Vazduhoplovna akademija upisala prvu generaciju visoke škole strukovnih studija: 43 kandidata na studijskim programima za pilote, kontrolore i mehaničare

6. okt 2021

Promene u Pilotskoj akademiji u Vršcu: Integracija sa Višom pilotskom školom u Beogradu, uskoro kupovina novih dvomotornih aviona i jednog helikoptera

15. sep 2021

Saradnja DCV-a i Vazduhoplovne akademije

10. sep 2021

Počele prijave za prvu generaciju Više vazduhoplovne škole „Vazduhoplovna akademija“ – za četvoro najbolje rangiranih na prijemnom besplatan frozen ATPL

10. sep 2021

[EKSKLUZIVNO] Država prvi put posle 30 godina u potpunosti stipendira obuku za dozvolu saobraćajnog pilota: Vazduhoplovna akademija obučiće besplatno 4 kandidata u Vršcu od nule do frozen ATPL-a

6. sep 2021

[INTERVJU] Poslednji direktor Aviogenexa prvi je instruktor za Flajt Dispečere: Ako volite avijaciju, planiranje, mape, kompjutere i najdinamičnije moguće radno okruženje

20. avg 2021

[EKSKLUZIVNO] Država ulaže 65 miliona evra u Vazduhoplovnu akademiju: Kupuje full flight level D simulator za Erbas A319/320, nove avione i helikopter

5. avg 2021

[FOTO-REPORTAŽA] Kako se postaje PPL pilot: Prvo ide teorija

4. avg 2021

[VIDEO] „All right Steve, get your shit together“: Kako je iz Arizone do Zagreba isporučen peti Erbas A319 kompaniji Trade Air

2. avg 2021

EASA: Vratićemo odobrenja kad se otklone nedostaci; Avia Prime: Nije bilo prekida poslovanja, već smo uložili 1,7 miliona evra u Jat Tehniku, planiramo još

29. jul 2021

Jat Tehnici i GAS Aviationu suspendovani Part 145 sertifikati

27. jul 2021

[REPORTAŽA] Prve fotografije novog izgleda produženog C hodnika aerodroma „Nikola Tesla“

7. jul 2021

MTU počeo sa izgradnjom postrojenja u Srbiji: Od projektne kancelarije do 500 zaposlenih, početak rada 2022. godine

6. jul 2021

SMATSA zbog Korone uzela još jedan kredit od Evropske investicione banke: 10,3 miliona evra za premošćavanje problema i nastavak investicija

17. jun 2021

[SEAS 2021 premijera] Intervju sa novim direktorom Air Montenegra: Avantura zvana formiranje nove nacionalne avio-kompanije

17. jun 2021

Er Srbija gejmifikovala uštede prilikom letačkih operacija i doprinos zaštiti životne sredine u jednoj aplikaciji

17. jun 2021

[SEAS 2021 premijera] Kako je tekao proces koncesije aerodroma „Nikola Tesla“

15. jun 2021

[SEAS 2021 premijera] Erbas update: Konverzije putničkih u kargo avione

14. jun 2021

Goran Jandreoski je novi direktor Aerodroma Crne Gore

11. jun 2021

[SEAS 2021 premijera] Kako je Er Srbija prevozila teret vazduhom tokom Korone

11. jun 2021
[EKSKLUZIVNO] Iza scene Er Srbijinog odgovora na Koronu: „Vratili smo u zemlju 10 hiljada ljudi.“
"Ako ispred sebe stavite mapu sveta, videćete da je Er Srbija u tim danima, letela od jednog do drugog kraja sveta – od Los Anđelesa na zapadu do Seula na istoku." / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six

[EKSKLUZIVNO] Iza scene Er Srbijinog odgovora na Koronu: „Vratili smo u zemlju 10 hiljada ljudi.“

– Izdvojio bih tri slike koje verujem da ću uvek pamtiti.

