BEG airport status
Da li je američki B-1B iznad Srbije 1999. godine imao bliski susret sa gromom ili sovjetski proizvedenom munjom iz pravca zemlje? Prilikom izbegavanja srpskih raketa B-1B koristio je najbitniju karakteristiku bilo koje (borbene) letelice - brzinu / Foto: Wikimedia

Da li je američki B-1B iznad Srbije 1999. godine imao bliski susret sa gromom ili sovjetski proizvedenom munjom iz pravca zemlje?

Zoran Vukosavljević, bivši pripadnik raketnih jedinica PVO Vojske Jugoslavije, učesnik borbenih dejstava tokom NATO agresije i vrsan poznavalac PVO tematike ekskluzivni je Tango Six kolumnista.

Zoran će svakog drugog ponedeljka ekskluzivno pisati samo za naš portal o načinima kako obarati vazduhoplove sa ili bez posada, analiziraće aktuelne konflikte i iznositi mišljenja o najadekvatnijoj upotrebi ovog bitnog roda. Zoran je koautor knjige Nebeski štit sa zemlje – Samohodni raketni sistem 2K12 Kub/Kvadrat i administrator grupe o PVO tehnici na Fejsbuku.

Drugog juna 1995. godine, na nebu iznad zapadnog dela Republike Srpske, raketom iz sistema PVO 2K12 Kub-M iz sastava VRS, oboren je američki lovački avion F-16C.

Ovaj događaj bio je važna prekretnica u razvoju elektronskih zaštitnih sistema za avione, jer se tada shvatilo u američkoj vojsci i vazduhoplovstvu da ni 20 godina nakon uvođenja sistema PVO Kub-M u naoružanje, još uvek ne postoje takva odgovarajuća zaštitna sredstva. Verovatno kao rezultat pomenutog događaja, u drugoj polovini 1995. godine i tokom 1996. godine, razvijen i u upotrebu uveden prvi elektronski zaštitni vučeni radarski mamac AN/ALE-50, optimizovan pre svega za zaštitu od radarskih sistema sa raketama sa poluaktivnim radarskim samonavođenjem tipa Kub-M, mada se mogao koristiti i kao zaštita od drugih raketnih sistema PVO.

Značaj ovog radarskog mamca za američke vazdušne snage je izuzetan. Svoju efikasnost u zaštiti aviona prikazao je već tokom Operacije „Saveznička Sila“, 1999. godine nad tadašnjom Saveznom Republikom Jugoslavijom. Smešten je u kontejneru i nosi se na pilonu aviona. Nose ga avioni F/A-18, F-16 i B-1B. Kada letelica doleti u zonu u kojoj postoje aktivni radarski sistemi PVO, ispušta mamac iz kontejnera, a on se pomoću žice pozicionira na određenu daljinu od letelice koju štiti. Udaljenost radarskog mamca od letelice koju štiti zavisi i od sistema PVO od koga se štiti. AN/ALE-50 radi kao „emiter-ponavljač signala osvetljenja“ i stoga mora biti ozračen predajnikom osvetljenja radara sa zemlje i ne može biti previše udaljen od letelice. Ako se zna da je širina dijagrama zračenja kod RStON-a (radarske stanice osmatranja i navođenja) sistema 2K12 Kub-M, 1 stepen, to na daljini od 24 km (dalja granica zone uništenja) čini luk dijagrama zračenja širine 420 metara (210 metara sa jedne i sa druge strane od bisektrise radara). S obzirom na dimenzije bombardera B-1B, od nešto preko 44 metra, verovatno bi maksimalno moguće udaljenje moglo biti oko 180-200 metara, a praktično (da garantuje zahvat mamca) verovatno bliže granici od 100 metara.

Radarski mamac AN/ALE-50 kada registruje ozračenje signalom frekvencije predajnika osvetljenja sistema PVO Kub-M, počinje sam da emituje te signale (nešto jačeg intenziteta) nazad, sa ciljem da zavara i navede protivavionsku poluaktivnu radarski navođenu raketu na sebe, umesto na letelicu koju štiti.

BONE

Koja je verovatnoća da na prvoj misiji iskusite i grom i Kub? / Foto: Wikimedia

Strategijski bombarder B-1B, upotrebljavanj je u bombardovanju Jugoslavije od 01.04.1999. godine. Misije su vršili sa aerodroma Ferford u Velikoj Britaniji, gde je obično baziralo prosečno šest letelica jednovremeno. One su se rotirale nakon nekog vremena sa ostalim letelicama iz matičnih baza u SAD-u.

Prva misija dogodila se prvog aprila.

Avioni, par, naoružani sa bombama Mk-82, krenuli su iz baze u Velikoj Britaniji, preko zapadne Evrope, Jadranskog mora, Albanije i Makedonije na prostor SRJ i to Kosova i Metohije i jugozapadne Srbije. Cilj je bio dejstvo po „koncentrisanim snagama tenkova i oklopnih transportera zapadno od Prištine“. Jedan od aviona u paru, nosio je oznaku 85-0075.

U knjizi „B-1B Lancer Units in Combat“, autora Tomasa Vitingtona u izdanju Osprija, navodi se sledeće:

– However, after the bomb run, the weapons bay doors on one of the B-1Bs failed to close. The Lancer was subsequently targeted by a Serbian SAM, although a combination of defensive manoeuvres, chaff and electronic countermeasures defeated the missile. The weapon succeeded in forcing the bomber into the engagement zone of a second SAM, however, which the crew was also able to defeat. According to the pilot of the aircraft, Capt. Gerald Goodfellow, at the first indication of a SAM launch your training kicks in. It feels very natural. You don’t really think about it until later on, when the mission is completed. The open weapons bay doors and the manoeuvring of the aircraft caused Goodfellow’s Lancer to use more fuel than anticipated, leaving the bomber with insufficient fuel to return to Fairford. During the mission, the B-1B was also struck by lightning, which blew off a section of the aircraft’s horizontal stabiliser, but the crew was still able to get the aircraft home. Goodfellow remembered that „we felt a huge relief at the completion of the mission. The SAMs came closer than we’d anticipated, and after thinking about it for a couple of days, we were glad to have survived“. –

Za pomenutu misiju, tada kapetan Džerald Gudfelou (danas general američkih vazduhoplovnih snaga), na dužnosti Oficira za naoružanje (WSO) i njegova kompletna posada, na čelu sa pilotom potpukovnikom Ben Leicelom (Ben Leitzel) i  kompletna posada drugog bombardera s kojim je leteo u paru, na čelu sa kapetanom Greg Pejnom (Greg Payne) koji je bio Oficir za naoružanje (WSO) drugog B-1B, nagrađeni su ordenom „Distinguished Flying Cross“ za hrabrost i vanserijski poduhvat za vreme borbenog leta. Orden su primili u oktobru mesecu 2000. godine.

U navedenoj knjizi je događaj obrađen sa premalo detalja, pa sam potražio i druge izvore. Jedan od tih izvora su intervjui koje su Gudfelou, ali i Leicel i Pejn davali tokom godina. Tako sam pronašao intervju koji je kapetan Gudfelou dao svome sestriću, a on je to objavio na sajtu Archive StoryCorps.org, i to u audio verziji, dana 06.06.2018. godine.

U tom intervjuu, Gudfelou pojašnjava već poznate detalje, ali i donosi neke nove veoma značajne informacije. Kaže da je nakon ispuštanja bombi na prvi cilj i zaglavljivanja spremnika za bombe, njegov avion zahvaćen radarom za navođenje raketa sa zemlje. Lansirana je prva raketa zemlja-vazduh na njih. Dalje opisuje kako je ubrzavao da izbegne raketu i u jednom trenutku dostigao brzinu od 1,6 Maha, na visini od oko 20000 stopa (nešto preko 6000 metara). Takođe, opisuje kako je počeo sa manevrisanjem koje je imalo za cilj da raketu navede na vučeni radarski mamac AN/ALE-50, iza aviona. U jednom trenutku, konstatuje eksploziju rakete. Potom je svedočio kako je video lansiranje i druge rakete zemlja-vazduh, koja ih je nekoliko desetina sekundi kasnije, preletela. Nastavio je svedočenje kako je usled otvorenog spremnika za bombe, manevrisanja i uključenja dodatnog sagorevanja, potrošio više goriva nego što je bilo predviđeno i morao je biti vanredno tankiran da bi se vratio kući. Pri sletanju na aerodrom u Velikoj Britaniji, udario ih je grom i po njegovoj tvrdnji, odvalio parče horizontalnog stabilizatora.
Trenutkom sletanja na pistu, spremnik za bombe koji je ostao zaglavljen u otvorenom položaju sve vreme od ispuštanja bombi nad SRJ do povratka u Veliku Britaniju, se zatvorio.

Tu je i deo iz intervjua pilota, tada potpukovnika, Ben Leicela i kapetana Grega Pejna, koji je  bio na mestu oficira za naoružanje (WSO) u drugom bombarderu. Intervju je dat 25.01.2001. godine za sajt američkog vazduhoplovstva. U tom intervjuu, Ben Leicel potvrđuje priču Gudfeloua i dodaje da su na horizontalnom stabilizatoru uočena oštećenja i rupa „veličine pesnice“. Takođe, dodaje da su i on i Pejn u svojim slušalicama čuli zvučnu signalizaciju da je na njih lansirana radarski navođena raketa, istovremeno sa samim lansiranjem rakete sa zemlje koje je Leicel i video. Oni to opisuju ovako:

– „We had a SAM launch“, Leitzel said. A surface-to-air missile. To a pilot, a SAM looks like a bottle rocket that gets bigger very, very fast, Payne said. At the same instant the pilot saw the flash, Payne and Leitzel heard the wavering „whoop, whoop, whoop“ tones in their headsets that warn of a launch. –

Na kraju intervjua oglasio se i sam Gudfelou izjavom:

– We felt a huge relief at the completion of the mission. The SAMs came closer than we’d anticipated, and after thinking about it for a couple of days, we were glad to have survived. –

O ovom događaju, koji je bio deo prve misije bombardera B-1B nad SRJ, i o načinu upotrebe bombardera B-1B sa radarskim mamcima AN/ALE-50 i o bliskim susretima sa raketama sistema PVO Kub-M, govorio je, u istoj knjizi „B-1B Lancer units in Combat“ sada penzionisani američki general Džon Džamper (John Jumper). General je tokom 1999. godine obavljao funkciju Komandanta Vazduhoplovnih snaga NATO za Centralnu Evropu

– The pair of B-1Bs came down south over the Adriatic Sea information with their ALE-50 towed decoys deployed, and we watched the radars in Montenegro track the bombers as they turned the corner around Macedonia and headed up into Kosovo. We watched the radars, in real time, hand off the targets to the SA-6s, which came upon full-target track and fired their missiles. Those missiles took the ALE-50s off the back end of the B-1s just like they were designed to. –

Šta je bio epilog prve akcije bombardera B-1B nad SRJ? U knjizi “B-1B Lancer units in Combat” pominje se letelica broja 85-0075:

– This aircraft left Fairford a mere 11 days after its arrival. The jet’s early departure, in contrast with some of the other aircraft deployed, may have been due to mechanical problems (B-1B Program Office). –

Raniji odlazak letelice, za razliku od drugih letelica koje su korištene (ostajale su u proseku od 40 – 80 dana), navode se dakle da, može biti u vezi sa, mehaničkim problemima. Zamenska letelica sa oznakom 85-0074, stigla je u bazu u Velikoj Britaniji dana 08.04. 1999. godine. Prema raspoloživim podacima iz navedene knjige, avion 85-0075 nije se do kraja Operacije „Saveznička Sila“ vraćao u Ferford radi izvršenja zadataka bombardovanja SRJ.

Samo mišljenje, ne pucajte

Sve i da se radi o oštećenjima letelice od posledica rakete, avion definitivno nije otpisan, služi u USAF-u i dan danas / Foto: Wikimedia

Kao i u slučaju mog prethodnog teksta o mogućim dodatnim obaranjima aviona F-117A, ponovo sam akcenat stavio na korišćenje zapadnih izvora, knjiga, intervjua, audio izjava. Podatke sam proverio sa dostupnim podacima iz naših izvora, vojno-stručnih publikacija i iskustava naših jedinica naoružanih raketnim sistemom Kub-M i našao dosta stvari koje se slažu. Takođe, razgovarao sam sa nekoliko naših stručnih ljudi iz oblasti energetike i vazduhoplovne tehnike (civilni putnički sektor), koji su mi pojasnili efekat poznat i kao „Faradejev kavez“. Razgovarao sam sa više kolega, pripadnika jedinica PVO, danas visokih oficira, ali i nekoliko inženjera raketne tehnike našeg porekla koji danas rade na zapadu (Kanada i USA).

U razgovorima sam objasnio i njima do detalja ovu situaciju i tražio njihovo mišljenje. Kroz diskusiju sam i lično neke stvari dodatno utvrdio i na kraju formirao teze o mogućim dešavanjima tog dana.

Avion B-1B, oznake 85-0075, je zahvaćen radarskom stanicom za osmatranje i navođenje raketa RStON, raketnog sistema PVO 2K12 Kub-M. Dokaz za to imamo u izjavi Leicela da su dobili zvučnu signalizaciju i upozorenje na lansiranje radarski navođene rakete, čije lansiranje je i sam video. Prva raketa sistema PVO Kub-M, je eksplodirala, a o tome imamo izjavu Oficira za naoružanje Gudfeloua u intervjuu svome sestriću. Ovo je veoma važno, jer govori u prilog tome da se raketa aktivirala u zoni uništenja cilja (pitanje je samo kog cilja). Druga raketa je na osnovu iste izjave Gudfeloua, „preletela“ avion i promašila. U ovom slučaju je moguće da je prva raketa, koja se aktivirala, navodila na bombarder i eksplodirala u njegovoj blizini, jer je neobično da je član posade znao za eksploziju rakete osim ako je nije video ili čuo (ili osetio udare fragmenata u letelicu). U oba slučaja bi značilo da se raketa najverovatnije navodila prema avionu, a ne prema mamcu, jer se mamac vuče iza aviona. U ovom slučaju, pored rupe na horizontalnom stabilizatoru, moguće je da su postojala i druga oštećenja (mehaničke prirode) usled kojih je letelica morala na opravku u SAD. Zanimljiv je iskaz Gudfeloua oko toga da je druga raketa „preletela“ avion, što bi opet moglo da znači da se i druga raketa navodila na avion, a ne na mamac.

