Helikopterska jedinica MUP-a Srbije dobila ovlašćenje za obuku pilota na Erbasovom EC 145

5. dec 2019

[POSLEDNJA VEST] Danas u Srbiju sleću helikopteri Mi-35M namenjeni Vojsci Srbije

2. dec 2019

Izviđačko-borbena bespilotna letelica CH-92A, nove sposobnosti Vojske Srbije, tehnologija za domaći Pegaz

2. dec 2019

[POSLEDNJA VEST] Srbiji isporučena još dva vojna helikoptera H145M

30. nov 2019

[EKSKLUZIVNO] Srbija od Kine kupuje naoružanu bespilotnu letelicu CH-92A

28. nov 2019

Rusija donirala Mongoliji lovačke avione MiG-29

27. nov 2019

DUBAI 2019: Leteći višenamenski, višesenzorski sistem GlobalEye, univerzalno rešenje za osmatranje i izviđanje iz vazduha

25. nov 2019

[EKSKLUZIVNO] „Teleoptik“ iz Zemuna i „Sloboda“ iz Čačka dobavljači za „dron-ubicu“ RW-24 kompanije „Adasi“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata

21. nov 2019

Mađarskoj isporučeni prvi helikopteri H145M

20. nov 2019

Luksemburgu isporučen prvi helikopter H145M

18. nov 2019

Vulin obišao vojni aerodrom u Batajnici: plate pilota značajno “unapređene“, obnavlja se infrastruktura

17. nov 2019

Crna Gora za potrebe vojske nabavlja helikoptere Bell 505

16. nov 2019

Belorusija dobila prva dva višenamenska borbena aviona Su-30SM

14. nov 2019

Predstavnici Ministarstvо odbrane i Vojske Srbije na bojevom gađanju sistemom PVO Mistral, VS dobija dve verzije sistema

11. nov 2019

[FOTO] Detaljne fotografije Orlova iz Muzeja vazduhoplovstva

11. nov 2019

Ministarstvo odbrane odgovara Aleksandru Radiću i pojašnjava šta će raditi sa Orlovima iz Muzeja vazduhoplovstva

7. nov 2019

Ima li smisla modernizacija Orla?

7. nov 2019

Erbas razvija sistem zaštite helikoptera H145M putem stvaranja dimne zavese

6. nov 2019

Srbija počinje remont i modernizaciju Orlova NJ-22 iz Muzeja vazduhoplovstva

5. nov 2019

[NOVA KNJIGA] Kraguj J-20, Album

4. nov 2019
Izviđačko-borbena bespilotna letelica CH-92A, nove sposobnosti Vojske Srbije, tehnologija za domaći Pegaz
Prva srednja BPL u naoružanju VS, ujedno i prva izviđačko-borbena. Na fotografiji se vidi da CH-92A može poneti i veća precizna UBS od rakete FT-8D (na fotografiji crvene boje) / Foto: Michael Jerdev

Izviđačko-borbena bespilotna letelica CH-92A, nove sposobnosti Vojske Srbije, tehnologija za domaći Pegaz

Nabavkom kineskih izviđačko-borbenih bespilotnih letelica CH-92A, Srbija će postati prvi korisnik ovakvih vazduhoplova u regionu, to neće biti samo prva borbena BPL u Vojsci Srbije već i prvi srednji daljinski pilotiran vazduhoplov (Remotely Piloted Vehicle) u VS koja je do sada, počevši od 2008. godine koristila samo mini bespilotne izviđačke letelice (izraelski Orbiter).

VS će dakle dobiti sasvim novu klasu vazduhoplova, sasvim nove mogućnosti i sposobnosti, ali je još važnije da je u saradnji sa NR Kinom po pitanju bespilotnih letelica akcenat stavljen na transfer tehnologije koja će se primeniti na domaću bespilotnu letelicu Pegaz koja će takođe postati izviđačko-borbena.

