Tango Six portal imao je priliku da poseti jedan od najnovijih aerodroma u Srbiji i priča sa osnivačem izuzetno interesantne preduzetničke priče. Bratislav Milanović, preduzetnik iz Kragujevca, pored MIND Grupe i impresivnog industrijskog parka koji se na 160 hektara prostire na 12 kilometara od Kragujevca, idejni je tvorac još jednog preduzetničkog poduhvata – kompanije „MIND Aviation“ i aerodroma sa, ne zadugo, travnatom pistom.
Aerodrom Kragujevac (LYKG) počeo je sa radom 1. juna 2023. godine, „MIND Aviation“ organizovao je izuzetno posećen „fly-in“ tačno godinu dana kasnije.
Kako je Milanović rekao za Tango Six, kao nekadašnjem sportskom pilotu plan mu je da spoji ljubav prema generalnoj avijaciji i svom osnovnom biznisu. Svestan je da je ulaganje u vazduhoplovstvo kapitalno intenzivno i direktno ne toliko isplativo ali detaljno i strastveno priča o svom slojevitom planu i na koliko će sve indirektnih načina aerodrom doprineti industrijskom parku koji vodi, Kragujevcu i turizmu ovog dela Srbije.

LYKG trenutno ima travu dužine 900 i širine 45 metara, podignut je prvi hangar, a planovi za budućnost su ambiciozni.
Granični prelaz, boljka svakog poštenog vlasnika ili operatera male trave u Srbiji je rešen, počinje rad ATO-a, uskoro počinje planiranje i izgradnja asfaltne piste, hangara većeg kapaciteta i kontrolnog tornja.
Od dečačkih snova do poslovne vizije
Bratislav Milanović, rođen 1962. godine u Kragujevcu, preduzetnik je, dokazani vizionar ali ono najbitnije, što ističe u našem razgovoru, vazduhoplovac.
Poslovni put započinje 2000. godine osnivanjem kompanije Milanović Inženjering, koja privlači pažnju nemačkog giganta Simensa, koji prepoznaje njen potencijal i preuzima je, što je bio jedan od najvećih poslovnih poteza te godine u Srbiji.
Osniva MIND Grupu („Milanović Industries Group“), koja je postala okosnica industrijskog kompleksa poznatog kao MIND Park. Za samo tri godine izgrađeno je 55.000 kvadratnih metara proizvodnog i logističkog prostora, park trenutno zapošljava više od 1000 ljudi. Među kompanijama koje ovde posluju nalaze se Simens, austrijski Autolift i španski CAF. U poslednjem kvartalu 2021. godine, MIND Grupa je započela izgradnju logističkog centra sa velikim intermodalnim terminalom koji uključuje železničku i vazduhoplovniu infrastrukturu sa pomenutim aerodromom, na površini od 20 hektara. Osnovan je i „MIND Education“ centar, koji obučava različite profile, uključujući CNC operatere, varioce za aluminijum i čelik, bravare i industrijske mehaničare.

U 2022. godini, MIND Grupa izgradila je dodatnih 15.000 kvadratnih metara logističkog centra za potrebe metaloprerađivačke industrije, kao i 20.000 kvadratnih metara proizvodnog prostora. Takođe, kreiran je centar za obuku i dualno obrazovanje za železničku i avio-industriju.
– Kada opisujem naš aerodrom naglašavam da nije reč samo o pisti. Radi se o novom ekosistemu koji će biti mnogo više od fizičke lokacije za poletanja i sletanja vazduhoplova. Biće to mesto gde će se spojiti industrija, privatno i poslovno vazduhoplovstvo, turizam i edukacija, stvarajući novu temu razvoja u ovom delu Srbije. – kaže Milanović.
Kako priča za Tango Six, ljubav prema avionima rodila mu se u detinjstvu, na jednom od prvih letova za Nemačku.
– Nemam više aktivan PPL, imao sam. Ali sada u timu „MIND Aviationa“ imam iskusne pilote sa kojima želim da letim, tako da je ljubav prema toj aktivnosti ostala do danas.
Celog života sam želeo nešto da stvaram, nakon osnivanja MIND Grupe posvetio sam se svojoj dugogodišnjoj ideji, stvaranju vazduhoplovnog parka.
Moja Šumadija ima ključnu ulogu u ovoj ideji. To je predivna regija i zaslužila je da ima bolju infrastrukturu koja je do nedavno bila zanemarivana. Aerodrom je ključni deo saobraćajne infrastrukture, kao što je to svaki put ili pruga. –