Moguće je i da se raketa navodila (tj. bila “preusmerena” tokom leta) na radarski mamac AN/ALE-50 koji se vuče iza letelice na daljini od nekih, otprilike, 100 metara. Raketa se aktivirala negde između radarskog mamca i aviona B-1B. U ovom slučaju verovatno je da su fragmenti rakete „dokačili“ zadnji kraj aviona i oštetili horizontalni stabilizator.

…sa druge strane, da je odmah priznat toliko blizak promašaj rakete, koliki bi to demotivišuće delovalo na posade? / Foto: Wikimedia

Želeo bih da podvučem da se svakako radi o oštećenjima koja nisu dovoljna da avion bude otpisan. Dakle, oštećenja su laka do srednje teška i letelica 85-0075 je i danas deo vazduhoplovnih snaga SAD-a.

Prilikom sletanja, na visini od oko 200 stopa (oko 60 metara), avion je udario grom. Nakon sletanja, kod koga nije bilo problema, izvršen je rutinski pregled posle upotrebe, ali i vanredni pregled koji je obavezan nakon udara groma. Na letelici je primećeno oštećenje, rupa u horizontalnom stabilizatoru veličine pesnice (o tome svedoče i Gudfelou i Leicel ). Podatak da je grom odvalio deo horizontalnog stabilizatora, mi dobijamo kao informaciju od članova posade aviona. Dakle, oni svakako nisu kompetentni da donose takve ocene, što znači ili da im je neko iz struke, iz održavanja, to verovatno morao reći i pojasniti ili da su sami to zaključili i tako izjavljivali i svedočili, a onda je to jednostavno tako „ostalo zapisano“.

Pritom, u intervjuu koji je Gudfelou dao svome sestriću, on precizira da mu je to bio prvi put da mu je letelica doživela udar groma, tako da se ne može reći da je ranije imao slična iskustva pa da može proceniti na osnovu toga. U knjizi „B-1B Lancer units in Combat“ ali ni u drugim izvorima, izjavama i slično, nisam naišao ni na šta što bi ovo detaljnije objasnilo, pogotovo ne od nekog stručnog lica iz održavanja. Takođe, nema niti jedne fotografije oštećenja, što bi svakako bilo zanimljivo i sa aspekta upoznavanja sa mogućim problemima i efektima kod udara groma.

Danas imamo slučajeve kada se savremeni lovci, čak sa smanjenom radarskom uočljivošću, sudare sa pticom, pa se objavi slika. Znači, ne vidim da bi to bio neki problem (vojna tajna), osim ako ta slika ne bi prikazala veća oštećenja nego što je to zvanično objavljeno ili bi možda izgled rupe i eventualno manjih dodatnih oštećenja mogao poznavaocima sistema PVO dati dovoljno dokaza da se dokaže nešto drugo.

Na stranu to što se može razmišljati i u pravcu toga da li se udar groma zaista i desio ili je u pitanju skretanje pažnje sa toga da je avion B-1B na svojoj prvoj misiji nad SRJ možda bio pogođen raketom sa zemlje, što verujem ne bi baš pozitivno odjeknulo među ostalim pilotima koji tek treba da počnu sa misijama, ali i dovelo u pitanje efikasnost vučenog radarskog mamca AN/ALE-50, koji je na avione B-1B počeo da se ugrađuje svega nekoliko dana pre početka misije nad SRJ.

U tom smislu sam pokušao da pronađem i vremensku prognozu za te dane i čak i pronašao izvore sa BBC-a, ali se ipak nisam hteo dublje upuštati u ovo, pogotovo imajući u vidu da to ne bi uticalo na moje mišljenje o tome šta se desilo te noći nad Srbijom. Takođe, nije razjašnjeno šta to znači da se letelica vratila u SAD zbog „mehaničkih problema“ niti šta to obuhvata, kao ni zašto se nije do kraja misije vratila nazad u Ferford, bar sudeći po izvoru iz knjige koju citiram. Nemamo ni podatak da li je letelica odletela u SAD na opravku ili je transportovana.

Za kraj, valja napomenuti i da su letelice zaštićene od udara groma posebnom izradom materijala koji razvodi udar groma po rubovima letelice (tzv. Faradejev kavez) i veoma se retko dešava u novije vreme (mada nije bez primera u istoriji) da se usled udara groma probije rupa na horizontalnom stabilizatoru ili bilo gde na konstrukciji tela aviona. Dešava se da postoje tragovi paljevine na konstrukciji ili da se „otkuje“ deo konstrukcije, ali da se „probije rupa“, veoma retko. Takođe, češće su žrtve udara groma (njegovog „izlaza“ iz letelice) vertikalni stabilizator, kormila i naravno krajevi krila, ali opet retko dolazi do probijanja rupe u konstrukciji, mada još jednom podvlačim, postoje i takvi primeri u istoriji.

Možemo pomenuti i čistu teoriju verovatnoće.Dakle, kolika je verovatnoća da jedina letelica B-1B koja je morala ranije da napusti misiju bombardovanja SRJ zbog „mehaničkih problema“, bude upravo ona koja je „prijavila“ (sa akcentom na „prijavila“) da je gađana radarski navođenim protivavionskim raketama, a da dejstvo tih raketa nema nikakve veze sa ranijim napuštanjem misije?

Za sam kraj da navedem i da sam sa grupom prijatelja sa jednog evropskog vojnog foruma, sastavio niz pitanja za, danas generala, Džeralda Gudfeloua, nakon što je jedan uticajan član tog foruma pronašao njegovu e-mail adresu. Zajednički smo sastavili pitanja kojima smo zamolili generala za pojašnjenje te prve misije: maršrute leta, objekta dejstva, profil leta nad ciljem, šta se dogodilo sa drugom ispaljenom raketom, koliko je nosio radarskih mamaca AN/ALE-50, ali i veoma konkretnih pitanja posebno zanimljivih za temu ovog teksta. Poput pitanja kako su odredili da li je avion oštećen udarom groma ili raketom sa zemlje (ako je letelicu udario grom na svega 60 metara visine u fazi sletanja, možda su našli ostatke? Ili postoje neke fotografije kao dokazi? Ili je neko stručan dao mišljenje i procenu?) i da nam navede razloge zašto je letelica morala nakon samo 11 dana na opravku u USA zbog „mehaničkih problema“ (da li je bilo i nekih drugih oštećenja?). Pitanja je poslao član foruma koji je i pronašao njegovu e-mail adresu. Pitanja su sročena uz ljubaznu molbu za informacijama, ali i potpuno jasno sa skicama i dijagramima. Mejl je poslat krajem oktobra i početkom novembra (2 puta). Do sada nemamo odgovor ali nada umire poslednja.

Na kraju krajeva i ovaj oficir će uskoro u penziju, pa ćemo iščekivati i analizirati i njegove memoare.

Očekujem dosta komentara na ovaj tekst, uz još jednu napomenu da sam ja naveo svoje mišljenje. Uvažiću i mišljenja onih koji će ga odbaciti i tvrditi da je za sve kriv udar groma, a da je raketa koja se aktivirala iza aviona, svojim parčadnim, fragmentarnim dejstvom promašila letelicu.

Sličnost će nam svakako biti u tome što i ja mislim da je „krivac“ za ove probleme ove letelice udar groma.

…ali sa zemlje.

Komentari

Цео текст је одличан али крај је фантастичан. Браво!

Odgovori
M

Slažem se!
Veliko hvala Zorane i T6!

A

Dragi Zorane,
Čist banalan primer, skoro svakodnevan: gledate na parkingu kako vam neko od „komšija“ češe auto prilikom uparkiravanja-isparkiravanja. Zaustavite ga i pitate šta to radi, a retko koji čovek priznaje na keca da je to njegovo delo, što dovodi do zna se čega, dijapazon rešenja je poveliki… I sad da tamo neki general prizna javno da je dika i ponos amerike dobio po repuši? Čisto sumnjam.
Zna se da su ameri tražili od nas detaljna objašnjenja kako su im pogađani avioni koji su oboreni i pali na našu teritoriju, ali nešto nisam čuo da su bili voljni da daju bilo kakve odgovore.
Svejedno. Kapa dole raketašima, i Vama na ovakvim tekstovima.
Hvala Zorane!

Odgovori
A

I ja sam nakon ovog teksta trazio izvestaj o vremenu prvog aprila, uspeo sam da nadjem temperaturu i brzinu vetra ali da li je bilo gromova ne.

Ne znam da li ste mozda videli ovo ali na sajtu RAF Fairford-a (https://www.raf-fairford.co.uk/operation-allied-force/) u vezi sa B-1B reg. br. 85-0075 pise sledece:
„B-1B 84-0074 arrived at Fairford on April 8th. It replaced 85-0075, which returned to Ellsworth for periodic maintenance on April 11th.“
„85-0075 returned to Fairford on May 27th 1999. It replaced 85-0083, which returned to Ellsworth for maintenance on the 29th. “
„Following the end of Operation Allied Force on June 20th 1999, all the B-1s at Fairford (85-0075, 85-0091, 86-0097, 86-0104 and 86-0129) returned to Ellsworth on June 24th. Final combat sorties were:
85-0073 : n/k
85-0074 : 18 missions (also 3 Galeb symbols)
85-0075 : 8 missions
85-0083 : 19 missions (16 dropped bombs; also 4 MiG-21 and 7 helo symbols)
85-0091 : 25 missions (23 dropped bombs)
86-0097 : 8 missions
86-0104 : 1 mission“

Po ovom izvoru 85-0075 se vratio nakon 46 dana.
U knjizi “B-1B Lancer units in Combat” navodi se da je moguce da se avion vratio nakon mehanickog kvara, dok se na ovom sajtu pominje redovno odrzavanje…

Zar je udar groma redovno odrzavanje? Takodje mozda neko ko je strucniji u ovoj oblasti moze da nam kaze da li je period od mesec i kusur dana dovoljan da se popravi navedena steta na ovom avionu? Meni deluje da jeste ali stvarno ne znam nista o procesu popravke i (valjda) testiranja aviona nakon toga.

Naravno, hteo bih da se zahvalim gospodinu Vukosavljevicu na jos jednom zanimljivom tekstu. Analize koje on pise su po meni najbolji tekstovi na ovom sajtu.

Odgovori
Z

@Aleksa

Video sam taj izvor, ali mi je bio „čudan“ sa nekim podacima.
Naime, ovaj tekst nije pisao pripadnik nekog letačkog skvadrona B-1B, nego pripadnik 106-tog Ekspedicionog Puka za dopunjavanje goriva iz baze Norton i pitanju je jedinica Kraljevskog britanskog vazduhoplovstva, ne američkog. Tekst je pisao Džon Vilijamson, istoričar tog Puka. Dakle, pisao je istoriju upotrebe tog Puka, pa je obradio i vezano za B-1B.
Takođe, na samom sajtu imate svojevrstan „disclaimer“ u kome se kaže da su podaci dobijeni iz nezvaničnih izvora.

https://www.raf-fairford.co.uk/wpcontent/uploads/2018/01/AB013.jpg

Takođe, kod opisa misija bombardera ima nelogičnosti, ili bar ja nisam razumeo.
Na primer: 85-0091 : 25 missions (23 dropped bombs)
Da li ovo znači da je letelica 85-0091 letela 25 misija i bacila 23 bombe?
Sigurno ne. B-1B na jednoj misiji, istovari na stotine bombi. Dovoljno je reći da su bombarderi B-1B, tokom rata 1999-te, sa oko 2% letova u odnosu na celokupnu NATO avijaciju, bacili oko 20% bombi na našu zemlju.

Tako da njegove podatke nisam uzeo kao pouzdane. Dovoljno je reći da avion koji je definitivno oštećen (da li od rakete ili od groma) i ima RUPU u horizontalnom stabilizatoru, svakako ne ide samo na periodično održavanje, nego i na otklanjanje kvara (mehanički problemi) kako i piše u knjizi „B-1B Lancer units in Combat“.

Ta knjiga „B-1B Lancer units in combat“ poziva se na zvanične izvore iz skvadrona naoružanih sa B-1B, bivšim i sadašnjim komandantima, pilotima i članovima posada, oficirima za odnose sa javnošću i arhivarima i generalima koji su sa višeg nivoa komandovanja rukovodili misijama.

U tom smislu smatram knjigu pouzdanijim izvorom.
Kod rasporeda odlazaka, u knjizi se ne navodi da se avion 85-0075 vratio u Fairford, samo se pominje da je otišao „ranije“ verovatno zbog „mehaničkih problema“ i tu se poziva na izvor „B-1B Program Office“.
Takođe, kod odlazaka aviona nazad u USA, navodi se da su posle 30/05/99 u Fairfordu stalno bazirale 4 letelice i 1 rezervna i navodi oznake (nema 85-0075). Kod povratka, navodi da su se 4 letelice vratile 24/06/99, a jedna, dakle peta, sutradan 25/06/99.
To su podaci iz knjige na osnovu podataka dobijenih od, kao što rekoh, bivših i sadašnjih pripadnika letačkih skvadrona B-1B iz Ellswortha (SAD), i razlikuju se od podatka u tekstu Džona Viliamsona, koji tvrdi da se svih 5 letelica (među kojima navodi i 85-0075) vratilo isti dan 24/06/99.
Dakle slažu se da je 5 letelica (ali ne oko oznaka aviona), ali ne oko dinamike i rasporeda povratka….

