[REPORTAŽA] Tango Six u Iranu: „Iran Air Show 2024“ – poslednja prilika da uživo vidimo F-14 „Tomcat“ u letu

Kako evropski aeromitinzi postaju sve manje interesantni kada je u pitanju raznolikost vazduhoplovne tehnike, mnogi ljubitelji avijacije odlaze na neka daleka mesta gde se još uvek mogu videti retki tipovi aviona, helikoptera, pa i besposadnih letelica.

Jedna od takvih letelica je američki palubni lovac-presretač Grumman F-14 „Tomcat“ koji danas leti još samo u Iranu. SAD su ga povukle iz naoružanja sada već daleke 2006. godine.

Prilika da šira javnost možda poslednji put uživo vidi „Persijske mačke“ bio je međunarodni aero-miting Iran Air Show koji je u periodu od 10. do 13. decembra dvanaesti put održan na ostrvu Kiš u Perijskom zalivu.

Ekipa Tango Sixa se odvažila na dug i veoma rizičan put, u uslovima neizvesnosti i veoma složene geopolitičke situacije u svetu u kome trenutno traje nekoliko ratnih sukoba.

Jedna od neuralgičnih tačaka je već dugo vremena i Bliski istok čiji smo sjaj i bedu mogli u potpunosti da sagledamo tokom našeg putovanja.

Od prebogatih Ujedinjenih Arapskih Emirata (Dubaija i Abu Dabija), do veoma siromašnog južnog dela Teherana. Put nas je vodio i preko Istanbula, koji je negde između kontrasta UAE i Irana.

Treba naglasiti da u Iran danas baš i nije lako ući. Srbija je jedna od svega pet evropskih zemalja kojima ne treba viza, u našem slučaju za turiste, u trajanju od 15 dana. Na aeromitingu smo osim iranskih, sreli spotere i novinare iz Japana, Kine, Slovačke, Turske i Rusije.

Iran Air Show 2024 bio je, iz objektivnih razloga, jedno od slabijih izdanja ovog događaja. Na to je uticalo rušenje mlaznog trenažnog aviona Jasin (Yasin) iranske proizvodnje 5. decembra, prilikom uvežbavanja letnog programa upravo za predstojeći aeromiting. Tom prilikom poginula su oba veoma iskusna pilota, pukovnici Hamidreza Randžbar i Manučehr Pirzadeh.

Kako smo saznali, oni su bili opitni piloti iranskog Vazduhoplovno-opitnog centra. Ne samo da su trebali da dolete na Kiš i prikažu u letu avion Yasin, već i da lete na lovcima F-5. Zvanično još uvek nije saopšten uzrok udesa. Postoji pretpostavka da je došlo do tehničkog kvara, ali i da izbaciva sedišta nisu odradila kako treba (u pitanju je iranska kopija ruskog sedišta Zvezda K-36DM koja ima naziv ‘‘Sarir‘‘).

Istog dana kada se dogodio udes, Tango Six ekipa je od organizatora dobila e-mail kojim su nas obavestili da na aeromitingu neće biti vojne avijacije. Moral nam je, naravno, odmah pao, bili smo veoma razočarani i razmišljali smo da i pored rezervisanih avio-letova, smeštaja i ostale logistike, odustanemo od puta.

Činilo se da su bili uzaludni naši uzvratni mejlovi u kojima smo nastojali da organizatoru naglasimo koliko nam je važno da vojna avijacija učestvuje. A onda smo dan kasnije iznenada dobili sjajnu informaciju da je ipak odlučeno da se iranske vojne vazduhoplovne snage pojave na aeromitingu.

Moram naglasiti da su prvog dana događaja spoteri koji su platili posebnu kartu od nekoliko stotina dolara, doživeli veliku neprijatnost. Organizator nije bio sposoban da ih uvede na poseban deo aerodroma koji je bio rezervisan za njih. Videlo se da postoji neorganizovanost i neusklađenost sa policijom i vojskom koji su obezbeđivali aerodrom.

Iz organizacije su se izvinili i poslednjeg dana aeromitinga kao nadoknadu ponudili prepodnevni turistički obilazak ostrva Kiš. Dobra strana tog prvog dana je bila što su novinari i spoteri imali skoro neograničen pristup avionu i posadi F-14.

Iransko ratno vazduhoplovstvo (IRIAF – Islamic Republic of Iran Air Force) jeste učestvovalo, ali sa vrlo malim brojem letelica. Na zemlji i u vazduhu moglo se videti samo deset aviona.

Na statičkoj izložbi šest (tri F-5 i tri PC-7) plus jedan koji je i leteo (F-14), i u vazduhu još tri (F-4). To je daleko od onoga što je zvanično najavljeno na sajtu organizatora. Pored F-4 i F-14, trebali su da lete i avioni Jasin, F-5, MiG-29, Jak-130, a dobar deo toga je trebao da se nađe i na statici.

Učešće IRIAF je bilo skromno ne samo zbog već pomenute katastrofe trenažnog aviona Jasin, već i sigurno jer stanje u ovom vidu oružanih snaga Irana nije baš najbolje, pre svega što se tiče broja operativnih vazduhoplova.

Većina aviona je veoma stara, 30-50 pa i više godina. Iako su se Iranci u uslovima sankcija odavno prilagodili i snalazili na sve moguće načine, sve je teže održavati takvu tehniku. U to smo se delimično mogli uveriti i na samom aeromitingu, F-14 smo u letu videli samo prvi dan, dakle dolazak, prelet (brisanjac), zaokret, sletanje i rulanje. I to je bilo to, taj avion na aeromitingu više nije leteo (aerodrom je napustio tek 14. decembra).

