Dan pre obeležavanja pola veka od prvog leta jugoslovenskog jurišnika Orao iz štampe je izašla knjiga-album „J-22 Orao, Prototip“ u izdanju dobro poznatih entuzijasta, autora i ljubitelja vazduhoplovne zaostavštine Dragana Kolundžića i Vladimira Trifunovića.
Reč je o veoma interesantnoj publikaciji, foto-monografiji, od 30 strana u položenom A4 formatu koja je sadržajno i kreativno posvećena proslavi prvog leta i istoriji upravo prototipova, što jugoslovenskog, što rumunskog koji su se prvi put odvojili od zemlje istog dana, 31. oktobra 1974. godine.
Kako je za Tango Six kazao pokretač izdanja Vladimir Trifunović, publikacija je namenjena zaljubljenicima u vazduhoplovnu istoriju koji su već imali priliku da kupe prethodna slična izdanja iz edicije „Yugoslav military aircraft“.
Foto-monografija obrađuje put inženjera, pilota, tehničkog osoblja kroz pripremu za prvi let, sam prvi let (fotografisan sa zemlje i iz vazduha) i detalje letelice „25001“ u raznim konfiguracijama.
Posebna poslastica za entuzijaste svakako će biti nekoliko fotografija koje do sada nisu viđene.
Knjigu za 1300 dinara možete kupiti u specijalizovanoj knjižari „M Hobby Shop“ ili je naručiti putem mejla: ulgaleb@gmail.com
Aleksandar
Čestitam…
Zoran Savic
Cestitam!
Делбоу
Честитке!
Dunavac
Lepa knjiga o lepom avionu. Bravo.
Miks
Zaista šteta da od mlaznih aviona dođosmo do toga da ni dron poput Pegaza nismo u stanju da napravimo u većoj količini. Ali dobro, i to je bar pokazatelj nekima koji tvrde da smo velesila u regionu da vide gde smo sada zaista. Nadajmo se da ćemo bar uspeti da ostvarimo neke rezultate u proizvodnji dronova u budućnosti, mlazna avijacija je izgubljena stvar.
SFRJ Inzenjer
Bio sam deo namenske industrije iz onog po meni daleko boljeg vremena, a i zdravijeg. To bi bila preduzeca koja su proizvodila NVO, kooperativno-usluzna djelatnosti kao i naucno istrazivacke ustanove. Jednom recju jedinstven sistem vojne industrije. Materijalne zalihe su bile ozbiljne za zapoceti proces proizvodnje, gde nije bilo cekanja, ili ono kreni stani. Maksimalno su korisetni potencijali zemlje u vojnom ali i u civilnom sektoru. E sada digresija, za mlade nase ljude, kada sam kao inzenjer poceo da radim, ubrzo sam dobio stan a nakon dve godine kupio sam i automobil, potpuno se osamostalio, a moje preduzece je ulagalo u moju edukaciju sve u cilju krajnjih rezultat. Direktor je imao petogodisnji plan poslovanja koji je morao realizovati. Nisam bio u politici naglasavam! Podela nije bilo ni po kojem osnovu, radnicka prava su bila kvalitetna, benefiti pored plate su me motivisali da ostanem tu gde sam i zavrsio radni vek. Pomislite na naucno tehnicka dostignuca koja smo tada ostvarili! Serije proizvodnje nisu bile 6 ili 12 komada. Uglavnom zalim ove mlade ljude iz moje branse, jer ono sto je meni bilo normalno njima nije dostizno i trazi dugorocno kreditno zaduzenje. A politika je pobedila struku i oni zapravo bolje znaju proces proizvodnje od samih zaposlenih. Stav one drzave je bio mi tebe trebamo kao kadar a ne ti nas. Ne ulazim u kvalitet danasnjih proizvoda, samo kolicina je porazavajuca. Zapamtite Orao je razvijen sedamdesetih. Danas, Soko Mostar, kao fabrika proizvodi samo secanja, dok su hale puste, privatizovane i devastirane. Bezbedno leti Orle nas! Plavo ti nebo.