G

Inicijalni tekst je solidan. Toliko. Solidan. Elem, male sitne činjeničice glede pojašnjenja „čudnih“ podataka, kako se izrazio g.Vukosavljević. Brize Norton jeste RAF baza, ali tada (1999. godine) je bila i privremena infrastruktura američkog haba aviocisterni, koji je do početka udara bio stacioniran u Nemačkoj (baza Rhein-Main kod Frankfurta). Dakle, ameri gde-god da „idu“ daju prefix jedinici „Expeditionary“, tako da je eskadrila koja je bila nosilac ekspedicionog sastava bila iz sastava Nacionalne garde Alabame: 106th Expeditionary Air Refueling Squadron. Rezime: baza britanska, eskadrila i efektivi – američki. Sledeće… da ! B-1B repnog broja 85-0091 (koji se btw srušio 19.08.2013. godine kod Bilingsa u Misuriju, 4-člana posada preživela) na uknjiženih 25 misija JESTE odbacio 23 bombe. Dakle, nije B-1B poput vintage B-17 ili B-29 pa da „roka“ carpet bombing. „Ponašao“ se kao jurišnik. Jednu ili više po misiji, ili NITI jednu. Nikako stotine. Pukovnik Gerald Goodfellow, zamenik komandanta 7th Bomb Wing, pilotirao je jednim od dva u formaciji na ciljeve po „Kosovu“ (njima je Niš na Kosovu) i „oslobodio“ je 32 bombe Mk-82 (i nije bio u mogućnosti zatvoriti bomboluk, dok je oružni sistem preventivno sprečio ostale da se oslobode).
Na osnovu tih iskustava „nad nama“, ponašali su se i nad Avganistanom, bukvalno kao Close Air Support.
Prenesena teza da su „bombarderi B-1B, tokom rata 1999. godine, sa oko 2% letova u odnosu na celokupnu NATO avijaciju, bacili oko 20% bombi na našu zemlju“, definitivno NIJE tačna i služi kao marketing B-1B zajednici, jer je nedugo po Noble Anvil/Allied Force operaciji, Kongres ponovo pokušao izbaciti iz „službe“ predmetni bombarder. Gro oruđa bilo je iz porodice Joint Direct Attack Munition.
Raspoložen sam polemisati na ovu temu.

@Aleksa, Zoran, Gvozden
85-0091 : 25 missions (23 dropped bombs)
Možda se ovo može prevesti i kao
25 misija (na 23 misije izbacivao bombe) ?

m

Već više puta se ponavlja obrazac po kome raketa detonira, ali samo neznatno ošteti avion. Da li je pogodak, ili promašaj, glavno je pitanje. Ako uzmemo u obzir da je avion već dejstvovao bombama i bio u odlasku, a zatim uspeo da bezbedno sleti, rezultat je promašaj.

Odgovori
C

Postoji i pogodak nakon kojeg cilj ne biva uništen.

Rupa veličine pesnice na krilu ovog B-1 prilično jasno ukazuje na pogodak. Odvaljen deo krila takođe. Ali nije bilo dovoljno gelera da nanesu strukturnu štetu nakon koje letelicu više nije moguće kontrolisati. B-1 je ipak „mrcina“ od aviona, teško će ga par gelera oboriti osim ako baš ne potrefe neko osetljivo mesto. Da su pogodile obe lansirane rakete a ne samo jedna, sasvim je moguće da bi došlo do obaranja.

Nije ovde toliko bitno da li je avion pao ili nije. Bitno je da su raketaši uradili što je bilo do njih, i to u ekstremno teškim uslovima za gađanje. Ostalo je stvar sreće i da li će raketa gore da detonira baš gde treba ili zamalo gde treba.

Z

U ratu u Iraku 1991. godine, nakon 7 godina, izašao je američki izveštaj o gubicima.
Tu su naveli 48 aviona koji su pogođeni tokom misije, ali su uspeli da slete samo da bi bili rashodovani i otpisani. Ovo je zvaničan podataka, ne „rekla-kazala“.
Ovo govorim čisto kao primer.
Ovo se nije (nažalost) dogodilo ovom B-1B.

Ž

Zoran Vukosavljević

Само да наведемо да је поред тога објављено и колико је 1991. оборено летелица, укупне цифре се крећу од 75 до 84.

Z

@Živojin Banković

Žile, to je ukupna cifra.
Oborenih 38 aviona + oštećenih i otpisanih 48 = 86 aviona.
Tu nisu ubrojeni avioni koji su pali usled kvarova (a samo Italijanskih aviona je palo nekoliko), niti oni koji su pogođeni, a opravljeni i vraćeni u službu.

R

@ Zoran Vkosavljeveic & Zivojin Bankovic
Hvala za jos jedan odlican tekst Zorane.

Zoran I Zivoine dali be ste mogli da mi pojasnite za kakave zasluge se USA pilotima dodeljuje „Distinguished Flying Cross“orden .
Ako se neveram pilot wing-men ostecenog F117A ( ostecen 30.4.1999) je bio odlikovan istim ordeneom.
Jeli to mozada za zasluge sto su spasili ostecenu tehniku da ne padene u ruke „neprijatelja“

M

Pocetkom maja 99 u sirem rejonu Dubinja imao sam prilike da vidim u povratku avion u pratnji dva f18 .Letalica je po mojoj proceni na 6000 metara isla sa dejstva na kopaoniku…znali smo uz pomoc divnih radio amatera gde je dejstvovano…usred dana prosto zadivljujuce izgleda ogromna grdosija uz pratnju zastite prosto sam se osecao bespomocno…
Tada je elektronsko obezbedjenje njihovog dejstva bilo toliko jako da i nase prc 100 je ometana….mogu da zamislim radare i ljude koji su na njima radili …
Ono sto je bitno za buduce generacije je da pojedinci ne obmanjuju te mlade ljude dezinformacijama i da se busaju u grudi zato sto je realnost drugacija da bi buduci pripadnici pvo i vojske znali realnost a hrabrosti nasim ljudima nikada nije manjkalo…
Daj boze da nas narod nikada vise ne ratuje u takvim uslovima bez sredstava sa zasarelom tehnikom
Sloboda ne moze da se sacuva sa „motkama „.
Ovde svakih 50 god izbije rat kaze pesma a istorija nas uci da je tako.U novom dobu koje upravo trosimo moramo kao nacija biti pametniji.obrazovaniji i tehnicki i materijalno opremljniji ….
E onda mozemo nebo da sacuvamo od takvih masina kao sto je b1.b2 i …..

D

Хвала припадницима наше војске на храбрости, стручности и жртвама које су поднели за нас.
Било би идеално да су ракете експлодирале мало ближе непријатељским авионима, али обзиром на стање наше опреме и целу ситуацију и ово је врхунски резултат.
Сваки овакав догађај је засигурно индиректно спасао стотине живота наших војника у копненим снагама.
Ово је и велика бламажа за произвођаче те нереално скупе опреме.

Odgovori
D

Да ли је ПВО оборио 2 Ф117 – 1 Б2 – 1Ф16 – – – или 60 авиона мене сасвим не занима. Могли су и 500 да оборе, појавило би се нових 500.
Битно је да је ПВО својим деловањем држао непријатељске авионе довољно високо и да је копнена војска била спашена, а терористи смрвљени и тиме хиљаде војника и цивила спашено.
И то је њихов резултат на којем им се може само честитати и вечно бити захвалан.

Ко од критичара ПВОа може да се похвали таквим постигнућима у талвим условима?
Зашто више верујете странцима који имају интерес да сакрију своју срамоту да су једну тако малу земљу са праисторијском ПВО опремом на крају морали да покоре терористичким нападима и претњама према цивилима и инфраструктури?

Хвала нашим јунацима и стручњацима.

W

Ipak je B-1B taj koji je izigrao Kub-M ! 😁

Odgovori
R

Svako zračenje cilja sa zemlje, svaka raketa koja je promašila, svaka raketa koja im je eksplodirala na repu, a naročito svaka raketa koja je pogodila cilj pomogla je narodu ove zemlje jer agresor nije leteo bezbrižno nad našim glavama.

Z

@Rade

Bravo Rade! Ljudi to ne razumeju. U takvoj izrazito neravnopravnoj konstelaciji snaga…..

W

@Rade
Broj ekspolodiranih raketa „za repom“ mene lično NE INTERESUJE, već samo broj oborenih aviona. Taj broj je VRLO očajan, to jest efikasnosti PVO-a je bila približna NULI.
P.S.
Kupiti Spyder-LR + Iron Dome, 3+3 baterije !

E

@Rade Više vredi 1 oboren, nego 1000 okrznutih !

V

Ja bih licno volio da je ovaj B1b roknula raketa,da je oboren a da je pilot poginuo bilo bi mi jos draze!Jedan agresor manje svakako je bolje!
Medjutim konstatacija da udar groma ne moze zbog efekta Faradejevog kaveza da nanese stetu avionu nije tacna.Licno sam u praksi gledao ostecenja aviona koja su posledica udara groma.
Naravoucenije iz cijele price je:ulaganje u PVO sistem kako u tehniku tako i u kadar je isplativo,potrebno i pozeljno sto je vise moguce.

Z

@Vesko

Gde to piše u tekstu Vesko da udar groma „ne može zbog efekta Faradejevog kaveza da nanese štetu avionu“?
Nemam ništa protiv kritike po bilo kojoj osnovi, ali imam protiv izvrtanja onoga što piše u tekstu.

T

@vesko
Druze, ulaze se u omladinu i obrazovanje. Tako se jaca drzava, kada je jaka drzava jaka je i vojska. Jednostavno je. Ako se u nasoj drzavi raspada sve, raspada se i vojska, koliko god mi to negirali i busali se.Izjeda nas korupcija i lopovluk na svim nivoima i to ne zaobilazi vojsku, nazalost. Stvarno bih voleo da je drugacije, ali jednostavno ne vidim da ce stvari ici na bolje u bliskoj buducnosti. Ono sto smo imali 1999. je zaostavstina iz 70ih i 80ih godina zar ne ? Koliko cemo godina koristiti opremu iz 70ih ? Da li Srbija ima novca za nabavku koja je proporcionalna nabavci npr kuba 1975g ili Miga 21, ok tada je bila Jugoslavija, sada pricamo o Srbiji samo. Mi ne mozemo da kupimo eskadrilu novih aviona, batalite pricu ne da Amerika. Nemamo para da ih kupimo, nemamo dovoljno mladog i strucnog kadra, plate su male u vojsci. Sve se krpi pomocu stapa i kanapa. Meni je to tuga i jako brinem i nadam se da ce mir dugo potrajati i da cemo se nekako izvuci iz ove situacije..

V

@Vukosavljevicu pise da se retko desi da se pojavi rupa od udara groma na avionu.E to nije tacno.

Z

@Werewolf
Citat:
„Ipak je B-1B taj koji je izigrao Kub-M ! 😁“

Pa dobro….ako i jeste tako, čemu radovanje i likovanje tome? Pa jesi li ti 99-te navijao za NATO pakt ili za svoje drugove, prijatelje, braću, kumove, koji su nosili uniformu VJ i branili svoju zemlju od agresije NATO u skladu sa zakletvom koju su dali?

Svašta se može ovde pročitati….

M

I da su naši raketaši obirili tog B1B, i B2 i jos 10 stelt aviona sa svim zarobljenim pilotima i olupinama, verovatno vas ne bi vas interesovalo i onda biste govorili kako su leteli koliko su hteli, jer je rezultat rata bio takav kakav jeste. Broj oborenih ništa ne bi promenio kad je neko nezahvalan..

Jeste B-1B je izbegao obaranje, i mnogi drugi jesu. Žilavost američkih aviona protiv PVO raketa je dokazana dosta puta, a utreniranost pilota je na najvišem mogućem nivou jer nemaju ograničenja na tom polju. Baš zbog toga, jos veću žilavost i hrabrost su pokazali pripadnici našeg PVO koji su se direktno borili sa njima.

Krajnje je nezahvalno napisati da vas ne interesuje šta su naši raketaši uspeli da odrade u tih 78 dana rizikujući svoje živote za naš naroda kako bi držali neprijatelja na sto većoj distanci, na nišanu i pucali do zadnjeg dana rata.

A

@WEREWOLF

Glavna misija PVO je da obezbedi što normalnije funkcionisanje ostalih vidova i rodova vojske. A kako će tu misiju obaviti je svejedno. Može biti obaranje, može biti oštećenje, može biti i pshilošoki efekat na posade, kakav god bio efekat PVO, on se računa. A to što bi Vi da se samo bavite statistikom bez konteksta je totalan promašaj ove tematike.

S

@WAREWOLF
Potrosili su se i ti B-1B i nasi Kubovi, omatorilo sve. Treba nam nesto novo, za njih ne brinem, ali sta cemo mi?
Kako naci novac? Koju rupu zakrpiti prvo?

S

Zoran Vukosavljević 15:54, 15. dec. 2020.

@Werewolf
Citat:
„Ipak je B-1B taj koji je izigrao Kub-M ! 😁“

Pa dobro….ako i jeste tako, čemu radovanje i likovanje tome? Pa jesi li ti 99-te navijao za NATO pakt ili za svoje drugove, prijatelje, braću, kumove, koji su nosili uniformu VJ i branili svoju zemlju od agresije NATO u skladu sa zakletvom koju su dali?

Svašta se može ovde pročitati….

Pa ne uklapa se u pricu koju sam jednom spomenu; …. slucajno pogodili, …to optikom videli slucajno, itd.

Jednostavno ne uklapa se u normativ, koji je posluzijo od 5.10.2000 naovamo koji je bijo nametnut od agresora sa ciljem, da opravdaju svoju ilegalnu i totalno nepravnu gresiju. Ili ajmo drugcije rusko oruzje nevalja, zapadno, nato the best, superiorno itd..

U ovom trenutku ne postoji vojska na svetu, da ima bolje
iskustvo od nasih raketasa.

A

Tradicionalno amatersko pitanje: zašto su pobogu sletali na taj aerodrom, ako je bilo vreme takvo da ima gromova/ oluje? nekog gadnog vetra?