F-14A (Block 95, c/n 160334, ev. broj 3-6006) stigao je iz 8. taktičke vazduhoplovne baze Isfahan gde su stacionirane tri taktičke borbene eskadrile (81, 82. i 83.) naoružane ovim avionom. Drugog dana se očekivala, odnosno najavljena je trka F-14 i automobila marke Lambordžini, ali je „Tomcat“ imao tehnički kvar, i umesto njega smo u trci sa automobilom videli civilni Hawker Beechcraft 400XP avio-kompanije „Toos“.

Još jedan od trenutno u svetu retkih „čeličnih ptica“ jeste američki lovac-bombarder F-4 Phantom II koji se u Evropi još uvek može videti u Grčkoj i Turskoj. Jedini preostali korisnik u svetu je Iran, a tri F-4E 91. taktičke borbene eskadrile IRIAF, su doletala iz matične 9. taktičke vazduhoplovne baze Bandar Abas. Tri od četiri dana trajanja aero-mitinga posade su izvodile po dva veoma efektna preleta u formaciji i zatim još nekoliko solo preleta.

Na statici su najzanimljivija bila dva borbena aviona „Saeghe“ (iranski modernizovani američki F-5E Tiger II sa dva vertikalna stabilizatora) iz 23. taktičke borbene eskadrile, 2. taktičke vazduhoplovne baze Tabriz. Pored njih se nalazio borbeni avion „Kowsar (Kowsar-I, Kosar), takođe varijanta F-5, modernizovani dvosed F-5F.

Preostale tri letelice RV Irana na zemlji su bili švajcarski turboelisni školski avioni Pilatus PC-7 „Turbo Trainer“ takođe u iranskoj varijanti, modernizovani avioni sa oznakom T-90.

Interesantno je napomenuti da je Iran reverzibilnim inženjeringom kopirao PC-7, nazvavši ga S-68. Avioni T-90 pripadaju 84. trenažnoj eskadrili, 8. taktičke vazduhoplovne baze Isfahan.

Vazduhoplovne snage Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGCAF) predstavile su se lakim transportnim avionom Y-12-II „Turbo Panda“ kineske proizvodnje, koji je najverovatnije baziran u vazduhoplovnoj bazi Bandar Abas, ali mu je matični aerodrom Širaz.

Interesantna su bila i dva hidroaviona AeroVolga LA-8 ruske proizvodnje. Na kraju letačkog programa bi obično letela formacija tri izviđačko-borbene besposadne letelice Mohajer 6 koje takođe pripadaju IRGCAF.

Od ostalih letelica koje su vredni pomena, a koje su se mogle videti u letu jesu prototip iranskog transportnog aviona „Simourgh“, potom sovjetski transportni avion An-26B avio-kompanije „Atlas Air“ (jedan je leteo i iz njega su iskakali padobranci, a jedan je bio na statici), iz iste kompanije je leteo i PA-31-350 „Navajo Chieftain“.

Izuzetno atraktivan letački program imala su tri ultralaka aviona Remos G-X koji pripadaju avijacijskoj školi „Asoo Aviation“.

Transportni avion Simourgh predstavlja dalji razvoj putničkog aviona IrAn-140 koji je zapravo licencni rusko-ukrajinski An-140. „Simourgh“ je u odnosu na IrAn-140 dobio zadnju rampu, umesto trapeznih tu su krila pravougaonog oblika, horizontalni stabilizatori su potpuno horizontalni dok su kod IrAn-a 140 pod uglom (V-oblik), a postoje izmene i na zadnjem delu trupa.

Pogonsku grupu čine dva turboelisna motora Klimov TV3-117VMA-SBM1 snage po 2.465 KS. Nosivost aviona je 6 tona, mogu se ukrcati 52 osobe ili se postaviti 24 nosila, maksimalna masa iznosi 21.500 kg, maksimalni dolet je 3.900 km, dolet sa 6 tona tereta je oko 900 km, krstareća brzina 533 km/h. Avion je prvi put prikazan maja 2022, prvi let je izvršen 30. maja 2023.

Iran Air Show nije samo aeromiting, to je zapravo iranski vazduhoplovni sajam, a izložba se održava u hali centra „Kish International Exhibition Center“. Svoje štandove obično imaju kompanije gotovo čitave iranske vazduhoplovne industrije koje nude svoje proizvode i usluge. Pored kompletnih letelica, izloženi su i razni sklopovi, podsklopovi, simulatori, pogonske grupe, razne mašinske, elektronske, optoelektronske komponente, modeli.

Od interesantnijih eksponata izdvojićemo model kabine borbenog aviona Kosar („Kowsar“) za koga smo već naveli da je zapravo modernizovani dvosed F-5F Tiger II. Na modelu se mogao videti i radar „Bayyenat II“ koji predstavlja iransku kopiju kineskog radara SY-80.

Među velikim brojem tipova besposadnih letelica različitih tipova i namena (od FPV dronova, većih kvadkoptera, taktičkih besposadnih letelica avionskog tipa, pa do BPL klase MALE) vredi istaknuti izviđačko-borbene letelice Ababil 5 i Mohajer 6C.

Za još sadržaja i naših utisaka iz Irana pratite Tango Six u narednim danima.