Podgoričke “Vijesti“ o izuzetno lošem stanju u Avio-helikopterskoj jedinici Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore

Podgoričke ’’Vijesti’’ objavile su prošle subote, 3. decembra, interesantan tekst o izuzetno lošem stanju u Avio-helikopterskoj jedinici (AHJ) Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore. Kako se navodi, AHJ trenutno ima samo jedan vazduhoplov koji može da obavlja zadatke, a to je višenamenski helikopter tipa Agusta Bell AB-412 registarskih oznaka 4O-HEK, dok preostala tri raspoloživa helikoptera i nijedan od ukupno četiri protivpožarna aviona, nisu ispravni i ne lete.

‘‘Vijesti‘‘ se pri tom pozivaju na dokument ‘‘Informacija o stanju u AHJ‘‘ koji je Vlada Crne Gore razmatrala na svojoj sednici održanoj pre dve nedelje.

U navedenom dokumentu se, između ostalog navodi:

– Činjenica je da na dan 11. novembar 2022. od tri helikoptera koja se koriste za spašavanje ljudi, policijske zadatke, medicinske letove, prevoz štićenih ličnosti, obuku pilota i druge potrebe MUP i ostalih državnih organa, kao i od tri aviona koji se koriste za gašenje požara, ima samo jedan plovidbeni vazduhoplov i to helikopter AB-412. Razlog za ovako stanje je to što Zakonom o budžetu za 2022. nije bilo opredijeljeno dovoljno finansijskih sredstva za dovođenje AHJ u funkcionalno stanje. Po dovođenju vazduhoplova u ispravno stanje za budući period, biće potrebno značajno manje sredstava za održavanje vazduhoplova –

Osim toga, u tom dokumentu piše da, pored ovih ukupno osam vazduhoplova koji su koliko-toliko kompletni i možda bi jednog dana mogli ponovno da polete, AHJ raspolaže i sa dve olupine, odnosno dva uništena protivpožarna aviona: jednim Air Tractor AT-802A (registracije 4O-EAA) iz 2008. godine, i jednim PZL M-18B Dromader (4O-BRS) iz 2002. godine, a koji su uništeni u udesima na Skadarskom jezeru 2015, odnosno na Kakarickoj gori 2017. godine. Olupine ta dva aviona od tada leže u skladištima kompanije Montenomaks u Danilovgradu, a vrednost njihovih ostataka procenjena je na ukupno 72.600 evra.

Iz AHJ su predložili da Uprava za katastar i državnu imovinu raspiše tender za prodaju ove dve olupine, kao i da se na prodaju zbog zastarelosti i ekonomske neisplativosti ulaganja u njihovu popravku i dovođenje u letno stanje, ponudi još ukupno tri neispravna vazduhoplova: po jedan helikopter tipa Agusta Bel AB-206 (4O-HAW) star 50 godina koji nije u upotrebi od 2017, odnosno SA-341 Gazelle star 47 godina koji se ne koristi od 2010, kao i jedan avion tipa PZL M-18B Dromader (4O-BRR) koji nije u upotrebi od 2017.

Kako se dalje navodi, da bi se ta tri vazduhoplova dovela u letno stanje i na njima obavili svi radovi koje je u međuvremenu trebalo završiti po preporukama proizvođača i planu redovnog održavanja, treba ukupno preko 1,6 miliona evra, dok sva tri pomenuta vazduhoplova trenutno po proceni sudskog veštaka zajedno vrede tek jedva pola miliona evra. Uz to, AHJ za njih ili nema obučenih mehaničara ili je validnost sertfikata pilota i tehničkog osoblja za te tipove vazduhoplova istekla, pa bi njihova obnova dodatno koštala državu.

MUP-ov spasilački helikopter tipa Agusta Bell AB-212 (4O-HCC) zbog isteka vremenskih resursa i potrebe za remontom i servisom prizemljen još od oktobra prošle godine. Da bi ovaj helikopter, proizveden 1979. godine, mogao biti vraćen u upotrebu, prema procenama menadžmenta AHJ, treba uložiti najmanje 480.000 eura. Realizacija ovih radova planirana je do kraja maja 2023, u zavisnosti od dinamike i složenosti sistema javnih nabavki i odobrenih sredstava.

