Međunarodni vojno-tehnički forum ‘’Armija-2020’’ održava se šesti put u parku Patriot koji se nalazi u okviru vojnog poligona Alabino blizu glavnog grada Rusije. Na oko 565000 kvadrata izložbenog prostora nastupilo je oko 1500 ruskih i inostranih izlagača sa više od 28000 eksponata. Među mnogobrojnim stranim vojnim delegacijama našli su se i predstavnici Ministarstva odbrane Srbije i Vojske Srbije. U okviru foruma, postoji posebna statička izložba aviona i helikoptera koja je postavljena u vazduhoplovnoj bazi Kubinka gde je takođe organizovan i uvek interesantni letački program. Istovremenо, na poligonu Alabino prikazan je i dinamički deo foruma, koje obično prate bojeva dejstva različite vojne tehnike. Ovaj događaj je najbolja prilika da se svetu uživo prikažu i reklamiraju najnovija dostignuća ruske vojne industrije ali i prilika da se sklope vredni ugovori o prodaji naoružanja i vojne opreme.
Tako je ove godine Ministarstvo odbrane Rusije (MO RF) saopštilo da je sa kompanijama odbrambene industrije potpisan 41 ugovor koji su zajedno vredni skoro 16 milijardi dolara i koji su deo plana opremanja ruskih oružanih snaga za period od 2021. do 2027. godine. Za sada su konkretno objavljene i neke inostrane narudžbine poput beloruske kupovine oklopnih transportera, raketnih sistema PVO kao i 4 desantno-jurišna helikoptera Mi-35M dok je Jermenija potpisala ugovor za remont i modernizaciju 4 jurišna aviona Su-25.
Što se tiče vazduhoplovnih stavki, MO RF je zaključilo sporazume za školske avione DA-42T, školsko-borbene Jak-130, višenamenske borbene avione Su-30SM2 i Su-35, taktičke bomardere Su-34, lake transportne avione Il-112V (dva aviona biće predata već sledeće godine), teške transportere Il-76MD-90A a isporuke pomenute tehnike planirane su za period od 2021. do 2025. godine. Osim toga MO RF je nabavilo i dva helikoptera Mi-38 u konfiguraciji za prevoz veoma važnih ličnosti a naručilo je i serijske bespilotne letelice ‘’Orion’’. Takođe, potpisan je ugovor za servisno održavanje, vraćanje upotrebljivosti, produženje resursa i radnog veka na putničkim i transportnim avionima An-2, An-26, An-30, An-72, An-140, An-148, An-12, An-22, Il-18, Il-62 i Il-96 u periodu od 2020. do 2022.
U toku trajanja foruma izdato je i nekoliko zvaničnih saopštenja koja se odnose na isporuke, ugovore i interes za ruske vojne vazduhoplove kao i sisteme protivvazduhoplovne odbrane. Tako je saopšteno da postoji nekoliko država koje su zainteresovane za višenamenski borbeni avion Su-57, potom da je Turska potpisala ugovor za drugi puk sistema S-400 i da je Iran pokazao interes za nabavku Pancira i S-400. Potom da postoji pet najava nabavke Pancira i dve za raketni sistem Tor. Jedna od zanimljivijih izjava bila je izjava predsednika kompanije NIC Rezonans koji je rekao da je Iran u januaru ove godine ruskim zahorizontalnim radarom ‘’Rezonans-NE’’ otkrio 6 borbenih aviona F-35 koji su leteli blizu njegovih granica.
Kada su u pitanju ruske oružane snage saopšteno je da će isporuke školskih aviona Jak-152 i modernizovanih taktičkih bombardera Su-34M započeti sledeće godine, uz fotografije i video snimak objavljeno je da je poleteo prvi primerak „duboko modernizovanog“ strategijskog bombardera Tu-95MSM, isporučeni su prvi motori NK-32 serije 2 za bombardere Tu-160M, započeta su državna ispitivanja novog raketnog sistema PVO velikog dometa S-500 kao i da će državna ispitivanja sistema PVO Derivacija-PVO biti završena u prvom kvartalu 2022. godine. Potpisan je ugovor za realizaciju prve faze opitno-konstruktorskih radova na projektu novog palubnog helikoptera ‘’Minoga’’ za zamenu helikoptera Ka-27, koja će trajati do 2023. godine. Iz Ujedinjene vazduhoplovne korporacije očekuju da će MO RF naručiti veću količinu serijskih bespilotnih letelica S-70 ‘’Ahotnjik’’ (Ohotnik) 2024. godine kada bi trebalo da budu završena ispitivanja.