CH-92A na avio-salonu Žuhaji 2018 / Foto: Michael Jerdev

Za CH-92A nije bio čuo čak ni jedan od urednika AviationWeeka Steve Trimble

Bespilotna letelica CH-92A koja pripada familiji BPL Cai Hong (skraćenica CH, u prevodu Rainbow, duga) je do sada čak i stručnoj javnosti bila manje poznat ili gotovo nepoznat tip kineske izviđačko-borbene bespilotne letelice što je donekle i bilo za očekivati jer je reč o novijoj letelici čije su prve opšte poznate fotografije nastale na avio-salonu u Žuhaiju prošle godine.

Do sada se znalo za letelicu sa oznakom CH-92 koja je prvi put predstavljena novembra 2012. na avio-salonu Airshow China 2012. takođe u Žuhaiju. Međutim CH-92 je po konstrukciji ipak sasvim drugačija BPL i moglo bi se reći da je nešto veća od CH-92A. Obična CH-92 nije naoružana a i jednu i drugu letelicu proizvodi kompanija Aerospace Long March International (ALIT). Takođe, može se pretpostaviti da je i CH-92A kao i CH-92 razvijena u 701. istraživačkom institutu ili kako je ova ustanova još označena kao 11. akademija korporacije CASC (China Aerospace Science and Technology Corporation).

Taktičko-tehničke karakteristike Pegaza čiji razvoj nije završen / Foto: Živojin Banković, Tango Six

Najvažnije karakteristike za CH-92 su poznate: razmah krila 9 metara, dužina 4,1 m, visina 1,6 m, maksimalna poletna masa 300 kg a nosivost do 60 kg. Krstareća brzina je 120 do 160 a maksimalna 190 km/h dok je praktički vrhunac leta 6000 m. Letelica može ostati u vazduhu do 10 časova i biti udaljena maksimalno 250 km od komandne stanice. Opšte TTK za CH-92A do sada nisu objavljene a na sajtu proizvođača se može pogledati video snimak na kome se vidi da postoji varijanta letelice koja se može lansirati sa vozila u pokretu, koja nema fiksni stajni trap tipa tricikl već ima skije na koje može sleteti. Upravo je ova karakteristika bila ključna u izjavi predsednika Srbije u septembru.

 
Za CH-92A proizvođač navodi da je to izviđačka i borbena BPL koja za izvršavanje različitih zadataka može da nosi optoelektronski i infracrveni sistem kao i dve precizno vođene bombe (ili rakete prim. autora). Može se koristiti za prikupljanje obaveštajnih podataka, izviđanje, nadgledanje, otkrivanje neprijateljskih pozicija, korekturu artiljerijske vatre, precizne udare po ciljevima od velike važnosti i tzv. TST ciljevima (time sensitive targets) kao i za procenu efekta borbenog dejstva u realnom vremenu.

Raketa vazduh-zemlja FT-8D dometa 5 km / Foto: Michael Jerdev

I pored toga što je pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse dr. Nenad Miloradović naveo da će Pegaz dobiti naoružanje sa BPL CH-92A u vidu rakete FT-8D (kao i domaće naoružanje), na dostupnim fotografijama kineske letelice može se videti da ona može da ponese i rakete većih gabarita.

FT-8D je je jedna od najmanjih ako ne i najmanja u familiji kineskih malogabarirnih ubojnih sredstava, odnosno u ovom slučaju raketa, kojim se naoružavaju bespilotne letelice. Prema dostupnim podacima ima poluaktivno lasersko vođenje i domet do 5 km. Sasvim sigurno će prva srpska borbena BPL dobiti i kinesku elektronsku opremu, međutim nije precizirano da li se to odnosi i na zemaljske stanice za navođenje.

Pegaz na poslednjem Partneru sa kineskom raketom FT-8D / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six

Iako se još uvek sa sigurnošću ne zna koliko će se CH-92A biti nabavljeno, prema zvaničnim infromacijama, Vojska Srbije će dobiti tri baterije sa 6 ili 9 letelica, što je prema zvaničnoj izjavi predsednika Srbije, plaćeno 30 miliona dolara (nije precizirano da li je uračunat i transfer tehnologije). Do sada je što se tiče ove klase BPL obično bila praksa da baterija ima dve do tri letelice kojima upravlja jedna zemaljska stanica. Takođe vojska će nakon redizajniranja Pegaza dobiti još baterija sa dodatnim brojem borbenih BPL.

