Kao što je Tango Six već preneo, prilikom obilaska prikaza naoružanja i vojne opreme organizovanom na beogradskom Ušću 15. septembra povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prvi put je zvanično, ne baš direktno ali pred televizijskim kamerama, najavio da će se za Vojsku Srbije nabaviti veći broj sasvim novih tipova naoružanja.
Od onoga što je predsednik izneo najviše se odnosi na kupovine za Ratno vazduhoplovstvu i protivvazduhoplovnu odbranu. Prolazeći pored izviđačko-borbene bespilotne letelice CH-92A kineske proizvodnje (službena vojna ozaka D-80), iz sastava 353. izviđačke eskadrila ‘’Sokolovi’’, 98. vazduhoplovne brigade, predsednik Vučić je bio konstatovao da se uzima i bespilotna letelica CH-95 što je ministar odbrane dr Nebojša Stefanović usmeno i potvrdio.
Da će Srbija, nakon nabavke CH-92A, kupiti još jedan tip bespilotne letelica (BPL, ili kako se to sada u našim vojnim krugovima naziva Daljinski pilotiran vazduhoplov – DPV), saznali smo takođe od predsednika Srbije sredinom oktobra prošle godine. Međutim tada je Vučić izjavio da će letelice biti nabavljene iz ‘’još jedne problematične države’’, što je u tadašnjim okolnostima ukazivalo na Tursku jer su pojedini mediji nekoliko dana pre ove izjave preneli da je Srbija zainteresovana za turske BPL TB2 Bajraktar.
Međutim, sada se ispostavilo da će se BPL ponovo nabaviti iz Kine, i to veći i sposobniji tip letelice od one koja je nabavljena 2019. godine. Iako je u nekim medijima navedeno da je izabrana BPL koju je konstruisala ista kompanije (CASC) kao i CH-92A, prema dostupnim zvaničnim informacijama CH-95 proizvodi kompanija Jingtian Changhe Aircraft Ltd Co koja je deo konglomerata AVIC (Aviation Industry Corporation of China). Takođe treba napomenuti i da CH-95 ima dosta skromniju nosivost od one koju je predsednik Vučić naveo u junu ove godine, kada je izjavio da se nabavljaju letelice koje mogu da nose bombe od 500 kg.
Isto tako CH-95 takođe ima slabije taktičko-tehničke karakteristike u odnosu na mnogo poznatije BPL CH-4 i CH-5 istog proizvođača od kojih je CH-4 doživela veliki izvozni uspeh. Mnogi entuzijasti ali i stručni krugovi u Srbiji, su u svojim predviđanjima i pretpostavkama, a na osnovu izjava zvaničnika, očekivali upravo nabavku CH-4 ili CH-5, ali i BPL drugog kineskog proizvođača, poput Wing Loong I ili Wing Loong II (takođe u svetu vrlo raspostranjene).
Ono što se još mora naglasiti je da je pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse dr Nenad Miloradović, prilikom prvog javnog prikaza BPL CH-92A početkom jula prošle godine, izjavio da će Srbija raditi na razvoju bespilotne letelice veće od CH-92A. Sasvim je moguće da bi, pošto znamo da se u Kini već dve godine radi na redizajniranoj srpskoj BPL Pegaz, a sa tehnologijom primenjenoj na CH-92A, Srbija svoju novu BPL razvila upravo na bazi CH-95. Podsetimo, Srbija će pored 6 CH-92A, imati i 12 Pegaza, a dr Miloradović je izjavio da bi novih, većih domaćih BPL trebalo da bude dovoljno za još jednu eskadrilu.
CH-95 pripada bespilotnim letelicama klase MALE (Medium altitude, Long endurance), prema dostupnim informacijama njen razvoj je započet još 2005, prva letna ispitivanja započeta su 2009. godine, da bi letelica svoje prvo javno prikazivanje imala 2010. na međunarodnom avio-kosmičkom salonu China International Aviation & Aerospace Exhibition u Žuhaiju.
Unapređena verzija CH-95 prvi put je javno prikazana tek septembra 2015. godine na izložbi Beijing Aviation Expo. Kako se još navodi primarno je razvijena za kinesko Ratno vazduhoplovstvo (iako nije do sada primećeno da je ova BPL u širokoj upotrebi kineske vojske), a nije poznato da je bilo ko u svetu nabavio ovaj tip letelice. Stoga će, kao i u slučaju CH-92A, Srbija biti prvi strani korisnik ove kineske bespilotne letelice.
