![[UMEX 2026] Premijera srpskog Tandem Ikara, dominacija Kineza i povratak Izraela na sajmove odbrambenih tehnologija](https://media.tangosix.rs/2026/01/20260120_135654-1600x900.jpg)
Juče je u Abu Dabiju otvoren sedmi po redu sajam posvećen vojnim besposadnim sistemima UMEX. Kako su organizatori saopštili, ove nedelje će svoje proizvode i usluge isložiti preko 375 izlagača iz 38 zemalja.
Tango Six tradicionalno izveštava sa događaja koji se održava u ADNEC sajamskom kompleksu, lokaciji koja je rezervisana za najveći globalni sajam naoružanja IDEX. UMEX zauzima jednu trećinu prostora, manje je posećen od IDEX-a ali je i dalje relevantan budući da retko koja kompanija propušta da izloži na događaju koji se dešava na Bliskom Istoku.
Ove godine Srbiju kao izlagač predstavlja samo jedna kompanija, EDePro podružnica „Green Power Turbine Systems“, koja je premijerno predstavila besposadnu letelicu nazvanu Tandem Ikar („Tandem Icarus“). Takođe su izložili ranije predstavljene besposadne letelice Novi Ikar i Soko.
Na ovogodišnjem UMEX-u, pored GPTS-a, sa prostora bivše Jugoslavije izložila je i slovenačka kompanija Dat-Con.
Na sajmu su tradicionalno prisutni predstavnici srpskog Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, kao i kompanije Jugoimport koja ovaj put nema svoj štand.
Ove godine na sajmu neće biti srpskih vojnih i državnih predstavnika višeg ranga, kao ni masovnijih nastupa privatnih i državnih kompanija kao što je to bio slučaj 2022., a posebno 2024. godine kada su srpsko prisustvo i broj izloženih proizvoda bili rekordni.
Hrvatsko Ministarstvo odbrane i privatne kompanije koje se bave besposadnim sistemima odabrali su da ove nedelje prisustvuju na događaju DIMDEX u Kataru koji se održava paralelno sa UMEX-om.
Srpske veze
Na ovogodišnjem UMEX-u nema zapaženih premijera većih Zapadnih ili Istočnih OEM-ova.
Nema ni novih ozbiljnijih UCAV koncepata. Tu je tradicionalno veliko prisustvo raznovrsnih multikopter koncepata koji odišu neprimenljivošću i malom nosivošću za ono šta reklamiraju.
Emiratske kompanije EDGE i IGG tradicionalno zastupaju inostrane proizvode kao svoje. Ove godine je na UMEX-u prvi put nastupila kompanija „Resource Industries“ iz Abu Dabija koja je izložila i dva mlazna motora kompanije „MUST Solutions“ iz Srbije, kao deo zastupanja češkog CSG-a za MENA region. Ni jedna inostrana kompanija ne može lokalno prodavati samostalno u Emiratima, već to mora obaviti isključivo kroz zastupništvo od strane nekoliko odabranih Emiratskih kompanija.
Od izlagača i proizvoda koji su na neki način vezani za Srbiju najinteresantniji je bio štand Elbita.
Izraelci su nakon zabrane nastupanja na prošlogodišnjem vazduhoplovnom sajmu u Dubaiju ponovo deo, inače globalno najliberalnije, pozornice za trgovanje naoružanja.
Štand Elbita za Srbiju je bio zanimljiv budući da je kompanija izložila modele kako Hermesa 900 tako i lutajuće municije „Sky Striker“ kao relevantne i za globalnu publiku.
Kineza k’o Kineza
Ubedljivo najinteresantnija pojava na UMEX-u je izuzetno veliki broj manjih kineskih kompanija koje prodaju komponente za manje dronove, elektroniku i razna egzotična rešenja u domenu senzora i podsistema.
