaciji sa profesionalnim zamatanjem kofera. Ovo će imati jednak efekt, jednako ćete teško isto skinuti kasnije, no iskreno, stvar je bitno jeftinija. Drugi problem je skidanje tog selotejpa ili plastike za omatanje. Istinska pokora. Posebno ako su vaše škare u jednom od kofera zamotane ili na destinaciji ne možete nabaviti škare. Proklet ćete dan kada ste zamotali kofer. Posebno ako prije ili tijekom puta morate uzeti nešto iz kofera.

Neke kompanije toleriraju torbicu koju nosite oko struka, tzv. „pederušu“,  no ako je ne toleriraju, jednostavno je stavite ispod jakne ili majice, i ne mogu vam ništa, jer vas nemaju pravo na gateu pretraživati bez opravdane sumnje, a na bodičeku nemaju pojma sa kojom kompanijom putujete. Na gateu ćete glumiti da ste samo malo deblji, bože sačuvaj da je to od nečega ispod. Većina kompanija će vam tolerirati etui za odijelo, no ne i LCC. Ja sam stoga kupio takav etui za odijelo, da ispred ima tolike džepove da u njega stane čak i laptop sa torbom. Malo je nespretno za nosit, ali iskreno kroz gate ćete proći u par minuta, a onda ga možete izvaditi u samom avionu kada vas ne gleda kabinsko osoblje. Kod izlaska je svejedno, nitko vam ništa neće reći.

Ako često putujete, iskreno preporučam da si napravite manual (uputstvo) za pakiranje. Vrlo često u Zagrebu se samo prepakiram, kako ja kažem „promijenim gače i čarape“, i jurim na iduće putovanje. Pakiranje jest vrlo stresno i uvijek imam osjećaj da sam nešto zaboravio. Upravo zato imam manual, po kojem se pakiram, a na kojem mi je popisano sve što moram uzeti sa sobom od pojedinih komada odjeće, do dokumenata, lokalne valute, vaučera, boarding passova, laptopa, punjača, maske za spavanje, steznika za koljena, tableta idr. Tako dok se pakiram, doslovce pratim manual, i križam ono što ne moram taj puta uzeti, ili ono što sam spakirao. Odličan alat, vjerujte mi spakirat ćete se brže, nećete imati nepotrebnog viška stvari, i uzet ćete sve što vam je potrebno. Moja tajnica ima obvezu isprintati mi taj manual prije puta i dodati na njega još neke specifične detalje za taj put (npr. neke dokumente ili uzorke koje moram uzeti).

Olakšajte si život na aerodromu

U avion je zabranjeno unositi kofere koji imaju alarme, ugrađene litijske baterije ili pirotehničke naprave; eksploziv, pirotehniku, naprave za vatromet i igračke sa sličnim napravama; plin ili zapaljive materijale bilo koje vrste uključujući i benzin za upaljače; naprave za električna iznenađenja; naprave za obranu poput elektrošokera, suzavaca isl.; bilo kakve proizvode koji su zapaljivi uključujući i šibice; proizvode koji oxidiraju poput peroxida isl.; bilo koju vrstu otrova; radioaktivni materijal; korozivne materijale uključujući alkalne baterije; bilo kakve materijale koji šire magnetizam ili su opasnost za druge predmete: predmeti na napuhavanje (lopte isl.) osim ako nisu potpuno ispuhani.

Ograničeno je unošenje u avion i to isključivo u prtljagu koja se predaje za prtljažni prostor (a najstrože je zabranjeno isto unositi u kabinu i ručnu prtljagu): oštrice, noževe, škare isl., te vatreno oružje i municiju. Za ove predmete ili morate posjedovati dodatne dozvole (vatreno oružje), ili će sam djelatnik donijeti subjektivnu ocjenu može li se prevesti avionom.

Uz to u ručnu prtljagu je zabranjeno unositi: oštre predmete uključujući noževe, škarice, švicarske nožiće, pincete, rašpice za nokte isl; toneri za printer i bilo kakve boje; klor i sredstva za čišćenje; zapaljive tekućine, pa čak i aceton; toplomjere sa živom i barometre; vatreno oružje i municiju, te naprave za vatromet; electrolye baterije bilo koje jačine, te litijum baterije koje su jače od 150 Wh.

U kabinu aviona je zabranjeno unošenje tekućina bilo koje vrste u većim količinama, uključujući i vodu za piće, a sve tekućine koje se unose moraju biti zapakirane u vrećicu 20 x 20 cm, koja se može zatvarati sa svih strana (patentnim zatvaračem ili lijepljenjem), a koje se mora moći više puta i to lagano otvoriti ili odlijepiti/zalijepiti, te koja nema zapreminu veću od 1 litre. Ovu vrećicu možete kupiti u nekim trgovinama (npr. dm) ili na samom aerodromu, a neki aerodromi ih dijele besplatno. Postoje i trajni etuiji tih dimenzija, koji su vrlo praktični. Ja sam svoj dobio od Air Francea unutar Blue Biz programa i zapravo ju imam kao toaletnu torbicu, gdje nosim propisane tekućine ako idem samo sa ručnom prtljagom. Sve tekućine u toj torbici moraju biti u pakiranju od 100 ml ili manje (ako je pakiranje veće od 100 ml, pa čak i ako u parkiranju ima manje od 100 ml tekućine biti će vam oduzeto), te sve tekućine u vrećici zajedno ne smiju imati više od 1000 ml sveukupno. Svi predmeti u vrećici moraju imati dovoljno mjesta, tj. ne smiju biti natiskani, te jasno vidljivi. Dozvoljena je najviše jedna vrećica po jednom putniku. Ova vrećica mora se izvaditi iz kofera ili torbice i staviti posebno na skeniranje (ne smije biti u koferu dok se skenira). U vrećicu se smije unositi: gelovi za tuširanje i frizure, losioni poput kreme za sunčanje, dezodoransa, parfema, body losiona, aftershawea, paste poput zubne paste, vazelina, kreme i sprejevi poput kreme za brijanje, kreme za lice, kreme za ruke, sprejeva pod pritiskom, hrana i piće poput sokova, juha, jogurta, sirupa, šminka poput maskare za oči, lipstika, lip glossa, make upa, laka za nokte, upaljač i to najviše jedan komad po osobi (a onaj sa intenzivnim plamenom za cigare samo ako ima poklopac).

U ručnoj prtljazi se mogu neograničeno unositi: lijekovi i medikamenti koji su neophodni za zdravlje tijekom putovanja u količini koja je nužna (samo nužna količina, ne i više od toga), kozmetika koja nije tekuća (u krutom stanju) poput ruževa, dezodorans u stiku, puder… sve tekućine kupljene u duty-free trgovinama i uz to morate imati račun za svaki proizvod, te maksimalno možete unijeti jednu vrećicu po putniku. Dok sam bio na Dukanovoj dijeti morao sam piti po jedan jogurt sa zobenim mekinjama za doručak (što je bilo tijekom interkontinentalnog leta), te sam isto morao objasniti osoblju na bodičeku (jogurt ima više od 100 ml), te tvrdio da je to iz medicinskih razloga. I dozvolili su mi nakon objašnjenja. U svakom slučaju sve ovo ne mora biti u gore opisanoj vrećici, ali se mora posebno naglasiti i pokazati kod skeniranja. I iskreni savjet, u kabinu unesite samo i isključivo ono što vam je stvarno i neophodno nužno, sve ostale tekućine zapakirajte u prtljagu koju predajete u prtljažnik. Život će vam biti puno lakši.

Na bodičeku si možete ovaj proces olakšati i ubrzati. U posebnu posudu stavite tablet, laptop, kindle (naprava za čitanje knjiga) ili sličnu napravu, uz napomenu da isti mora biti izvan torbe ili futrole u kojoj se nalazi. Stavite ga u drugu kutiju, a ne zajedno sa još nečim, jer ovo iz nekog neobjašnjivog razloga jako iritira osiguranje. Vađenje laptopa svakako je jedan od dužih i iritantnijih postupaka, poglavito što uz sebe još imate masu toga, pa je sve skupa jako nespretno. Da bi vam ovo iskustvo bilo manje iritantno, miša, transformator, slušalice, žice i ostale dodatke stavite u jedan od pretinaca laptopa da imate manje borbe sa izvlačenjem laptopa iz torbe, manje rasipanih dijelova po podu i da ubrzate postupak, kao i da vam je kasnije lakše spremiti laptop. Iz istog razloga laptop u torbi za skeniranje ne zatrpavajte printanim dokumentima, boarding passovima i drugim papirima. U nekim zemljama tableti, kindleovi i mobiteli se ne moraju vaditi iz futrola i torbi, ali laptopi moraju. Totalni nonsens i znanstveno neutemeljena glupost.

I važna napomena. Laptop, tablet, kindle, mobitel i slične naprave moraju imati dovoljno električne energije u sebi da djelatnici mogu pregledati sadržaj. Nemaju li dovoljno električne energije, djelatnici vam iste mogu oduzeti. Stoga prilikom dolaska na aerodrom budite sigurno da niste potrošili zadnju električnu energiju na srfanje, nego da imate dovoljno za prolazak sigurnosne kontrole. Nemojte se iznenaditi što na velikoj većini aerodroma neće znati što je to kindle, pa ako vas pitaju, radije kažite tablet, nego da se sa njima objašnjavate, jer ako će im biti čudno da je to elektronička knjiga, poslat će vas na sekundarnu provjeru. Jednako tako ne komplicirajte i za neke specijalizirane elektroničke naprave. Ne zagorčavajte si život.

