[EKSKLUZIVNO] Prvi detalji i opis karakteristika: Prišli smo većini vozila u sastavu jedne baterije PVO sistema FK-3

Svakako najveća zvezda prikaza borbenih sposobnosti Vojske Srbije Štit 2022 (Tango Six reportažu o statici pročitajte ovde, o dinamici ovde), koji se održao na aerodromu „Pukovnik-pilot Milenko Pavlović“ na Batajnici, bio je raketni sistem PVO FK-3, kineske proizvodnje.

Tango Six je u više tekstova već pisao o ovom raketnom sistemu PVO i trudili smo se da u svakom tekstu bude nešto novo za čitaoce. U ovom trenutku, kada je sistem već stigao u našu zemlju i nakon održanog prikaza Štit 2022, nudimo do sada najkompletniju sliku i opis našeg novog čuvara neba – raketnog sistema PVO FK-3.

Prema najavama iz Ministarstva odbrane, za potrebe PVO Vojske Srbije, nabavljene su 4 raketne baterije FK-3, koje će, opet po izjavama nadležnih iz Ministarstva odbrane, biti u sastavu jednog raketnog diviziona i to 2. Rd iz sastava 250. Raketne brigade PVO.

Nije poznato koliko je ukupno sredstava do sada stiglo. Danas ćemo, u pogledu sadržaja i broja, tumačiti ono što smo u subotu mogli da vidimo – a to je tehnički sastav jedne raketne baterije FK-3.

Od čega se sastoji raketna baterija FK-3?

Prva komponenta koju treba pomenuti, obzirom na važnost kod posedanja novog vatrenog položaja je Kolimatorska stanica, smeštena na vozilu 6×6, a koja se izdvaja među ostalim komponentama sistema po visokom jarbolu na kome se nalaze antene. Stanica služi za kalibraciju položaja i za proveru komunikacije između rakete u letu i radara za praćenje ciljeva i navođenje raketa, slanjem simuliranog signala. Stanica se postavlja na 200-300 metara od radara, kod posedanja novog vatrenog položaja.

Osmatrački radar JSG-100, dometa 240 km, osnovni je izvor informacija o stanju u vazdušnom prostoru raketne baterije. Namenjen je za osmatranje vazdušnog prostora i pravovremenu detekciju i otkrivanje nadolazećih pretnji. Prema dostupnim podacima, radar može samostalno otkriti do 100 ciljeva jednovremeno.  Radar ima svoju Pokretnu stanicu za napajanje na točkaškoj šasiji 6×6.

Radar za navođenje raketa H-200, sa oznakom RV (Radar Vehicle), namenjen je za zahvat i praćenje ciljeva i za navođenje raketa. Može se reći da je ovaj radar srce sistema FK-3.

Širina dijagrama po azimutu je 90° (po 45° levo i desno od bisektrise antene), po elevaciji 70°, dometa oko 180 km. Antena se rotira 360° po azimutu bez ograničenja.  Prati precizno do 6 ciljeva i na njih vodi do 12 raketa istovremeno, plus istovremeno obrađuje još preko 30 ciljeva na nivou tragova. Radar je u mogućnosti da prati ciljeve u krugu od 360 stepeni (uz sektorski rad) i na visinama do 27 km. Na radar se uvezuje 3 do 6 lansera sa po 4 rakete u kontejnerima. Na Štitu 2022, prikazano je uvezivanje 4 lansera.

Radar za praćenje ciljeva i navođenje raketa ima sledeće namene:
– otkrivanje, praćenje i  određivanje pripadnosti cilja
– gađanje do 6 ciljeva sa do 12 raketa jednovremeno
– blagovremeno slanje komandi i informacija ka raketama
– osvetljavanje ciljeva i raketa

Radar sadrži nekoliko tehnika za borbu protiv smetnji, a opremljen je i sistemom za automatsku nivelaciju, samopozicioniranje i samoorijentaciju. Napaja se pomoću Pokretne stanice za napajanje (agregat) na šasiji 6×6.