Kao što svaka ‘’Armija’’ donosi neke novitete, ni ovogodišnja nije mogla da prođe bez njih. Ovoga puta najinteresantniji su bili novi ili modernizovani sistemi PVO i nove bespilotne letelice. Među raketnim sistemima PVO treba istaći sasvim novi 98R6E ‘’Abakan’’ koji predstavlja člana familije sistema S-300V ali na šasiji vozila točkaša (to je verovatno vozilo BAZ-6909.60). Drugi novitet je sistem Antej-4000 odnosno izvozna verzija S-300V4.
Najviše novina bilo je među bespilotnim letelicama. Pored već poznatog ‘’Oriona’’ bile su izložene i sasvim nove izviđačko-borbene BPL ‘’Sirijus’’, ‘’Helios-RLD’’ i ‘’Grom’’ pored kojih je prikazana i čitava gama do sada neviđenih većinom preciznih ubojnih sredstava. Interesantan je bio i prvi letni prototip transportno-borbenog helikoptera sa oznakom Mi-171Š ‘’Storm’’ koji je u suštini dalji razvoj već prikazanog Mi-171Š-VN (izvozni Mi-8AMTŠ-VN) osmišljenog na osnovu velikih borbenih iskustava iz Sirije. Kao što je Tango Six već preneo, pokrenuta je proizvodnja modernizovanog helikoptera Mi-35P nazvanog “Feniks“ koji je takođe izložen na ovogodišnjoj “Armiji“.
Za sistem 98R6E ‘’Abakan’’ navedeno je da je reč o mobilnom višekanalnom PVO sistemu nestrategijske raketne odbrane (PRO) koji je konstruisan za uništavanje savremenih i perspektivnih nestrategijskih balističkih raketa u odbrani strateški važnih vojno-industrijskih, državnih i administrativnih objekata. Na forumu je prikazano samohodno lansirno oruđe 51P6E2 koje je pored dva kontejnera sa raketama opremljeno i antenom za prenošenje komandi navođenja raketa na srednjoj putanji koja obezbeđuje i neprekidno osvetljavanje ciljeva za poluaktivno radarski samonavođene glave raketa tokom finalne faze navođenja.
Abakan može biti integrisan u sistem protivvazduhopovne i protivraketne odbrane i da dejstvuje autonomno ali se ističe i da može biti uvršten u sastav bilo kog sistema PVO srednjeg ili velikog dometa kao dodatni modul koji proširuje mogućnosti PRO za odbijanje masovnih udara balističkim raketama. Prema reklamnom materijalu, sistem ima dve rakete 9M82MDE koje koristi i sistem Antej-4000 a navodi se da je maksimalan domet 30 km po daljini i 25 km po visini (naravno domet se odnosi na balističke rakete). Na plakatima proizvođača su prikazana dva samohodna lansirna oruđa i jedna višenamenska radarska stanica (u pitanju je Jenisej koji je deo novog raketnog sistema S-500 ‘’Prometej’’) što je moguće sastav osnovne vatrene jedinice. Smatra se da je ovaj sistem pre svega namenjen izvozu a kao mogući prvi korisnik se spominje Kazahstan.
Kompanija AO KBP iz Tule koje nosi ime A.G. Šipunova prikazalo je višenamenski vođeni raketni sistem ‘’Hermes’’ namenjenog za uništavanje savremenih i perspektivnih tenkova, oklopnih ciljeva, inženjerskih građevina i dobro utvrđenih položaja, površinskih plovila kao i ciljeva u vazduhu koji se kreću malom brzinom. Domet sistema je 100 km, a vođenje do rejona cilja je radionavigaciono inercijalno uz primenu GPS dok tip samonavođenja u finalnoj fazi nije otkriven. U sastav sistema ulaze lanseri, kontrolna stanica, transportno-utovarno vozilo kao i izviđačka bespilotna letelica.