Jednako tako vrećicu sa svim tekućinama stavite na vrh kofera jer ju morat izvaditi i staviti u posebnu kutiju. Ako vam je zatrpana negdje u sredini proklet ćete sve oko sebe, pa i sebe, jer na skučenom i najčešće neprimjerenom prostoru levitirat ćete sa jednom rukom ispod kofera, a drugom ćete pokušati iskopati vrećicu iz kofera, a da pritom iz njega ne ispadne dobar dio ili čak cijeli sadržaj. Jeste li vi te sreće da vam se pritom okrene kofer i sve izleti van? Što nas je stari dobri Murphy naučio u tim slučajevima? Naravno da će vam sve izletjeti van. I stoga kod pakiranja vrećicu sa tekućinama koje morate pokazati stavite na sam vrh, da samo otvorite poklopac kofera i prebacite je u kutiju za kontrolu.

U svakom slučaju ne nosite nepotrebnu količinu tekućina jer će vam samo zagorčati život pregledavanje istog. Pakirajte tekućinu u predanu prtljagu, a ako je već morate nositi ne pretjerujte. Svaki puta me fascinira količina „nužnih“ tekućina u razno-raznim kozmetičkim pripravcima koje moje suputnice (nikada ne i suputnici) nose sa sobom.

Nosite li manje poznate tekuće lijekove imajte sa sobom potvrdu liječnika na engleskom jeziku da su isti stvarno nužni, ili bar deklaraciju na engleskom (obično je u svakom lijeku u kutiji) kojom se opisuje svrha lijeka. I uzmite za avion minimalnu potrebnu količinu za put, a ne mega-parkiranje koje ostavite u predanoj prtljazi. U protivnom bi mogli bez lijeka ostati, posebno ako je veća tekućina u pitanju. Ako vam je isto egzistencijalno, pa nećete dati da vam lijek oduzmu, kao krajnji rezultat bar ćete izgubiti vrijeme na dokazivanje, srfanje po internetu, ili čak odlazak u aerodromsku ambulantu gdje će vam aerodromski liječnik dati potvrdu da je isto nužno. Stoga bolje da imate potvrdu, poglavito ako putujete daleko, izvan Europe.

Svaka oštrica, nožić, te bilo kakav špičast predmet poput šila, vilice ili turpije, su zabranjeni i biti će vam oduzeti pa bio to i minijaturni Victorinox švicarski nožić. Ja sam do sada tako ostao bez tri komada za koje sam zaboravio da ih imam u torbici, pa su mi bili zaplijenjeni. Ovo je posebno nelogično, uzevši u obzir da u većini duty free shopova možete kupiti takve Victorinox nožiće, a njihovo pakiranje u posebne vrećice zasigurno neće spriječiti potencijalnog terorista da tijekom leta otvori vrećicu i uporabi nož. Jednako tako na aerodromu možete otuđiti nož i vilicu iz nekog od restorana i unijeti ga u avion. Još je iritantnija činjenica da neke kompanije i u ekonomskoj klasi, a uvijek u business i prvoj klasi, imaju metalni pribora za jelo, sa vilicom i nožem koji na jednak način možete uporabiti kao i „zabranjeni“ nožić, turpijicu ili vilicu.

Nasumičnim odabirom, kompjutera ili osoblja, možete biti izdvojeni i radi provjere tragova eksploziva u kojoj osoblje posebnom napravom prelazi preko vašeg tijela i/ili imovine (kofera, laptopa, remena. novčanika idr.) te potom uzorak umeče u stroj za analizu koji ustanovi ima li tragova eksploziva ili ne. I ako se pokaže da imate tragove eksploziva ili droge, ne dramite. Ovo može biti od nekoga tko je imao kontakt sa vama ili vašom prtljagom (taksi vozač, suputnik, aerodromski djelatnik, hotelski nosač idr.). Sekundarna kontrola će pokazati da vi niste uzrok tog traga, a konačno, i djelatnici osiguranja znaju da kad su manje količine prikazane, ili su iste koncentrirane na jedno mjesto, da je vjerojatno uzrok gore opisan. I neće vas pretjerano gnjaviti.

Jednako tako ni psi koji vam nanjuše nešto iz kofera ne moraju biti u pravu. Mene je u Maksiku pas natjerao na sekundarnu kontrolu, a razlog je bio što sam u koferu imao 20 cigara, 2 ciglice domaće kave (to uvijek nosim sa sobom jer ne mi je domaća jutarnja kava jedan od razloga života), nešto slatkiša i jedan kozmetički preparat od bilja. Sve skupa pas je nanjušio kao veliku količinu biološke tvari. Naravno, sekundarna kontrola je brzo ustanovila da nemam ništa nelegalno, a čim su ustanovili kombinaciju ovih bioloških tvari sve im je bilo jasno. Stoga bez drame kada vas pas ili stroj izdvoji.

Sve u svemu, pakirajte se pametno i logično, neka vam pakiranje bude posljednji stres prije zasluženog godišnjeg odmora, te ovi savjeti omoguće da na aerodromu i putu imate manje stresnih situacija. Iskreno vam želim najugodnije i najluđe godišnje odmore, te da napunite baterije za ono što vas čeka u idućih godinu dana. A to znate da će biti naporno. Stoga iskoristite svaku sekundu godišnjeg zbog kojeg se i mrcarimo ostatak godine. Nemojte ga uništiti tako banalnom stvari kao što je loše pakiranje.

Komentari

S

Nemam problema sa pakovanjem kada krećem. Samo u povratku. Ukradi ovaj peškir, onaj bade mantil, knjigu iz hotelskog lobija ( ovo mi je specijalitet) , šampone, i sve ostalo što se može pokupiti, escajg, pomorandže, eurokremovi, medovi, sendvič dva usput…..

Gre’ota je džabe ići na put.
:)

Svaka čast na lepom i korisnom tekstu.

Odgovori
A

Hahaha… grehota, grehota!!!!

Hvala na pohvalama!

Haha, i ja imam fetish da uzmem knjigu iz hotelskog lobija. Sa druge strane, to je jedino sto ponesem kao uspomenu.

A

Ja ne, ali sve one šampone i ostale higijenske potrepštine i te kako da. :-)

Kao da se radi o neznam kojem novcu. :-)

C

Nije poenta u novcu nego u malogradjanstini. Mozes imati milione, i pobeci od svog sela – ali selo ostaje u tebi!

A posle ce nam biti neko kriv ako nas proveravaju i istresaju nas iz gaca (dok Skandinavce tretiraju kao gospodu).

Mene je sramota kad vidim kako u Turskoj u all inclusive hotelu sa 5 zvezdica Skandinavci jedu koliko su gladni i piju koliko su zedni. A nasi se nalivaju da puknu! Po pet puta RPT i sto pica ako ima gde da im stane.
I na kraju – naravno – pokradu peskire, bade mantile i papuce! Primitivizam i sramota!

A

U pravu ste.

Ali ti šampončići, sapuni, češćljići i mlijeko za tijelo su i ovako plaćeni u cijeni hotela, mogu ih ostaviti netaknute ili uzeti sa sobom i iskoristiti za neki naredni put da ne teglim velike šampone.

S

Malogradjanstina ili beda?
Mislim da je beda preciznija. I opet, insistiram na razlikovanju bede od siromastva. Siromastvo je socijalna kategorija, a beda duhovna.
Siromasan covek, I sa malo novca, moze biti dostojanstven I ispravan.
Bedniku ne pomazu sve pare ovog sveta.

Mislim da uspon low costova pokazuje da je beda, kao duhovna kategorija, siroko rasprostranjena I na zapadu.
Da li je moguce spakovati se u wizz koferce I poneti sve sto je potrebno za 10 dana?
Moguce je – ako si spreman da nosis prljave gace, carape, da si 10 dana u istoj obuci, da nosis jedne pantalone I istu kosulju 3-4 dana. Licnu higijenu zaboravi.
I sve to da bi na putovanju koje kosta 1000eura ustedeo 50!
Smrdis ispred Luvra, ali si ustedeo!
I krades sapuncice I peskire iz hotela. A zatim obuces prljavu odecu I cipele koje bez prestanka nosis 8-mi dan.
Ne smem ni da pomislim kako sve ovo izgleda u porodicnom aranzmanu I sa malom decom.
E, to je beda!

A

Pa za 10 dana se sigurno ne možete spakirati, ali za 2-3 dana sastanka i te kako možete. I nećete nositi jedne gaće, jednu košulju i iste hlaće. To da se za 10 dana putovanja spakirate u ručnu prtljagu je jednako kao da se za dva mjeseca spakirate u veliki kofer od 23 kg. Jednostavno ne ide. I da, taj proizvod nije smišljen za ljude koji putuju 10 i više dana. Kada idem na g.o. ne pomišljam ići sa ručnom prtljagom, ali kada idem na 2-3 dana na poslovni put jednako tako mi ne pada na pamet teglit ogromnu koferčinu. I to ne rad novca koje ću „uštedjeti“ nego istinski nemam potrebe tegliti toliku koferčinu i toliko nepotrebnih stvari.