Radar se sastoji iz sledećih komponenti i sistema:
– antensko-fiderni sistem
– prijemni sistem
– sistem za digitalnu obradu signala
– upravljačka jedinica
– prijemni sistem za osmatranje
– uređaj za napanje
– servo sistem
– rashladni uređaj
– vozna šasija 8×8

Masa radara iznosi oko 32 tone.

Osmatračkim radarom JSG-100 i Radarom za praćenje ciljeva i navođenje raketa RV, upravlja se daljinskim putem iz Komandnog vozila CCV (Communication and Control Vehicle). Dakle, posade oba radara, imaju zadatak da radare dovezu na položaj, prevedu u borbeni poredak i uključe u rad. Upravljanje radarima i kompletnom baterijom vrši se iz ove CCV Stanice koja se takođe nalazi na točkaškoj šasiji 6×6. Stanica može upravljati komponentama baterije (radari i lansirna vozila) putem žične veze na daljinama do 300 metara ili putem bežične veze na daljinama do čak 1000 metara.

Namena Komandnog vozila CCV:

– daljinsko upravljanje napajanjem i slanje govornih komandi na borbena vozila
– blagovremeni prijem borbenih komandi i naređenja od pretpostavljene komande u realnom vremenu
– sposobnost prijema i korišćenja informacija  o situaciji u VaP-u koje su poslate od drugih izvora
– blagovremeni prikaz informacija o situaciji u VaP-u i raketama, podsistemima upravljačkog vozila i vozila za lansiranje raketa
– izveštavanje pretpostavljene komande o kompletnoj situaciji u vazduhu i rezultatima gađanja
– obrada podataka, upravljanje vatrom, izračunavanje momenta lansiranja, susreta, kontrola leta rakete, ocean rezultata gađanja
– obuka pojedinaca i posluge
– kontrola funkcionisanja vozila za lansiranje raketa i procesa lansiranja

Komandno vozilo CCV sastoji se od upravljačke kabine i šasije. Upravljačka kabina sadrži niz konzola na kojima su ugrađeni pokazivači:
– situacije u VaP-u
– zone lansiranja
– komandni displej
– displej za osmatranje
– displej za praćenje
– uređaji za komunikaciju
– uređaji za obradu informacija

Broj prikazivanih ciljeva iznosi do 100, dok je broj ciljeva na praćenju-indikovanih do 16. Mogućnost finog praćenja do 6 ciljeva jednovremeno. Kapacitet gađanja ciljeva iznosi do 6 ciljeva sa do 12 raketa. Masa Komandnog vozila CCV iznosi oko 18 tona. Stanica se napaja iz Pokretne stanica za napajanje (agregat) na točkaškoj šasiji 6×6.

U bateriji FK-3 Vojske Srbije, nalaze se 4 samohodna Lansirna Vozila pod oznakom MLV (Missile Launch Vehicle). Lansirna vozila su platforme za lansiranje raketa. Vrše proveru i obezbeđuju napajanje raketama pre lansiranja i vrše lansiranje raketa. Takođe, obavljaju i zadatke prevoženja do 4 rakete u kontejnerima. Opremljena su sistemom za automatsku nivelaciju, samopozicioniranje i samoorijentaciju.

Lansirno vozilo se sastoji od sledećih komponenti sistema:
– uređaj za lansiranje
– sistem za upravljanje vatrom
– sistem za podizanje kontejnera
– uređaj za napajanje
– komunikacioni sistem
– vozna šasija 8×8

Rakete se mogu lansirati sa Lansirnog vozila u krugu od 360 stepeni po azimutu, pod  stalnim uglom elevacije od 60 stepeni, usmeravajući se brzinom od 20 stepeni po sekundi po azimutu. Radi se dakle o lansiraju kosim startom, a ne vertikalno.
(Slika 5)
U sastavu raketne baterije videli smo i 2 Vozila za transport i pretovar raketa sa kranom, kao i 2 Vozila logistike SPV (Spare Parts Vehicle).

