[EKSKLUZIVNO] Tango Six sa srpskim i evropskim helikopterima u gašenju požara iznad Deliblatske peščare

Tango Six portal imao je jedinstvenu priliku da tokom jučerašnjeg dana leti sa Helikopterskom jedinicom MUP-a Srbije i priča sa posadama „Black Hawk“ helikoptera iz Rumunije, Češke i Slovačke koje su u okviru „rescEU“ programa Evropske unije u vanrednim situacijama pritekle Srbiji u pomoć. Iz prve ruke smo videli štetu koju je požar prouzrokovao Deliblatskoj peščari i razgovarali smo sa vatrogascima koji danima pokušavaju da ga ugase.

Komandant Helikopterske jedinice Nenad Nedić ispričao je za naš portal najinteresantnije detalje njihovog dosadašnjeg angažovanja, kao i izazove sa kojima se susreću prilikom ovog i drugih angažovanja.

Kako je juče izjavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, država namerava da posluša predlog Nedića i uskoro njegovoj eskadrili nabavi lake jednomotorne helikoptere Erbas H125, kao jeftinije, optimizovanije i praktičnije rešenje za gašenje šumskih požara.

Vučić je ostavio Sektoru za vanredne situacije da proceni koji tip većeg protivpožarnog aviona žele da nabave ali je kazao i nešto što do sada nije komunicirano – da postoji „problem sa rezervnim delovima“ za nešto što je već nabavljeno. Verovatno misleći na Kamove 32 Helikopterske jedinice, helikoptere koji aktivno lete u prethodnim danima ali koji potencijalno mogu imati problema sa logistikom dobavljanja delova zbog rata koji Rusija vodi u Ukrajini. Slična situacija u kojoj se u budućnosti mogu naći helikopteri Mi-17 srpskog RV i PVO.

Kako je Tango Six prvi izvestio pre dva dana, uprkos izazovima, Helikopterska jedinica je prethodne nedelje postavila nove rekorde u ukupnom broju isporučene vode po satu iz sva tri tipa letelice koje poseduju.

Tehnička raspoloživost i efikasnost svih tipova policijske flote su impresivne. Ovo se najbolje ilustruje svojevrsnim operativnim rekordom Erbasove Super Pume: YU-OPS u jednom danu nije gasio svoje motore punih šest sati. „Hot refueling“, izdržljivost mašine, tehnička ispravnost usled adekvatne brige mehaničara i izdržljivost dve dnevne smene letača. Većina helikoptera je ukupno letela do osam časova po danu.

Nedić za Tango Six kaže da je Helikopterska jedinica od 5. do 20. Avgusta ukupno naletela 268 sati i da su na više lokaliteta zahvaćenih požarima u zemlji, za taj period, izbacili ukupno 4490 tona vode.

Naglašava da je par požara bilo na lokacijama gde je vodozahvat bio mnogo dalje nego što je to optimalno. Najbliža lokacija vodozahvata bila je na kanalu Dunav-Tisa-Dunav i tada je bilo više prosečnih rotacija punjenja i izbacivanja vode – u trajanju od idealnih 5 minuta. Tada je oboren rekord za svaki tip helikoptera pojedinačno u izbačenoj količini vode po satu.

Kako Nedić ističe za naš portal, sve ovo jedinica je postigla sa ukupno 16 aktivnih pilota. Prema standardima popune za flotu njihove trenutne brojnosti optimalno bi trebalo da ih bude ne manje od 40.

Let iznad Deliblatske peščare

Vrednost tri „Black Hawk-a“ koja će, kako nam je rečeno, ostati u Srbiji ukupno minimum pet dana (uz produženja zavisno od potrebe) nije u konkretnim helikopterima – ruski Kamovi i evropski Erbasovi imaju veću uporednu nosivost vedara i operativnu raspoloživost zbog određenih ograničenja EU flote.

Vrednost je u posadama.

Kako smo prilikom jutarnjeg brifinga letačkih posada mogli da se uverimo – svakim od EU helikoptera leti vanredno iskusna posada. Dokaz smo kasnije videli prilikom veoma preciznih pogodaka požarnih meta i rutine u letenju razmaknute formacije ka i od lokacije dejstva ali i iznad požara. Rumunski helikopter pripada njihovom Ministarstvu unutrašnjih poslova, dok su slovačke i češke letelice u vlasništvu privatnih kompanija koje žive od EU ugovora u okviru rescEU angažovanja ali i uobičajenih komercijalnih aktivnosti – obuke pilota i drugih „utility“ poslova.