Prva je kako naši kapetani pomažu u pakovanju medicinske opreme u avion i smeštaju kutije po putničkim sedištima da bismo što više robe mogli da prevezemo. Druga slika je dolazak našeg prvog kargo leta iz Kine, a treća slika su naša četiri Erbasa sa humanitarnom pomoći koju Srbija šalje Italiji, četiri aviona koja gledaju jedan drugome u rep i kreću iz Beograda za Rim. – počinje priču Boško Rupić, formalno Viši menadžer za agentsku i korporativnu prodaju Er Srbije, normalnim jezikom – čovek koji je učestvovao u organizaciji letenja nacionalne avio-kompanije Srbije u najkonfuznije doba za komercijalnu putničku avijaciju.

U sklopu ekskluzivnog pristupa ključnim zaposlenim menadžerima Er Srbije, Tango Six je sa Boškom pričao o tome kako je izgledao život i rad kompanije tokom Korona krize. Kako su se organizovali, bukvalno preko noći, nakon kolabiranja kompletne rutne strukture i kako su podneli činjenicu da su se svi planovi, do tada najambicioznijeg najavljenog rasta, prekinuli da bi dali prvenstvo misijama za koje se ne ide u školu i za koje ne postoje obuke.

Nakon naše prve reportaže iz ovog ekskluzivnog serijala o kargo sektoru kompanije, danas ponovo imate priliku (posebno mlađi čitaoci) da steknete uvid u to koliko je rad u modernom civilnom komercijalnom vazdušnom saobraćaju uzbudljiv, koliko ljudi koji se nalaze u srednjem i višem menadžmentu avio-kompanija moraju biti svestrani i koliko su domaći vazduhoplovci odgovorni i profesionalni.

Kako si se našao u avijaciji? 

U Er Srbiju sam došao krajem 2014. godine. Pre toga sam osam godina proveo u hotelskom biznisu, u zemlji i u inostranstvu. Završio sam Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment u Beogradu, a posle toga i postdiplomske studije na tom fakultetu.

Turizam i putovanja su moja velika ljubav. Intenzivno sam počeo da putujem po svetu sa nepunih 18 godina, a do sada sam obišao više od 30 zemalja na nekoliko kontinenata. Svakako da je broj mojih letova trocifren. Turizam, zajedno sa hotelijerstvom i saobraćajem su nerazdvojive delatnosti koje pružaju mogućnosti za nova poznanstva sa ljudima koji dolaze sa različitih meridijana.

Te 2014. godine, kao i sada, Er Srbija je bila jedna od najpoželjnijih kompanija za rad na našim prostorima i kada se ukazala prilika da konkurišem, nisam imao dilemu da li treba da se prijavim. U Er Srbiju sam došao na poziciju Sales Supporta, s obzirom na to da o avijaciji nisam mnogo znao. Imao sam želju da što brže i što više naučim o avijaciji pošto sam počeo da radim u kompaniji. Verujem da sam starijim kolegama bio često i dosadan sa pitanjima. Pola godine sam svaki dan nosio beleške i razne materijale kući i učio. Osećao sam se kao da sam na još jednom semestru koji moram što pre da završim sa najvišim ocenama.

Posle pola godine, dobio sam priliku da preuzmem vođenje prodajnog tima koji je bio zadužen za tržište Srbije i ostala tržišta na Zapadnom Balkanu. To je za mene bio ogroman izazov, ali se pokazalo da je to ipak bio dobar potez – i za mene lično i za kompaniju. Kasnije sam dobio da vodim i poslove u vezi sa korporativnim ugovorima sa brojnim firmama i institucijama iz Srbije i inostranstva, kao i čarter poslove. Na ova dva segmenta sam posebno ponosan, jer sam na tom polju zajedno sa svojim kolegama napravio zavidne rezultate.

„Svi smo prihvatili da smo deo jedne misije i da od nas nekoliko zavisi njen uspeh i realizacija. Znali smo da u Srbiju dopremamo medicinsku opremu i medicinski materijal i da od brzine dopremanja te robe, posledično zavise i životi ljudi.“ / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six

Šta sve radi menadžer na tvojoj poziciji u avio-kompaniji?

Moja trenutna pozicija je Viši menadžer za agentsku i korporativnu prodaju ili na engleskom jeziku Head of trade and corporate sales.