Zašto onda ne bi sleteli na neki drugi aerodrom, pošto od Srbije do Britanije verovatno ima pogodnijih mesta, a i u Britaniji verovatno nije jedini.

Ili je tako normalno da se sleće u sred grmljavine?

I ovo sa vremenom je čudnjikavo, lako je proverljivo:

https://www.youtube.com/watch?v=l0PsagDIx5E&list=PLWbt7RniF2apMe7ip4SmlPW_9weKc3RBR&index=1

Odgovori
S

Ocigledno sistemu Kub treba bolja bojeva glava.

Odgovori
P

Srbofil,ova Vaša ocena je toliko paušalna,da je bespredmetno raspravljati o tome.Poznajete dotičnu bojevu glavu?Ne bih rekao.Pozdrav…

S

@POW/LJPZ
Ne poznajem iskreno, ali ocigledno je bilo mnogo slucajeva uspesnog pogadjanja ali samo ostecenja, a da avion nije bio oboren, sto implicira…..

P

Srbofil,iz teksta je jasno da su se rakete „upecale“ na mamac i eksplodirale dovoljno daleko pre stvarnog cilja.U tome i jeste poenta.Inače,BG rakete sistema KUB.M ima dovoljno snage,bez brige.Tačno je da ovi mamci rade posao kada se pravilno koriste.Pozdrav…

M

Znam da je šbbkbb, al kad god citam ovakve komentare ne mogu da ne razmisljam kakav bi uspeh ili neuspeh imao Buk da smo ga imali umesto Kuba. Cisto zbog boljeg radara i dometa rakete.

Šta bi bilo da je Kubovac bio Bukovac? :-)

S

@Milos77
Bio bi belaj ;)

P

Lep tekst, ali nema kontekst iz našeg ugla. Koja naša ekipa je rashodovala te dve rakete toga dana na tom (I na kom? ) mestu ? Šta su oni videli i gađali u toliko i toliko sati? Ako generala ne možeš na sitnu prevaru (slanjem e-maila ) da navedeš da prozbori koju, mogli su naši da kažu nešto? Sem ako pisac nije taj koji je „počešao “ B 1B po repu? ;-)

Odgovori
S

Naši su rekli mnogo toga, evo ti jedne informacije, ukupno smo ispalili 712 raketa iz sistema kub, neva I lps… Strela, igla… Ne računam tu cevnu pvo kao prage, bofors… Tako da dva pogotka o kojim su oni pričali nisu realna ni malo…

Y

Laički – sve i da mu je samo otpao auspuh – ovaj avion je bio izbačen iz borbenog stroja i za njega je rat bio završen…
Ovaj članak definitivno otvara pitanje ubojitosti PVO raketa – ili nam trebaju razornije (što verovatno znači veće i teže što se opet reflektuje na njihove lansere) ili preciznije i zaštićenije od ometanja/mamaca (istovremeno lakše, manje, brže – što za posledicu može imati veći tovar na lanserima)…
Cenim da bi drugo rešenje bazirano na preciznosti bilo optimalno, ali je nesumnjivo dokazano da naše tadašnje PVO rakete već bile nepodesne u potpunosti za svoju funkciju…
Sve to dodatno daje na značaju i zasluzi kadrova koji su njima baratali.

Odgovori
Z

@Werewolf

Šta će nama Spyder? A pogotovo Iron Dome?

Odgovori

Можда нам је прече да набавимо мало поштовања и знања пре него шта нешто напишемо. ;) Хвала вама на свему.

S

@Zoran Vukosavljevic
Ok za Iron Dome, ali ne mozete mi reci da Spyder koji ima veci domet od bilo kojeg sistema sto trenutno posedujemo, aktivno-radarsko samonavodjenje i AESA radar ne bi bio od koristi?

Najbitnije ne postoji pretnja sankcijama. Da jeste S-350 mnogo bolji, ali treba to platiti ne samo novcem nego i politickim pritiskom.

N

Зоране,

ви сте официр, претпотављам да сте каријеру остварили на предпостављам Куб-у, или неком од совјетских система ПВО.

Поставили сте питање, шта ће нама Спајдер, а ја као порески обвезник питам а шта ће нама С-350 или сте једанпут поменули С-300ВМ.

Ја ћу изнети своје мишљење – руски или кинески системи средњег до великог домета су геополи-тичко веома осетљиво питање, јер ће дејствовати иза леђа система Аспен у Румунији, тј противра-кетног штита НАТО. мислим да то никако није па-метно, гурати прст у око НАТО савезу, то смо про-бали резултат знамо. са друге стране Спајдер је јефтинији, ради се у 4 верзије и као НАСАМС кори-сти ракете В-В , тј СР, МР, ЕР и ЛР. радари су класе стар трек, за оне којим располажемо.

Набавка НВО је пре свега геополитика, неке ствари треба не радити, оптерећеност руским системима је проблем, јер више нису јефтини као некад, а и затворене су архитектуре и модернизације су јако скупе, нпр британска ракета CAAM CAMM-ER је модуларан систем продаје се ракета, а радар и Ц2 возила бирајте по својој жељи руси вам продају све и још на шасији камиона БаЗ Спајдер можете да поставите на ФАП 6Х6 – 8Х8.

Верујем да је С-350 бољи од НАСАМС-а, Спајдера, или система Барак, али мој предлог ако нам треба моћан систем ПВО аплицирајмо за системе МБДА средњег до великог домета.

M

Mozda da bi se „neko“ pohvalio kako , eto , „nabavlja sa svih strana Sveta i kako je sa svim jakim igracima na Ti“ …?
Recimo : 50 – tak „Mistrala“ za jedan „onakav“ aerodrom + metro „koji mozda doci nece“ …!

N

занимљив текст, оно што многи нису запазили, а то да је Б-1Б понос УСАФ коришћен као Б-17, уместо као платформа за оружија попут JSOW или Томахавке који се лансирају из ваздуха, они га натоварили бомбама из 50-тих,

што се тиче КУБ-а, као и свих других САМ-ова ако имаш добро обучену посаду, а противник не лансира Харм ракете и при томе уђе у домет обрао је зелен бостан, како то народ каже, совјети су У-2 оборили Телеграфским стубом, системом С-75

проблем и 2К12 и С-125 је да их је време прегазило и да им је хитно нужна замена, јер ретко ко улази у домет наведених система а и већина користи АРМ-ове и stand off оружија.

што се тиче питања да ли га умало ПВО није обо-рила или га је звекнуо гром, како год посада је мо-рала да мења пелене, да не испрља комбинезоне

Odgovori
S

Koliki tekst bez neke poente. Kakvi su ovo tekstovi, o pogodjenim avionima koji lete ? Te drugi, te treci, te cetvrti pogodjen F-117, evo sad pogodjen B1. Mozemo mi da se tesimo, pogodili smo svega 2 aviona 1999 koji su uspesno oboreni. Ostalo su samo spekulacije kao i ovo. Da li ga je udario grom ili nije. Cak da ga je i zakacio Kub, pa kakvo je to ostecenje u vidu pesnice ? Ovo me sve podseca na izvestaje sa RTS-a, kako smo svaki dan obarali minimum 2 aviona. Cinjenica je da nam je PVO bio ocajan. Danas je jos ocajniji. Da nam se ponovi scenario, suocili bismo se sa jos naprednijom avijacijom, a mi i dalje na prastarim sovjetskim sistemima. PVO nam je toliko bio ubitacan da nije pogadjao nista, a imali su stotine naleta dvevno sirom zemlje. Jedino sto je nas vojska mogla u celom ratu je da koristi kamuflazu i sakriva tehniku. Tako smo sacuvali vojsku, ali smo zato pukli sto milijardi stete, rasturena nam zemlja u paramparcad, otet deo teritorije, vraceni smo u kameno doba, gde se i danac koprcamo. Ovakvi tekstovi su samo so na ranu, za nas kojima je neko stradao 1999. Posebno zato sto su besmisleni. Baviti se 2020. godine da li je neki avion pogodio grom ili ga pokidao fragment eksplozije je smesan. Da se danas ponovi ne daj Boze slican scenario, prosli bismo jos gore, osim ako ne mislite da ce nam 6 pancira spasiti nebo, a nisu dovoljni ni za jedno ovece selo. Ovakve slicne emisije sam gledao na RTS-u. Baba je videla pogodak Tornada koji je eto sav izgoreo slucajno uspesno sleteo u Hrvatsku. Ovaj tekst je na toj razini. Sve ovo deluje lepo upakovano, ali beskorisno. A prica o psiholoskom efektu nad NATO je smesan. Sprdali su se sa nama kao i sa Libijom, Irakom i ostalim banana vojskama. Uzgred sluzio sam vojsku i ne cudi me sto je ukinuta. Obuka je ocajna, kopaju se vrtovi po Sombori, premestaju sanduci i dezura straza nad rashodovanim bagerima. Bio nam je odlican moral u vojsci. Ne znam kakva nam je profesionalna vojska, ali znam da Srbija nema napredna sredstva PVO odbrane koja moze da spreci jednu Rumuniju da nam se sprda po nebu, kamoli NATO pakt. Bilo – ne ponovilo se. A ove Kubove rashodovati, jer su neucinkoviti jos od 1990, kupiti moderne pvo sisteme. A ove bajke o pogodjenim avionima ne sluze nicemu. Posebno ne konstataciia da bi pogodak B1 bio udarac za NATO i da ne bi prosao dobro na zapadu. Pa sam NATO je vise puta izjavio da nije imao probleme nad nebom Srbije. Stavise NATO je bio toliko ucinkovit i superioran, da bismo mogli Gruziji da se divimo u sukobu sa Rusijom. Napraviti toliko hiljada letova sa preko 1000 borbenih aviona, a izgubiti svega 2 je fantastican ucinak. Nazalost po nas. Cak su imali srece da nisu padali zbog kvarova. A ovde se pominju otvorena vrata za avio bombe, cak ni to nismo uspeli da pogodimo. A cilj na svega 6000M.

Odgovori
Z

@Sladjan

Citat:
„Koliki tekst bez neke poente..“

Isto važi i za ceo tvoj komentar.

N

I pogodak aviona je učinak. Npr pogodjen avion moze biti jedno vreme neoperativan ili se cak rashoduje. Nema potrebe za frustracijama, pogotovo na ljude koji su se trudili da nas odbrane od vazdušne agresije.

T

Ocigledno niste shvatili poentu teksta.Smisao je da je itekako nasa PVO ometala agresore u ostvarivanju ciljeva.Amerikanci su bili toliko jaki i samouvereni da nisu smeli sami da napadnu malu Srbiju.Nije mi poznato da su naprimer Rusi trazili pomoc od bilo koga u Vijetnamu Siriji ,Gruziji iki Ukrajini..Evo link sa intervjuom f15 pilota koji objasnjava koliko su bile bolje srpske PVO posade od irackih i koliko im je to otezavalo zadatke : https://www.youtube.com/watch?v=qABnIDOcyS8. I molio bih sledeci put bez omalovazavanja

S

A NATO je bas imao velike gubitke ? Svode se na statisticku gresku. Kao i ovaj clanak. Besmislen do mila Boga.

Kako smo mi to molim te ometali NATO ? Gadjali su sta su hteli, kad su hteli. U rangu kad se Rusija sprda ispaljujuci krstarece rakete po Siriji, preko teritorije Irana.

Ne postoji meta koju NATO nije pogodio. Da je taj PVO imao ikakvu ucinkovistost, bilo bi vise oborenih letelica. Ovako zvanican broj je 2. Ne pamtim rat da je USA imala manje gubitaka nego 1999.

Postovani Zorane, vidim smisao ovog clanka. Oborili smo jos jedan avion koji je „nevidljiv“. No eto saznali smo 2020. godine da ga je pogodio „grom sa zemlje“.

Mnogo su nam jaki ti gromovi, toliko izmisljeo pogodjenih aviona, koji ne mogu da padnu sa neba.

@Sladjan

Krenuli su da nas bombarduju sa 400 aviona a završili sa 1200.

Mislili su da završe posao za dve-tri nedelje, a potrajalo je 78 dana.

Dovukli su dodatne ljude za održavanje aviona, a rezervne delove su uzimali na račun jedinica u SAD.

Zaključak:

Mala, relativno siromašna zemlja, iznurena sankcijama i sa lošim rukovodstvom, uspela je da dovede NATO vazduhoplovstvo do prenaprezanja i uzdrma glavnu tendenciju u razvoju vazduhoplova (stealth) dovodeći do preranog penzionisanja F117 programa.

Način na koji je NATO ratovao vremenom bi doveo do potpunog zakazivanja vazduhoplovne komponente u slučaju napada na nekog ozbiljnog protivnika. Odnos cena/efikasnost doveo bi do bankrotstva bilo koju zemlju koja bi odabrala da ratuje na taj način protiv iole ozbiljnog/ravnopravnog protivnika.

Ti čuveni veliki resursi Zapadnih aviona brzo se troše u pravim borbenim uslovima.

Realno, niko nije očekivao da ćemo se odbraniti, ali niko nije očekivao ni da će NATO biti toliko nekompetentan, da potceni snagu PVO i stalno uvodi nove avione i odustane od uništenja vojske na terenu i pređe na strategijsko i terorističko bombardovanje. Bukvalno su nas dobili na mišiće, a ne na pamet i dobru taktiku. Velika sramota za njih.

Vi govorite o ta dva potvrđenja obaranja kao da je to jedino merilo. A koliko su utrošili protivradarskih raketa sa skromnim rezultatima? Koliko puta su ponovo išli u napade na pvo umesto da nesmetano vrše napade na druge ciljeve sa tim istim avionima? Koliko puta su zbog izbegavanja raketa morali da odbace bombe pre cilja? Koliko je ubrzano skraćenje resursa aviona zbog izbegavanja pvo i dodatnih, neplaniranih misija jer je PVO još radila. I koliko je oštećenih aviona izbačenih iz borbe- to još nisu zvanično objavili.