Posade EU helikoptera su po dolasku u Srbiju odlučile da primenjuju ograničenje rada od po dva sata vremenskog trajanja jednog leta (u okviru kojeg se obavi više ciklusa punjenja vodom i pražnjenja vedara na požar), dakle bez „hot refuelinga-a“ (punjenja letelice gorivom dok motor helikoptera i dalje radi na relantu).

Drugog dana njihovog angažovanja, koji je Tango Six pratio, oni su prihvatali dodatne „izlaze“ i svakako pokazali želju da obave što više letova. EU posade će, kao i srpske, imati po ne više od osam sati ukupnog letenja po danu, što je realni maksimum za protivpožarne operacije.

Za razliku od Evropljana, Helikopterska jedinica MUP-a nije imala nikakva ograničenja u svojim operacijama, i od početka Avgusta u svoju bazu na „Nikoli Tesli“ dolaze u ranim jutarnjim časovima, odlaze do pred ponoć i kući su samo da bi prespavali. Koliko god da je radno vreme pilota – radno vreme mehaničara na pripremi i prihvatu letelica nakon obavljenih letova još je duže.

Do Deliblatske peščare rano ujutru otišli smo u Kamovu 32, jedinom helikopteru u floti koji je namenski projektovan da gasi požare. Tango Six je prošle nedelje objavio detaljnu video reportažu o ovoj impresivnoj letelici, njenim sistemima i procedurama za gašenje požara.

Kako za naš portal kaže komandant Helikopterske jedinice, jedinstvena sposobnost Kama (kako ga zovu u jedinici) da nosi pet tona vode zahvaljujući potpunom iskorišćenju snage svoja dva motora padala je za nijansu u danima kada je bilo preko 40 stepeni Celzijusa. Citirani fabrički kapaciteti ukupne nosivosti protivpožarnih vedara u realnim operacijama padaju usled uticaja atmosfere (temperature, posledične gustine vazduha i dr.) kroz koju helikopteri lete.

– Puma i Kam su tokom rada iznad Deliblatske peščare imali izazov sa temperaturnim ograničenjima. N1 indikacije motora su ulazile u žuto, što se inače dešava kada helikopter, na primer, leti na većim nadmorskim visinama.

Stoga nam se, na primer, jutarnji kapacitet vode razlikovao od popodnevnog kada je bila veća spoljna temperatura. Uticaj dima je bio značajan. Helikopter ne bi smeo da proleće kroz dim a mi smo u nekim situacijama to morali da radimo. Time se rizikuje ne samo prestanak rada motora, već i moguća pojava dezorijentacije, jer u tim trenucima kao da ulazite u oblak. – priča Nedić za Tango Six.

Kamov nas ostavlja na fudbalskom terenu FK „Omladinac“ u Deliblatu koji je improvizovana isturena operativna baza za Helikoptersku jedinicu, nekoliko stotina metara od Specijalnog rezervata prirode Deliblatska peščara.

Ovde jedinica dovozi svoj kamion-cisternu koja puni helikoptere gorivom, kako se ne bi vraćali skroz do Beograda. Meštani su ustupili skromnu infrastrukturu fudbalskog kluba policiji i vatrogascima koji se ovde i odmaraju, jedu i osvežavaju.

Menjamo letelicu i ulazimo u YU-ICE („In Case of Emergency“) sa kojim ćemo ispratiti prvi izlaz srpske i EU flote jučerašnjeg dana. Pre podne su izabrali da svih pet helikoptera lete zajedno, dok su u naknadnim poslepodnevnim misijama odlučili da lete u dve odvojene grupe.

Treba naglasiti da medijska i PR aktivnost gotovo svake posade pristiglih evropskih helikoptera ostavlja u prašini slične aktivnosti koje Srbija radi. Gotovo svaka posada ima jedan SLR, redovno šalju svaki mogući snimak i fotografiju kući – materijal koji se već danima objavljuje na njihovim društvenim mrežama. Prelet formacije od pet helikoptera sa vedrima preko Beograda juče je bila najbrža i najpraktičnija ruta letenja od Deliblatske peščare i aerodroma „Nikola Tesla“ ali i savršen „photo-op“.

Uništenje peščare požarom iz vazduha i dalje ne izgleda potpuno, za razliku od „Severe fire“ grafike koja na Gugl mapama ilustruje da tačno jedna uniformna polovina lokacije gori.