Prema spoljašnjem izgledu, CH-95 je vrlo slična CH-92A ali je znatno veća. Dužina letelice je 9,05 m, visina 2,77 m, razmah krila 20,5 m. Maksimalna poletna masa je 1100 kg, maksimalna masa spoljašnjeg tereta je 200 kg (postoji i infomacija za 260 kg). Autonomija leta iznosi 20 sati, krstareća brzina je 200 km/h, maksimalna 280 km/h, maksimalna udaljenost od komandne stanice 200 km (na toj daljini, u okviru optičke vidljivosti, komandna stanica može primati informacije koji su prikupljene senzorima letelice, a to se može povećati upotrebom još jedne komandne stanice), maksimalni dolet 4000 km, vrhunac leta 5000 m, dužina staze za poletanje 600 m, dužina staze za sletanje 800 m.
Pogonsku grupu čini klipni motor snage 100 KS sa turbopunjačem, koji pokreće trokraku potisnu elisu. Opremu može činiti radar sa sintetičkim otvorom (SAR), optoelektronska oprema sa infracrvenim sistemom za osmatranje prednje polusfere (FLIR), laserskim daljinomerom i laserskim obeleživačem ciljeva, a osim toga može imati sistem za protivelektronska dejstva, kao i ugrađenu antenu za prenos podataka na komandnu stanicu preko satelitske veze.
Proizvođač navodi da osnovna verzija CH-95 ima dve potkrilne podvesne tačke, a može se naći i informacija da ih, najverovatnije unapređena varijanta, ima 4 ili 6. Naoružanje mogu činiti protivoklopne laserski vođene rakete AKD-10 (izvozna oznaka BA-7, Blue Arrow 7) mase 46 kg dometa do 5-7 km, vođene rakete FT-10 mase 25 kg, poluaktivno laserski vođena raketna zrna BRM1 kalibra 90 mm dometa do 8 km, planirajuće bombe FT-7/130 mase 130 kg i FT-9/50 mase 50 kg, vođene bombe GB-7/50 mase 50 kg i GB-4/100 mase 100 kg.
Pratite Tango Six i na društvenim mrežama. Na Instagramu, Jutjubu, Tviteru i Fejsbuku.
Stojko
Ovaj nas Pegaz ce po komadu ispasti skuplji od novog Mig-35.
Beli
@Stojko
Zašto to misliš?
ilija
Mozda ima nesto u tome. Nije dzabe MO rekao „bez obzira sta pricaju, on ce biti jeftiniji, a slicnih karakteristika“ Izgleda da neko nesto prica, a ja bi voleo da znam ko i sta.
Stojko
@Beli
Razvija se godinama, dve godine uz pomoc kineza, verovatno ne na iskljucivo prijateljskoj osnovi, i napravicemo ga u citavih 12 primeraka. Sasvim je moguce da nece biti jeftin, kad se sve to sabere.
madpal
@Stojko Ko je rekao da se nece praviti vise od 12 primeraka?
Miloš77
Mora segledati sira slika.
Upitanju je osvajanje sposobnosti razvoja i proizvodnje ne Pegaza nego bespilotnih borbenih sistema u Srbiji.
Kinezi nam koliko je vec objasnjeno najvise pomazu u razvoju komandnih stanica.
Poenta nije cena niti kolicina ovog prvog Pegaza nego onih budićih.
Ja se nadam da nećemo ni praviti vise od 12-20 komada nego da ce se tokom razvoja preci na nesto vecu i sposobniju verziju istog.
Beli
@Stojko
Naravno da ce biti jeftiniji nego ovaj kineski jer se pravi kod nas i slabijih je performansi.
Nije tu nesto puno ulozeno, nije ni bilo dovoljno inzinjera da se koncentrisu na taj projekat, jer kako smo saznali u VTIu je svaki inzinjer radio po na nekoliko projekata.
Armada
Po meni još jedna važna vest je skorašnje uvođenje „Gavrana“ u službu. Imaćemo CH-92, CH-95, Orbiter, Pegaza, Vrabca i Gavrana… Ubedljivo, ali ubedljivo najbrojniju i najjaču „flotu“ bespilotnih u regionu…
MilanG
Od svega toga postoji samo CH-92 sa kojeg je do sada ispaljena jedna raketa a nabavljeno ukupno 15tak i Orbiter. Ove ostale ptice lete samo u mašti
Beli
@Armada
Gavran za mene nije bespilotna letelica već navodeći projektil.