V

Sladjan,
U svakom slučaju karakteriše vas totalno neznanje i krajnje maliciozan pristup ovoj tematici.
55 puta je u tekstu pomenuto da uloga PVO nije samo da uništi neprijateljsku letilicu već i da na druge načine utiče na ishod sukoba.
S obzirom da je procenat uništene naše oklopne tehnike na nivou statističke greške, naš PVO je i te kako odradio dobar posao.
I da, Nato je vrlo uspešno pogodio i devojčicu od 3 godine na noši, i putnički voz u Grdelici, i trudnicu u centru Niša sa zabranjenim kasetnim bombama i tatu koji je u rukama nosio svoju bebu. Pogotovo su se iskazali u gađanju televizija, bolnica, hemijske industrije, rafinerije, elektrana, trafo stanica, mostova, škola i vrtića. Kada bolje razmislim, odlično su gađali civile dok ime je učinak uništenja vojnih ciljeva bio nikakav.

S

Pa jeste da bas tako, ako NATO nije imo problema sa srpskim nebom koj moj onda nisu unistili vojsku nego obicnu staticnu civilnu infrastrukturu!?

Ovakvi tekstovi su nam potrebni barem onima koji volimo ovu tematiku.

Ovakve stvari treba da se pricaju i objave sve lazi koje su nam bile ranije plasirane ako nista drugo zbog buducnosti!

R

@ Saldjan
Citat:
„Koliki tekst bez neke poente..“
@ Zoran Vukosavlevic
Citat:
„Isto važi i za ceo tvoj(Sladjanov) komentar“.

Zorane u potpunosti se slazem sa vasim o odgovorom i da na provokacije ovog tip treba odgovoriti.
Koliko sam ja razumeo vasi tekstovi imaju za cilj da osvetle dogadje o kojima se malao pisalao i pricalo u javosti poslednjih 20 godina.

I zato je jadno kad neko talambasa i likuje kako citiram:“A NATO je bas imao velike gubitke“ i kako se ti gubici svode se na statisticku gresku.I Kako je ovaj clanak besmislen do mila Boga.

Prvo bih hateo da pitam osobu sa pseudonimom @Sladjan od kad su to reci (kao sto su: „razina“ i „ucinkovito“) postale deo ekavaskog dijalekta ili recenica do „mila Boga“ zar se ne kaze do milog Boga.
Mozda ja gersim ili ti ekavica nije maternji jezik,iako pises solidno cirilicom?

Drugo, jos jadnije je omalovazavati zrtve NATO agrsije, a narocito onih koji su satardali borecise protiv NATO avijacije. Ali ako na te dogadjaje gleds sa druge starne plota onog sto postaviste 1995.

I da ti odgovorim NATO je imao gubite sarazmerene nasoj moci u datom trenutku. Svaki oboren i ostecen avion, BPL i krsatreca raketa su pobede naseg PVO. Ti ljudi su drazali galvu u torbi da bi ti sad mogao da omalovazavas njihov ucinak.
Kazi nam sat su tvoji ucinci pa da se mozes mereiti sa njim.?
Oni su na strasnom mestu postojali kad se moralo i kad je to trabalo i to ne zbog njihove volje.
I zato njima kapa dole.

A tebi evo pogledaj ovaj link i zapitaj se dali svaki put kad su oborili jednu od ovih BPLa nisu bili u riziku da ih ubije AGM 88 HARM ili neko drugo ubojno sredstvo sa F- 16 ili A-10

https://web.archive.org/web/20010308225837/http:/www.aeronautics.ru/official/lostuavs.htm

S

Znaci zbog dobrog PVO nam nisu unistili oklopnu vojsku ? Da nije mozda zbog maketa i kamuflaze ? NATO se nije ni fokusirao na unistavanje vojske, vec PVO. Posto nam se PVO krio kao zec u sumi, udarili su po civilnoj infrastrukturi.

NATO je zeleo rat sa minimalnim gubicima i to je NAZALOST uspeo. Oboriti 2 aviona od 1200 je statisticka greska. Nato nije zeleo totalni rat sa Srbijom.

Da je hteo pobio bi mnogo vise ljudi. Pogledajte Siriju na sta lici. Ili Libiju. Spasilo nas je samo to smo evropska drzava. A nasa velika sramota je sto smo tako kapitulirali. Bolje da su dali KiM odmah, a ne da rasture nam kompletnu zemlju, pa im onda damo sve.

Toliko nam je bio uspeh vojske, da ne smemo ni radare na Kopaonik da postavimo. Da smo bili pametniji, usli bismo i mi u NATO i EU. Svaki rat smo izgubili, zato danas trpimo posledice.

Ta nasa „neutralnost“ se odlicno pokazala 1999. Mogli su da nam rade sta su hteli. Sto se tice Milice zao mi je. Kao i svakog izgubljenog zivota. Dobro je da nije bilo vise mrtvih. Svaku zgradu su mogli da sloze kao RTS. Prosto moze im se.

„Slucajan pogodak“. Pobeda u ratu nije ometati protivnika, vec pobediti ga. Ono je bilo sve samo ne pobeda. Ono je bilo udzbenicko samoubistvo jedne zemlje.

Ne zelim da sirim, svako ima svoje misljenje, ali PVO nam je katastrofalam bio. Da stvar bude zalosnija isti nam je i 20 godina kasnije. Stim sto se jedno moram sloziti. Danas bi NATO nas lakse rasturio. Nema vise Socijalizma. Sve smo rasprodali.

Tako da svaki rat bi nas ekonomski razapeo, a PVO nam je obicna nula. Najgori rod vojske ubedljivo.

@Slađan

Pa, baš zato što smo branili socijalizam kad je pao Berlinski zid smo i došli u situaciju da nas bombarduju. 1999 nismo bili neutralni. Milošević je 1991 podržao pokušaj restauracije socijalizma u SSSR državnim udarom. Postigao je da Rusija prizna nezavisnost Hrvatske pre SAD, a da nas SAD gleda kao neprijatelja, što su svi koji su imali nešto protiv Srba i Srbije uspeli da iskoriste.

Sirija i Libija su razrušene u građanskom ratu, mahom od artiljerije. NATO avioni imaju malo veze sa tim.

Л

Ово је све на бази предпоставки и на накнадним анализама, нема чврстих доказа. Мислим да је српски ПВО морао и више, боље и ефикасније да реагује. Да вас подсјетим ПВО Републике Српске је у току рата у БиХ оборио 3 НАТО авиона, ф16, мираж 2000 и си херијер! Знам да је далеко већи степен агресије био на СР Југославију и да је била крајње неравноправна борба, али… Једно питање за аутора текста, да ли је било „пријатељске ватре“ према нашим миг29?

Odgovori
Z

@Lošmi

Ne.

I

Gospodine Zorane kako ste sigurni u to. U vise navrata su nasi piloti govorili da su gadjani sa zemlje. Drugo koliki je vek trajnja raketa na kubu i nevi. Te rakete imaju preko 40godina.Imaju li neki rok trajanja, da li se i dalje proizvode.

Л

@ Zoran Vukosavljević
№ 18106 (МиГ-29Б) , са пилотом мајором Предрагом Милутиновићем „Грофом“, оборен је у близини Крушевца. Пилот се катапултирао и преживео. Оборен грешком од стране ПВО ВЈ. Полетео је са Аеродрома Слатине.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%93-29

U BiH je NATO delovao u okviru misije UN i koristio je avione na vrlo ograničen način osim na samom kraju rata kada je oboren Miraž 2000.

Si Harijer je delovao maltene sam na maloj visini u okviru ograničene akcije protiv srpskih snaga. Relativno lak cilj. Posle toga su pooštrena pravila upotrebe.

F16 je bio iznenađen u redovnoj patroli iznad RS, i napadnut kao odmazda zbog povremenih dejstava avijacije NATO na srpske snage. Kao neka vrsta zasede. Inače, komandir baterije KUB, koja je to uradila je tu akciju fenomenalno izvršio, tako da pilot F16 nije ni shvatio na vreme da ga gađaju.

Jedino je miraž 2000 bio oboren kao deo velikog i dobro organizovanog napada na RS. Samo taj Miraž je za poređenje. I on je bio na maloj visini i, kao i Harijer, oboren je raketom ispaljenom sa ramena.

U BiH nisu koristili vučene radarske mamce AN/ALE-50, koje Zoran pominje u tekstu, i koji su se pokazali veoma efikasnim. Vojska SAD je posle bombardovanja 1999. naručila dodatne količine.

Z

@Lošmi
Citat:
„№ 18106 (МиГ-29Б) , са пилотом мајором Предрагом Милутиновићем „Грофом“, оборен је у близини Крушевца. Пилот се катапултирао и преживео. Оборен грешком од стране ПВО ВЈ. Полетео је са Аеродрома Слатине.“
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%93-29

Vidi druže, ako tako kaže Wikipedia, predajem se! ;)

Samo ću ti reći da je potpukovnik Milutinović poleteo sa aerodroma Ponikve. Pa ti sad proceni verodostojnost i ostatak toga što piše.

P

Ivane iz Užica,te rakete nemaju preko četrdeset godina,kao što tvrdite.Činjenica je da nisu ni mnogo mlađe,u operativnu upotrebu su uvedene 1983.godine,ako se dobro sećam.Govorim o raketama 3M9M3E.Budite sigurni da su pravilno i dobro održavane i da u njima još uvek ima „štofa“.Pozdrav…

S

1995 s7 leteli nisko i nisu koristili mamce.
Nato iskustvom koje je platijo u RS je primenijo 1999 leteli so vislje i na kraju jos vislje, koristili mamce i elektronsko ometanje na koje 1995 nisu ni pomislili, da ce jim trebati.

Nato cela njihova struktura je i 1995 i 1999 ispala smesna. Ko sto neko rece dobili nas na misice a jos vise na to sto nas je cernomedin lepo okrenuo jel mu zinulo dupe da duvani cigare sa gorom, oba su se videla kao buduca predsednika ali prc.

P

Vlad
22:36, 15. dec. 2020.
S obzirom da je procenat uništene naše oklopne tehnike na nivou statističke greške, naš PVO je i te kako odradio dobar posao.

Уз дужно поштовање ПВО-у, ОМЈ су са КиМ изашле такорећи неоштећене из потпуно других разлога.

A

@Petar Pan

PVO jeste igrala itekako važnu ulogu u preživljavanju OMJ.

D

Znači ti mamci ipak rade svoj posao inače ti piloti ne bi davali izjave poslije toga.
B1 je ogroman avion i teško bi ga dvije rakete promašile.
Imali kakvih podataka za B52 bombardera koji su još veća meta?

Odgovori
D

Htio bih dodati da mi je čudno da su ti bombarderi letjeli na samo 6000m kad su znali da su tu KUB-ovi sa dometom od 15 000m.

Z

@Davor

Leteli su Davore još niže. U trenutku kada je lansirana raketa na njih, podigli su se na oko 6000 metara i počeli da ubrzavaju čak do 1,6 Macha. Mislim da je 1,7 Macha maksimalna moguća brzina letelice, dok je „preporučena“ maksimalna svega 1,5 Macha.
Što bi se reklo, „dali su stvarno gas do kraja“ da izbegnu rakete i zato su trošili gorivo „ko ludi“… ;)
Imate to na onom audio snimku (link u tekstu), pa preslušajte….

Z

@Davor

Maksimalna „preporučena“ brzina je 1,2 Macha….Greška u kucanju….

D

Kod KUB-a je moguće pobjeći brzinom pošto raketa nije nešto brza, ali samo ako se pravovremeno uoči i ako dolazi odozada.
Pošto su piloti mogli vidjeti raketu u dolasku, ona je ipak dolazila u pretjecanju u odnosu na njihov kurs.
S obzirom da su tek morali ubrzati , što traje neko vrijeme, i nisku visinu leta sa penjanjem, tu nije bilo puno vremena za reakciju i mamac ih je spasio.

f

“Što bi se reklo, „dali su stvarno gas do kraja“ da izbegnu rakete i zato su trošili gorivo „ko ludi“… ;)“

Evo još jednog gubitka za mrski NATO, ludo potrošeno gorivo..

F

Zoran Vukosavljevic

Tu nesto ne stima.Max brzina B1B je 1,25 M.U obrusavanju sigurno moze puno vise,ali u tekstu obrusavanje ne pominje,a navodi se da je postigao 1,6 M sa zaglavljenim spremnikom za bombe i mamcem koji vuce iza sebe.Tesko!
Sta Vi mislite o ovome?

Z

@FlyKu

Pa šta da mislim? Pročitao sam i ja podatke o brzinama B-1B.
Preslušajte i sami njegov intervju, u tekstu imate link (ja sam nekoliko puta proveravao) i jasno kaže da je dostigao 1,6 Maha….
U mom tekstu se ne pominje „obrušavanje“ kao manevar jer to nije niko od pilota ili članova posade pomenuo, nemam izvor za tu informaciju, iako je moguće da je bilo tako…

K

Ulazili su kad i kako su hteli i pogađali sve što su zamislili. Posebno ponižavajuće je to što su CSAR jedinice helikopterima iz Tuzle dva puta stotinama kilometara letele po unutrašnjosti Srbije a da se niko nije setio da postavi bilo kakve lake PVO sisteme na mogućim pravcima kretanja pa da umesto jednog spašavaju sedmoro.

Odgovori
S

Upravo to. Hvale nam PVO i ljudstvo, a nisu naneli nikakvu stetu agresoru. Mi smo imali mrtvih, oni bas i ne. Kakav je to PVO koji za 78 dana obori 2 aviona, a NATO helikopteri vrsljaju po Srbiji.

Tesko da je neko doziveo veci poraz u nekom ratu. Prakticno bez zrtava, samo avijacijom rasturis jednu zemlju, pobijes joj par hiljada ljudi i odseces 15% teritorije.

Srbija je kapitulirala, a glumimo neke heroje. Da se ne lazemo napadao je narod Milosevica da se bombardovanje obustavi, a prica se o nekom Kosovkom boju br 2.