Poslovi za koje sam zadužen, odnose se na upravljanje prodajom ključnih kupaca u zemlji i u inostranstvu. To znači uspostavljanje bližih veza i bližu saradnju sa velikim agencijama i kompanijama, te negovanje tog odnosa u cilju očuvanja dugoročne saradnje. Moj posao podrazumeva i česte obilaske velikih agencija, velikih sajmova, događaja i stručnih radionica u zemlji i u inostranstvu. Svi poslovi za koje sam zadužen, mogu se lako kvantifikovati. Za sve što radimo, imamo i definisane ciljeve, finasijske i kvalitativne, što nam daje mogućnost da vidimo na kojim poljima ostvarujemo dobre rezultate, a gde postoji prostor za unapređenje poslovanja.

Često kažem da ovaj posao može da radi samo neko ko ima strast prema prodaji, neko ko voli da putuje i kome je zadovoljstvo da učini sve da se klijenti osećaju zadovoljno i da imaju poverenja u nas. Meni je s tim u vezi veoma mnogo značilo prethodno iskustvo u hotelijerstvu.

Kakva je bila atmosfera u kompaniji na samom početku Korone?

Korona je nekako brzo došla na naša vrata što znači da smo i mi morali isto tako brzo da reagujemo i odgovorimo na zahteve koji su stajali pred nama.

U najkraćem roku, kompanija je formirala radnu grupu čiji je zadatak bio koordinacija i donošenje bitnih poslovnih odluka tokom trajanja pandemije COVID-19. Bilo je važno napraviti bezbedne uslove za rad svih ljudi u kompaniji, a da se pritom ne ugrozi proces rada. Tu smo jako dobro odigrali.

Kompanija je svake nedelje komunicirala ka svim zaposlenima aktuelna zbivanja unutar naše kuće, ali i o tome šta se dešava na našim ključnim tržištima. Veliki broj kolega je prihvatio da pređe privremeno na druge poslove na kojima je bila potrebna ispomoć. Organizovane su ubrzane obuke, onlajn i oflajn. Naš Kontakt centar je zbog velikog broja otkazanih letova bio na velikom udaru u pogledu broja poziva, ali blagovremenim reagovanjem uspeli smo da taj udar ublažimo u dobroj meri kroz angažovanje kolega koje su uskočile kao ispomoć. IT služba je bila u maksimalno angažovana da bi se što većem broju kolega omogućio nesmetan rad od kuće.

Dotadašnja rutna struktura se srušila preko noći…

Sa zatvaranjem granica došlo je i do obustave redovnog saobraćaja.

Informacije o izmenama uslova putovanja i letenja stizale su svakog dana. Više nije postojala razlika između radnog dana i vikenda, večeri i jutra. Morali smo konstantno da pratimo dešavanja kako bismo mogli da donosimo odluke u najkraćem roku.

Bili smo svedoci kako se ambiciozni planovi za ovu godinu koja je izvanredno krenula urušavaju iz dana u dan.

S druge strane, počela je da raste tražnja za organizacijom letova koji su imali drugu svrhu. Tu prvenstveno mislim na humanitarne kargo letove, evakuacione i repatrijacione letove. Prvi humanitarni kargo let je bio za Kairo. Ceo dan i celu noć smo proveli u organizaciji i realizaciji ove misije. To je bio prvi let kojim su stigli medicinski uređaji i medicinska oprema u Srbiju. Nismo ni slutili da će to biti tek početak jednog velikog posla u kojem se od nas očekuje puna 24/7 spremnost i veliko angažovanje.

„Sve je bilo otežano zbog kratkih rokova, vremenskih razlika i brojnih izmena uslova letenja do kojih je dolazilo na svakih nekoliko dana. Često smo mogli da čujemo rečenicu da ono što danas važi kao pravilo, ne mora da znači da će i sutra važiti.“ / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Kompanija dobija zadatak da prevozi medicinsku opremu iz Kine. Koja su su bila tvoja zaduženja?