S

A vi hocete da kazete da je Low cost namenjen za poslovne ljude koji putuju na 2-3 dana?
Hmmmm

A

Da. Jedna od floskula je da low-costom putuju isključivo ljudi koji nemaju novaca (dijaspra, backpackeri, studentarija, turisti niske platežne moći). I to jednostavno nije istina. Desile su se dvije stvari kod LCC:

1. Turisti koji putuju i u najskuplje hotele putuju sa LCC jer kažu „neću ostaviti par stotina EUR za putovanje avionom koje traje 2 sata, nego ću rađe te novce potrošiti na destinaciji“.

2. Kompanije su tijekom recesije, a koja je od 2009. opako trajala, i te kako krenule štedjeti i svoje poslovnjake slale najjeftinijim avionima. Naravno ovo se ne odnosi na multimiliunaše i visoke managere, ali se odnosi na milijune poslovnjaka srednje i niže klase. Moja malenkost je među njima.

I da, jako, ali jako bi se iznenadili koliko je poslovnjaka na letovima LCC. Evo vam tri primjera u jednom interesantnom članku:

https://www.caas.gov.sg/docs/default-source/publication/airline-industry-_-no-frills-business-travel-_-bridging-skies.pdf

Konačno i same LCC se reklamiraju za business putnike. Evo i primjera easyJeta:

http://www.easyjet.com/ejcms/cache/medialibrary/files/en/business/business-by-easyjet-sales-brochure-everything-you-need-to-know.pdf

S

@buržuji,
Izvinjavam se što vas je moj post inspirisao da nam opišete svu svoju čednost i presvetost. Da li ste razmišlajli da pošaljete papi zahtev da vas kanonizuje? Procedura je duga, komplikovana ( i skupa -rekli bi zlobnici)-pa požurite…

Kao što vam je Alen rekao -ti šampončići i ostali sitan inventar je već plaćen-tako da nisam ni bedan ni siromašan-već samo uzimam moje.
Knjige sam uvek krao, i uvek ću ih krasti- jer ti znanje niko neće dati…. ( s tim što i kupujem, a ponekad i ostavim svoju knjigu. Imate na mom blogu jedan predivan primer na tu temu – http://vamostamos.blogspot.com/2014/07/
u kartkim crtama u Lobiju kampa stoje knjige-legalno ih je uzeti pročitati ,vratiti, zadržati itd. Sama ta „biblioteka „je i nastala od knjiga koje je neko ostavio „putnik putniku“ itd….
Zar stvarno mislite da su većinski akcionari Marriota ili sl ,kupovali knjige od svoje dividende i ostavljali ih po lobijima svojih hotela?????

C

Lazni Singapurance,
Ako neko krade peskir i bade mantil – on je lopov!

Da li je socijalno prihvatljiv model ponasanja – krasti peskire i bade mantile?
Po vama jeste, a po meni nije!

Meni je to dno zivota, sramno i bedno! Podjednako bedno kao i krasti iz prodavnice, tudjeg auta, tudje kuce…

Ma koliko da su vas devedesetih lideri ucili da je lepo nesto od nekoga ukrasti iz kuce, taj model je odvratan velikoj vecini normalinih ljudi tehnoloski razvijenog sveta.

Vernik nisam – tako da Papine kanonizacije ostavite za nekog kome takva vrsta titule treba u zivotu.

S

Vamostamos a iz Bosnos,
Nisi ti, po svoj prilici razumeos sta sam ja napisaos.
Ajde procitajos ponovos, pa razmislos.

Pozdravos sa isle Del Premantura

b

Kako to mislis – uzimas svoje, Singapuranac?
U kom si to hotelu video da su bade mantil I peskiri tvoji?
Po kojoj logici dolazis do takvod zakljucka?
Ili mozda doneses od kuce peskire I bade mantile?

S

Uvek je lakše braniti tezu da si lopov nego da si pošten…
Pogotovo mi na um padaju puritanci.
Bogu hvala pa sam dovoljno grešan.

A moja je greška što u moru reči, nisam pronašao one najlepše, da pojedinci shvate razliku između satire i šale u odnosu na zbilju…
A može biti i da je do pojedinaca…
Puritanskih pojedinaca, da budemo precizniji.
:)

A da bade mantili i peškiri, jednom sam imao priliku da je u hotelskoj sobi pisalo:“ Kupatiska, saunska i bazenska toaleta su Vaše….“
I šta sam trebao da ih neponesem zbog ograničenja ručnog prtljaga?
Ajte molim Vas,

A

Dobro, mislim da sad idemo predaleko.

Kako god u nekim hotelima ako uzmete ručnik i bademantl to vam naplate. To je suvenir koji se naplaćuje kao i korištenje minibara. Ipak osobno to nikad ne napravim, jer iskreno i ručnik i bademantil su vrlo osobne stvari i nosim samo one koje sam stvarno odabrao za sebe, nikako ne one neudobne hotelske. OK, svaka čast onima iz Imerijala, oni ne ulaze u ovu kategoriju „neudobnih“, ali te si ne mogu priuštiti kao suvenir, pa ako već tamo i imam sreću noćiti za bademantl nemam. :-)

M

Zaista ne znam nijednu veliku kompaniju koja svoj menadzent salje na sluzbeni put loukostom.
Radim za Manersman, a radio sam u Simensu. Uvek sam putovao Lufthansom, Swisom.
Mislim da je Kolege iz Boscha takodje koriste Lufthansu.
Mozete li Alene da navedete jednu veliku kompaniju koja salje svoje osoblje loukostom?

J

A na svetu su sve velike kompanije, nema malih i srednjih?

M

A sta mislite, JU, koji procenat poslovnih ljudi u Nemackoj zaposljavaju velike kompanije I institucije poput banaka I javnih/public konglomerata? Ogromnu vecinu, zar ne?
I ja ponavljam pitanje upuceno Alenu – koja to velika kompanija salje svoje osoblje na sluzbena putovanja lou kostom?
Ponavljam – radim I radio sam u kompanijama koje zaposljavaju stotine hiljada ljudi. Moj posao je vezan za rad sa komitentima. Na putu sam preko 150 dana godisnje. I nikada, ama bas nikada, me nisu poslali na put lou kostom!

J

Mann, ono koliko ja znam, snaga nemačke privrede leži u malim i srednjim preduzećima.

M

Ne znas Ju. Lose ti je neko objasnio. Bez Simensa, Boscha, Manersmana, Volkswagena, BMWa, Mercedesa, Bayera, I jos pedesetak giganata nemacka privreda ne bi postojala.

J

Germany’s larger corporations generate 32% of Germany’s exports.

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Mittelstand

M

Ex, sto volim ove wikipedia experte.
Pa da malo pazljivije procitao video bi da se I Robert Bosch nalazi na tom spisku.
I sta mislis, da li se Bosch-evi poslovni ljudi kad putuju sluzbeno, voze Lufthansom ili Wizzom I Ryanom?

S

@MAAN,
Dozvolite, Alenu je pitanje postavljeno, ali evo, ignom slucaja znam… npr. U Danskoj su drzavne sluzbenike slali Rayanom, neke od opstina su cak potpisivale ugovore sa istim, znam za firme iz Irske, Madjarske, Belgije, Francuske, Spanije koje svoje radnike salju kada god to mogu sa LCC.

A

Kompanije će svoje djelatnike, managere, pa i više managere slati LCC ako je to praktičnije (npr. direktna linija) ili bitno jeftinije (za par desetaka EUR neće). Nemalo sam poslovnjaka u Hrvatskoj dočekao sa LCC. Nemalo. Čaki i sportaša, pa i nogometnih klubova (koji se obično razbaciju novcima za chartere čak i na kratkim relacijama oje bi mogli obaviti autobusima.

U Hrvatskoj isti taj Siemnens šalje LCC, pa T-com, Allianz, Unicredit… i to govorim o kompanijama u kojima imam konkretne ljude, pa prenosim njihova iskustva.

m

Sascha410
Ako je pitanje postavljeno drugom coveku – zasto vi odgovarate na njega?
Ali, kad se vec trpate, zivo me zanima koliko o tome zaista znate: Nagradno pitanje za vas:
Navedite koje su to velike Francuske firme koje salju svoj menadzment na sluzbena putovanja Ryanom?
Navedite bar 3 sa spiska najvecih 50 firmi u Francuskoj?

K

Radim u Boschu, inzenjer sam.
I za Nemacku i za Belgiju slali su me lufthansom.
Cak i za Kinu (i tamo imamo pogon) isli smo Lufthansom, iako je i sporije i krace i skuplje nego Etihadom.
A sto se fudbalskih klubova tice teza je komicna. Zamisljam samo fudbalere PSG-a ili Bajerna ili kako dolaze wizzom ili Rajanom iz buvea ili memingena. Ludo i nezaboravno

J

mann,
Dosadan si, multinacionalni. Ima biznisa i izvan tvog sveta.
(Za Nemačku i mala i srednja preduzeća – pojma nemaš)

A

Kovac, nisam rekao da PSG ili Bajern tako lete. Bajern je poslao čak i svoj autobus u Zagreb da dočeka igrače na avionu. Nisu PSG i Bajern (i klubovi tog kalibra) jedini koji putuju. Ali da ima klubova, ima. Jednom je čak i Dinamo letio Eurowingsom iako inače lete charterom baš na svaku utakmicu. Ali im je bilo povoljnije i bila je direktna linija.