Srbija bi na osnovu iskustava iz 1999 trebala nesto da nauci. S obzirom da nas je sve manje, a neki bi da nam jos seckaju jug Srbije. Kopnena vojska je danas nebitan faktor sto je pokazao i rat 1999 i rat u Nagornu.

Srbija treba totalno da promeni ceo pvo sistem zemlje. Jer ovo je postalo sprdanje sa rashodovanim muzejskim otpadom tipa KuB/Neva/smecem Pasarsom i svega 6 pancira koji ne znam sta cuvaju ?

M

Pa nisu ljudi iz generalštaba bili baš toliko glupi i ako su vodili bitku sa najvećom vojnom silom, zamisli da su oborili helikoper sa desetinom Nato zločinačkih vojnika koju bi osvetu sproveli i kolika bi patnju trpeo naš narod od tepih borbadovanja.Jedan naš oficir je izjavljivao da su vizualno vidjali helikoptere kako evakuišu pilote i svesno su pustali da odu.

I

Sladjane sta pricas covece. Sve zemlje sveta su nas napale, to ni Rusija nebi izdrzala. Sta je nato gadjao?? Civilne mete??? Sto nije nato unistio nasu avijaciju, migove 29,orlove, neve pvo, nisu na okrznuli vojno. Sramota za takvu silu. Obarali smo mi apace, nevidljive itd. Mi nismo izgubili teritoriju, posle rata metohija je ostala u sastavu Srbije, trenutno nemamo kontrolu ali ni to nece biti vecno. Druga je stvar sto ke Slobo bio izdajnik pa nista nije u Vojsku ulagao. Bilo je Srba i milion posle velikog rata pa smo se oporavili. Nato je mislio da cemo se za tri dana predati, a koliko smo odolevali. Nezaboravi, sankcije, prethodne ratove, itd.Malo naroda bi to izdrzalo.

S

Ivan Uzice, KiM je u sastavu Srbije koliko Krim u sastavu Rusije. Sila Boga ne moli. Nato nam je itekako unistio Migove, jer su bili neispravni, a i nadjacani. Naravmo da niko ne bi preziveo takav rat, kad su svi susedi ratovali protiv nas.

Ostaje pitanje, koja to pametna glava ulazi u rat sa takvom silom, ako su nasi znali jos mnogo pre 1999 da NATO vrsi pripreme ?

Pa nemaju potrebe da uniste PVO, koji ne sme da proviri. Sta ti vredi PVO koji ne radi ? Svaka zemlja koja ima ozbiljan PVO nece biti napadnuta. Na primer Iran.

A posto Srbija nije ni Iran, ni Severna Koreja, vec izolovana zemlja unutar NATO zone, ne znam sta je uopste trazila u takvom sukobu. Bili smo na milost i nemilost najjace svetske sile.

Uzeli su Kosovo, imali 2 izgubljena aviona, a sto je najgore ekonomski su nas razvalili.

Jos samo da mi neko kaze kako cemo mi to vratiti KiM u pravni okvir Srbije kad ga pola planete priznalo, a etnicki je brutalno u korist Albanaca ? Nas je sve manje i manje. Ljudi beze u beli svet, sve je manje novorodjenih, mortalitet nas ubija.

Na Kosovo mozemo da zavoravimo.

K

@Ivan Uzice

Nato je i uništio veći deo naše avijacije, što u vazduhu što na zemlji.
Ostalo je bilo raspršeno i maskirano po livadama oko aerodroma.
Naša avijacija i vojska nije bila opasnost po njih i nisu ganjali do zadnjeg avione i tenkove .

P

Šts reći sem -svaka cast g.Zorane.

Oficir sa mnogo znanja i iskustva.

Lep pozdrav!

Odgovori
N

Posada je najbitnija a ne srusen ili ostecen avion. Dok god posada se vrati nazad ziva zdrava na ovaj ili onaj nacin sa ostecenim avionom ili je spasena racunaj da avion nije bitan ma u kakvom stanju bio. Avion ces napravti ako treba za 15 dana posadu neces za 5 god. Tako da svako pisanje i anliziranje broj oborenih ostecenih aviona bez znanja sta je sa posadom je nista manje vise statistka koja ne pije vode.

Odgovori
A

@Niko
Ali ta ista posada posle takvog pogotka može imati poljuljan moral i vidljiv psihološki efekat, a to nažalost ne možemo da pretvorimo u brojeve. Ali realnog efekta na dalji tok operacije itekako ima.

Teško da se moderni avion može napraviti za 15 dana. F22, a verujem i B1B više nisu u stanju da naprave uopšte, osim ako ne ulože u potpuno novu fabriku.

C

I kod posade zavisi od situacije. Ako je pilot morao da se katapultira i nakon toga je spasen, sigurno neće sutradan poleteti u novu misiju. Njega čeka određena pauza, osim ako nije u toku opšta globalna tarapana pa se gube desetine pilota svakog dana.

U našem slučaju je faktor posade bio potpuno nebitan jer je NATO imao više nego dovoljno pilota da odmene svaku oborenu, pogođenu ili stresiranu posadu.

Rat je odlučila njihova odluka da pređu na sistematsko uništavanje civilne infrastrukture, nakon što su shvatili da ne mogu da unište vojsku na zemlji i nateraju je u beg. Nema te PVO koja može uspešno da brani statične infrastrukturne ciljeve od višestruko jačeg protivnika.

Sad, neki to nazivaju kapitulacijom a neki ratnim zločinom protiv civilnog stanovništva. Sve je u oku posmatrača.

M

Zoran Vukosavljevic
Svaka čast za tekst. Potpuno se slažem sa tobom. Da bih skratio komentar, fokusiraću se na onaj „energetski“ deo jer je to moja struka.
Dakle prvo i osnovno, grom NEMA kinetičku energiju. Najčešće se dešava da mesto u koje je udario grom nema uopšte ili ima male tragove. Zvuk udara ili eksplozije se čuje zbog trenutne jonizacije oko samog groma (mesta udara) a do fizičkog oštećenja recimo kakvog drveta dolazi jer u trenutku udara groma u drvo, sva vlaga koja je u drvetu ispari trenutno pa se stvori veoma visok pritisak (princip eksplozije).
Kao što znamo svi savremeni avioni a pogotovo vojni imaju zaštitu od prenapona udara groma. Jedan od mnogih načina je i Faradejev kavez. Inače na krajevima krila mnogih aviona je moguće videti „male antene“ koje u stvari nisu antene već služe za dalje propuštanje struje (groma) u atmosferu.
Šanse da grom napravi rupu na vertikalnom stabilizatoru vojnog aviona su skoro nemoguće!

Odgovori
K

Svaka cast na objasnjenju kratko i sazeto

S

U principu, ako bismo uzeli u obzir da je kakvo takvo oštećenje došlo od rakete ispaljene sa raketnog sistema Kub-M, makar i nakon što je ovaj istresao svoj ubojni tovar, rezultovalo time da je taj avion do kraja kampanje „ostao na klupi“, možemo slobodno reći da je Kub-M sa svojom posadom uspešno odradio posao. A za ove što „računaju samo obaranje“, predlažem malo doobrazovanja. Bez obzira, živeli svi vi meni još sto godina. Dogodine u Prizrenu.

Odgovori
K

U karijeri me je grom u letu udario nekoliko puta. Prosečno u kompaniji imamo godišnje 4 udara groma. Nikad se ne dešavaju tako nisko u prilazu jer se ne ide u prilaz tamo gde se može očekivati udar groma na osnovu radarske slike.
Oštećenja na strukturi su uvek kao da je elektrodom za zavarivanje neko prešao preko oplate i “peckao”. Retko probuši rupu, a ako je probuši bude prečnika do 3mm.
Nikad ni blizu veličine pesnice!

Odgovori
Z

@Kapetan

U pripremi teksta, tražio sam podatke i pronašao na sajtu Boeinga, prikaz oštećenja horizontalnog stabilizatora prilikom udara groma. Radilo se o „tragovima paljenja“ ili kako ste vi rekli „kao da je neko peckao elektrodom za zavarivanje“. Ako je tu bila rupa, onda je bila toliko malena, da se ne vidi.
Oni na sajtu kažu da je kod udara groma MOGUĆA (dakle nije u pitanju redovna pojava) posledica „nedostatak strukture na ekstremitetima aviona, kao što je vertikalni stabilizator, vrhovi krila i horizontalne ivice stabilizatora“.
S obzirom na sliku koju su priložili, verovatno se radi o, kao što ste rekli, milimetarskim rupicama…..
Na sajtu Boeinga kažu da su najčešće posledice „tragovi paljevine, udubljenja ili male kružne rupice“…..

U tekstu piloti svedoče o „odvaljenom“ delu veličine pesnice….

C

Za vojne avione verovatno važe drugačija pravila prilaza, pogotovo ako se vraćaju iz borbene misije. Dizajnirani su da mogu da poleću i sleću u teškim meteo uslovima. Pri tome govorimo o strategijskom bombarderu koji u UK ima jednu bazu koja je osposobljena da ga primi i opsluži, nije baš da može da sleti na bilo koji alternativni aerodrom. Možda i može u nekoj baš ekstremno lošoj situaciji ali ova nije bila takva, čim je uspeo da se vrati čak sa Balkana i usput uradi tankiranje u vazduhu.

Po meni, priču o udaru groma ne pobija detalj sa sletanjem po olujnom vremenu nego detalj o oštećenjima na krilu. Ta oštećenja su potpuno nespojiva sa udarom groma, možda može jednom u sto hiljada slučajeva tako da ispadne ali ako je letelica pre samo nekoliko sati imala bliski susret sa Kub projektilima onda je prilično jasno šta nosi veću verovatnoću.

Pozdrav

K

#Crni
Kad je “gusto” pravila su ista i kod vojne i civilne avijacije, ide se na sletanje (commit to land).

M

… letelice zaštićene od udara groma posebnom izradom materijala koji razvodi udar groma po rubovima letelice (tzv. Faradejev kavez)…

Ovaj osobina se zove Efekat šiljka, Faradejev kavez štiti od udara sve što se nalazi unutar njega

Odgovori
Z

@Miloš

Hvala Miloše na dodatnom pojašnjenju značenja termina… :)

L

Lako je nama sada da komentarisemo kako je trebalo ovako ili onako,kako se vojska branila casno ili kako im nismo ni dlaku s glava makli.Letos sam bio na Divcibarama i posetio malu crkvu koju su podigli u cast dva momka koja su ubijena Nato bombom,nisam strucan ali pretpostavljam da su predugo ostali vidljivi.I covek oseti na tom mestu ogromno postovanje,nisu pobegli,nisu ustuknuli,sa time sta su imali borili su se protiv nesrazmerno jaceg protivnika.Hvala svima koji se tada borili,mi kao narod moramo da postujemo takve zrtve,ne da pljujemo,po strani politika,da li je moralo doci do rata,ali vojska je uradila svoj deo posla-stala ispred svog naroda i branila ga-po cenu zivota.

Odgovori
C

Tačno tako. Sa onim što je imala na raspolaganju, vojska je odradila i više nego dobar posao. A što nije imala nešto bolje na raspolaganju i što je dovedena u situaciju da se bori protiv 30 puta jačeg protivnika, to nije njena krivica. Potpuno je nadrealno da se neki ljudi u isto vreme smeju tvrdnjama kako je Srbija pobedila NATO i pljuju po srpskoj vojsci jer nije pobedila NATO i sobalila im sve avione sa neba.

Spomenik koji ste posetili na Divčibarama je posvećen potporučnicima Radiću i Savičiću iz 126. brigade VOJIN, koji su poginuli početkom aprila na ratnom položaju.

Veliko poštovanje za post koji ste napisali.

M

@Lako je nama i Crni.
Veoma lepo rečeno.
Muka mi je kad pročitam neke od komentara ne zato što vredjaju nego zato što ne shavataju tih nekoliko ključnih stvari ni posle vise od 20 godina.

Slažem se sa svom trojicom. Svaka čast svim našim vojnicima koji su se borili protiv toliko jačeg protivnika. Slava svima koji su dali svoje živote i zdravlje u toj borbi!

Pitam se kakav bi bio moral NATO vojnika da moraju da se bore protiv neuporedivo jačeg protivnika, kao što je bio slučaj sa našim vojnicima?

1

Sobzirom na svaku premoć (po njima PVO ne bi trebala da bude sposobna ni parcijalno da egzekutuje svoju tehnološki davno pregaženu baznu strategiju odbrane), kao i na primenu specifično dizajnirane protiv mere (specifično ovde znači da imaju upravo kub na umu) i to što nije jedna, nego su dve rakete potvrdjeno našle put prema letelici moralo je da ih natera bar da se počešaju, ali je pitanje koliko su smeli da se češaju. NATO je bio u ulozi plaćenika za grupu političara koji bi da SAD (ili sebi) obezbede svako preimućstvo novog poretka (NATO jeste koncepiran kao plaćenik za G6, to je Klintonova ideja). Tačnih izveštaja možda nikada neće biti, iz prostog razloga što SAD sa takvom doktrinom nastupanja istina nije potrebna (ne veruje u istoriju, a ni u trajanje), samo odgovarajuće interpretacije i još potrošnje za nova oružja (što je njihova unutrašnja bitka za sebe). Ostalo su očevici, koji će možda kad jednom dobiju priliku da razmisle da odluče da budu otvoreniji. Ali ovaj trud da se sve isprati i zabeleži, za svaki je kompliment.

Odgovori
V

123,
Vrlo je intrigantno da se izveštaj o gubicima iz zalivskog rata 1991 pojavio nakon 7 godina, dok se takva vrsta izveštaja nakon agresije 1999 do sada nije pojavila (barem koliko ja znam).
Iz nekog razloga NATO ne želi takve podatke u javnosti.

@Vlad

Potpuno ste u pravu. Nije se pojavio takav izveštaj ni koliko ja znam, a razmišljao sam tako kao i Vi.