Na odabir CH-92A najverovatnije je uticalo to što su njene taktičko-tehničke karakteristike vrlo bliske Pegazovim, zvanično znamo da je nosivost kineske letelice za 20 procenata veća (podsetimo nosivost Pegaza je 40 kg što se odnosi i na elektronsku opremu). Sve sličnosti kineske i srpske BPL mogu olakšati rad inženjerima na doradi Pegaza do željenog izgleda i zadovoljenja zadatih taktičko-tehničkih zahteva.

Komentari

B

Jedno glupo pitanje: da li bi moglo da se uzme SILA450 i da se stavi u nju upravljačka i komunikaciona elektronika pa da se napravi BPL? Sila450 je MTOW 450kg ali ograničeno pravilima Ultralake avijacije (i to se već mijenja u Evropi na 600kg) ali joj je stvarna MTOW 600kg (šta kaže fizika a ne zakon), težina 292 kg, povaditi sjedišta, instrumene (koje pilot koristi) i „nabudžiti“ upravljačkom i komunikacionom elektronikom, podvjesnim nosačima i sl. Težina bi došla do cca 330kg, 70 kg goriva (6 sati leta) i ostaje 200kg čiste nosivosti za naoružanje (ili neke druge stvari, recimo snabdjevanje). Trebalo bi to biti daleko jeftinije, platforma već gotova, ostale performanse iste (brzina i sl). Čini se da je SDPR već radio na tu temu (ili bar pokazivao). E sad će neko reći da ne može, ali mene interesuje zašto ne može…

Odgovori
M

Mislim da je vazduhoplov dizajniran namenski kao UAV aerodinamicki znatno efikasniji. Ima jedan zanimljiv dokumentarac o istoriji razvoja BPL gde je receno da su bespilotne postigle uspeh tek kada su dizajneri shvatili da BPL nije avion kojim se daljinski upravlja…

D

Odgovor na pitanje
Link: https://youtu.be/dvNWTNbmbdI

B

Mayer, šta znači znatno efikasniji? Da će manje goriva potrošiti (za vojsku nebitno par litara) ili da će duže ostati u vazduhu (i ova „moja“ SILA može bar 6 sati- više goriva, žanje gasa može i 10). Dakle nije ni to… Ako može Kukuruznik, mogu i manji avioni…

M

@BB

Da, prvenstveno sam mislio na max. vreme ostajanja u vazduhu, takodje push propeler koga imaju sve moderne bespilotne oogucava/olaksava instalaciju elektronske opreme…

M

BB

U sustini moze, radi se – ali sa takvom vrstom letelice vise u civilnom sektoru.Odgovor na vase pitanje je u aerodinamici.Koliko kosta oprema/softver za takvu vrstu letelice, omogucice bezbedan let u visokorizicnim situacijama !?

Kad pogledate rec dron je potekla od modela De Havilland DH82B Queen Bee
https://www.dehavillandmuseum.co.uk/aircraft/de-havilland-dh82b-queen-bee/

Samo vojni dron u danasnjem okruzenju :

– mora imati sto manji RCS, omogucava vecu mogucnost prezivljavanja, nece upozoriti protivnika na prisutnost takvog sistema u zoni dejstva
– mora imati rezervnu varijantu kad se susrece sa EM talasima i EMR.
– posto generalno u sadasnjim taktickim varijantama “leti nisko“ mora postojati opcija zastite hardvera od zloupotrebe – nece prilikom potencijalnog obaranja informacije od znacaja preci u ruke neprijatelja, t.j. nece dobiti informacije kako se takticki upotrebljava UAV u vojnim operacijama, otkriti se “slabe tacke sistema“.
– U vasem primeru dron je ogranicen poletno sletnim stazama, ne moze se upotrebiti u “swarm attack“ varijantama – gde je cilj preopteretiti PVO sisteme, otkriti njihove polozaje prilikom prvog udara.Izmedju ostalog sledeci video snimci vam pokazuju koliko su bolja i jeftinija resenja od vaseg primera u nekim slozenim situacijama

https://www.youtube.com/watchtime_continue=55&v=c4VfNuoTrE4&feature=emb_logo

https://www.youtube.com/watch?v=LEmFfmq11Eg

https://www.youtube.com/watch?v=lCy6gyGqGOA

Kada mislimo upotrebljavati dron vazno je imati na umu preciznost i potencijalnu mogucnost na civilne zrtve
https://www.youtube.com/watch?v=V9z8FbJ589s

Tako nadam se shvatate kako vasa opcija ipak ide u civilni sektor – gde se planira neka vrsta bezbednog prevoza bez prisustva pilota.