U Zagrebu sam dočekivao nogometne klubove u kvalifikacijama za Ligu prvaka ili Euroligu koji su dolazili LCC, jednom čak i jedan klub u prvom krugu Euroligi je došao sa LCC.

Kao što sam napisao konkretna velika poduzeća koja tako putuju, tako mogu navesti i niz VIP osoba koje su došle sa LCC i koje smo dočekivali. Naravno, ima i onih drugih, ali ima ih podosta koji lete LCC. O srednjim i malim poduzećima da i ne govorimo. Kod njih je to praksa, a ne izuzetak.

m

Moram priznati da sam preletivsi naslov pročitao paRkirati i tako ja čitam cijeli članak očekujući nešto o parkingu :) Anyway, većino toga sam naučio na svojoj koži ali bilo bi super da moja žena ovo procita jer ona uvijek na aerodromu ima problem za svako rješenje :)

Odgovori
A

E da, svi mi imamo svoj križ… svoje žene :-)

B

Nisu ni tudje bolje 😉

A

:-)

A

Imate gore link par postova vise. Konkretni ljudi iz konkretnih poduzeca imenom i prezimenom.

Siemens u Hrvatskoj salje svoje ljude sa LCC. Jednako tako i T-com, supruga mi je radila tamo, i Interspar, Allianze… ne iskljucivo njima ali kad je prakticnije i bitno jeftinije salje. I moja kompanija to cini, no mi smo msla firma…

S

Tekst je lagan i prijatan za citanje mada mnogi pasusi su mi poznati, imam utisak da ste ih vec koristili u nekom predjasnjem tekstu.
Sigurno je da ima dosta saveta za putnike medjutim mislim da treba napomenuti i par korekcija ili jednostavno dodatnih informacija:

– „Kažnjava se i prevelika ili preteška prtljaga, posebno ručna, pa će vas u tom slučaju isto koštati istinski mnogo…“ Kod easyJeta ne postoji ogranicenje u tezini rucnog prtljaga sve dok isti staje u kofer sa merama koje ste naveli dok kod ostalih LCC ova tvrdnja stoji.

– Napisali ste da je doplata za predati prtljag kod Montenegra 30 eur u osnovnoj tarifi sto nije istinito. Za Montenegro ne postoji opcija placanja predatog prtljaga vec je i u najjeftinijoj tarifi ukljucen predati prtljag od 20 kg odnosno 23 kg
https://montenegroairlines.com/home/e_retail_files_amadeus/e_retail_files_tarife.html
https://montenegroairlines.com/informacije_i_servis/prtljag

– „Neke kompanije dati će vam besplatan jedan komad prtljage ako ste član ff kluba i u osnovnoj (basic) kategoriji cijena (npr. Air France, Adria, Air Serbia…“ Relativno cesto letim sa Air Serbiom ali nikad nisam cuo da cete dobiti jedan komad predatog prtljaga gratsi zato sto imate basic tarifu. To je mozda vise redak izuzetak nego pravilo. Zapravo pravilo sigurno nije inace bi stajalo na njihovom sajtu.

– „Obavezno na kofer stavite svoje podatke: ime i prezime, te preciznu adresu i broj mobitela. “ Nemojte ovo nikad raditi. Dovoljno je da stavite bar prezime i broj mobilnog i nista vise jer vasa adresa na koferu (pogotovo ako putujete porodicno) je vrlo jasan znak za lopove da vam je stan vrlo verovatno prazan. Cak postoji i novinski clanak o tome
https://www.b92.net/putovanja/vesti.php?yyyy=2019&mm=07&dd=09&nav_id=1564132

Odgovori
A

Hvala na pohvalama.

Da, neke dijelove teksta već sam obradio u jednom prethodnom članku.

U pravu ste kod easyJeta ne postoje trežinska ograničenja, to je i navedeno u tablici. Konstatacije, se naravno odnosi na one koji imaju ta ograničenja.

U pravu ste za Montenegro. Moja pogrešak i isprika.

Ovo sa adresom nije nelogično, iako ne znači da ako sam ja na putu da je moj stan prazan (vrlo često sam na poslovnim putovanjima, a moja obitelj je kod kuće). Nekoliko puta mi se prtljaga zagubila i adresa na koferu je pomogla. No, ima logike i ovo što vi govorite.

Z

Slobodan je u pravu. Za skidanja tagova sa kucnom adresom i obilazak istih kada nema vlasnika sam cuo preko poznanika i sa Surcina, ali iz Vancouver-a i Toronta.
Ono sto niste naveli je da ime i broj telefona stavite i unutar kofera koji predajete, jer ako iz nekog slucaja ode tag, verovatno ce i tag sa imenom da nestane skupa.

A

Da, da… i to je pametan savjet koji mi nije pao na pamet. Puno hvala.

s

Pravilo iz AirSerbia za dodatni prtljag:

Samo na letovima koje obavlja Er Srbija (usluga nije dostupna za letove ka/iz SAD-a). Pravo na dodatni prtljag za Etihad Guest Platinum, Gold i Silver članove neće se primenjivati ukoliko je putnik rezervisao Economy Light ili tarifu kojom nije predviđen prtljag (prtljag se može dokupiti uz odgovarajuću nadoknadu →)

Let za USA već sadrži povećan prtljag….
Takođe, iako je je ranac ograničen na 4kg, ne pamtim da mi je to iko proveravao, ručni kofer proveravaju ponekad…isto tako umeju da progledaju kroz prste ;)

A

Upravo tako ovo za pregledavanje i hvala za ove informacije.

S

Shtef,
Jel vas ja onda dobro shvatam da ff basic clanovi Air Serbie nemaju pravo na 1 predati prtljag besplatno bez obzira na kupljenu tarifu?
Hvala

s

Slobodane, kako ja razumem ovo što sam preneo, da bi ostvarili pravo na 1kom dodatnog prtljaga, morate biti minimalno Silver member i imati kartu koja već uključuje 1kom check-in prtljaga.

Inače, ovo je bio citat sa AirSerbia stranice o programu, ovo je bila fusnota br. 8:

https://www.airserbia.com/en-RS/about-the-program-etihad-guest

s

BTW, sad sam primetio da je kod AirSerbie moguće miljama platiti dodatni prtljag, piše da Silver/Gold/Platinum mogu u ovom slučaju dokupiti prtljag čak i za kartu koja to nema uključeno.

https://www.airserbia.com/sr/trosenje-milja-etihad-guest

A

Air France članovi BlueBizz ili FlyBlue programa imaju pravo i sa najnižim statusom dobiti gratis prtljagu na basic tarifi.

J

Adresa se stavlja sa unutrašnje strane taga koji se kači na kofer. Da bi došao do adrese, lopov treba da ukrade kofer ili tag. Ni jedno ni drugo nije jednostavno. Ako na vizit kartici imate adresu kompanije, možete staviti vizit katicu umesto da ispisujete adresu. Cathay Pacific mi je svojevremeno poslao metalne tagove, koji se tankom sajlom kače na kofere, a u njima su plastične kartice sa vašim imenom i frequent flyer brojem, te njihovim brojevima telefona. Prtljag se može prijaviti njima, a oni će dati adresu i broj telefona.

s

Ne znam baš koliko nam AirFrance FlyBLue releventan za poređenje ali evo, nije me mrzelo, proverio sam i ova informacija nije tačna.
FlyBlue daje dodatni prtljag isto od Silver statusa, nema za početni (Explorer).
Evo i link:
https://www.flyingblue.rs/en/programme/(popin:full-tier-benefits)

A

Jordan:
I ja imam na koferu te metalne tagove od Cathay Pacifica.

shtef:
Nop, meni je sa osnovnim statusom (explorer) dao besplatnu prtljagu do Londona i nazad. Kupio sam basic tarifu i dobio gratis prtljagu.

s

Možda ste vi specijalan slučaj ;)
Ali, AirFrance je na sajtu napisao da to nije benefit i ne verujem da će argument „Alen mi rekao da može“ proći na nekom aerodromu :)

A

Ma jasno da neće :-) :-) :-)

Možda to ima veze sa time da istovrmeno imam status i Blue Biza. Ali sigurno smo i ja i kćer imali besplatnu prtljagu, a onu najnižu basik tarifu. Let je bio ZAG-CDG-LHR i nazad.

Suprugi sam kupio kartu bez FlyBlue i Blue Biza i ona nije imala pravo (no kako su nam dva kofera bila dosta nije ni trebalo).

S

„Kada kupujete kofere, obavezno kupite one sa kotačićima, još bolje one sa 4 kotača koje možete gurati potpuno okomito. Daleko je lakše i bitno će vam olakšati putovanje.“
Ako kupujete takav kofer, vrlo je korisno da se bar jedan kotač može blokirati. U suprotnom vam se može desiti kao meni u Moskvi: Mrtav umoran ulazim u prvi jutarnji metro, sjedam i na trenutak zatvaram oči. Odjednom čujem neku vrisku. Moj prepuni kofer, pod punim forsažom juri niz kompoziciju metroa, dok se malobrojni moskviči bacaju u stranu kao da je u toku teroristički napad.