Prema tome, sastav raketne baterije FK-3 u punom sastavu čini 15 vozila, od kojih vozila za transport i pretovar raketa i vozila logistike ne zauzimaju svoja mesta na vatrenom položaju već u pozadini, u očekujućem reonu ili drugoj poziciji razmeštaja, sa koje mogu brzo po potrebi intervenisati sa pretovarom dodatnih raketa ili sa dovoženjem rezervnih delova, alata i pribora u slučajeva potrebe za brzim otklanjanjem kvarova na licu mesta.

Što se tiče navođenja raketa, nismo čuli niti saznali ništa novo, pa možemo ponoviti u najkraćim crtama da se rakete navode kombinovanim sistemom radio-komandnog navođenja i “vođenja kroz projektil TVM”. Na daljinama kraćim od maksimalnih, prema nekim izvorima do 75 km, primenjuje se pun komandni sistem navođenja, u kome radar za navođenje raketa prati i rakete i ciljeve i na osnovu razlike u koordinatama formira i šalje upravljačke komande raketama u letu. U drugoj sekvenci navođenja, do 100 km, u okolnostima bez ometanja, omogućava raketi da signale radara za navođenje sa zemlje koji su se reflektovali od cilja i koji su primljeni na prijemnicima RGS (radarske glave za samonavođenje) rakete, pošalju nazad ka radaru za navođenje raketa na zemlji. Radar za navođenje raketa na zemlji, poseduje računare veće snage i bolje mogućnosti kalkulacije parametara u odnosu na raketu i u stanju je da formira kvalitetniji paket upravljačkih komandi, koje se onda šalju na raketu u letu. Ukoliko dođe do ometanja radara za navođenje raketa na zemlji u toku leta rakete ka cilju, u tolikoj meri da on više ne može formirati i slati upravljačke pakete ka raketi, radar će poslati raketi komandu da pređe u režim klasičnog poluaktivnog radarskog samonavođenja.

Tokom trajanja prikaza Štit 2022, mogli smo čuti od zvaničnika Ministarstva odbrane da se predviđa zajednički integrisani rad sa raketno-topovskim sistemima Pancir S1 koji će, pored ostalog, biti zaduženi za odbranu  sistema FK-3 od precizno vođene municije manjih odraznih površina, ali i drugih ciljeva.

Raduje i saznanje da su naše posade uspešno završile obuku u Kini i da su tokom bojevih vežbovnih gađanja, pogodile ciljeve na daljinama do čak 97 km, što je najmanje 3-4 puta na većim daljinama nego ikada ranije i gotovo do potpunog maksimuma mogućnosti ovog sistema, koja iznosi do 100 km po daljini.

Na kraju, kao neki zaključak, možemo sam ponoviti ono što smo pisali i ranije, a to je da je raketni sistem PVO FK-3 ubedljivo najznačajnije pojačanje protivvazduhoplovnog sistema naše zemlje, prvo uopšte od sredine 80-tih godina prošlog veka i da će, zajedno sa Pancirima, modernizovanim Nevama i Kubovima, PASARS-ima i drugim artiljerijsko-raketnim sistemima PVO, a sve pod budnim okom radara naše službe VOJiN poput AN/TPS-70, S-600 i nadamo se uskoro i novih radara GM-400 i GM-200, činiti kičmu srpske protivvazduhoplovne odbrane još dugi niz godina.

Zoran Vukosavljević, bivši pripadnik raketnih jedinica PVO Vojske Jugoslavije, učesnik borbenih dejstava tokom NATO agresije i vrsan poznavalac PVO tematike ekskluzivni je Tango Six kolumnista.

Zoran je koautor knjige „Nebeski štit sa zemlje – Samohodni raketni sistem 2K12 Kub/Kvadrat“ i administrator grupe o PVO tehnici na Fejsbuku.