D

@ Zoran Vukosavljevic
https://prnt.sc/w4568o
Pogledajte ovaj printskrin pa, iako je na Nemackom, ima jedan deo koji je na Engleskom. Inace ovo se nalazi na 10-oj (od 28 strana) dokumenta koji nosi naziv:
Der Krieg gegen die Bundesrepublik Jugoslawien 1999

Odgovori
D

@Dejanera
Џаба им показујете. Они верују само речима странаца а не сопственим очима. У нашем народу постоји много људи који гаје безрезервно идолопоклонство према странцима и који се радују свакој ракети која није оборила агресорски авион да би доказали да је ПВО неспособан, и тиме себе неспособне и неуспешне уздигли у сопственим очима.
Јасно је ко дан да је ПВО у онаквој ситуацији невероватан успех остварила.
Хиљаде момака у копненој војсци су спасени њиховом храброшћу и стручношћу. Замислите који би масакр цивила настао да се копнена војска распала под ударима из ваздуха и да су терористи урадили све како су замислили.
Једини разлог зашто смо морали да се повучемо са Косова и Метохије је НАТО терористичко бомбардовање инфраструктуре и масакрирање цивила. Замислите још да им је неко скинуо 3 спасилачка хеликоптера са 30 специјалаца. Која би то одмазда над цивилима била.
Ај покажите ми и једну војску која је под онаквим условима постигла онакве резултате.

Вечна захвалност припадницима РВ и ПВО.

C

@Dejanera

Imate li link ka celom dokumentu?

Mislim da se sećam ovih brojki koje se pominju ali nisam nikada video neke konkretne dokaze niti navedenu izjavu u originalu.

D

@Dax

„Хиљаде момака у копненој војсци су спасени њиховом храброшћу и стручношћу. Замислите који би масакр цивила настао да се копнена војска распала под ударима из ваздуха и да су терористи урадили све како су замислили.“

Upravo to. Da su nam razvalili PVO onda bi krenulo lupanje KoV. Posle toga bi UCK zavrsila zapoceto.

k

To mi je poznato da su širili internetom, naši ljudi većinom, neko navodno rusko izvešće sa bajkovitim prikazom obaranja nato aviona od strane naše pvo i avijacije.
Ne znam više koliko je aviona nabrojeni, ali nekih 100 komada sigurno.

D

@ Crni
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/F-15_игл
Kada udjem na ovu stranicu odem do njenog dna i do dela sa podnaslovom „Reference“. E tamo pod rednim brojem 26 stoji: Jugoslovenske Mig -29 oborile su F-15.
https://prnt.sc/w4w1ur
Kada kliknem na to izlazi sledece:
https://prnt.sc/w4w35x
I eto ja tako nadjem taj dokument od 28 strana koji je citav na Nemackom

C

Hvala @Dejanera

Probaću da mašinski prevedem tekst i vidim da li ima nečeg zanimljivog. U delu gde navodi naše i NATO gubitke ima dosta grešaka kod imena, što nije dobar znak. Mene zapravo najviše interesuju linkovi koje taj dokument nudi kao reference, a posebno me interesuje link koji bi trebalo da vodi ka Defense & Foreign Affairs Strategic Policy gde bi trebalo da vidimo tačan kontekst tog navoda o 68 izgubljenih letelica.

U pitanju je ovaj link:
https://www.strategicstudies.org/crisis/newrome.htm#-NATO

… i naravno ne radi. Kao i desetine drugih linkova ka zapadnim objavama iz tog vremena, koji su nekada radili a danas ih je nemoguće pronaći. Na žalost, svet je u ono vreme bio tek na početku digitalizacije pa nije svaka vest završila na 20 različitih mesta na internetu. Ali probaću još malo da potražim taj citat, možda je negde sačuvan.

D

@Crni
Na 9-oj strani dokumenta pise se o gubitcima NATO prema njihovim podatcima. Tamo pise da su gubitci nastali delovanjem neprijatelja (nas): NULA! Dakle kaze da nismo pogodili nista. U Sledecem redu teksta pise : Gubitci zbog tehnickog kvara. I prvo sto tu pise je 2 (DVA) F117!
To sam napomenu samo kao vezu sa predhodnim tekstom o eventualna 3 ili 4 pogodjena F117.

m

Cini mi se da ovde ima pojedinaca koji veruju da su nato piloti zapravo roboti (terminatori) , pa su uvereni da su u nas VAP ulazili pevajuci. Nasi su nekoliko puta hvatali vezu posada lovaca sa AWACSom raspitivajuci se povisenim tonom ima li nasih MiG-29 u vazduhu. To je jedan delic dokaza da im nije bilo bas sve jedno dok su bili u nasem vazdusnom prostoru. I ako su koristili i avione stealth tehnologije posle izbacivanja ubojnog tereta su brze bolje odmah napustali nas VAP. Agresor sa tolikom ogromnom silom tada najnovije tehnologije sa dirigovanim raketama i to im je bilo malo pa su angazovali i sve vrste strateskih bombardera kojim su raspolagali doziveli su jednu vrstu blama od jedne male ali ponosne i miroljubive zemlje. Kada tolika sila projektovana da ratuje sa SSSR nije bila u stanju (na svu srecu) da unisti VJ kako su najavljivali zapadni mocnici i okrenuli se bezdusno da unistavaju objekte koje su od zivotnog znacaja za nase stanovnistvo pokazali su tim cinom bezumlja koliko su jadni, bedni i velike kukavice. Tu je nacinjena ogromna greska naseg bivseg rukovodstva sto nismo imali sredstva za zastitu mnogo veceg dela Srbije sa sistemima veceg dometa. Iluzorno je ocekivati da se takvi objekti u potpunosti zastite ali bi steta bila mnogo manja i menje zrtava.
Svaki strateski bombarder ima ojacanu konstrukciju pa samim tim i zastitu od groma. Grom nije mogao da nanese tolika ostecenja na avionu B1. Sumnjivo je da se grom pojavi bas pred sletanje i ako ga je bilo konstruktori B1 su vodili racuna i o tom scenariju pa su morali dodatno da zastite takav avion pogotovu vitalna mesta na avionu pa je moglo doci do manjeg ostecenja bez rupe kao pesnica.
I ako B1 nije oboren on je izbacen van stroja na duzi rok i sprecen da dalje vrslja iznad nasih glava. Ko god misli ovde i pise pausalno tek da nesto napise da ih takvo onesposobljavanje strateskog i svakog drugog aviona ne zabrinjava jer su oni eto svemocni taj grdno gresi. Po svim istrazivanjima njihovih specijalnih sluzbi njihovo RV je danas u ocajnom stanju. Da veliki broj aviona nije potpuno borbeno spremno da zavrsi kompletne misije.
Irak je prvu agresiju izdrzao oko mesec dana sa mnogo boljom opremom PVO i imali su jace RV bar na papiru ali pored toga potrebno je i znanje kako i na koji nacin upotrebiti to oruzje.
Hteli neki da se sloze ili ne mi smo najmocniju alijansu na svetu doveli za pregovaracki sto u Kumanovu jer su ulazili u vrlo opasnu situaciju jer je njihovo javno mnjenje prestajalo da veruje u njihove beskonacne lazi. Apsolutni pobednik ne pregovara i porazena vojska se ne povlaci sa onolikom tehnikom sa bojnog polja vec porazeni je ostavlja agresoru kao trofej sa podignutim rukama iznad glave.
I za vreme ,, Desert storm“ tvrdili su da nemaju gubitaka.
Sta bi bilo da se strateski bombarderi rade sa prosecnom konstrukcijom sa slabom zastitom od groma sa tolikim ubojnim teretom u sebi i na sebi? Da se tako lako pojave rupe na njemu od udara groma. Da bi se nekako opravdali izmislili su pricu o gromovima i munjama.

Odgovori
L

Moja jedinica, kao i većini drugih, nije ni poslata u borbu, a već smo kapitulirali. I danas sam besan zbog toga. Dodatno me sludi svaki tekst o uspesima PVO, a još više o sačuvanoj vojsci. Da li smo mi tada trebali da čuvamo nas i naše oružje, ili domovinu? Pa dali smo zakletvu da ćemo dati život za zemlju, a ne za glupi tenk ili šta je već ko imao tad.

Odgovori
D

@ Lazar
Komentar ti je katastrofa. Svaka jedinica je imala svoj zadatak i svoju namenu. Posto, ocigledno, mislis da je rat ono sto je bilo na Kosovu 1389 ( odnosno mi sa ove a oni sa one strane pa ko vise izdrzi) treba samo da znas da je jedinica u npr. Kikindi bila pod punom borbenom gotovoscu spremna da doceka kopneni napad iz pravca Madjarske. Isto to je radila i neka jedinica u Valjevu, Dimitrovgradu, Herceg Novom ili bilo gde drugo. Po tvom bi najbolje bilo da su svi ukupno otisli na Kosovo a da sve ostale granice i sva ostala mesta ostanu nebranjena. Takvo sta bi trajalo 2 dana a onda bi NATO usao, kopneno, iz svih pravaca i lagano usli u Beograd, Nis, Novi Sad ili Podgoricu jer bi sva vojska bila na Kosovu a onda ih nikad iz Srbije isterali nebi a sa Kosova bi nas svakako oterali

M

@Lazar
A zašto mora da se čuva ili ovo ili ono? Ko kaze da se ginulo da se sacuva oprema a ne narod? Logično je da se vojska čuva dok da brani zemlju a ne da izleće i gine na brzaka. Rat nije toliko prosta igra ljudima kao sto opisujete. Ne može se ignorisati odnos snaga, politika i nemogućnost pobede samih nas protiv svih koja je svima bila jasna.
Po vama ispada da je vojska branila samu sebe, i kraj price. Naravno da vas to sludjuje kad tako gledate to.

C

Lazare,

U ratu se mora biti i hrabar i pametan. Spremnost da se pogine je neophodna ali ni u kom slučaju dovoljna osobina kada se branite od višestruko jačeg napadača. Upravo ste pre par meseci u Nagorno-Karabahu mogli da vidite kako izgleda kada se jedna vojska oslanja samo i isključivo na spremnost da se pogine, a pameti ni u tragovima. Odstreljeni su kao glineni golubovi i glatko poraženi.

L

Slažem se da je moj komentar katastrofa. Veća katastrofa je samo taj rat. Uspomene na to vreme mi samo bude bes, a besan čovek ne razmišlja i ne piše racionalno.
Naravno da nisam mislio da smo svi mi trebali da odemo na Kosovo. To je glupo. Glupo je i početi rat koji se ne može dobiti. Glupo je i bespotrebno se žrtvovati bez ikakvog efekta. Glupo je i poubijati onoliko civila…
Pravo pitanje je da li smo tada učinili dovoljno? Meni se čini da nismo.
Vidim da su Iračani oborili 38+48=86 aviona. Republika Srpska 3. A Srbija 2. Pa i da je 2+1 ili 2+2, budimo realni: zanemarljivo malo.
U komentarima sam video da je ispaljeno nešto više od 700 raketa. Koliko je to? Oko 8 na dan. A koliko je bilo aviona na našem nebu svaki dan? Naravno da neprijateljski piloti neće sami stvarati prilike da se puca na njih. Da li smo mi imali neku taktiku koja bi nama stvorila priliku za dejstvo na neprijatelja? Ili smo bili zauzeti maskiranjem? Ko je još pobedio u ratu tako što se vešto maskirao? Ne poričem da to jeste jedan od faktora koji su bitni – nećemo valjda da ostavimo tenk na livadi (video sam to u snimcima iz Nagorno-Karabaha) i nećemo da premeštamo jedinice danju, ali čini mi se da tada jednostavno nismo imali nikakvu inicijativu.
Koliko sada imamo Kubova i Neva? Zašto ih nismo sve ispalili? Za šta smo ih čuvali? Pa razvaljivali su nam zemlju iz dana u dan!
Možda je moj ugao gledanja pogrešan, jer sam bio zaglavljen u Crnoj Gori u potpuno pasivnoj mornarici. Šta je tamo PVO uradila? Ništa. Za oborene tri krstareće rakete i za jednu bespilotnu letilicu (govorim po sećanju, možda podatak nije tačan ali nije ni mnogo pogrešan) su mnogi oficiri dobili unapređenja i odlikovanja. A kada su nam iznad glava u Tivtu probili zvučni zid, ili kada su bombardovali Lušticu ili radare na Crnom rtu i Lovćenu niko nije opalio ni metak. Avioni su tada bili baš nisko, a PVO je bio dobro maskiran.
Ok. Sačuvali smo tehniku da je upotrebimo kada počne kopnena ofanziva. U mom slučaju iskrcavanje u primorju. Ali tu ofanzivu nismo dočekali – predali smo se.
I na kraju, ispada da su svi ti ljudi poginuli ni za šta, a zemlja nam je razrušena bezveze. Boli to…

Z

Razumem tvoj bes. To znači da ljudski rezonuješ posle svega što se desilo. Da su jedinice navalile u velikom broju i velikim otvorenim manevrima ti ovo ne bi pisao. Zato što bi Nato avioni naizad dobili prekrasan cilj kao što su im i Iračani dali 91. Najveća količina naoružanja i vojske je trebala da se pojavi tek u slučaju prodora i pešadijskog udara. A to opet ni ti ,ni ja, ni neki koji ovde pišu ne bi preživeli. Ali bi se i puno crnih kesa vratilo u zemlje natoa. To se nije dogodilo. Prvo pravci preko Košara i Paštrika nisu probijeni. A samo je tu moglo da se prođe. Desant ste verovatno negde čekali vi. Nato je ionako bio u problemu zbog nelegitimne i sumnjive kampanje. Veliki gubici bi ih zakucali. I zato to nije dolazilo u obzir.Zato im niko i ne veruje u vezi sa gubicima. Tako da si ti čekajući negde već dosta učinio. Što se tiće PVO a i on je bio većim delom povučen u unutrašnjost i čuvao ono malo resursa baš za mogući prodor Ili odsudnu bitku ako sam se dobro izrazio. Ta opcija je na kraju izostala i sukob se završio na neki drugi način. Koji sadrži puno politike i svega onoga ćemu smo svi svedočili u poslednjih dvadeset godina.