Odgovori
A

hahahah…. predobro. Baš ste me nasmijali. Nevjerojatno iskustvo i odličan savjet.

d

Bio sam ubijeđen da aviokompanije imaju posebne stručnjake koji tačno mogu da odrede koliko je potrebno prtljaga jer posle par putovanja shvatite da se živi sa bitno manje stvari nego što mislite.
Ovde bih stavio još dvije napomene.
Čarape se mogu veoma jeftino kupiti gdje god da odete. A zauzimaju prilično mnogo u koferu.
Kod pakovanja često mogu da pomognu vakum vrećice. poprilično smanje volum stvari

Odgovori
A

O da, potpuno ste u pravu.

Ne samo čarape, nego i niz drugih stvari. Iako, iskreno nemam baš vremena kupovat čarape tamo gdje idem.

Ovo sa vakum vrećicama ste full u pravu. Nikad mi nije palo na pamet, a stvarno je istina. Hvala na savjetu. Evo, ovo će meni ozbiljno pomoći.

I

Da se nadovezem na savet za vakuum vrecice: postoje i setovi tzv packing cube torbica, koje takodje pomazu smanjivanju volumena.

Malo su prakticnije od vakuum vrecica u tome sto ne zahtevaju koriscenje usisivaca ili cega god vec, a sta nam cesto nije dostupno van kuce.

A

Nisam za to nikad čuo. A što je to? Koja je svrha toga i kako to pomaže? Djeluje mi kao da cjepka kofer i tako stvara manje mjesta.

B

Prošle godine put za Mančester (iz Budimpešte) ponesem kofer u kabinu, a moj gazda koferčinu u predati prtljag. Kad god nešto treba ja izvadim iz „Sport Bili“ kofera a on u koferčini pola stvari nema, pa se čovjek začudio: odakle sve to vadiš? Planiranje je čudo

Odgovori
A

O da….

Sport Billy – super sak!

B

Vidiš, sad mi pade na pamet:

Kofer/torba specialno za LCC, SPORT BILLY!!! 😄

Bio bi to dobar marketing za proizvođača torbi/kofera…

A

O da! I te kako. Bar za nas još par koji smo živi, a gledali smo taj crtić. Istina, sve nas je manje, ali nas ima!

A

Da, da… ima više proizvođača ovih jakni, kao što pište i u članku. Neke primaju i 30 kg prtljage, imaju volumena kao i ručna prtljaga i mogu se složiti kao torba kada prođete kontrole. Ovo je samo jedan primjer:

https://www.youtube.com/watch?v=hviF2sr4aq0

Z

Super ste stvarno sa detaljima.

Ako mozete letite jednom alijansom. Prioritet daje raniji ulaz u avion i mozete smestiti kofer iznad glave ili par redova ispred.

Ako letite porodicno, razmestite sadrzaj izmedju clanova da se ne bi jedan sreckovic pojavio na moru bez kupacih gaca :)

Ako koristitite pogodnosti statusa dobro prostudirajte pravilo o broju komada prtljaga u odlaznom i povratnom letu (NPR u AC zbog statusa imam pravo na 3 komada po 32kg u odlazku bilo gde, ali Lufthansa to ne uvazava na povratku bez obzira sto je AC code share let )

Odgovori
A

Da, ovo sa raspodjelom je dobra ideja.

A što se tiće ovog sa Air Canadom/Lufthansom nisam znao. I čudno da je tako. Obično partneri alijanse prihvačaju uvjete druge kompanije.

V

„Kod nekih LCC postalo je doslovce naporno slušati poluvojničke naputke kabinskog osoblja preko razglasa kojim konstantno ponavljaju direktive kako smjestiti prekobrojnu prtljagu. Ovdje je najnaporniji Ryanair. Imam osjećaj da sam došao na mobilizaciju, a ne u avion. “
ponekad se ispostavi da i ovo ima nekog smisla :D
https://www.youtube.com/watch?v=gFH991-uNOQ

Odgovori
A

A božji volek. Hahahahaha… baš ste me nasmijali. Koji trotl!!!! Ne stvarno ima svakakvih ljudi, majko mila.

S

„Legacy carrieri su već odavno izgubili bitku sa LCC. Da ne bi potpuno nestali, počeli su se prilagođavati, tj. približavati svoje poslovne modele onima LCC.“
Ide li u tom smjeru i najava da će cijela flota Lufthansa grupe od 2020 imati „jedinstvenu specifikaciju“ A320neo/A321neo?
Podsjeća na Ryan?

Odgovori
A

Ma već dobar dio legacya ima unificirane flote.

M

Gospodo komentarisemo na koji nacin nisko budjetne konpanije nadomeste svoju jeftinu katru Pa to je normalno dali mislite da neko moze pozitivno da posluje a da vas po Evropskim destinacijama vozi za 50 ili100 evra ekonomski neizvodljivo zato se i dovijaju i osmisljaju sve moguce nacine da bi tu kartu popeli na 250 pa cak i 300 evra to je njihovqa logika poslovanja Zato danas idu na uvodjenje jedinstvene specifikacijeVerovatno cemo u skoroj buducnosti imati osnov poslovanja konpanija kaoLCC i manji deo VIP tretmana to nemislim na Avio Taksi letove

Odgovori
A

Pa, čak i sa svim nadoplatma to je daleko od 250 (ili 300 EUR). Daleko. Ako vam je karte 75 EUR (a najčešće jest), čak i kad platite prtljagu i to predanu i kad platite odabrano mjesto (ako baš ne želite neko sa ekstra razmakom koje ćete i kod legacya platiti ekstre), a ne koristite piće i hranu (nije baš ni da kod legacya baš dobijete nešto posebno, zapravo dobijete skoro ništa), onda ispada da će vas takva karta koštati oko 125 EUR. Još uvijek duplo jeftinije nego kod legacy čije karte sa predanom prtljagom su oko 250 EUR.

D

Prijedlog za pakiranje remena, umjesto da ga čvrsto namotate , razmotanog ga ugurajte/ postavite uz rub kofera kada ga napunite stvarima. Tako će zauzeti još manje mjesta.

Odgovori
A

Da u pravu ste. Nije mi palo na pamet, ali stvarno je logično.

D

Obzirom na sopstveno veliko iskustvo na interkontinentalnim letovima te zavrzlama sa prtljagom došao sam do zaključka da je najoptimalnija varijanta jeftini mekani veliki kofer sa dva uvučena točka (koji zaista morate vući) u telo kofera i ručnu prtljagu skuplji lagani koferčić sa 4 spoljna točkića koji se izuzetno lako „vozi“. Pri tome ovaj veliki obavezno motan zaštitnom folijom na aerodromu (koliko god to koštalo). Kad god sam imao veliki kofer sa točkićima spolja ovavezno su bili polomljeni. Ovo je naročito indikativno kod onih transportnih traka koje nisu u horizontalnom položaju već su okomite pod uglom 60-70 stepeni. U većini slučajeva tada kofer pada direktno na točkove i ako je težina standardna (23kg) malo zbog bacanja u hendlanju u sortirnici, malo zbog velike inercije kojom kofer pada na donji metalni ram posle par putovanja neki točak popusti i pukne. Sami ste dovoljno dobro objasnili zašto kofer koji ide „dole“ ne treba biti skup čiji bi točkovi to sigurno izdržali mnogo više puta. Što se tiče tagovanja, samo prezime i telefon (bez adrese). Lufthansa lepi po tri četiri manja barkoda na prtljag pored normalnog taga koji kači na ručku prtljaga a vidim da to polako postaje i praksa kod drugih kompanija.

Odgovori
A

Ima logike ovo sa mekanom torbom, ali činjenica je da to dovoljno ne štiti sadržaj torbe. E sad, što je bolje ostaje odabir svakog putnika. Ali da se koferi uništavaju, posebno na long-haulu, to svakako.

Sve više kompanija lijepi te male barkodove na jednu ili više strana. Ne sjećam se kada sam zadnji puta letio, a da mi to nisu naljepili.

D

@Alen
Ti mali barkodovi su predviđeni za aerodrome koji imaju automatske sortirnice pa se lepe sa svake strane kofera tako da se kofer sigurnije očitava i sigurnije usmeri na željenu lokaciju (pogotovu ako imate let sa presedanjem). Smanjuje se mogućnost izgubljenog prtljaga.

A

Hvala na info. Iskreno, danas sam baš pomislio da bi to mogao biti razlog.

S

Te male naljepnice sa bar kodom su jako opasne ako ostanu na koferu. Na slijedećem putovanju ako se ne skinu sa kofera vrlo lako dovedu do izgubljenog kofera. Naime ako se skenira stari kod kofer ide sa strane i čeka da netko tko radi za minimalc raspetlja o čemu se radi i gdje taj kofer treba ići. Ja radim u turizmu i te male naljepnice mi često rade glavobolje i probleme

A

Zato iz putnik skine, kao i tagove. Vrlo jednostavno. Pa valjda su putnici toliko samoodgovorni za svoju prtljagu i dovoljno inteligentni da shvate da to moraju napraviti.

