Jedriličar Luka Ranđelović osvojio treći dijamant za Zlatnu „C“ značku: Sedam sati i 506 kilometara neprekidnog leta bez motora iznad Srbije

Jedriličarski instruktor i vazduhoplovni inženjer Luka Ranđelović osvojio je u petak, 14. avgusta, značku Zlatno „C“ sa tri dijamanta, najviše priznanje koje Međunarodna vazduhoplovna federacija (FAI) dodeljuje u jedriličarstvu.

Poslednji dijamant koji mu je nedostajao, onaj za prelet od 500 kilometara, osvojio je na relaciji Divci – Ćuprija, u zadatku od četiri kraka i ukupno 506 kilometara po pravoj liniji.

Kako za Tango Six portal objašnjava Ranđelović, priznanje se sastoji od tri odvojena izazova:

– Jedan je za visinsku dobit od 5.000 metara, drugi za prelet FAI trougla od 300 kilometara, a treći za prelet od 500 kilometara. Svaki izazov je za sebe; jedrilica leti bez bilo kakvog pogonskog sredstva, na snazi prirode i veštini pilota, što u čitanju prirode, što u samom letenju. – objašnjava Ranđelović. Prema njegovim rečima, u celoj istoriji vazduhoplovnog jedriličarstva Srbije ovo priznanje nosi svega 11 pilota.

Prva dva dijamanta stigla su rano. Trougao je odleteo već druge godine nakon obuke, preko Lesca, Novog Mesta i Maribora, a visinu je osvojio u talasnom strujanju iznad Slovenije, uzdigavši se do 6.100 metara QNH, uz pomoć tamošnje kontrole letenja, koja je putnički saobraćaj preusmeravala oko njega. Na dijamant za prelet od 500 kilometara čekao je gotovo deceniju.

Priprema i zadatak

Odluku o letu doneo je u četvrtak, 13. avgusta, nakon provere prognoze. Ranđelović je definisao zadatak od četiri kraka, od po 126,5 kilometara: LYVA (Divci) – LYCU (Ćuprija) – LYVA – LYCU – LYVA, deklarisao ga u zapisivačima leta, pripremio plan leta i analizirao terene i aerodrome na ruti, pa prenoćio na aerodromu u Divcima.

Leteo je Standard Cirrus, jedrilicu fabričke finese 38 (sposobnost jedrenja od 38 kilometara u dužinu sa jednog kilometra visine), što je na donjem kraju performansi za ovakav zadatak i traži dug termički dan. Apsolutni rok za okretanje poslednje tačke bio je 17:00 po lokalnom vremenu.

Početak nije obećavao:

– U 10:55 polećem prvi, u čisto plavetnilo, bez oblačka na vidiku. Nalazim stub (uzlazno strujanje toplog vazduha) iznad Mionice, ali drži samo do nekih 600 metara QFE. Sat i dvadeset minuta vučem se ispod 1.000 metara, čekajući da vreme proradi kako bih krenuo na startnu liniju. – opisuje Ranđelović prvu fazu leta, koja mu je ozbiljno skratila raspoloživi termički dan.

Prvi kumulusi pojavili su se tek oko Rudnika, uz čeoni, istočni vetar od petnaestak kilometara na čas. Nakon prelaska Rudnika i ostvarenog doleta do Kragujevca, uslovi su se, kako jedriličari kažu, „otvorili“. Iznad Velike Morave razvio se kumulus nad područjem od 15 × 15 kilometara, u kojem je uhvatio penjanje od 5 m/s – i naišao na prvo ograničenje:

– Uzdižem se, penjem kao raketa, kad me kontrola ograniči na 5.000 ft, polovinu onoga što mi je operativno potrebno za let.

Razlog je bila druga jedrilica u blizini. Nakon uspostavljanja vizuelne separacije i dobijanja dozvole, penjanje je nastavljeno.

Trka sa krajem dana

Nakon okretanja Ćuprije, isti istočni vetar postao je leđni. Između stubova je leteo brzinama preko 150 km/h, a centrirao samo penjanja jača od 3 m/s. Prosečna brzina na povratku iznosila je 105 km/h, uz ostvarenu finesu od 50 na jedrilici čija je fabrička vrednost 38.

I pored toga, kod Divaca, na 250. kilometru zadatka, kasnio je sat vremena za planom. Na frekvenciji se javio rečima: „Okrenuo Ćupriju, idem još jednom, ali neću uspeti.“

Iznad Crnog vrha razmatrao je skraćivanje zadatka i povratak kući:

– Jasno mi je šta je prava odluka. Gledam na sat i nastavljam dalje. Na zadatku sam i leteću ga do njive, ako treba. – opisuje nam trenutak odluke.

Petnaest kilometara pre poslednje okretne tačke naišao je na potpuni prekid termike. Okret i povratak koštali su ga više od 1.000 metara visine:

– Rezerva mi nestaje. Želudac tone niže od jedrilice, dok variometar bruji monotonim baritonom. Pod oblacima koji su dvadeset minuta ranije davali 3 m/s, dobijao sam jedva metar. Nisko i bez rezerve, propuštao sam slaba penjanja od 1,5 m/s jer bi me vrtenje koštalo preostalog dnevnog vremena. Nisam imao visinu za dolet do oba aerodroma, pa odlučujem da idem na Kragujevac (LYKG). U trenutku javljanja kontroli aerodroma da ću verovatno uskoro sleteti, uhvatio sam stub.

Odmah naginjem letelicu ulevo. Smanjujem brzinu na 90 km/h. Nagib 45°. Smirujem sve. Centriram. – opisuje penjanje koje mu je vratilo oko 800 metara i omogućilo mu da „napadne“ Rudnik sa hladne strane i odatle ostvari dolet do Divaca.

Završnu fazu leteo je brzinama od 160, 180 i 200 km/h, uvek uz proračun viška visine na cilju. Ciljni sektor okrenuo je sa 400 metara rezerve:

– U znak pobede, brišem celu pistu na maksimalnoj brzini. – završava Ranđelović za Tango Six priču o svom poduhvatu.

Ukupno vreme leta iznosilo je sedam sati i deset minuta.

Već sutradan Ranđelović je na aerodromu u Divcima započeo blok obuke nove grupe budućih jedriličara – devet dana svakodnevnog letenja od praskozorja do sumraka.

Divci su, kako je Tango Six već ranije izveštavao, jedna od najaktivnijih domaćih lokacija za jedriličarsku obuku i letenje. Aero-klub Valjevo je ovog proleća nabavio modernu kompozitnu trenažnu jedrilicu „Twin Astir Trainer“, koju koristi za obuku pilota.