B

Poštovani Zorane,

Za početak, ne bih se složio da je vučeni radarski mamac AN/ALE-50 uspešno razvijen i uveden u upotrebu tokom 1995. godine, pre će biti da je razvoj trajao nešto duže, i da motiv nije bilo obaranje F-16 u Bosni, već obaranja koja su se desila u Pustinjskoj oluji. Malo previše volimo da se bi pripisujemo zasluge za nešto što nam realno ne pripada.

Kod opisa lansiranih raketa i potencijalnog pogotka gelera u deo krila, postavlja se pitanje na kojoj daljini je raketa morala da eksplodira da bi samo jedan geler došao u kontakt sa avionom? Ja ne znam kako izgleda bojeva glava i kakvo joj je dejstvo, pa bi ste mogli to da rasvetlite. To bi onda moglo i da nam ukaže (pod pretpostavkom da je zaista rupa nastala od gelera rakete) i da li je raketa letela ka avionu ili ka mamcu.

Jedna raketa je preletela i ne pominje se da su piloti videli detonaciju (da li ova raketa ima samolikvidator?).
Da li je moguće da operater ručno zada komandu raketi da detonira u određenom trenutku ili se raketa oslanja samo na blizinski upaljač, i kako on funkcioniše? Koliko blizu mora da bude meta i da li ima neki minimum dimenzija da bi se upaljač aktivirao?
Ovo pitam zbog one rakete koja jeste eksplodirala u blizini aviona.

Da li postoji dokumentovano viđenje ovog događaja sa zemlje, neko svedočenje posada koje su učestvovale u odbrani?

Koliko je realno da su posade govorile o oštećenju a onda slagale da je nastalo usled udara groma? Ako su hteli da sakriju oštećenje nastalo dejstvom PVO, mogli su jednostavno da kažu da je neophodan remont zbog mehaničkog kvara na nekom od sistema i da time završe priču. Ne bi bio prvi put, siguran sam.

Odgovori
V

Čitam komentare i prosto ne verujem očima šta pojedinci pišu.

Hajdemo ovako.

Vojni osvrt:

Neravnopravni odnos snaga u svakom smilsu. Tu treba računati i na moguće preterano samopouzdanje neprijatelja, imajući u vidu uspehe tokom Pustinjske oluje.
Dalje, tehnika u svakom smislu zastarela, održavana ličnim zalaganjem i dovitljivošću pripadnika RV i PVO.

Kreće 24. mart i „Noble Anvil“. Tri dana nakon početka agresije pada F-117. Za jednu alijansu koja je očekivala da će Vojsku Jugoslavije onesposobiti za najviše deset dana, takvo obaranje je bilo za šok i nevericu. Sledeće zvanično obaranje je F 16C.

Sada posle 20 godina polako dolaze informacije da su najnapredniji avioni agresora pogođeni/oštećeni. F117, B1, B2, A10, da ni ne nabrajam ostale tipove aviona.

Uopšte nije bitno da li su oboreni ili ne. Najvažnije je da je neprijatelj morao da računa da ulazak u vazdušni prostor Srbije nije panoramski let nad Avalom, nego da itekako postoji realna opasnost i da ima nasrpam sebe vojsku koja itekako zna da brani svoju Otadžbinu.

To nisu pokazali samo pripadnici RV i PVO. To je pokazala cela vojska od oficira do vojnika na odsluženju vojnog roka.

Grozno mi je da neprijateljski piloti imaju više respekta za Vojsku Jugoslavije od pojedinih građana koje je ta vojska branila.

To je bio vojni osvrt.

Sasvim je drugo pitanje da li je politički bilo ispravno uopšte ulaziti u konflikt sa NATO alijansom kada na svojoj strani nismo imali saveznike ili još gore, političari zauzmu tvrd stav prilikom pregovora, krene agresija, vojska motivisana da brani zemlju do kraja i na kraju političari pojedu veću žabu nego što je to bilo prvobitno planiramo i desi se puj pike ne važi.

Da nam je sve u zemlji tako sistematično i organizovano kao što je to bila Vojska Jugoslavije, ova zemlja bi imala mnogo veći GDP per capita.

Na kraju bih hteo da uputim jednu veliku zahvalnost svim pripadnicima Vojske Jugoslavije, koji su iz dostupne tehnike izvukli maksimum i uspešno branili zemlju i pokazali zadivljujući nivo hrabrosti!

HVALA VAM HEROJI!

Odgovori
B

„Noble Anvil“ ne postoji osim u našoj propagandi.
Glorifikovanje nekih ograničenih (i u mnogo slučajeva upitnih) rezultata naše PVO samo daje vetar u leđa onima koji bi sutra, da dođu u istu situaciju, opet ušli u sukob sa najjačom vojnom silom na svetu. Treba stati tome na put i ići pameću, a ne glavom kroz zid.

V

Apsolutno se slažem ali lepo ste napisali „onima koji bi sutra, da dođu u istu situaciju, opet ušli u sukob sa najjačom vojnom silom na svetu“.

To ne umanjuje herojstvo i ostvarene rezultate tokom agresije. Pritom to herojstvo su ispoljilji ljudi koje se ništa nisu pitali već su samo obavljali svoju dužnost.

Z

@Botko

Citat:
„Noble Anvil“ ne postoji osim u našoj propagandi. “ Kraj citata

Ajd samo ovo….“Noble Anvil“ ili „Plemeniti nakovan“ je ZVANIČAN naziv vazduhoplovnog dela operacija „Allied Force“.
I to bar nije teško proveriti.

Očigledno to mešaš sa „Milosrdnim anđelom“.

Z

Tekst je zanimljiv i profesionalan. Naš PVO je bio i tada, i sada zastareo. Strategija korišćenja oružja iz sedamdesetih godina za koje je NATO decenijama razvijao kontramere je od početka morao biti neefikasan. Uz to modifikovana doktrina ogromnog Sovjetskog Saveza i teritorije Jugoslavije primenjena na maltene tačkasti cilj u koji se pretvorila Srbija. Ništa nije trebalo ni očekivati.
Ali efikasnost Nato avijacije je bila na nivou drugog svedskog rata. Pogađali su većinom nepokretne ciljeve. Koliko je pokretnih ciljeva uništeno? Kolona, oklopnioh vozila itd. Čitave oklopne brigade su im se premeštale ispred nosa. Naravno da je u svemu tome veliki učinak imao PVO. Njihovi avioni su i po visini i po daljini bili udaljeni od cilja.Dovoljno da dobro organizovana jedinica manevrom i maskiranjem izbegne udar. A to je bitnije nego broj oborenih aviona.
I jednostavno je nemoguće da su izgubili samo dva aviona. Gotovo svaki teško oštećeni avion može da preleti nekoliko desetina kilometara koliko mu je bilo potrebno i da se dokopa nekog aerodroma u okolnim zemljama ili sruši u bezbednijim uslovima po njega.Spase glavu i čast. Tako da je broj sigurno makar višestruko veći. Zatim koliko moraš da oštetiš aviona da bi jedan oborio? A to su sve žilave mašine.
Sa druge strane preuveličavanje efikasnosti i neefikasnosti dejstva i resursa tada i sada negira realnost . A realnost je da je ovo 21. vek. Da treba potpuno promeniti i resurse i doktrinu i taktiku, naravno ne zanemarivši iskustva.Da je sve jako skupo. I da politika ne ne može da vodi raketu nego dobar i motivisan vrhunski inžinjer i vojnik kakve smo imali 99. I da iza njega stoji slobodan i motivisan narod.

Odgovori
m

Lazar
Lazare pre svega mi nismo kapitulirali 99te.
Vi brkate pojam kapitulacija sa privremeno napustanje jednog dela teritorije pod punom ratnom opremom i neresenim rezultatom pod okriljem UN. To nije kapitulacija.
Zapadni mocnici su privremeno na KiM zato nas ucenjuju da priznamo tu laznu drzavu jer bez naseg priznanja ta lazna drzava nije pravno njihova koliko god se trudili mocnici da govore o nezavisnom KiM.
Lazare ako se ne sacuva ,,glupi tenk“ ili bilo koje drugo oruzje ne moze se sacuvati ni vojska.
Ako se ne sacuva vojska Lazare ne moze se sacuvati ni domovina. U ratu Lazare oruzje ti je sve i sva i majka i otac. Kako ces da odbranis domovinu bez svega toga ako diplomatija ne pomaze? Sve sto si napisao vidim da te vojska nicemu nije naucila. Po ovom amaterskom komentaru sumnjam da ste bili uopste u vojsci. Bez vojske Lazare nema ni drzave nadam se da ti je to sasvim jasno. A vojska bez oruzja i ,,glupog tenka“ je rastimovani orkestar.

Odgovori
B

Teško je za svariti i 21 godinu kasnije, ali mi smo kapitulirali. Možeš to uvijati u kakvu god hoćeš oblandu, ali mi smo vojno potučeni i predali smo deo svoje teritorije stranoj sili.

m

Boza M
Mi smo oduvek bili nesvrstani ili neutralni, pa samim tim 90tih godina smo i dalje bili clanica nesvrstanih zemalja.

,, Sirija i Libija su razrusene u gradjanskom ratu, mahom od artiljerije. Nato avioni imaju malo veze sa tim“
Ne znam da li ste vi bili na Marsu kada se sve to izdesavalo. Izrael i zapad su stvorili teroristicke grupe unutar i van tih zemalja i time je poceo rat potpomognut USA i NATO avijacijom i svom drugom logistikom. Tu je naravno i Turska na strani terorista.
Gde ste vi Bozo bili dok je Rafal spartao Libijom i ostali NATO bombarderi?
Samo da bi se ucutkali Gadafija jer je mnogo znao o Sarkoziju (koji je time lecio svoje frustracije) i planovima za islamizaciju Evrope. A time ga ujedno sprecili u stvaranju Africke unije, pandanu EU.

Botko
Botko uveravam te da ima mnogo pametnijih i strucnijih ljudi od tebe u vezi ovog pitanja. I u nasoj zemlji i spolja koji govore o tome.
Ti tu cinjenicu i tebi slicni ne mozete promeniti sa nekoliko jeftinih politickih pamfleta na ovom portalu. MI BOTKO NISMO VOJNICKI POTUCENI!!!
Ti Botko ne znas sta je prava kapitulacija. Bas ima dosta botkica na ovom portalu.

Odgovori
B

Naprotiv, upravo smo vojnički potučeni, to je nesporno.
I mene to boli, ali je tako.

m

Botko
NATO pakt je trazio primirje i pregovore, ne mi.
Botko jel ti umes da razlucis sta su to vojni a sta civilni ciljevi? Gadjanje civilnih postrojenja i zgrada nije necija vojnicka pobeda vec sramota. A ko ne zna za sramotu to je druga prica. Ako jedan botko to ne razume ja mu tu nemogu pomoci. Opet ti ponavljam da ima mnogo pametnijih ljudi koji mogu da ti odrze predavanje o toj temi i kod nas i u svetu. Ti sa ovim zluradim komentarom si potpuno beznacajan.

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Steppenwolf na: [PARTNER 2021] EKSKLUZIVNO: Ministarstvo odbrane i dalje analizira kiparske jurišne helikoptere Mi-35P, ovaj tip helikoptera će sigurno dodatno biti nabavljen do nivoa eskadrile

Naravno bolje i pametnije 4 nova i ista (kao prethodna) nego gomila krsa za ciju samo reaktivaciju (ne modernizaciju) treba 100 miliona...tj kao 4 nova. Ako vec hoce da se kupuje polovna oprema, bolje da su to tenkovi i slicno.

17. Oct 2021.Pogledaj

Fishbed na: [PARTNER 2021] EKSKLUZIVNO: Srbija nabavlja još Erbasovih H145M helikoptera, svi se dižu na HForce 3 nivo, potvrđena nabavka transportnih aviona, ulazi se u viši nivo industrijske saradnje

@ Drina Po običaju pišeš nešto što nije istina. Ne mogu se izjednačavati kojekakvi youtuberi i dokoličari koji komentiraju na facebooku s medjima koji izravno utječu na kreiranje javnog mnijenja. Evo recimo ovako nešto na ovoj razini ne možeš vidjet nigdje izvan Srbije: https://www.kurir.rs/vesti/politika/3786655/region-prokljucao-zbog-mocnog-lazanskog Na žalost ovo nije incident kod njih, nego pravilo. I na…

16. Oct 2021.Pogledaj

Živojin Banković na: [PARTNER 2021] EKSKLUZIVNO: Ministarstvo odbrane i dalje analizira kiparske jurišne helikoptere Mi-35P, ovaj tip helikoptera će sigurno dodatno biti nabavljen do nivoa eskadrile

VS S4 Како знате да наши хеликоптери Ми-35М неће добити бољу електронску заштиту? Или да то неће имати евентуално додатни примерци? На кипарским хеликоптерима су ти системи застарели. Кипар на својим Ми-35П нема ПОВР Вихр, већ Штурм-В и Атаке.

16. Oct 2021.Pogledaj

VS S4 na: [PARTNER 2021] EKSKLUZIVNO: Ministarstvo odbrane i dalje analizira kiparske jurišne helikoptere Mi-35P, ovaj tip helikoptera će sigurno dodatno biti nabavljen do nivoa eskadrile

Naravno da je bolje uzeti nove MI-35 helikoptere ,to uopste nije sporno .Kada je rec o kipariskim MI-24P ne vidim da je neko primetio da imaju bolju elektronsku zastitu helikoptera ,od nasih MI-35M,generalno gledano ukupno bolju zastitu . Takodje pored svojih limita top 30mm ima mnogo bolji ucinak na cilju od topa 23mm na MI-35M.Takodje…

16. Oct 2021.Pogledaj

Send this to a friend