[INTERVJU] Potpukovnik Manuela Peters, vojni vazduhoplovni ataše Amerike u Srbiji

– Čast mi je i privilegija što služim ovde.

Cenim profesionalnost i duh saradnje mojih kolega iz Srbije. To je, naravno, i izazov, s obzirom da Operacija „Združena snaga“ sveža u sećanju svih Srba. Operacija „Združena snaga“ je nešto što nijedna zemlja nikada neće zaboraviti. To je deo naše istorije koji će nas uvek definisati.  Ratno vazduhoplovstvo SAD se vrlo retko susretalo sa tako ozbiljnim neprijateljem kao što je srpska vojska, koja je ekspertski pogodila dva naša tada tehnološki najnaprednija aviona, uz pomoć opreme koja nije bila toliko napredna. Ovo je impresivno i govori o srpskom ratničkom duhu. – pročitala je, početak svog govora, potpukovnik Manuela Peters, vazduhoplovni ataše Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji.

Govor je održan 15. septembra ove godine na prijemu povodom 75. godišnjice USAF-a. Umesto da bude čisto ceremonijalna gomila pasusa bez suštinskog značaja, Peters je odabrala da pred gostima, među kojima je bio Tango Six ali i pripadnici RV i PVO i Ministarstva odbrane Srbije, saopšti interesantniju poruku.

Operacija „Allied Force“ (ne izmišljeni kontra-propagandni termin „Milosrdni Anđeo“), zapravo agresija NATO saveza na SR Jugoslaviju predvođena Sjedinjenim Američkim Državama, nakon strukovnog neuspeha još jednog Amerikanca, Veslija Klarka, u pogledu neostvarenog vojnog poraza Vojske Jugoslavije, u jednom trenutku prenela se i na civilne ciljeve van Kosova i Metohije. Prilična nesposobnost Klarka da neutrališe srpske snage bezbednosti na Kosovu (Srbija tada nije bila nesposobna kao Rusija danas i za borbene operacije je već u martu na prostoru svoje južne pokrajine pozicionirala preko 120.000 boraca) rezultirala je simboličnim evropskim i dominatno američkim vojnim vazduhoplovnim snagama koje su, kao danas Rusija, ciljale i civilnu infrastrukturu, civilne mostove, televizije i (kasetnim bombama) pijace.

Zbog navedenog ali i drugoih razloga, (ne)popularnost NATO-a i Sjedinjenih Američkih Država zbog „Združene snage“ fenomen je koji i dalje traje nakon dve decenije. Koristi se i prilikom priglupih opravdavanja agresije Rusije na Ukrajinu i, čini se, i dalje čeka na svoje izvinjenje, ne toliko od Evropljana, koliko od Amerikanaca.

Tango Six je ovaj povod iskoristio da intervjuiše najvišeg vazduhoplovnog oficira Amerike baziranog u Srbiji o ovoj i drugim temama. Pre svega o saradnji dve države u oblasti vojnoog vazduhoplovstva.

Pre drugih opisa, o Peters najbolje govori drugi deo njenog pomenutog govora na rođendanskom prijemu USAF-a:

– Premda su rane duboke, ožiljci vam samo govore gde smo nekada bili, ne predviđaju budućnost. Neki od najljućih bivših neprijatelja Sjedinjenih Država su sada naši najbliži saveznici.

Ujedinjeno Kraljevstvo je palilo naše gradove i farme i kidnapovalo očeve na moru kako bi služili u njihovoj mornarici, a danas nemamo bližeg prijatelja.

Japan nas je napadao bez upozorenja, mi smo bacili dve atomske bombe na njih kako bismo okončali rat, a sada smo bliski saveznici.

Odnosi među državama nisu mnogo različiti od odnosa koje imamo sa najbližim prijateljima: prijatelji mogu da se pomire i postanu bliski u nevolji.  SAD i Srbija su takvi prijatelji. Niko od nas nije savršen, ali dok se borimo da ispunimo iste ideale života, slobode i potrage za srećom, možemo da jedni druge učinimo boljima, ukoliko smo otvoreni, iskreni i usmereni ka zajedničkom cilju.