‘‘Vijesti‘‘ dalje prenose da je AHJ u međuvremenu završila servis najmlađeg helikoptera u svojoj floti, AB-412EP (4O-HEK) koji je od početka novembra ponovo u letnom stanju, a u međuvremenu je u taj vazduhoplov ugrađena i oprema za gašenje požara iz vazduha. Međutim, kako primećuju iz ovog podgoričkog medija, umesto da se opredele za protivpožarna podvesna vedra (tzv. bambi bucket) kojima su već opremljeni vrlo slični helikopteri Bell-412EP i EPI Vazduhoplovstva Vojske Crne Gore, u MUP-u su odlučili da na svoj AB-412 ugrade fiksni protivpožarni rezervoar za vodu i penu kapaciteta 1.500 litara, a koji je mnogo lošije rešenje jer se sporije puni od bambi bucketa i mnogo je manje fleksibilan u upotrebi od, pod helikopterom podvešenog protivpožarnog vedra.

Crna Gora je trenutno bez ijednog od, na papiru tri raspoloživa protivpožarna aviona tipa Air Tractor AT-802, jer je i poslednji koji je letos bio u funkciji (4O-EAD iz 2017) u međuvremenu povučen iz aktivne upotrebe. Od 6. septembra komponente tog aviona nalaze se na remontu kod svog proizvođača – kompanije Air Tractor Europe u Španiji. Njegovo vraćanje u plovidbeno stanje, kako piše u ‘‘Informaciji o stanju u AHJ‘‘, očekuje se do kraja godine.

U dokumentu piše i da se do kraja juna naredne godine očekuje vraćanje u upotrebu i preostala dva АТ-802, koji zbog oštećenja u incidentima prilikom gašenja požara, ne lete od novembra 2020, odnosno juna 2021. Za remonte ta dva vazduhoplova su potpisani govori sa kompanijom Air Tractor Europe, a oni pored radova redovnog održavanja koje propisuje proizvođač, podrazumevaju i ozbiljne radove na oštećenoj konstrukciji oba vazduhoplova, na jednom avionu treba zameniti teško oštećeno desno, a na drugom levo krilo i remontovati propeler. Remonti i popravke ova tri aviona koštaće nešto preko 600.000 evra, ne računajući u to preglede motora dva oštećena Er Traktora za šta će biti izdvojeno još minimum 165.000 evra.

‘‘Vijesti‘‘ su se dotakle i nekih činjenica koje nisu zvanično iznesene odnosno kojih nema u ‘‘Informaciji o stanju u AHJ‘‘. Jedna od njih je brojno stanje, kako se navodi, od ukupno 26 sistematizovanih radnih mesta trenutno ima popunjenih 13, od čega su pet piloti, a radi se o tri pilota helikoptera i dva pilota protivpožarnih aviona. Pored njih, AHJ ima i po dva vazduhoplovna inženjera, odnosno spasioca, kao i četiri vazduhoplovna tehničara.

Konstatuje se da je AHJ već duže vreme u izuzetno lošem i zapuštenom stanju, pa već duže ta jedinica ne može da odgovori ni na najminimalnije potrebe Crne Gore u domenu gašenja požara iz vazduha, odnosno spašavanja i traganja, zbog čega je ove godine najveći deo tih zadataka obavljalo Vazduhoplovstvo Vojske Crne Gore.

Zbog toga što je u incidentima u proteklih nekoliko godina AHJ izgubila dva i teško oštetila još dva svoja vazduhoplova, Nacionalna komisija za istraživanje nesreća (KINNS) koja je istraživala ove udese i incidente, konstatovala je da je način na koji AHJ priprema i sprovodi letove svojih protivpožarnih aviona vrlo problematičan i da je u suprotnosti sa standardima koji za tu vrstu letenja važe u svetu, te da uopšte u radu, vođenju, opremljenosti i organizaciji te jedinice postoje brojni propusti i problemi. KINNS je stoga izdao preporuke MUP-u i menadžmentu AHJ-a za poboljšanje stanja u toj jedinici, ali i Agenciji za civilno vazduhoplovstvo Crne Gore kojoj je preporučeno da kao vrhovna vazduhoplovna vlast u državi, zbog konstatovanih ozbiljnih nedostataka u radu AHJ, pojača inspekcijski nadzor nad tim operaterom vazduhoplova.

Podgorički medij je na kraju napomenuo da postoje sve glasniji i učestaliji predlozi iz stručnih krugova da se protivpožarni avioni i letenje u vrlo izazovnim i opasnim misijama gašenja požara iz vazduha, izmesti iz AHJ i prebaci u nadležnost Vazduhoplovstva Vojske Crne Gore koje ima mnogo veći broj, za te misije obučenih pilota, efikasniji i odgovorniji sistem rada, te mnogo bolje uslove za tehničko opsluživanje i održavanje vazduhoplova.