S

Alene Alene opet ste naivni i vjerujete u ljudsku inteligenciju. Greška velika greška. Ne bi vjerovali kakve gluposti prosječan turist radi. U barem 50% slučajeva kad je kofer već putovao male naljepnice ne skidaju. Ne znam zašto ali mnogi pojma nemaju što te naljepnice znače i drže ih na koferu kao dokaz uspješnih putovanja.
Već sam vam preporučio knjigu PARKINSOV ZAKON. Mislim da je nužno da je na slijedećem putovanju pročitate

A

A nisam Vam ja baš tako jako naivan, i nije da vjerujem u ljudsku inteligenciju. Upravo suprotno glavna dikta mi je ona Einsteinova: „Samo svemir i ljudska glupost nemaju kraja, a za svemir nisam siguran“. Radim sa ljudima, to mi je primarni business. Svakog dana konstantno i jest kada mislim da sam sve doživio ljudska glupost me iznenadi.

Ali ovo su ipak osnove. Ne skinuti tag ili barkod je jednako blentavo kao i zaboraviti kofer na karuselu. A velika većina ljudi to ipak ne čini, zar ne?

Ako je netko (pa i njih pola) toliko blentavo, onda će naučiti lekciju prvi puta kad se opeku i zagubi im se kofer. Pa će idući puta skinuti.

Pročitat ću je svakako. Hvala na preporuci.

P

Zag stari terminal, ispod svake trake na šalteru do rtg-a je bilo barem par stotina petenata, ciferšlusa
Ide skupi kofer nov i samo čuješ oštar zvuk otkidanja patenta koji bi zapinjao između konstrukcije i trake…
Ovo sa malim naljepnicama pa to je poezija neki ih drže kao lovačke trofeje…mada sustavi za automattsko očitanje prtljage i to rješavaju jer po kodu uparuju br.leta koji su preko AODB-a u sistemu te ga s obzirom na vrijeme odnosno doba dana limitira na određen broj letove koji su predvođeni za kolektiranje
Pojednostavljeno, zamislite sortirnicu lao šaltere za chec-in , za trenutno aktivni letovi se prtljaga pušta/spušta/kolektira a ako ne ide sa strane

A

Nisam imao takvih iskustava u Zagrebu, a imamo više stotina letova sa starog terminala. Izgleda da sam imao sreće.

Bed za sve one koji su radi toga stradali. Ja bi doslovce poludio da mi se tako nešto desi.

V

Nema tog kofera koji baggage handlers ne mogu uništiti. Izgleda da im je to omiljena zabava. Nebrojeno puta tokom obilaska aviona pre leta sam bio svedok kako se tretiraju koferi. Od pada sa par metara sa onog utovarivača do „iskliznuća“ iz ruku radnika. Pa još kad se raspe po betonu sadržaj kofera, ojhaaaa!

Čini mi se da imaju discipline i kategorije u kojima se takmiče. Recimo:

-Pad kofera sa visine manje od dva metra
-Pad kofera sa visine veće od dva metra
-Pad kofera sa kolica u pravolinijskoj vožnji
-Pad kofera sa kolica u krivini

Podkategorije su:

Pad sa naknadnim gaženjem lakim vozilom
Pad sa naknadnim gaženjem teškim vozilom

Bilo koja od navedenih disciplina i kategorija po sunčanom danu ili po kišurini.

Postoji ocena za umetnički dojam i ocena za težinu izvedbe.

Odgovori
Z

@Vladimir

Nesta u ovom stilu, nije bas dva metra
https://www.youtube.com/watch?v=FtX2JlPojnc

Pored toga imate sisteme koji jednostavno udare torbu da je prebace na drugu liniju
https://youtu.be/OMe2OZA20LQ?t=75

A

Ajme ZZ, ovo je prestrašno. Bolje da niste stavili link. Ovo nisam htio znati.

S

Legendarna pjesma inspirisana istinitim događajem lomljenja gitare od strane baggage handlera. Zanimljivo je da je i pored sveg negativnog publiciteta kompanija uporno pokušavala da izbjegne nadoknadu štete. Pozitivne poene stekao je jedino proizvođač gitare koji je pozvao pjevača u goste i istu besplatno popravio.
https://www.youtube.com/watch?v=5YGc4zOqozo

P

Croatia, pukla ručka razbili torbu , tražim odštetu pišem da je torba neupotrebljiva
Odgovaraju da je pukla jedna ručka,strana s kotačima a ja ih pitam jel oni mogu stajat na jednoj nozi cijeli život .. nikad nisu odgovorili….
Statistički torba koje dođu prerano pa budu sa strane i treba ih naknadno ukrcat na kolica ili torbe koje su zadnje pa ih se čeka(do sortirnice je nekoliko minuta) a sve je spremno – dobijaju najviše batina tj. Lete po sortirnici

A

Meni su dosta toga polomili na razno-raznim aerodromima. Za stare torbe i manja oštečenja neda mi se mrcvarit, ali sam nekoliko puta dobio odštete, nove torbe…

Čak su mi na Tajvanu poslali djelatnika Cathay Pacifica u hotel koji je bio u mjestu 500 km od Taipea, uzeli i popravili kofer i vratili ga nazad.

Z

Kao sto rekoste, legacy avio kompanije , u ovom slucaju AC, ce vam besplatno preuzeti prtljag koji ne moze da stane u kabinu i „ekspresno“ staviti u prtljaznik aviona i sve to u cilju on-time push back-a.

P.S. Dole navedeni video nije za osobe mladje od 12 godina, osobe sa slabim srcem i Alena :)

https://www.youtube.com/watch?v=PgDizh4DMno

A

Isusati… majko mila!

V

ZZ,

20ft Bag Toss je nacionalni sport u Kanadi. Ovo su ljudi samo vežbali za takmičenje,

Zamisli šta rade u zemljama gde je nacionalni sport bacanje kamena sa ramena ili slično?

😂😇😂

Z

@VladimirM
U Kanadi je uvedena modifikovana verzija Hrkljusa. Osoblje se dobacjuje koferima dok se putnici udaraju sakom u glavu i vicu „Domene, domene, domene“

Z

Zimi igraju Curling-a sa koferima preko stajanke (Apron).

A

Hrkljuš…. hehehe…

M

Već spomenuto u komentarima, ali istaknuti posebno, jeste da obavezno treba skinuti sve tragove ranijih putovanja sa kofera. I bar kodove, i ostale tagove io nalepnice. Svaki istekli kod može ozbiljno da poveća verovatnoću da vaš kofer završi kao „nejasan“.

Dalje, ne bih se složio da su koferi sa četiri istaknuta točkića bolji od onih sa dva uvučena. Ta četiri istaknuta točkića se polome očas posla, pogotovo kada ih preuzmu baggage službe na aerodromima.

Uvijanje kofera u foliju je must have, bez obzira na cenu. Možete uštedeti tako što sami kupite tu foliju i umotate kofer još kod kuće. Folije ima u radnjama tipa Uradi Sam, služe za pakovanje koječega. Može da posluži i kuhinjska streč folija. Ako kofer pakujete u foliju (predati prtljag), u neki spoljni džep kofera do kojeg se lako dolazi, ubacite makaze ili nožić. Skidanje folije je ponekad pain-in-ass.

Ona dodatna traka oko kofera mnogo znači. Uzmite što drečaviju da lakše prepoznate svoj kofer.

Odgovori
A

Da, to su i moja iskustva, kao što sam napisao u članku:

Dobra opcija je imati dodatni remen na koferu, najčešće neovisan remen koji kupujete zasebno od kofera. On ima dvojaku funkciju. Prvo, pomoći će vam da se ne raspadne uvijek pretjerano napunjen kofer koji zatvarate krhkim patentnim zatvaračem (ciferšlusom) na način da sjednete na kofer i potom forsirate zatvaranje (v. gore). Kod nimalo nježnog utovara u aviona, doslovce bacanja od strane aerodromskih radnika, desit će se da će zatvarač puknuti, a sadržaj kofera se razletiti po avionu ili na kolicima. Remen će to spriječiti. Konačno i produžit će vam trajanje kofera jer će rasteretiti zatvarač. Drugi razlog je dodatna komplikacija za otvaranje možebitnih lopova među aerodromskim službenicima. Skidanje remena je dodatno vrijeme, pa će potencijalni lopov odabrati ranjiviji kofer od vašeg.

Na većini aerodroma postoji usluga omatanja kofera. Odlična metoda za zaštitu vašeg kofera, kako od krađe sadržaja (nitko se neće zezati sa odmatanjem ili rezanjem te zaštite jer isto iziskuje puno vremena), tako i od raspadanja i oštećivanja kofera (ta zaštita je vrlo debela pa istinski štiti kofer). Zamatanje rade profesionalci, na posebnom stroju, pa će oni i te kako paziti da vaše oznake i ručke ostanu izvan tog zamatanja, pa vam neće isto predstavljati problem za dalji transport. No, to zamatanje ima dva problema. Prvi je da vrlo mnogo košta i upitno je isplati li vam se to, posebno na kraćim letovima. Sve ovisi o tome što nosite, tj. koja je vrijednost toga i koliko vam je to bitno imati na destinaciji. Bubnjeve koje je moja grupa nosila na turneju u Shanghai zamatali smo jer što bi napravili da se oštete ili nestanu, na čemu bi svirali tamo. Tu je novac bio nebitan. Konačno, ako imate više toga, prethodno se dogovorite sa kompanijom koja će zamatati kofere, pa smo za 30-tak kofera dobili 50% popusta na svaki. Uštedjeti možete tako da sami zamotate kofer širokim selotejpom za pakete. Uzet će vam nešto vremena, no cijena tog selotejpa je istinski zanemariva u komparaciji sa profesionalnim zamatanjem kofera. Ovo će imati jednak efekt, jednako ćete teško isto skinuti kasnije, no iskreno, stvar je bitno jeftinija. Drugi problem je skidanje tog selotejpa ili plastike za omatanje. Istinska pokora. Posebno ako su vaše škare u jednom od kofera zamotane ili na destinaciji ne možete nabaviti škare. Proklet ćete dan kada ste zamotali kofer. Posebno ako prije ili tijekom puta morate uzeti nešto iz kofera.

