[INTERVJU] Kako funkcioniše Škola rezervnih oficira: Ratno vazduhoplovstvo poziva diplomce bilo kog civilnog fakulteta da postanu vojni piloti

Nov koncept obuke vojnih pilota Vojske Srbije nazvan je Vojno stručno osposobljavanje rezervnih oficira (VSRO) – roda avijacije. Odluka RV i PVO da otvori i ovaj pravac obuke  svršenim diplomcima civilnih fakulteta predstavlja jednim delom inovaciju u postojećem sistemu obuke, dok se u drugom oslanja na dosadašnja iskustva prošlih vremena.

Kao i svaka novina, nije bila najbolje shvaćena i prihvaćena kod starijih, nekadašnjih vojnih pilota. Zbog toga, i želje da detaljnije obradimo ovu dodatnu opciju kroz koju mladi mogu postati vojni piloti, posetili smo Komandu RV i PVO i pričali smo sa njenim načelnikom štaba, brigadnim generalom, pilotom, Gordanom Pavlovićem.

Šta je Vojno stručno osposobljavanje rezervnih oficira avijacije?

Ideja koncepta obuke koja je brendirana kao Škola rezervnih oficira stara je više godina a praktično se sprovodi godinu dana. Prva klasa trenutno završava deo letačke obuke na školskom avionu Lasta u 252. eskadrili na Batajnici. Koncept je smišljen iz dva razloga. Prvi je da RV i PVO proširi zahvat u civilstvu i dobije više opcija u vidu mladih devojaka i mladića koji su, u ovom slučaju, završili akademske studije. Ideja je da im se pruži mogućnost da donesu drugačiju odluku kada je u pitanju njihova budućnost i budući poziv.

Drugi razlog je želja RV i PVO da se, u što većoj meri, poveća priliv zainteresovanog kadra, imajući u vidu koliko će danas, a i u budućnosti, biti sve izazovnije boriti se sa civilstvom i drugim vojnim rodovima i službama za najkvalitetnije kadrove. Potreba za vojnim pilotima je značajna te postavlja zahtev pred Vojsku Srbije da proširi svoje izvore regrutovanja – svršeni studenti su već formirane, obrazovane ličnosti, spremne da se priključe programu obuke koji će, u vojno stručnom, teorijskom i praktičnom delu letačke obuke biti gotovo identičan kao na Vojnoj akademiji, na vazduhoplovnom smeru. 

Činjenica da će VSRO polaznici moći da dođu i sa završenog, na primer, Filološkog fakulteta, ne bi trebalo da izazove prirodnu reakciju starog načina razmišljanja da je u pitanju svetogrđe. Poenta je u tome da i diplomirani filolog može imati potrebne psiho-fizičke sposobnosti, da brzo usvaja tehniku pilotiranja kao i budući kadet Vojne akademije. Ratnom vazduhoplovstvu su potrebni takvi ljudi i njih je potrebno pronaći. Diskriminacija, odnosno shvatanje da osoba sa talentom i sposobnošću za letenje mora završiti isključivo Vojnu akademiju ili fakultete mašinskog smera već decenijama ne postoji u mnogo većim i sposobnijim ratnim vazduhoplovstvima širom planete.

Nova putanja formiranja vojnih pilota, brendirana kao VSRO, donosi i jednu interesantnu novinu za koju je svakako bilo krajnje vreme. Filosofiju da se ni jedna motivisana devojka ili mladić ne odbace ukoliko, igrom slučaja, ne prođu svoju željenu putanju, koja je dominantna kod većine – da završe za palicom MiG-ova.

Prema ovom budućem sistemu, VSRO će, ukoliko kandidat ne zadovolji kriterijume za avione, polaznika uputiti na helikoptere, ukoliko, iz nekog razloga, ne zadovolji ni tu putanju, biće upućen za obuku na daljinski pilotiranim vazduhoplovima, odnosno dronovima. Kako nam je kazao general Pavlović, RV i PVO je mišljenja da svi budući operateri dronova moraju da razumeju zahteve i ovladaju veštinom upravljanja avionom u vazdušnom prostoru (efektivno, da budu piloti), budući da se besposadne letelice kreću i u istom, manipulišu se kao letelice, na njih utiče sve ono što jedan pilot mora znati i savladati. Na posletku, polaznicima VSRO biće ponuđena opcija službe u RV i PVO na formacijskim mestima koja su definisana za „opšti VES avijacije“. Oni neće biti piloti ali će biti oficiri koji će profesionalno biti u sistemu vojnog vazduhoplovstva.