On se posle ispaljenja ne vraća kući.
Beli
@MilanG
Šta pišeš?
Pa Orbiter i Vrabac su uvedeni u vojsku.
I ko kaze da je samo jedna raketa ispaljena?
Armada
Sumnjam da bi navodeći projektil mogao da kruži u vazduhu i čeka metu… :)
Beli
@Armada
nije bitno dali kruzi ili ne. Njegova svrha je da se on sam koristi kao ubojno sredstvo. On ne nosi bombu ili raketu, vec je on sam pametna bomba.
Drina
@Armada
Itekako kruzi, sam naziv ‘Loitering’ kaze vam o cemu se radi.
Mozete i po zvuku recimo Haropa zakljuciti da kruzi. Posto su snimci iz Karabaha nastali sa zemlje, moze se zakljuciti da Harop dok je jos u fazi lojteringa zvuk je bez promene frekvencije, tacnije promene su minimalne. U jednom trenutku dolazi do promene zvuka (elisa je okrenuta u drugom smeru u odnosu na kameru koja snima) i to je trenutak kada Harop vrsi manevar i okrece se ka cilju i onda krece doplerov efekat u zvuku kad krene da se priblizava cilju uz povecanje obrtaja elise zbog obrusavanja i ubrzanja.
Po zvuku se otprilike moze zakljcuiti da se ta promena zvuka desava na nekih 600-700m od cilja.
Ovo drugo je znacajno za odbranu od tih letecih napasti, dakle PVO treba da ga hvata na tih nekih 500-1500m dok je jos u poslednim trenucima faze lojteringa.
Na osnovu vidjenog/odslusanog u vecini slucajeva Harop kruzi nekih 20. sekundi iznad polozaja nakon cega iz faze lojteringa prelazi u fazu obrusavanja na cilj.
B
Jel se zna da li su Orbiteri jos uvek u upotrebi, nabavljeni su jos 2008. a nismo ih videli ni na jednoj vojnoj vezbi
Vojvoda86
Beli griješiš,gavran poput vrapca u sebi sadrži padobran i ako uspješno ne ispuni misiju može da se vrati u bazu i ponovo upotrijebi
Stefan
Miloradović reče Vučiću da dron-kamikaza Gavran ide u TOC, 3 meseca na ispitivanja, a navodno u ovo vreme sledeće godine već će biti u službi…
Free
Негде сам нашао податак да је носивост летелице 260кг а не 200кг, што је донекле и логично када се узме у обзир да носи вероватно у пару планирајуће бомбе ФТ-7/130.
Živojin Banković
Free
Тако је, постоји и тај податак. Ове које смо изнели су преузети са званичног сајта. Можда то није ажурирано, а можда се и носивост од 260 килограма односи на унапређену верзију.
Free
Хвала на одговору Живојине.
tegljacmete
Mislim da se vecina ovih stvari kupuje radi prenosa tehnologije i da ce ovi nasi nesto budziti od njih za razvoj domacih prozivoda tipa vrabac itd posto vidim da prica sa Edepro i ostalim letelicama domace proizvodnje nije ugasena. Steta sto nije kupljeno nesto tipa Wing Loong ali ako savladaju proizvodnju ovih manjih, mozda i to dodje u nekom obliku.
gagi
Pravili mi 12 ili 112 komada nekih ili svih ovih bespilotnih letelica svakako im treba elektronika, a to kako čitamo i čujemo će biti iz Kine, ako nam proda.
Mik
Zasto nam Turci ne daju Barjaktara.
Aca
Pored ovih bespilotnih letelica nam treba jos Bajraktar…
Yoda
Lepo. Ide se, izgleda planski, od manjih ka većim modelima i usput razvijaju i sopstveni projekti.
Civilni projekti bi bili jednako važni za npr. poljoprivredu, ekologiju, meteorologiju, raznoraznu „katastrofologiju“ i štošta još.
Perica
Sve se slazem.