Organizatori UMEX-a su ove godine odlučili da događaj koji inače deluje praznjikavo (u poređenju sa IDEX-om) popune pozivom kineskim kompanijama, dominantno onima na kojima počiva trgovina.
Veći OEM-ovi kao što su CATIC, AVIC, ALIT i slični prisutni su sa svojim mega-štandovima ali je broj manjih no-name kineskih kompanija koje prodaju elektroniku sa 2×2 kvadrata štadovima impozantan.
Nudi se bukvalno sve: od optike, IC senzora, radio linkova, MASH linkova, uređaja protiv GPS ometanja (koji se instaliraju na dronove ili brže krstareće rakete) do malih crnih kutija na kojima piše da su rešenja za navođenje dronova ili raketa metodom INS-a.
Neverovatna količina „off-the shelf“ opcija na sajmu ovakve vrste sasvim je dovoljna da vam, sa nogu, omogući sastavljanje lutajuće municije, drona ili manje krstareće rakete.
Komponentaški suverenitet pojedinačnih zemalja stvar je prošlosti, sve je zaista kinesko kada pričamo o manjim i srednjim dimenzijama.
Vladimir
A ne, ne. Sad ce razni Limachi i Mislavi da nam objasne kako Rusi imaju prozivodnju cipova i litografa u nanometrima iz 70-ih godina, pa moraju da vade procesore iz ves masina da bi pravili dronove, krstarece rakete, avione, radare. Jer sve to se pravi samo na zapadu. LOL!
A u stvarnosti kad bi im Kina udarila sankcije, na zapadu ne bi ni cackalice znali da naprave. Kakva indoktrinacija vlada u zapadnim medijima, ljudima su zaista isprani mozgovi.
Nikola
Tajvan je najveci proizvodjac cipova na svetu. Doduse i oni su Kinezi.
Nenad N.
@Vladimir
Zrakoplovna robotika rules!
@Nikola
Kina. Ne veruj svemu sto kaze Gugl. Ili procitaj vise, jer kaze: „iako Tajvan proizvodi najvise, ipak Kina prednjaci u..“ i tako dalje.
Dogma
Kinezi ako rese energiju tj izvore iste … to je to …. sledeci hegemon
Nikola
@Nenad N.
Tajvan masovno proizvodi cipove od 2nm, uskoro i manje od 2nm. Kina na drugoj strani ima masovnu proizvodnju cipova od 7nm, razvili su i od 5nm ali jos uvek nemaju masovnu proizvodnju. Kubure sa masinama za proizvodnju, uveli im sankcije pa ne mogu da kupe masine nego razvijaju sopstvene.
Zbog toga Kina kupuje velike kolicine cipova od Tajvana, preko 10 posto tajvanske proizvodnje kupuje Kina.
Iako Kinezi grabe napred, kao u svemu, ipak ce Tajvan bar jos XY godina biti lider u proizvodnji cipova itd.
minmatar
Kompanija ASML pravi mašine koje štampaju „waffere“ ( to je onaj prvi sloj na čipu na kji se polože tranzistori“.Teško dok su kinezi pod sankcijama i od holandeza ne mogu da kupe mašinu, iako je u teoriji „može kupiti ko hoće“. Sopstveni razvoj će teško ići i bez Zeiss optike, mislim da jedino oni mogu da naprave ogledala u ovom trenutku, iako je to tehnologija već 2 decenije stara.
Denis
Kinezi su napravili svoje mašine sa drugačijom tehnologijom od ASML, zapadni „stručnjaci“ su tvrdili da Kinezi neće moći do 2035 da naprave 5nm čip, oni će ove godine izbaciti 3 nm čip, napravljen sa sopstvenim dizajnomi sopstvenim mašinama. Nije još najbolja, ali su tu. Što se tiče Rusa oni već prave 4.5 miliajrde čipova godišnje 90 nm, sada su uložili 38.4 milijardi da naprave infrastrukturu, i planiraju proizvodnju od 14 nm do 2030. godine.