Naš sagovornik, general Pavlović, naglašava da i ovom poslednjom karijernom opcijom RV i PVO demonstrira želju da ne odustane od bilo kog čoveka koji je iskazao želju, nameru i volju da postane pripadnik „plavaca“.

General takođe naglašava da VSRO nije konkurent Vojnoj akademiji u smislu oduzimanja potencijalnih kandidata za poziv vojnog pilota. Ističe da Vojna akademija zadržava važno mesto i ulogu u obrazovanju „karijernih“ vojnih oficira koji su, kako kaže, svakako potrebni Vojsci Srbije.

Kako izgleda obuka kroz VSRO putanju?

General Pavlović za Tango Six priča da je ideja vojnostručnog osposobljavanja za rezervne oficire roda avijacije u suštini da se „približi nebo mnogo široj populaciji nego do sada“.

– Došli smo u situaciju da smo prilično zatvoreni, da se malo zna, i o vazduhoplovstvu, i o pilotskom, pozivu. Ideja je da se to približi javnosti, na više načina, jedan od pravaca je pojačavanje saradnje sa aero-klubovima jer je to prva tačka u kojoj mladi ljudi dolaze u dodir sa vazduhoplovstvom, jedrilicama, avionima, padobranstvom. To bi za decu bila osnova da zavole avijaciju, da ih to privuče, kako da postanu civilni tako i vojni piloti.

Radimo na tome da rad aero-klubova podržimo u skladu sa našim mogućnostima, ne finansijski niti gorivom, već da Ratno vazduhoplovstvo neke događaje koje oni organizuju poseti sa određenim vazduhoplovima, na primer avionom Lasta, helikopterima Mi-17 i H145M, da deca uđu u letelice, napravimo neki krug sa njima u helikopteru, da upoznaju oficire pilote i osete čari letenja.

Tako bi se skinula dogma da je RV i PVO zatvoren sistem, da se u naše redove može ući samo na jedan način, samo jedan ulaz i izlaz. Pokušavamo dakle da stvorimo više mogućnosti za mlade ljude, da jedna od mogućnosti budemo i mi – RV i PVO. U ovom konkretnom slučaju to se odnosi na mlade ljude koji su završili akademske studije, opredelili su se za neku profesiju, ali to ne mora da znači da su izabrali poziv. Pružamo im priliku da se pronađu u pozivu profesionalnog vojnog oficira, pilota. – kaže Pavlović i objašnjava detaljnije kako će VSRO praktično funkcionisati.

– U definisanju kursa krenuli smo od praznog papira, „pravili smo avion u letu“, imali smo neka iskustva iz JNA u kojoj je to bilo aktivno, u funkciji. Tadašnja iskustva su pokazala da ljudi koji su završili ŠRO avijacije postali aktivni piloti, neki čak, u određenim okolnostima i komandanti eskadrila, dakle u potpunosti su svojim kvalitetima zadovoljili kako bi obavljali određene, i najodgovornije, funkcije. Radili smo na tome da ono što je nekada postojalo prilagodimo sadašnjici, u skladu sa našim kapacitetima, vodeći računa o mogućnostima i balansu između sadašnjih kapaciteta i onoga što želimo da postignemo.

Prvi uslov za momke i devojke je da su završili akademske studije, nebitno na kom fakultetu. Nismo želeli da pravimo diskriminaciju, dakle tražimo ljude koji su u obrazovnom smislu već izgrađeni.

Prvo se prolaze medicinske provere, zdravstvena selekcija koja je rigorozna kao i za ljude koji žele da upišu Vojnu akademiju smer vojno vazduhoplovstvo, mora da se zadovolji zdravstveni kriterijum. Sledeća aktivnost koja se izvodi sa licima koja su se prijavila na konkurs je padobranska obuka (radi se u 63. Padobranskoj brigadi u Nišu), potom sledi tehnička učionica i selektivno letenje u istom obimu i sadržaju kao što se to radi za prijem na Vojnu akademju, dakle isti fond časova teoretskog dela kako bi polaznica ili polaznik mogli da savladaju tehničku učionicu za avion na kome će biti izvršena selekcija, a imaće i isti nalet, 10 časova i 15 minuta. Leti se na avionu Utva-75 sa nastavnicima i instruktorima letenja iz 252. eskadrile na Batajnici.