Iz vazduha se jasno vidi da je reč o svojevrsnim pečatima uništenog rastinja između kojih su i dalje netaknuti predeli. Međutim, uništeni delovi su na nekim mestima izuzetno prostrani i izgledaju kataklizmično. Pesak je na nekim lokacijama jasno uočljiv, posebno kada se gledaju proseke o kojima se toliko priča u medijima.

Reč je o preoranim širokim trakama koje presecaju šumu koje su sada pesak i koje su vatrogasci danima pravili kako bi ograničili kretanje požara. Na većem broju lokacija levo i desno od proseka vide se izgoreli delovi šume, dokaz tvrdnji Sektora za vanredne situacije da je požar uspevao i da preskoči ovoliko široke barijere.

Poslepodne, tokom predaha na fudbalskom terenu u Deliblatu upoznajemo i jednog od rukovodilaca vatrogasaca na zemlji. U neformalnom razgovoru sa čovekom na kome se vide znakovi fizičkog stresa, nespavanja i iscrpljenosti, čujemo sve one specifičnosti ovog požara koje zvaničnici danima emituju. Način na koji je počeo, činjenica da je u nekoliko prvih dana bio uspešno ugašen i kako se zatim brzo širio na odvojenim udaljenim lokacijama i koliko pesak na kojem se ceo ovaj predeo nalazi otežava kretanje gotovo svih vozila. Faktori koje su počeli da potvrđuju i inostrani vatrogasci.

Nazad u ICE-u pratimo prvi konvoj od jedne Super Pume kao vodiča formacije, i četiri „Black Hawk-a“. Taj prvi let obavljamo oko 10 časova ujutru. Jučerašnji dan je na svom početku bio oblačniji, temperatura je bila nešto niža i primećujemo da postoji samo jedan omanji stub dima. Flota helikoptera gasi ovu lokaciju i tu prvi put vidimo preciznost gostiju iz inostranstva i uigranost sa domaćinima za koju nije bila potrebna prethodna vežba.

Naš drugi let tog dana u prvoj manjoj grupi helikoptera, oko 14 časova, bio je u potpunosti drugačiji.

Dočekalo nas je više od pet požara, većih i širih stubova dima koji je za pilote „ništa u odnosu na prethodne dane kada je bila veća temperatura“.

Sada vidimo i otvoreni plamen i praktičnu demonstraciju efikasnosti Super Pume, Kamova i „Black Hawk-ova“ koji doslovno bez ikakvog horizontalnog odstupanja izbacuju tovar vedara na granične plamenove. Nešto što nijedan avion nije u u stanju da uradi kada je reč o efikasnom vertikalnom ciljanju.

Činjenica da smo, posebno u drugom letu, videli više od pet istovremenih požara na nasumičnim lokacijama ilustruje da je nemoguće, ni iz vazduha, pokriti sva žarišta odjednom sve i da je u vazduhu tri puta više helikoptera i aviona. Sve i kada bi to bilo dozvoljeno zbog bezbednosti letenja u kontekstu horizontalnog i vertikalnog razdvajanja.

Nedić, na naše pitanje o najbizarnijim odlikama ovog požara u odnosu na njegovu karijeru gašenja šumskih požara iz vazduha odgovara sa više primera:

– Za početak, mislim da je bitno da razumete da se do sada nijedan požar nikada nije ugasio samo iz vazduha.

Mi kada bacamo vodu iz vazduha smo samo jedan deo ovog napornog i izazovnog procesa. Bez vatrogasaca na zemlji koji koriste našu pomoć i nastavljaju gašenje nema potpune eliminacije požara.

U konkretnim požarima Deliblatske peščare nijedan vatrogasac i ni jedno vozilo nije moglo da priđe pojedinim lokacijama koje smo gasili.

Veća vozila su se zaglavljivala u pesku, čak ni kvadovi nisu bili prohodni kada na njima bude veća potrebna nosivost.

Zaista nikada do sada nisam video da se na toliko različitih lokacija odjednom stvaraju požari u kraćim vremenskim periodima. Nikome nije jasno kako se na tim lokacijama, usred šume, to zapalilo.

Na primer, jednu lokaciju smo gasili pet puta. U nekoliko različitih dana. To mi se nikada nije desilo u karijeri, da se nešto za šta smo bili sigurni da smo ga više puta ugasili ponovo zapali. – opisuje komandant Helikopterske jedinice MUP-a njihovo dosadašnje angažovanje i samo deo muke kroz koju su vatrogasci na zemlji prolazili sada već više od mesec dana.