Veliki kofer na četiri kotača u predanoj prtljazi nikako, ali onaj mali u ručnoj prtljazi svakako.

B

Gledao svojim očima kako se dvojica takmiče koji će jače da tresne kofer na kolica pri istovaru u Budimpešti . Slažu ih ko metar drva, onako iz okreta. Naravno prepoznao i svoj kad su ga otresli o pod prikolice, srećom bez posledica.

Odgovori
A

Bi im se ja krvi napio.

A

Interesantno je što jedan od prvih (ako ne i prvi) LCC, Southwest Airlines ne naplaćuje prva dva checked in komada prtljaga. Svaki može da bude težak do 50 lb, a zbir dužine, širine i visine svakog može da bude do 62 inča. Pri tom u kabinu može da se unese carry on i još jedan komad prtljaga, ljudi samo što ne unose frižidere. Preterujem, naravno, ali nekad se pitam kako ih uopšte puste sa ogromnim rancima.

Odgovori
A

Inače amerikanci počinju vračati luksuznost putovanja. Legacy su povećali razmak sjedala, eto sad žele uvesti i C550, sve više je prava na letovima, pa čak i kod LCC.

U svakom slučaju hvala za informaciju za Southwesti, nisam to znao. Malo su mi ipak predaleko… :-)

V

Mala digresija sa teme.

Danas su dve kompanije ostale bez Menadžera.

Norwegian CEO je podneo ostavku.
Ryanair COO je podneo ostavku.

Potražite po netu više detalja koga zanima.

Odgovori
S

Uh, nesto se za FR bas i ne brinem ali mi se uopste ne svidja informacija da je CEO Norwegiana podneo ostavku uzevsi u obzir njihovo trenutno finansijsko stanje.
Voleo bih da to ne znaci i skoriji bankrot Norwegiana

A

Slobodane, u pravu ste, poglavito što je Kjos bio i osnivač, i CEO i zaštitno lice Norwegiana. On = Norwegian. Jako indikativno, jakooooo!

t

Pored svega toga Kjos ima 73 godine, 17 godina vodi kompaniju…pomislite li da mu je jednostavno dosta svega…hoće malo da peca…

S

Odlična vest za najnovije polaznike Megadance University-a LLC sa sedištem u „Sava Centru“ sa katedre za Civilno „vazduplohovstvo“ i upravljanje „aerodrumovim“-a, pogotovo za onoga koji je već „diplomiro“, a radi u SMATSA i taman je od septembra trebao da pređe na višu poziciju u istoj i njemu slične.
Za sve njih ovo je „piece of cake“. Prosto da se čovek zapita kako su ta privredna društva funkcionisala bez ovog „blaga“ i kako njihovi zaposleni u ljudskim resursima nisu znali za ove intelektualne gromade, što neko reče „uveče pročitaš, ujutru zablistaš“.

Odličan tekst, praktičan, upotrebljiv i odlični komentari.

t

Teorija na jednom blogu, možda Bellew ode za CEO Norwegiana

V

Touchmeduza,

Moguće.

A

Gasitelj požara je nakon spasavalačkog putešestvija po svijetu sada ponovo sretno udomljen u svom „rodnom“ gnjezdu Ryanairu i tamo se šuška da je nasljednik O’Learya.

t

Kad smo već kod ostavki, Eric Lindblad manager 737 programa je podneo ostavku. Drugi čovek u 2 godine koji podnosi ostavku na tu poziciju.

V

Alene,

Obožavam sarkazam i ironiju.

Ovo što se desilo sa Piterom pokazaće u kom se smeru kreće evropski LCC.

Da budem i ja ironičan, ajd da neko sada napiše koji je to smer.

A

Tandra, ostavka managera projekta nikako nije dostatna. Ako to ne završi dugotrajnim zatvorskim kaznama nekoliko odgovornih glavešina, onda jako jako smrdi u „demokratskoj, slobodnoj državi u kojoj su svi jednaki“, u „perjanici pravde i demokracije“.

t

@Alen
Nisam ni mislio da je ostavka managera dovoljna, ona trenutno samo pokazuje veličinu problema i da se još ne vidi kraj. Da je rešenje blizu, ostavka bi se desila kada avion ponovo bude u vazduhu.

A

Ma jasno… nisma ni mislio da smatrate to. Samo sam spomenuo. I da u pravu ste. To pokazuje veličinu problema.

Najgore u svemu je da su stigli nakon Lion Aira napraviti preinake i da u medjuvremenu nije pao još i Ethiopian, pa da je poginulo „samo“ dvjestotinjak ljudi, isti taj manager bi na kraju bio nagrađen bonusima, a kriv bi bio tamo netko (pilot, tehnika, splet okolnosti…).

M

Mislim da sam valjda u Rimu gledao kroz prozor aviona dok smo čekali polazak, ide ona „lokomotiva“ i vuče 3 „vagona“ tj. prikolice pune kofera. Idu nekud, valjda da utovaraju. Poslednja prikolica, naslagano tj. nabacano sve k’o rogovi u vreći. Ispadne jedan kofer, ostane na sred staze. 20 metara dalje, ispadne drugi kofer, taj se čak i kotrljao 3-4 metra. Šofer ne primećuje, i vozi dalje…

Prvih 10-ak minuta, prividno niko ne obraća pažnju na te kofere. Samo prolaze/voze pored. Onda prilazi jedan u žutom prsluku, gleda u kofere, malo se počeška, priča nešto na radio stanicu.

Još 10-ak min kasnije, stiže narandžasta Fiat Panda i trpaju to u gepek. Odlaze na suprotnu stranu, ne vidim da je neko izvadio čitač tagova.

Ne znam epilog, nadam se da su koferi stigli na odredište, kad tad, i koliko toliko čitavi. Ali utovar one prikolice je bio katastrofalan. A padanje sa nje i kotrljanje po pisti, zaboli samo kada gledate tuđu torbu.

Odgovori
A

Ovo sa ispadanjem kofera, o da… vidio sam ja to prilično često. Najčešće vozači to primjere, no koji puta i ne.

S

Ja se uvijek iznenadim kad kofer na letu iz Rima stigne zajedno sa putnikom. Nakon leta pola putnika dobije prtljagu a pola ih se gura na lost and found office. Prestrašno

A

Joj da, Rim… definitivno među 10 najgorih aerodroma u Europi. Sve je tamo… joj… zamazano, neorganizirano i ono fuj! A koferi… lutrija. Tamo se ide samo sa ručnom prtljagom!

Z

Pariz odavno drzi rekord po izgubljenom ili rerutiranom prtljagu. Slogan „Mi letimo vas prtljag u sve krajee sveta“

Ne znam sta se proslo leto desilo u Minhenu, ali tu je bio zesci haos jer znam dvoje ljudi koji su dobili prtljag nazad nakon mesec dana

A

Ja sam preko Pariza putovao brdo puta, vjerojatno više od 100. I nikad nisam imao problema sa prtljagom.

J

Za one koji putuju po Americi, postoji mogućnost da im TSA otvori kofere. Nemaju strpljenja ni smisla za pakovanje. Ako ste napunili kofer tako da stvari ispadaju kada ga otvorite budite sigurni da oni neće znati sve da vrate kako treba. Imao sam kofer za odela, na točkovima, služio mi je dok ga se nije dočepao TSA. Na „random searchu“ su uspeli da polome držač na koji se kače ofingeri, tako da je nakon toga postao beskorisan.

Odgovori
A

Mojoj predvodnici nakon turneje u Kini, sekundarna policijska kontrola na Shangahi Pudongu je potpuno razvalila kofer. I nije se više dao zatvoriti. Onda su joj dali kolut selotejpa pa ga je ljepila okolo-naokolo. Došao do Zagreba i direktno u smeče.

J

TSA će platiti štetu ako podneseš zahtev, ali je procedura komplikovana. Bolja opcija je koristiti kreditnu karticu koja pokriva štetu na prtljagu, mada i to obično uzima i vreme i živce. Moja opcija je da više ne nosim luksuzan prtljag (kao što ste i vi preporučili), ako već moram da ga nosim. Do 7 dana mogu da izdržim sa ručnim prtljagom (mali kofer i vreća za odelo). Žao mi je što tekst poput vašeg nisam pročitao pre 15 godina :)

A

:-) zašto prije 15 godina?

J

Ovako sam morao da učim na sopstvenim greškama :) A 15 je neki figurativni broj, puno toga se promenilo nakon 11.9.

A

Aha… :-)

m

Evo jedna prečica kroz aerodrom bas vezano za prtljagu, koju je Alen previdio u članku: https://youtu.be/Rd4svNc_qvE

Odgovori
A

Hahahahahahahahaha… ajme majko.