Na kraju selektivnog letenja se izvodi ispitni let gde nastavnik letenja ispitivač daje ispitnu ocenu i tako se završava deo odabira ljudi u smislu da zadovoljavaju zahteve za nastavak školovanja i letačke obuke. Kandidat koji je zadovoljio kriterijume i položio letački ispit smatra se da ima budućnost u Ratnom vazduhoplovstvu u smislu da može da usvoji i kompleksnije vazduhoplove od Utve-75.

Nakon što je prošao selektivno letenje, uvodi se u kurs. Kandidat se šalje u Vojnu akademiju na vojno stručno i stručno-specijalističku teoretsku obuku koja traje 6 meseci i koja u dobroj meri odslikava program obrazovanja kadeta u Vojnoj akademiji. U tom periodu nastoji se da ona ili on dobiju što šira vojna i vazduhoplovna znanja. Nakon završetka teorijske obuke, dela praktične letačke obuke i formalnog završetka planirane obuke na kursu, proizvode se u čin potporučnika postaje dakle vojni oficir, ukoliko poželi da se aktivira, odnosno uđe u profesionalnu vojnu službu. Naša pretpostavka i želja je da će većina polaznika u tom trenutku poželeti da se aktivira jednom kada su prošli pomenute izazove selekcija i početnog obrazovanja.

Ali oni još uvek nisu dobili zvanje pilota. –

General Pavlović naglašava da svršeni polaznici kursa, sada potporučnici, se potom upućuju na stručno-letačko osposobljavanje za sticanje zvanja pilota, odnosno nastavak letačke obuke u školsku, trenažnu, letačku jedinicu. U našem RV i PVO to znači javljanje na dužnost u  252. eskadrili.

– U 252. dobijaju postavljenje oficira koji se nalazi na daljem usavršavanju polaznika za sticanje zvanja pilota. Ako idu na avione, usmeravaju se ka Lasti na kojoj će nakon prolaska tehničke učionice, završiti letačku obuku sa oko 70 sati naleta koja je planirana da se izvrši u toku godinu dana, a očekuje se da će to možda biti i kraće što zavisi od mnogih drugih faktora. Kada obave predviđeni nalet, i zadovolje sve zahtevane kriterijume vojnog kolektiva, savladaju plan i program letačke obuke, sledi ispitni let i dobijanje zvanja pilota RV i PVO. Onaj ko bude usmeren ka pilotu helikoptera upućuje se na nastavak letačke obuke na helikopteru, nakon šestomesečne teorijske i dela praktične letačke obuke na Vojnoj akademiji kreće sa letačkom obukom na helikopteru Gazelu. 

Nakon završenog stručno-letačkog osposobljavanja (stažiranja) u jedinici, oficir dobija zvanje pilota, uvodi se u sistem i sledi njegovo dalje letačko stručno i borbeno osposobljavanje. Prema programu koji su prošli u potpunosti će biti osposobljeni da u skladu sa svojim sposobnostima i veštinama nastave letačku obuku na avionima G-4, Orlu i u perspektivi zašto da ne i na MiG-u 29.

Kandidati za kurs ne smeju biti stariji od 27 godina, to ograničenje je postavljeno imajući u vidu vreme potrebno da se proizvede borbeni pilot. Za to nam je, u idealnim uslovima, potrebno oko 7 godina, dakle da bi dobili potpuno osposobljenog pilota lovačke avijacije. Naravno, na stvaranje obučenog borbenog pilota utiče mnogo faktora.

Pavlović za Tango Six kaže da je u toku obuka prve generacije kroz VSRO pravac. Dosadašnja iskustva su pozitivna, a u određenoj meri i iznad očekivanja.

– Pre svega što se tiče ozbiljnosti polaznika, profesionalnom i zrelom pristupu letačkim obavezama. Kandidati koji se trenutno nalaze na kursu nam dolaze sa DIF-a, Ekonomskog fakulteta.

U prvoj generaciji vršena je selekcija samo za buduće pilote aviona. Kod druge generacije, nastojimo da uvedemo neke promene, te da omogućimo i obuku za buduće pilote helikoptera ali i pilote-operatere daljinski pilotiranih vazduhoplova.

Pokušavamo dakle da pokrijemo sve tri pozicije, odnosno da omogućimo da što veći broj ljudi ostane. Razmatramo i mogućnost da kandidat, koji iz nekog razloga, nakon završenog kursa ne zadovoljava zahteve budućeg pilota, ako želi da mu se omogući nastavak vojne službe na formacijskim mestima opšte vojno evidencijske specijalnosti oficira avijacije. – završava Pavlović.