Posebno zanimljiva bila je postavka novih tipova bespilotnih letelica kompanija ‘’Kronštad’’. U vidu modela razmere 1:1 predstavljena je dvomotorna turboelisna izviđačko-borbena letelica ‘’Sirijus’’ dužine 9 m, razmaha krila 23 m, visine 3,3 m, maksimalne mase do 2500 kg, mase goriva 500-1000 kg, maksimalne nosivosti 450 kg. Pored nje je kao deo naoružanja ove BPL, prvi put prikazana nevođena fugasna avio-bomba FAB-100 kao i vođena KAB-100 a oba sredstva takođe razvija kompanija ‘’Kronštad’’. Osim toga u arsenalu ‘’Sirijusa’’ nalaze se i nevođene bombe OFAB-250-270, FAB-500-M-62, RBK-500U i ODAB-500PMB.
Druga BPL iste kompanije jeste jednomotorna turboelisna izviđačka bespilotna letelica ‘’Helios-RLD’’ dužine 12,6 m, razmaha krila 30 m, visine 3,6 m, maksimalne poletne mase od 4000 kg, maksimalne nosivosti 800 kg, maksimalnog trajanja leta do 30 časova, radijusa borbene primene 3000 km, krstareće brzine do 450 km/h i maksimalnog vrhunca leta do 11000 m.
Takođe u vidu makete u razmeri 1:1, ‘’Kronštad’’ je pokazao i projekat mlazne izviđačko-borbene bespilotne letelice velike brzine ‘’Grom’’ koja je stvorena u skladu sa trenutno popularnim konceptom ‘’Loyal wingman’’ i koja je namenjena da deluje u sadejstvu i pod kontrolom pilotiranih višenamenskih borbenih aviona. ‘’Grom’’ je sličan američkoj letelici XQ-58 Valkyrie koja učestvuje u takmičenju programa RV SAD pod nazivom Skyborg. Dužina ruske letelice je 13,8 m, razmah krila 10 m, visina 3,8 m, maksimalna masa je 7000 kg, maksimalna nosivost 2000 kg, maksimalna brzina 1000 km/h, krstareća 800 km/h, vrhunac leta 12000 m i borbeni radijus 700 km. Od ubojnih sredstava pored ove BPL bile je prikazana vođena raketa vazduh-zemlja H-38MLE, vođene bombe KAB-250LGE, KAB-500S-E kao i nova vođena raketa ‘’Izdelije 85’’. Može se slobodno reći i da je ‘’Grom’’ konkurent sličnoj ruskoj letelici, Suhojevom projektu S-70 ‘’Ohotnik’’.
Iako je izviđačko-borbena BPL ‘’Orion’’ već dosta puta viđena na zvaničnim događajima, ovoga puta su oko nje bila zanimljiva nova ubojna sredstva kojima će biti naoružana ova letelica. Reč je o malogabaritnim vođenim bombama KAB-20, vođenim raketama H-50, vođenim bombama KAB-50 u tri varijante, vođene jedreće bombe UPAB-50, nevođene avio-bombe FAB-50.
Kao što smo već naveli, posebna izložba ruskih vojnih vazduhoplova postavljena je na aerodromu Kubinka na kome su Vazdušno-kosmičke snage postavile više od 60 aviona i helikoptera. Priređen je i vrlo atraktivni letački program na kome učešće uzele akro-grupe ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga kao i neki od novijih tipova aviona. Posetioci su mogli da vide nastup akro-grupa ‘’Striži’’, ‘’Ruski vitezovi’’ kao i helikopterska akro-grupa ‘’Berkuti’’. Od solo nastupa treba istaći Su-57 kao i MiG-35 koji je, što je danas retko i interesantno, nastupio opterećen spoljnim teretom, na 8 potkrilnih podvesnih tačaka bile su postavljene po dva gabaritno-težinska modela raketa vazduh-more H-35, vazduh-zemlja H-38, raketa vazduh-vazduh R-77 i R-73, na podtrupnom nosaču nalazio se rezervoar za gorivo a na desnom usisniku vazduha nišansko-navigacijski kontejner T220.