Moj zadatak je bio koordinacija svih aktivnosti u vezi sa organizacijom i realizacijom tih letova.

Tu mislim na administrativno-finansijske poslove, kao i na operativno-tehničke poslove. Za svaki let potrebno je da imate ugovor o čarteru, definisano plaćanje, obezbeđenje dozvole za prelet svih zemalja na putu do krajnje destinacije, unapred definisanu navigacionu rutu leta, dužinu trajanja leta, alternativne aerodrome na koje se može sleteti u slučaju nekog problema, ugovoreno snabdevanje gorivom i opsluživanje aviona po sletanju.

Sve navedene aktivnosti bile su jako otežane zbog kratkih rokova, vremenskih razlika i brojnih izmena uslova letenja do kojih je dolazilo na svakih nekoliko dana. Često smo mogli da čujemo rečenicu da ono što danas važi kao pravilo, ne mora da znači da će i sutra važiti.

Nakon što smo realizovali prvih nekoliko letova, shvatili smo da moramo da proširimo tim da bismo izbegli mogućnost da nam neka informacija bitna za realizaciju leta promakne. Tako je i bilo. Dobrom organizacijom i potpunom posvecenošću celog tima Er Srbije, grešaka i propusta nije bilo.

Koji su pojedinci iz tvog i drugih timova bili ključni?

Definisati tim kroz nekoliko imena bilo bi nezahvalno.

Mi smo svi povezani i jedni od drugih zavisimo. Bilo je nas nekoliko koji smo zaista bili angažovani svakoga dana. Tu bih izdvojio nekoliko kolega kao što su Nevena iz Operativnog centra, Veselin iz Karga, Slavko iz letačke operative, Marija iz zemaljskih poslova, Dejan iz čartera, ali su ogroman značaj i doprinos dali i ostali ljudi iz pripreme leta, navigacije, plana posade, tehnike, finansija, keteringa, nabavke goriva.

Takođe, izvršni menadžment kompanije bio je konstantno uključen i ravnopravno sa nama pratio svaki let i učestvovao u njegovoj orgnizaciji. O požrtvovanosti naših pilota, kabinske posade i mehaničara mislim da je izlišno govoriti. Svi smo bili jedan tim što me i dan-danas čini jako ponosnim.

„Radno vreme mog tima nije postojalo.“ / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six

Kako je izgledala organizacija „ad-hok“ čartera iz Kine?

Letovi za Kinu bili su specifični u tome što je to bilo letenje u jedan za nas potpuno novi deo sveta gde važe posebna pravila sa kojima nismo imali mnogo dodira i iskustava.

Kina je ubrzo, već krajem marta, uvela posebne uslove za dobijanje dozvola za preletanje i sletanje na njenu teritoriju. Bilo je potrebno pratiti i carinske i izvozne uslove. Svi ti uslovi su se više puta dopunjavali i menjali tokom proteklih meseci.

U organizaciji ovih letova pored Er Srbije učestvovali su i predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva spoljnih poslova, naša diplomatsko-konzularna predstavništva u Pekingu i Šangaju, Direktorat civilnog vazduhoplovstva, Ambasada NR Kine, predstavnici Milšpeda, brojni dobavljači i naravno Generalni sekretarijat Vlade Srbije, kao glavni organizator i koordinator ovih letova. Bez potpune posvećenosti svih pomenutih učesnika u realizaciji ovih letova, mogu slobodno da kažem da bi uspeh cele misije ovih letova bio dosta manji. To treba jasno i otvoreno reći. Timski rad je ovde zaista došao do izražaja.

Zahtevno je bilo koordinirati dobijanje svih nepohodnih dozvola i to uklopiti u red letenja i uskladiti sa procesom dopremanja, carinjenja i utovara robe. S obzirom da smo se svi nalazili na različitim lokacijama i da su u organizaciju bili uključeni i naši ljudi koji su se nalazili u Kini, u radu smo morali da se oslonimo i na brojne dostupne onlajn aplikacije, poput Zooma i grupa na WhatsAppu i Viberu, kako bi komunikacija bila što brža i efikasnija.

Koliko je bilo naporno?