Zma jok
Jel moze neko kaže rafal vs s35 +irbis. U prošlim reportazama , rafal bio mnogo opasniji u ranoj detekciji
Perica
Kako moze biti opasniji Rafal… kad ga Su-35 detektuje na 270km, izvan svih opsega Rafalovih senzora….sve drugo su marketinske bajke…Pazi, Rafal FR4 ce imati sposobnosti da vodi V-V duel dalekog dometa…ali taj jos nije operativan. Inace uopste doktrina borbe na velikim udaljenostima je potpuno nova oblast.
Zasto egipat kupuje Rafale. Pa razlog je vrlo praktican, da bi imao diversifikaciju nabavki. Imali su prije toga samo jedan izvor a to je US, koji im je piosle lupao sankcije, ovako imaju fleksibilnost. Osim toga imaju dobre bilateralne odnose sa Francuskom.
Srbofil
@Zma jok
Na to pitanje moze samo egipatsko RV da vam odgovori.
Perica
I jos jedna bitna stvar. Povoljan kredit od BNP Paribas banke…mislim da je to dobar dio odgovora!
Komsija
Jos jedan promasaj Miloradovica, niko u svetu ne kupuje te kineske dilizanse. Isto ce biti kao sa vakcinama, kad ulupaju brdo para onda ce.morati da kupe nesto sto valja.
Jordan je npr kupio CH i za 3.meseca dao u prodaju
Aleksa
@Komisija
Tom logikom je onda C-295 i gomila drugih stvari kojeg Jordanci isto prodaju loše…
Da ne govorim da kineske BPL se od svih kineskih letelica daleko više prodaju, sa jedino Jordanom koji su se na nešto požalili…
max
zasto su ih onda iracani koristili nema davno, i to vidi se prilicno uspesno su koristili..
Bob
Komsija
Iznosis ne proverene podatke. Pa Kina je broj 1 u izvozu BL.
Goran
Tacno tako i podatak da je Jordan dao na prodaju posle 2 meseca je tacan. Drugo, kada se kupi kineska letelica, niko u svetu nece da proda ni jedan deo opreme za naknadnu ugradju. Jednostavno, na kinesku platformu ne mozes nista da ugradis sem kineske opreme. Osudjen si na kinesko smece.
Joca
Ukoliko bi se kod nas usvojila i osvojila proizvodnja BPL , bez Izvozne opcije bi bila skuplja od zeljenih ocekivanja i dobrih namera .
Ali je i pitanje da li bi Kina zelela jos jednog „konkurenta“ na svetskom trzistu BPL – ova …?
No , u svakom slucaju sam za opciju da se krene sa njihovom proizvodnjom kod nas , jer bi ona „povukla“ i jos po neke segmente , a nas bi rasteretila od „dobre volje komsija“ prilikom Uvoza .
Ivica M
Mi odavno imamo istoriju gradnje letelica… Najmanji problem je sagraditi letilicu bilo koje veličine i nosivosti. Problem je dati joj „mozak“ i komunikaciju … Na primer u nedostatku ili ometanju GPS, i ostalih sličnih satelitskih sistema navigacije, imati dobru inercionu… Pa imati kriptovanu vezu ka i od letilice, sa baznom stanicom, otpornu na ometanja, dovoljno brzu, velikog dometa… Sve to mobilno i modularno. Poletanje i sletanje sa raznih lokacija i slično. Nama, kao maloj zemlji, ne trebaju letilice koje trenutno navode pojedini… Mi trebamo raditi u skladu sa našim taktičkim potrebama. Trebamo razradjivati elektroniku, programiranje, telekomunikacije . To su borbene letelice! U miru se lako koriste, a tada sve radi lagodno, fora je da funkcioniše u uslovima ometanja, preotimanja, presretanja, obaranja… Ni neprijatelj nije glup!
Ivica M
Ovog momenta nas nekoliko „pametnih“ da se udruži, mogli bi za 6 meseci napraviti domaću bespilotnu letilicu nosivosti bar 250kg korisnog tereta sa svim željenim optoelektronskim uredjajima, doleta 1000-1500km i dometa telemetrijskih signala sa i do bilo koje tačke u granicama naše zemlje… I sve to ne bi koštalo više od 100.000 – 150.000 evra. Za toliko znamo… To je ono osnovno. Ne znamo neke posebne tajne… Zaštite od ometanja, manjak satelitskih linkova itd.
Goran
Druze, samo sistem prenosa podataka sa i do letelice kosta oko 200k$, tako da nista od te price da za male pare pravimo domace letelice
Goran
Opet kineske gluposti, kada cemo se opametiti?