M

Samo dodacu ispravku za link prvog video snimka

https://www.youtube.com/watch?v=c4VfNuoTrE4

N

Zna li se koji navigacioni sistem koristi ova BPL. GPS nije sigurno, da li je to ona prva generacija kineskog satelitskog navigacionog sistema koji nema neku reputaciju preciznosti, nedostatak atomskog sata na satelitima itd…

BB
Normalno da bi to bilo najracionalnije resenje sa vojsku Srbije, ali sta bi ovi po ‘institutima’ radili narednih 15+ godina, pod izgovorom razvoja nove tehnologije, pa se na kraju kupi Kineska… Ako bi vojska uzela SILU i jos je to proizvela privatna, nezavisna firma daleko bilo treba progutati tu zabu da neko zna bolje da napravi avion od njih, mada neke firme ovde i bolje da proizvode bespilotne letelice bar ne moraju sledecih godina da projektuju pedalu koja ne zapinje ili neka i nju kupe od Kineza…
Velika je steta sto nisu ukljucili ljude iz Aeroeasta u ovaj projekat.

M

>> Zna li se koji navigacioni sistem koristi ova BPL. GPS nije sigurno, da li je to ona prva generacija kineskog satelitskog navigacionog sistema

Beidou – Prva generacija je odavno izvan upotrebe, najnovija verzija Beidou 3 mislim da jos uvek nema globalno pokrivanje i treba da ga postigne tek za par godina. Vrlo je moguce da jos uvek ne pokriva teritoriju Srbije.

D

Sto se tice koji navigacioni sistem je bolji koristiti ja mislim Gps/Glonas jer ako recimo amerikanci iskljuce gps signal onda je tu ruski glonas ali to onda kasnije.
Za sada je ovo odlicno i transfer tehnologije.

d

Koliko može da ide iza brda?
Preciznije, da li fizičke prepreke utiču na daljinu leta?

Odgovori
M

Fizicke prepreke uticu na tim frekfencijama, ako upravljacki link radi na recimo nekih 850 ili vise Mhz potrebna je takozvana opticka vidljivost izmedju BPL i stanice. Vojne aplikacije ne poznajem ali u civilnom sektoru sa predajnikom snage 1W se postize domet preko 40 km.

B

Daljina leta nije toliko važna, nego dužina ( koliko može ostati u zraku ).

M

Nix

Vidite kad budete naveli takticko-tehnicke karakteristike vase, BB solucije, bilo cije – moze se pricati o necem racionalnom.

Nijedna domaca firma ne zna napraviti prvenstveno softver u takvim okvirima, a pricati o iskustvu na terenu van okvira teorije je jos smenija prica.

Isto tako postoje resenja koja nisu vezana za GPS navigaciju samo i tu domace pameti nema.Jedino gde se slazem sa vama sto ovde privatni sektor, instituti i univerzitet uglavnom projektuju pedale koje zapinju zbog nesposobnog menadzmenta, koji nema racionalna resenja za njihov angazman.

Hvala sto nemate vremena razumeti tematiku, t.j. niste se ni potrudili uci u srz takticke funkcionalnosti vojne upotrebe bespilotnih letelica do 2022, nasuprot tome ostavili ste komentar sa zakljuckom „racionalno“ i verovatno potpis nekog domaceg angazmana.

A

Super stvar. Kritiku izbora/odluke ipak treba zadrzati za sebe ovaj put. Srbija je zemlja skromnih mogucnosti, pre svega finansijskih. Imamo zaista malo znanja iz ove oblasti, sta god iko mislio. Donesena je najbolja odluka i pravi izbog, jedina je briga da se stvar dovede do kraja. Manite se WingLong, Predatora i ostalo, mi nemamo potrebne uslove i sredstva za eksploataciju takve letelice, niti cemo imati uskoro. Polako ljudi.