Radno vreme ovog tima nije postojalo.

Svi smo prihvatili da smo deo jedne misije i da od nas nekoliko zavisi njen uspeh i realizacija. Znali smo da u Srbiju dopremamo medicinsku opremu i medicinski materijal i da od brzine dopremanja te robe, posledično zavise i životi ljudi.

Kada ispred sebe imate to kao krajnji cilj, onda niko od nas nije pitao za radno vreme. Dan je počinjao tako što smo svakog jutra, oko 9 časova imali konferencijske pozive na kojima smo pretresali sve što je pred nama tog dana i narednih par dana. Tu smo dogovarali šta je sve potrebno da se uradi u narednih nekoliko sati. Neretko smo sredinom dana takođe organizovali ponovo konferencijske pozive jer su se određena pitanja rešvala brže ili sporije, pa je spram toga trebalo i delovati. Dan se završavao takođe konferencijskim pozivom, oko 23 časa, mada je bilo situacija i da celu noć budemo budni i uključeni u rešavanje određenih problema.

Do kojih je sve destinacija Er Srbija letela u sklopu odgovora na potrebe nastale Korona krizom?

Ako ispred sebe stavite mapu sveta, videćete da je Er Srbija u tim danima, letela od jednog do drugog kraja sveta – od Los Anđelesa na zapadu do Seula na istoku.

U Kini smo leteli za Peking, Šangaj, Guangdžou, Čengdu, Tijenđin, Šendžen, Hohhot, a van Kine za Seul, Los Anđeles, Vašington, Dohu, Abu Dabi, Kairo, Jerevan, Minsk, Moskvu, Frankfurt, Rim, Varšavu, Pariz, Amsterdam, Berlin, Beč, Bratislavu, Prag, Istanbul, Larnaku, Atinu, Solun, Bukurešt, Stokholm, Cirih i Brisel.

Neki od letova ka ovim destinacijama bili su kargo letovi, a neki su imali za cilj evakuaciju naših državljana koji su ostali zarobljeni na raznim destinacijama, imajući u vidu da je redovni avio-saobraćaj na globalnom nivou bio u potpunoj blokadi.

Mi praktično nismo ni u jednom momentu prestali da letimo. Samo u periodu od sredine marta do sredine maja, organizovali smo preko 200 letova što u datim okolnostima nije mali broj.

„Za potrebu letenja za Los Anđeles smo saznali nepunih 24 časa pre nego što je avion poleteo.“ / Foto: Petar Vojinović, Tango Six

Kako su bili organizovani repatrijacijski letovi? Ko ih je platio?

Evakuacione letove je organizovala i platila Vlada Republike Srbije.

Naravno, svaki let je bio u saradnji sa nama, a koordinaciju putnika su radila naša diplomatsko-konzularna predstavništva u inostranstvu. Bilo je dosta naših državljana koji su ostali zarobljeni širom sveta, a našim letovima u Srbiju je vraćeno oko 10 hiljada ljudi.

Ambasade i konzulati su koordinirali spiskove tako da se najugroženije kategorije prvo evakuišu – porodice sa decom, stariji i bolesni ljudi. U nekoliko navrata smo organizovali takozvane kružne letove, poput leta Beograd-Pariz-Amsterdam-Beograd ili Beograd-Berlin-Frankfurt-Beograd, tako što je deo kapaciteta aviona popunjen putnicima iz Berlina, a preostala mesta su popunjena putnicima iz Frankfurta. U nekoliko navrata smo uspeli i da pomognemo stranim ambasadama u Beogradu i prevezemo jedan broj stranih državljana u njihove matične zemlje.

Ka određenim destinacijama smo leteli više puta. Moskva, Pariz, Frakfurt i Istanbul su bili sabirni aerodromi do kojih se nekako moglo doći iz raznih dalekih krajeva sveta, a onda bismo mi odatle naše državljane vraćali za Srbiju. Nakon što su završeni evakuacioni letovi koje je plaćala Vlada Republike Srbije, Er Srbija je početkom maja ponudila nekoliko komercijalnih repatrijacionih letova na kojima su putnici mogli da kupe karte i vrate se za Srbiju.