Crnogorac
Za mene intimno (iako ce se vecina ucesnika na ovom portalu mozda zacuditi ili smijati) glavna zvijezda Armije 2020 je Hermes. Cekao sam ga i docekao konacno :-) :-) :-) Verzija Hermes-A je uspjesno testirana u Siriji prije nekoliko godina. Mornaricka verzija Hermes-K je moj neostvareni san za nasu ratnu mornaricu :-(
Hvala urednistvu na sjajnoj reportazi!
Srbofil
Dobar je i Alas ;)
Crnogorac
@ Srbofil
Dobar, slazem se sa Vama. Edepro je obavio sjajan posao. Dokle se stiglo sa njegovim uvodjenjem u naoruzanje VS? Tangosix je prosle godine pisao nesto o tome.
Srbofil
Alas je za izvoz, za VS je Ralas. Valjda je pri kraju, samo nama nije bas potreban takav sistem iskreno.
Crnogorac
@ Srbofil
Zasto? Meni se Ralas cini kao bas dobro rjesenje za vasu vojsku, ispravite me ako grijesim. Vidim da je predvidjeno lansiranje sa Lazara, a i da su helikopteri jedna od predvidjenih platformi za lansiranje – idealno i za kopnenu vojsku i za ratno vazduhoplovstvo.
Srbofil
@crnogorac
Ralas je sa raketnim, Alas sa mlaznim motorom, ta konf. vise “odgovara” vojsci, medjutim:
Problem je sto je to sistem navodjenja putem odmotavajuceg optickog kabla. Znate kad imate brda, gore, granje, dalekovode nije bas idealno resenje, ali kao Costal Defense, nema sta da mu smeta, jos se ne moze ometati, a “jeftin” je. Bukvalno idealno
šućpur
Alas je uveden u upotrebu VS kao deo raketnog sistema Oganj i to je učinjeno zvanično pre par meseci . Za sada je u VS samo jedan lanser ovog sistema. Bice ih više u narednom periodu.
DW
Bilo bi lepo kad bi saznali cene pojedinih sistema.
Bongo
Nije to čokolada ili deterdžent na polici, pa onda „Dajte mi, molim Vas i …… “
Potpuno ista roba, uz potpuno iste uslove može imati bitno drugačiju cijenu.
Proizvođač/trgovac zna cijenu koštanja, a dalje ide kako se kupac i prodavac „nađu“.
Zamisli da još i Država ima svoj posredni uticaj, i jasno da je se može govoriti samo o okvirnim iznosima.
Nisam u tom poslu, ali pretpostavljam da npr. jedna raketa može koštati 5 M€, a može i 6, možda i 4,5 M.
DW
@bongo. Nisi u tom poslu, ali vidim znaš sve? Ja i govorim o okvirnim cenama. Recimo okvirna cena (10-20M$ gore-dole) za sistem S-350 (tri lansera,vozilo za dopunu raketa, radar, komandno vozilo i relejna stanica) zajedno sa obukom?
Jovan M.
@ Bongo
Znamo da nije kućna hemija, ali i da postoji okvirna cijena koja se može lako naći u nekim slučajevima… i, naravno – zavisi ko kome prodaje/ustupa…
Narednik
dw
jednostavno – cene su previsoke bilo da je ruska ili neka druga vojna tehnika
Milan
Bilo bi lepo kada bi se naša Žandarmerija opremila ovim mi171š ‘Stormom’, a još lepše da je jedna od 2 zemlje koja su blizu dobijanja ‘Tor M2’ sistema, Srbija…
Narednik
sistem tor je izuzetan ali je i izuzetno skup
mr
Niko ne pomenu mig35. Postoji li on uopšte. Možda ja nisam pažljivo pročitao.
mr
Ah, da na kraju članka, u akrobatskom delu programa.