A

A ste vidli.ovog genijalca u Banja Luci. Bigec bistricki.

https://youtu.be/rIOKT6qlPJo

D

U clanku procitah kako je mudro krenuti na let na tropsku destinaciju odeven u zimsku jaknu, kako je ne bismo, zaboga, trpali u prtljag?!?!?

Ili kako moze da se kupi nekakva groteksna jakna u koju se strpa 30kg stvari!!? Pa odeven u takvu ruznocu – pravo u tople krajeve!?!?

Kao lekar samo jedno mogu da kazem – NE SLUSAJTE OVAKVE SAVETE! POGOTOVO NE AKO IMATE PROBLEMA SA KARDIOVASKULARNIM SISTEMOM!

Ako vec dignitet nemate pa vam je svejedno sto izgledate kao klovn ( i usput mogu samo da zamislim kakve miomirise ispustate nakon 2-3 sata znojenja u toploj jakni na 20 i vise stepeni celzijusa), NEMOJTE ZIVOT I ZDRAVLJE DOVODITI U PITANJE ZARAD USTEDE! ZIVOT I ZDRAVLJE NEMAJU CENU – ZAPAMTITE TO!

Nosenje zimske jakne na 30 i znojenje u njoj je jako opasno po zdravlje. A zdravlje (kao sto sam rekao) nema cenu!

Odgovori
m

Pa nije rečeno da je oblacite, nego da je ne trpate u prtljagu. Tj nosite preko ruke ili slično, malo logike….

A

Vi ste stvarno pročitali 2-3 sata na 30 stupnjeva? O majko mila.

Gledajte doktore, bio sam u tropima zimi više puta. Jednostavno, kad krenete odavde morate imati jaknu, jel tu je ispod nule. I kod presjedanja u Europi je imate. I onda imate opciju da ju spakirate u kofer ili uzmete sa sobom. Malo koja kompanija će Vas natjerati da ju odjenete. Ali ako to i morate, tih par minuta neće vas ubiti u klimatiziranom aerodromu. Koje zdravlje vi sebi uništavate na 5 minuta ulaska u avion (čim prođete kontrolu skidate i stavljate preko ruke) i to na klimatiziranih 23-24 stupnja? Na kojem ste vi to aerodromima bili ako je temperatura bila preko 30?

J

Alene,
Vama je izgleda veliki problem ako se neko ne slozi sa vama.
Prosto kipi iz vas, ubedjujete, gusite.
Ja se slazem sa dr. Na 20 ili stepeni bolesno je nositi zimsku jaknu. Radije bih je ostavio u kolima, i na aerodrom usao u duksu.
Na kraju krajeva , sta ce mi zimska jakna u toplim krajevima?

J

Dragi doktore, ako iz južne Kalifornije putujete za Montreal tokom zime može vam se desiti da putujete sa +28 na -28. Da ne govorimo o egzotičnim lokacijama, gde vas na izlasku sa aerodroma dočeka +35.
U takvim situacijama morate imati toplu garderobu, a po potrebi ćete je skinuti. Nikada u životu nisam video da su nekome tražili da oblači jaknu sa kojom ulazi u avion, mislim da ne mogu ni da vas nateraju.
A što se tiče jakni, one uopšte ne moraju biti debele da bi u njih moglo svašta da se spakuje: https://www.youtube.com/watch?v=S6SmUGiOb2M ili https://www.youtube.com/watch?time_continue=6&v=ZhsnRKKwGe8

D

Napisao sam 20 I vise stepeni. Toliko ima na gotovo svim vecim aerodromima u svetu.
I ne vidim zasto bi kod presedanja trebala zimska jakna. Aerodromi na kojima se preseda su klimatizovani.
A ako vi ne vidite koliko je stetno po zdravlje nositi zimsku jaknu na 24-25 stepeni I znojiti se u njoj, onda je vasa sujeta jaca od razuma.
Onda vasom izjavom „vidite doktore, bio Sam u tropima vec xxx puta….“ izlazimo izvan okvira moje struke.

A

Zašto to mislite pobogu? Forumi služe za rasprave, argumentirane rasprave. Nema tu ni ljutnje, niti emocija. Pogotovo ne kod mene.

Ste kad putovali u trope zimi Janko?
Da postoji direktan linija Zagreb-Fort de France vjerojatno bi ostavio jaknu u autu. Ali ne postoji. Pa vam jakna treba tijekom puta na usputnim stajanjima. Ne treba vam tamo, ali vam treba dok se vračate i opet po usputnim stajanjima.

Konačno, kad idete na put 10-14 dana, onda ne idete svojim autom jer vas parkiranje na aerodromu košta ko Svetog Petra kajgana. A u taxiju ili autobusu ćete jako teško ostaviti jaknu, zar ne?

U 1. mjesecu ove godine sam išao u Cancun. Taxi do ZLZ, pa Amsterdam, pa Mexico City gdje je jakna trebala navečer (ne i preko dana). Kad smo došli u Cancun na +30 nosač ju je hito uzeti iz rent’a’cara. Naravno, da sam je ostavio u prtljažniku.

I da, nisam je odjenuo na aerodromu u Cancunu. Imao sa je u ruci, ali kad smo sletjeli u Mexico City i te kako jesam. I u Amsterdamu, a ponajviše u Zagrebu na temperaturi ispod nule dok sam čekao taxi do doma.

V

Jel vi to, Alene, putujete autobusom pa vam zimska jakna treba na usputnim stajanjima?

Ako idete iz Zagreba preko Amsterdama – pa valjda znate da je u Amsterdamu aerodrom klimatizovan! Ne treba vam zimska jakna kad iz aviona izadjete na terminal i sacekate sledeci avion.
Tranzitna vremena su nekoliko sati – taman popijete kaficu i procitate neki dobar clanak, odgovorite na mailove i to sve iz kafica i ne napustajuci zgrade aerodroma.

I zasto morate toliko da nas ubedjujete za jakne?
Pa sve i da do aerodroma idem taxijem (a ne idem – poveze me neko od mojih prijatelja) – jaknu za tropske predele nositi necu!
Isao sam zimi na Tajland – otisao u laganoj jaknici. Odvezao me kum do aerodroma. Januar je bio. Auto ima grejanje – zar ne?
A i usputni aerodromi u kojima se preseda (a ja sam isao preko Moskve) – su klimatizovani! Mozda je u Moskvi bilo i -20 (sto i jeste), ali u zgradi aerodroma je +24!

B

Turkish Airlines je među najboljima, što se prtljaga tiče – 30 kg check in prtljag, još 20 kg na Elite Gold, a ručni uglavnom ne proveravaju … u slučaju stop overa u Istanbulu, nikoga ne zanima dodatni ručni prtljag sa šopinga, za naredni let, naročito ako se gordo pretvarate da su sve te džinovske kese zapravo ništa posebno … 😁

Odgovori
A

Da, slažem se.

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Aleksa Radojičić na: Vučić: Kupili smo 18 sistema Mistral sa 50 raketa

@vesko Po čemu je taj tužan događaj krivica pripadnika trupne PVO koja nije ni namenjena da obara B52. Tu je zakazala lovačka avijacija i pripadnici ARJ RViPVO, ali nije ni da je njima bilo baš lako tokom rata? Jednostavno, trupna PVO je svoj posao odradila, ali sve u životu ima svoje granice mogućnosti. Em što…

17. Jul 2019.Pogledaj

Aleksa Radojičić na: Vučić: Kupili smo 18 sistema Mistral sa 50 raketa

@Strela Problem je što ljudi to ili ne znaju ili neće da shvate. Većina ljudi smatra da mi kupimo S-300 i mirna Bačka. A što taj sistem traži gomilu drugih sistema PVO i lovačke avione da bi se iz njega izvukao maksimum izgleda svi svesno zaboravljaju. U osnovi, priča je ista kao sa nosačima aviona.…

17. Jul 2019.Pogledaj

Aleksa Radojičić na: Vučić: Kupili smo 18 sistema Mistral sa 50 raketa

@125 Mislim da ne shvatate o kojoj PVO ja i ovaj članak govori. Trupna PVO ne brani pripadnike ARJ RViPVO. Trupna PVO brani pripadnike brigada KoV-a. Tako da mi u našoj vojsci imamo dve paralelne organizacije koje se bave PVO različitih ciljeva. Za odbranu pripadnika KoV-a mi i veliki broj vojski širom sveta koriste jedinice…

17. Jul 2019.Pogledaj

Aleksa Radojičić na: Vučić: Kupili smo 18 sistema Mistral sa 50 raketa

@Dead1 Pa ovo je rezultat veoma optimističnog i nerealnog plana. Stvarno ne znam šta su u MORH očekivali od ovakvog procesa. Na kraju na MORH je da izvede prave zaključke i pobrine se da se ovo više nikad ne ponovi.

17. Jul 2019.Pogledaj

vesko na: Vučić: Kupili smo 18 sistema Mistral sa 50 raketa

Strela na Kosarama su 1999 11 maja ,izginuli vojnici u velikom broju od bombi koje je na njih bacio B52 nisu ih pobili Apaci i A10.Objasni njihovim porodicama zasto nisu imali zastitu od vazdusnih napada tada.

17. Jul 2019.Pogledaj

Send this to a friend