Imala sam privilegiju da sarađujem sa svim nivoima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Na svakom od tih nivoa upoznala sam posvećene profesionalce, patriote koji vole svoju zemlju i žive da bi joj služili. To nam je zajedničko. Sjedinjene Države mnogo ulažu u naše odnose sa Srbijom jer znamo koliko je Srbija važna za ovaj region, za Evropu i za Svet. Srbija je lider u ovom regionu, i mir, stabilnost i prosperitet Zapadnog Balkana zavise od Srbije i njenog uspeha. Srbija napreduje u ovom smislu, kroz Otvoreni Balkan i na svom putu ka članstvu Evropskoj Uniji.

Sjedinjene Države su ovde kao prijatelj. Već imamo odličnu saradnju, naročito između Srbije i Nacionalne garde Ohaja, ali možemo da nastavimo da budemo još jači, da krenemo napred, zajedno, da izgradimo bolju budućnost za sve. Bolji smo zajedno. Jači smo zajedno. Podele nas ne vode nikuda. Saradnja i partnerstvo – čak i uprkos zajedničkoj teškoj prošlosti – nude put napred. Niko to ne razume bolje od vas.

Sjedinjene Države nisu savršene, ima mnogo toga u našoj istoriji iz čega možemo da učimo. Ali ideali u koje verujemo jesu savršeni, čak i ako mi sami nismo savršeni.  Zato sam ponosna što nosim ovu uniformu, i što sam posvetila život služenju svojoj zemlji. Bez obzira što znamo da nismo savršeni, nastavljamo da stremimo ka idealima slobode i pravde za sve. Znam da i Srbija deli te ideale – iste ideale koje Ratno vazduhoplovstvo SAD podržava i brani poslednjih 75 godina. –

RV i PVO i USAF

Formacijsku poziciju izaslanika odbrane specijalizovanog isljučivo za vojno vazduhoplovstvo u Srbiji imaju samo Amerika i Rusija. Američka kancelarija za pitanja odbrane kadrovski je najbrojnija u našoj zemlji i potpukovnica Peters je ta koja je formalna i operativna veza za dešavanja i kontakte koji se dotiču vojnog vazduhoplovstva.

Potiče iz vojne porodice, pilot je po specijalizaciji i pre ovog postavljenja letela je na Bičkraftu C-12, vojnoj verziji King Era.

Uvod u ovaj intervju je deo Vašeg govora povodom 75. godišnjice RV SAD. Šta vas je motivisalo da napišete takav govor? 

– Verujem u snagu saradnje i zajednički rad kako bismo izgradili bolju budućnost. Mnogo lekcija treba zajedno da naučimo, i otvorena komunikacija je važna za uspešne odnose. Kada smo u stanju da razgovaramo o teškim trenucima iz prošlosti, to može da nam pomogne da razumemo perspektivu druge strane, da izgradimo poverenje i krenemo napred u budućnost. Imamo komplikovanu istoriju koju ne možemo da zaboravimo, ali zajedno imamo budućnost koja obećava. I ja zaista verujem da smo zajedno jači – da možemo da jedni druge učinimo boljima.

Tradicionalno, najintenzivnije aktivnosti USAF atašea u Srbiji dešavaju se, svake godine, u septembru. Ove godine je avijacijska komponenta bila naglašena tokom poseta Nacionalne garde Ohaja i RV SAD za Evropu. Šta se sve dešavalo? 

– Srbija i Nacionalna garda Ohaja imaju snažno partnerstvo već šesnaest godina.

Ovo je prvi put još od 2019. godine da je komandant Nacionalne garde Ohaja general major Džon Haris uspeo da poseti Srbiju posle pandemije Kovida-19. Obe strane su bile izuzetno srećne zbog te posete, s obzirom da je general-major Haris izuzetno vezan za Srbiju i njeno političko i vojno rukovodstvo.