Bob
Bilo bi lepo da je i Srbija potpisala neki ugovor o nabavci novih letilica ili nekog PVO sistema. Interentna je ta izjava od strane Irana da je sa radarom otkrila nevidljive F35. Ako je to tacno, onda ce to sigurno uticati na dalju prodaju tog aviona.
Narednik
sa tom klasom radara mozete videti i plasticne avione
Dragan
Pa takve vesti se i plasiraju da bi se radari prodavali.Mogli su da kazu i da su radarom zahvatili Jeti_ja, ko ce to da potvrdi.
BB
Zna li se koje motore koristi Sirijus i Helios.
Turboelisni se ne nalaze na svakom ćošku a sumnjam da su predvideli nešto sa zapada
Wolfgang
Ivchenko-Progress Motor Sich AI-450T ?
šućpur
Bilo bi lepo kada bi T6 načinio neki članak o Novom An-2 Kukuruzniku jer je predstavljena njegova nova izvedba ,ovog puta je 90% izradjen od karbona,ima špicastiji nos , isto ima dva krila kao i ranije ,ali lepše ‘dizajnirana’…. Ovo pisem zato sto znam da ce mnogi poceti da ‘balave’ za raznoraznim Ruskim oruzijem ‘koje nama treba’ ,a zapravo nam naj vise od svega treba taj novi Kukuruznik (po mogućstvu dva ili još bolje četiri ) da nam padibranci vise ne iskaču iz onog starca koji broji oko 50 godina aktivnog službovanja u Nišu. Angažujemo se da se pribave ovi novi AN-2 jer su kombinacija vrhunske tehnologije i izgržljivosti starog AN-a ,a pri tome su ne borbena sredstva ,pa ih mozemo nabaviti bez da ‘uvredimo’ neku drugu ‘silu’.
Golub
Hvala najlepše za skretanje pažnje na ovaj avion! Apsolutno se slažem – najviše bih voleo da vidim ovaj avion u Srbiji. Malo za sportske klubove, malo za poljoprivrednu i protivpožarnu avijaciju, malo za 63. Padobransku. I ko zna za šta još bi mogao da se upotrebi…
BB
E taj avion nećete vidjeti u Srbiji (ni u Rusiji osim ovog jednog). I meni se sviđa gdje vinglete donjih krila podupiru gornja krila. Taj avion je veći i teži od starog Kukuruznika, od karbona je i ima američki motor, što mu otežava slijetanje na mekane piste, otežava održavanje i podložan će biti nekoj vrsti sankcija (uvode ih za svake gluposti). Odlučeno je prošle krajem prole godine da na bazi iskustava dobijenim od ovog prototipa ista firma ide u razvoj novog, koji će biti od aluminija, biće visokokrilac, imaće ruski motor i manje će biti zhtjevan po pitanju piste (ako pistom možemo nazvati to što je minimum za kukuruznika).
Inače u Rusiji ima firma koje prerađuju kukuruznika, stave mu turboprop motor (walter601 polovan) , skinu donja krila (laganiji) i dobiju avion solidno jak u odnosu na masu.
Tucano
šućpur
Jase slažem sa vašim zapažanjem. Kukuruznik se može upotrebiti i za još neke stvari. Zato bi trebalo da nabavimo bar dve eskadrile. Još samo da dokupimo jedno 800 bojlera od 80 litara, napunimo ih eksplozivom i udri! Doduše, bolje bi bilo ako bi na bojler stavili lasersku glavu za samonavođenje radi preciznosti.
Ovako bi za male pare rešili problem lake bombarderske avijacije i postali lider u regionu sa tim tipom bombardera. Otkazivanje projekta Orao2.0 se podrazumeva.
Pošto je originalna ideja za nabavku Kukuruznika vaša, ja se odričem svih autorskih prava u vašu korist. Slobodno možete, ako želite, da pošaljete ovaj predlog u MO kao vaš. Možda će vas i nagraditi nekom medaljom , ko zna? Samo napred..
BB
Šućpur, bio si u pravu, evo Tucano već počeo da balavi…
vesko
Srbija bi mogla sama da proizvede avion koji bi se koristio za iste svrhe kao AN-2.