Milanović objašnjava da njegov vazduhoplovni projekat nije zamišljen kao klasični putnički aerodrom, već kao mesto koje će objediniti više funkcija. MIND Grupa se trudi da misli „aciklično“, kako kaže, ne žele da budu klasičan industrijski park koji se bavi konzumnom robom ili proizvodima koji podležu oscilacijama privrede.
– Proizvodimo šinska vozila, bavimo se logistikom i sada je tu i avijacija. Poslovna strategija nam je dugoročna i imamo jasnu diversifikaciju radne snage.
Od prvog dana sam želeo da postavim industrijski park koji ima široku poslovnu diversifikaciju, koji razvija tehnologiju, inovacije a ne igra samo na masovnu priču gde je samo bitno što više zaposlenih. –
Više od piste – ekosistem za razvoj vazduhoplovstva

Još jedan razlog za izgradnju aerodroma proizašao je iz Milanovićevog iskustva i kontakata. Mnogi njegovi prijatelji i poslovni partneri iz inostranstva, koji poseduju privatne avione, želeli bi češće da posećuju Srbiju, ali nailaze na prepreke.
– Dosta mojih prijatelja iz inostranstva koji imaju svoje avione žele da lete do Srbije ali ranije to nije bilo praktično. Donedavno smo imali samo dva velika međunarodna aerodroma koji su bili zvaničan ulaz, čije su usluge opsluživanja skupe.
Poslovni ljudi iz inostranstva ne smeju da se u pripremi i razmišljanju suoče sa komplikovanim procedurama ili problemima. Žele da na jednom mestu mogu parkirati avion, moraju biti sigurni da je bezbedan, da imaju gde da urade servis, gde da sipaju gorivo.
Kod njih je Srbija bila crna tačka Evrope što se tiče letenja. Mi to želimo da promenimo. –
Milanović je inspiraciju za svoj vazduhoplovni projekat dobio upravo u inostranstvu. Imao je priliku da sleće na nekoliko manjih aerodroma u Nemačkoj koji su deo sličnih industrijskih parkova. Naglašava da mali broj potencijalnih putnika za komercijalne vazduhoplovne operacije nikako nije prepreka.
– Ono što čini ovakve aerodrome i što će činiti naš projekat su prateće delatnosti. Slični aerodromi, konkretno u Nemačkoj, bave se održavanjem aviona, opsluživanjem avio-kargo saobraćaja, imaju komercijalne sadržaje, škole letenja, organizuju događaje.
Ubeđen sam da možemo dostići taj nivo, da možemo u skoroj budućnosti stvoriti do 300 kvalitetnih radnih mesta na aerodromu.
Sledeća faza razvoja je početak rada ATO organizacije, koja će u početku nuditi PPL i „time building“. Taj ATO će postepeno rasti. Plan je da organizujemo obuke i za avio-mehaničare. –
Turizam i povezivanje regiona kroz avijaciju

Aerodrom Kragujevac imaće i naglašenu turističku dimenziju. Milanović u svakom delu našeg razgovora ističe lepotu Šumadije iz vazduha i potencijal za razvoj „individualnog turizma“. Ne masovnog, već za posetioce koji traže autentično iskustvo.
– Takozvani individualni turizam, ne masovni, je nešto što želimo da ponudimo. Mislim na lovišta, prirodu, vinarije i gastronomiju. Šumadija treba i zaslužuje infrastrukturu za to. Zahvaljujući novom putnom infrastrukturom povezanost sa Beogradom je ispod sat vremena.
Međutim, generalna i biznis avijacija ali i manje avio-kompanije nisu uvek dobrodošle na velikim aerodromima. Plan nam je da MIND aerodrom bude idealna alternativa.
Da manji broj visokoplatežnih ljudi, svojim avionima, na brz i praktičan način direktno doleti u Kragujevac, ostavi novac ovde i dožive autentična turistička iskustva. –
Planovi
Milanović otkriva da jedan od planova obuhvata i proizvodnju ultra-lakih aviona na kragujevačkom aerodromu, ali ne želi još da govori detaljnije o tome.
– Kada je reč o finansiranju izgradnje aerodroma to je investicija bez ikakvog povraćaja sredstava u početnoj fazi. Međutim, kao deo osnovne saobraćajne infrastrukture, kao deo šireg biznis plana, indirektnih prihoda koje sam pomenuo i zaista jedinstvenog turizma to će biti izuzetno važna i zdrava priča.
Za realizaciju krajnjeg cilja, betonske piste i punog kapaciteta aerodroma, biće potrebna i podrška države. Radimo na tome. Ako se to desi odlično, ako se ne dogodi mi ćemo to sve postepeno sami da gradimo jer imamo jasne ciljeve.
Za sada planiramo da završetak izgradnje betonske piste i dodatnih sadržaja bude do kraja 2026. godine.
Jedan od ciljeva je i da aerodrom bude operativan i dostupan za vreme EXPO 2027 događaja koji će se održati u Beogradu. Ako „Nikola Tesla“ bude dodatno zauzet, zbog čega da poslovna avijacije ne bude smeštena kod nas? – pita Milanović.