Odgovori
Y

Suštinsko pitanje je samo šta i koliko će naši od toga napraviti sa Pegazom, a obzirom na izbor – nazire se mudra percepcija upotrebe dronova.
Ne treba nama Ling Long niti Predator, Ohotnik ili sl. skupo i komplikovano rešenje trenutno, za početak su dovoljni i mali izviđački dronovi sa velikom preciznom artiljerijom i sl. – a ako mogu i da kljucnu – puna kapa za početak uvođenja borbenih dronova u stroj/paradu.
Sledeći korak u „evoluciji“ bi bio timski rad dronova sa helićima, drugom tehnikom i – drugim dronovima – a ako sve to bude Made in Serbia – izvozna paleta se dramatično povećava…
Svaka čast Ohotniku i sl., ali bi pre izabrao Pancir, Tor itd. naspram njega…
Srećan početak.

Odgovori
B

Koja sitna raketica ( dužina pola ruke). Za što je FT-8D namjenjena ? Možda za neka slabo oklopljena vozila.

Odgovori
B

Namenjena je za slikanje. Nema potrebe koristiti letelicu od vise miliona, plus zemaljska oprema, plus citav tim visoko obucenih ljudi, da bi se unistio jedan ili dva slabo oklopljena dzipa od po 250.000 ili manje… Njena uloga ce biti izvidjanje, a raketica je tu da se kaze da imamo i to. Slabo oklopljeno vozilo, prvo ne pretstavlja skoro nikakvu pretnju i moze se unistiti mnogo jeftinije…

z

@Burki

Sitna raketica od 8 kg, sa bojevom glavom od navodno 2,4 kg, iz gornje polusfere otvara Patriu kao konzervu, kao i sva ostala Bov/Mrap vozila.
Uloge su mnogobrojne. Od izvidjanja, korekture za artiljeriju, lova na vozila, „čišćenja“ terena ispred pješadije u napredovanju..

v

To je protivtenkovska raketa.

D

Mozda u buducnosti vidimo ove rakete i na nasem bespilotnom helikopteru Strsljen. Kinezi su 2018. testirali istu raketu sa iste platforme.
https://youtu.be/aSUuRmuMTx4

Odgovori
B

@ B

„Namenjena je za slikanje. Nema potrebe koristiti letelicu od vise miliona, plus zemaljska oprema, plus citav tim visoko obucenih ljudi, da bi se unistio jedan ili dva slabo oklopljena dzipa“

Zavisi ko sedi u tom dzipu. Zato je dobro imati je, pa ako se ukaze zgodna prilika i upotrebiti.

Odgovori
J

Mislim da je ovo dobar prelaz sa malih izviđačkih dronova (Orbiter je imao domet 50 km i dužinu leta 2-3 sata) na nešto veće. Domet od 250 km i trajanje leta od 10 sati je popriličan pomak. Što se tiče ubojitih sredstava, granata haubice 155 mm je 40-50 kg. Sa ovim dronom možete da je pošaljete veoma precizno i uništite cilj duboko u neprijateljskoj pozadini. Pri tome letite na visini do 6 km, iznad zone dejstva PVO kratkog dometa. Vojska Srbije bi protiv ovoga mogla da se brani eventualno boforsima i raketama KUB. Ako bi domaće bespilotne letelice mogle da se dovedu na ovaj nivo, to bi bilo sjajno.

Odgovori
M

Interesantno bi bilo saznati kako vojska i SMATSA planiraju koordinaciju prilikom izvodjenja letova ovakvih dronova? Mi ovde pricamo o dronu koji leti na 5000 m i ostaje satima u vazduhu. Da li ce svaki put kad se leti da se vrsi rezervacija airspace-a ili nekog nejgovog segmenta za vojne potrebe? U zemlji kao sto je Srbija to ja mislim skoro uvek znaci opstrukciju civilnog saobracaja i dodatne troskove…

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Send this to a friend