Tokom sastanka sa general-majorom Harisom, predsednik Vučić naglasio je važnost jačanja saradnje između SAD i Srbije, ne samo kada su u pitanju naše vojno-vojne veze, već i u sklopu velikog broja zajedničkih interesa koji uključuju saradnju u oblasti obrazovanja, nauke i tehnologije, biznisa i investicija, i energetike.

Dolazak general majora Harisa u Boingu KC-135, Stratotankeru, našem najvećem tankeru sa dopunu goriva u vazduhu, imao je za cilj da naglasi specifičnu avijacijsku saradnju između naša dva Ratna vazduhoplovstva. Vazduhoplovna baza Batajnica je velikodušno primila ovaj avion, i to je nešto što Nacionalna garda Ohaja izuzetno ceni.

Nacionalna garda Ohaja pokazala je svoj KC-135 najvišim oficirima RV i PVO Srbije, kao i kolegama letačima i mehaničarima. Paralelno sa ovom posetom, vazduhoplovci Srbije i Nacionalne garde Ohaja imali su stručnu razmenu o bezbednosti letenja. Imali su odlične razgovore i obuhvatili su mnoge teme u vezi sa zaštitom vazduhoplova i letača. Ovakvi razgovori su od velike važnosti zato što nam pomažu da jedni drugima pomognemo da unapredimo operacije i bezbednost, a to je prioritet kako za RV SAD, tako i za RV i PVO Srbije.

Planirali ste jedan interesantan dodatak ovogodišnjem obeležavanju misije Halijard, prelet, koji je na neki način istorijski povezan sa temom, a odnosi se na Komandu za specijalne operacije.

SOCEUR (Komanda za specijalne operacije u Evropi) je planirala specijalni prelet avionom MC-130J povodom ovogodišnjeg obeležavanja Operacije Halijard, ali on je nažalost morao da se otkaže u poslednjem trenutku zbog okolnosti koje su bile van naše kontrole.

Posebno smo insistirali da to bude avion iz porodice C-130 jer je to avion koji najviše podseća na C-47, avion koji je leteo tokom Operacije Halijard i kojim je spaseno preko 500 američkih i savezničkih vazduhoplovaca. Namerno smo želeli da Komanda za specijalne operacije u Evropi oda počast jedinicama koje su letele u prvobitnoj misiji spasavanja jer te jedinice predstavljaju istorijske korene Komande za specijalne operacije u Evropi.  Zato Komandant Komande za specijalne operacije u Evropi svake godine učestvuje na ovoj komemoraciji tokom poslednje četiri godine.

To je važan događaj u zajedničkoj istoriji Srbije i SAD koji ističe naše zajedničke vrednosti, moralnu hrabrost i odvažnost pojedinaca. Vazduhoplovci koji su leteli u ovim opasnim misijama bili su mladi, ali voljni da se do kraja posvete borbi za ideale slobode, odbrani Evrope koja je nepodeljena, slobodna i mirnodopska.

Običan narod u Srbiji izabrao je da rizikuje sve što ima i suoči se sa realnom opasnošću, odabravši da ceni humanost više od straha. Da podrži ideale slobodnog sveta nasuprot tiranije neprijatelja koji je mislio da jednostavno može da proguta sopstvene susede. Srpski narod izabrao je da stane na pravu stranu istorije.

U današnjem svetu izbor slobode i pravde zahteva istu moralnu hrabrost koju su pokazali i Srbi i Amerikanci tokom Operacije Halijard, i ovakav izbor nije beznačajan. Operacija Halijard će zauvek povezivati Sjedinjene Države i Srbiju. Ona pokazuje da možemo da prevaziđemo svaki izazov ako radimo zajedno.  Sledeće godine ćemo pokušati da izvedemo prelet, i nadamo se da će meteo uslovi biti bolji!