Kako kaže, aerodrom u nekom trenutku mora postati „break even“ priča.
– Nadam se da će taj trenutak doći u narednih pet godina. Da će kragujevački aerodrom postati važna saobraćajna, logistička, vazduhoplovna i turistička baza.
Dugoročno će dosta biznisa u Kragujevcu i Šumadiji imati koristi od ovog aerodroma ali ćemo mi za sada pokrivati njegove troškove koji nisu mali.
Kao i što je ideja i koncept MIND parka, želja nam je da sa aerodromom stvorimo nove kategorije vazduhoplovnog turizma, vazduhoplovnih usluga i novu vrednost. Ne postoji ništa slično kao avijacija kada je potrebno povezati, inspirisati i stvoriti nešto atraktivno. Mi smo tu priču započeli, zovemo i druge da nam se pridruže. – poentira Milanović u razgovoru za Tagno Six portal.
Aleksandar Ignjatović
Hvala Tango Sixu na divnom tekstu i divnoj reportaži. Gospodinu Milanoviću želim puno uspeha, zaslužio je i on i naša Šumadija. Nekada je Kragujevac imao dva aerodroma, a onda nakon 2sv.rata vremenom ostao je bez oba. A danas ideja i preduzetništvo je dovelo do ovog aerodroma sa odličnom perspektivom za tz. MALU AVIJACIJU, svaka čast i samo napred. Da će BOG da se sve planirano i završi, zaslužila je to Šumadija.
Big Dan
Milanovic je vise doprineo razvoju ove zemlje nego 99% politicara , kroz prodaju firme, ulozio pare da kupi zemljiste, zbog njega se Siemens tramvaji prave u Kragujevcu koji se voze po Bremenu i Dortmundu … primer kako jedan covek sa vizijmo, energijom i upornoscu moze da napravi ogromnu razliku
Стевица Благојевић
Само напред ,Шумадија то заслужује и треба да има такав аеродром .Све честитке за госп.Милановића визион
ара.
Srdjan Fox
Cestitam na odlicnom aerodromu i na energiji da se u ovoj zemlji sve to ostvari. Podrska od Fox Aviation tima
Богдан
Феноменалан учинак а да не помињемо величину изложене визије. Као рођеном Крагујевчанину и колеги са факултета ова прича ми је додатно блиска.
Наш град има пар интересантних историјских чињеница везаних за авијацију:
Први војни пилот икада који је страдао на задатку је из шире околине града (село Влакча).
Изнад Крагујевца је прво икада забележено обарање војног авиона (Први светски рат).
Моје насеље се и дан данас зове аеродром, одакле је 6. априла полетео део авијације у одбрану Београда. Пар дана касније остатак авиона је по команди уништен.
Помисао да после више деценија Крагујевац добија поново аеродромску писту, школу за обуку а највероватније и неку врсту прототипске радионице је фантазија за нас љубитеље авијације…
letač u pokušaju
Svala čast, Milanoviću, i sam sam pokušavao zakolitati slično kolo, no svi čekaju po principu: Hajde ti to uradi a mi ćemo se pridružiti…
I kod Milanovića je isto, samo sa razlikom što je on to mogao sam pokrenuti ..
svaka čast