Los Anđeles.

Let za Los Anđeles je bio naš najduži let u tom periodu.

Za potrebu letenja za Los Anđeles smo saznali nepunih 24 časa pre nego što je avion poleteo. Delovalo je kao nemoguća misija s obzirom na vremensku razliku između tog grada i Beograda i da je taj let bilo potrebno ubaciti između dva unapred planirana leta za Kinu, a pri tome smo imali samo jedan avion koji tako nešto može da izvede.

Uključili smo i aktivirali sve kontakte koji su nam mogli biti od pomoći, od američke ambasade u Beogradu i njihovih federalnih službi u SAD, preko Vlade Srbije, Ministarstva spoljnih poslova i naše ambasade u SAD.

Uz angažovanje svih pomenutih, dobili smo dozvole, a čak smo uspeli i da se organzujemo da za Los Anđeles iz Beograda povezemo i jedan broj američkih državljana. Sećam se da je američki ambasador bio jako zahvalan na ovom gestu Vladi Srbije i Er Srbiji.

Kada se avion vratio sa robom iz Los Anđelesa za Beograd i poleteo za Kinu u dogovoreno vreme, sećam se da smo rekli da više ne postoji nemoguća misija za naš tim.

Koliki je bio nivo stresa tokom ovog perioda? Koje su lekcije, šta ste naučili o poslu, o sebi?

Stresno jeste bilo, ali sve zbog želje da sve prođe po planu i da se ono od čega zavise ljudski životi što pre dopremi u Srbiju, kao i da se ljudi koji su bili zarobljeni danima na nekim destinacijama što pre bezbedno vrate u Srbiju.

Trebalo je balansirati privatne i službene obaveze u tim okolnostima. Naučili smo dosta. Veliko je ovo iskustvo za ceo naš tim – i životno i poslovno.

Kao zaključak, mogu reći da bez timskog duha i svesti da činite nešto dobro za svoju državu, cela misija ne bi imala ni približan uspeh. Da nas ponovo zadesi situacija koju smo imali početkom godine, za sebe mogu da kažem da bih opet potpuno isto postupio.

Pratite Tango Six i na društvenim mrežama. Na InstagramuJutjubuTviteru i Fejsbuku.

Komentari

M

Lijepa priča, svaka čast, volio bi da Air Serbia opstane i postane samoodrživa jer je ova kriza pokazala važnost nacionalnog prevoznika.

Odgovori
B

Što pre ugasiti i ne bacati tuđe (naše) pare u vetar. Bolje da se uloži 100-ti deo tog novca u Ikarbus u proizvodnju, nego u uslugu-saobraćaj.
Sve što generiše gubitke amputirati iz budžeta. Tako i AirSerbia.
Nema emocija.

Odgovori
R

Er Srbija doprinosi mnogo vise od samog profita kao i sve druge drzavne aviokompanije po svetu. Odbrana, prosveta i zdravstvo samo trose pare iz budzeta. Po toj logici, rezi sve to bez emocija.

P

@Razum
„drzavne aviokompanije“?!
Koje drzave? One koja sada kao manjinski vlasnik upumpava vise novca nego dok je JAT bio nas? Vidim kakvih sve moze komentatora da bude ovde, ali botovi+ koji vredjaju inteligenciju poredeci babe i zabe su nova pojava – ipak, mozda su to korisni idioti, ko ce ga znati…

B

@Rayum
Nažalost ne doprinosi. Odbrana, obrazovanje i zdravstvo nisu uporedive sa AirSerbia, i ne treba se praviti nevešt. AirSerbia je bezpoterbno trošenje novca grašana Srbije i poligon za razne malverzacije. Da, kada si me podsetio, taj novac upravo treba preusmeriti u zdravstvo, obrazovanje, odbranu.

Odgovori
E

Nazalost ne doprinosi nista? Ajde molim te dokazi to.

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Autor:

Petar Vojinovic Glavni i odgovorni urednik petar.vojinovic@tangosix.rs

Send this to a friend