Kako bismo sagledali saradnju SAD i Srbije u široj perspektivi, prisustvo Ministarstva odbrane SAD u Srbiji je prilično veliko, verovatno najbrojnije od svih drugih zemalja. Zbog čega?  

Uglavnom šaljemo izaslanike odbrane koji su veza sa vojskom zemlje domaćina na takav način da predstavljaju naš odnos sa oružanim snagama zemlje domaćina.

S obzirom na nivo našeg partnerstva sa Srbijom, smatramo da je važno održavati snažnu saradnju kako između naših Kopnenih vojski, tako i između naših Ratnih vazduhoplovstava. Takođe imamo i predstavnika Nacionalne garde Ohaja u našoj Kancelariji za vojnu saradnju, kako bismo omogućili partnerstvo između Nacionalne garde Ohaja i Srbije. Sve to je u cilju dobre komunikacije između naše dve vojske, koja je izuzetno važna za našu saradnju.

Pilot bolje razume pilota, nego što podmorničar razume pilota, zato što govore istim jezikom. Naše predstavljanje treba da bude znak poštovanja prema Srbiji, kako bismo osigurali najbolju moguću saradnju.

Kako onda ocenjujete saradnju Srbije i SAD u vojnom i vojno-vazduhoplovnom segmentu?

Po broju aktivnosti SAD su zasigurno najaktivniji vojni partner Srbije.

U proseku imamo između 80 i 100 aktivnosti svake godine, od velikih taktičkih vežbi i taktičkih razmena specijalnih snaga, ekspertskih razmena između vojnih sveštenika ili inženjerije, sve do vojno akademske obuke i medicinskih tema.

Taj broj čak ni ne uključuje preko 40 vojnih polaznika iz Srbije godišnje koji učestvuju u američkom vojnom obrazovanju i obuci. To je zato što uviđamo vrednost zajedničke obuke i koliko je važno da učimo jedni od drugih. Delimo iskustva tako da možemo da usvojimo različite pristupe vojnim problemima i poboljšamo način na koji funkcionišemo. Uzbudljivo je videti kako ta saradnja raste i unapred se radujemo još većem napretku.

Imala sam priliku da učestvujem u nekoliko zajedničkih vežbi SAD i Srbije u vezi sa helikopterskim operacijama, vazduhoplovnom medicinom i, kao što smo ranije pomenuli, vazduhoplovnom bezbednošću, i zaista cenim saradnju sa mojim srpskim kolegama. Pripadnici RV i PVO Srbije dokazali su da su sjajni partneri koji imaju dragocene ideje, i vidim da smo imali obostranu korist od ovih razmena.

Šta se još može uraditi kako bi se ova saradnja dodatno unapredila?

Najvažniji korak koji možemo da preduzmemo je da vratimo pun opseg vežbi i planiranja vežbi između naše dve zemlje.

Zajedničke vežbe su temelj interoperabilnosti i direktno doprinose našoj zajedničkoj sposobnosti da doprinosimo globalnim mirovnim operacijama. One nam takođe omogućavaju da izgradimo uzajamno razumevanje i samopouzdanje, a sve to služi za izgradnju uzajamnog poverenja. Gledajući unapred, želimo da nastavimo da produbljujemo našu saradnju.

Nadam se da ćemo, u nekom trenutku, obaviti i zajedničke letove u formaciji helikoptera SAD i Srbije sa našim taktičkim kopnenim i specijalnim snagama tokom vežbe ili taktičke razmene.

Takođe, nadamo se da će Srbija ozbiljno da uzme u obzir američke i evropske borbene sisteme tokom buduće modernizacije, i da će da poboljša aktivnosti saradnje koje smo opisali.  Sav taj veliki potencijal o kome smo govorili se najbolje ostvaruje ne samo kad govorimo istim vojnim jezikom, već i kada možemo da integrišemo naše materijalne resurse sa budućim zadacima. Mi takođe verujemo da će veliki inventar zapadnih sistema doprineti integraciji Srbije u Evropsku Uniju i njenu zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku.