Tango Six nastavlja sa objavljivanjem letačkih memoara Suada Hamzića. Dobili smo ekskluzivno pravo da prvi u nastavcima prenesemo najzanimljivije priče jedne izuzetne letačke karijere pilota Ratnog vazduhoplovstva i Protivvazdušne odbrane Jugoslovenske Narodne Armije. Današnja priča govori o jednom letačkom incidentu koji je imao srećan kraj i medijsku pažnju.
Leteo sam povremeno na TV-2 do kraja školovanja a i celu 1967. godinu kao potporučnik u 352. iae dok sam leteo na izviđačkoj verziji F-86D “Sejbr”. Krajem 1967. po hladnom, vlažnom, oblačnom danu poleteh na duploj sa Komandirom eskadrile tada majorom Kulić Markom.
Na pola zaleta pleksi kabine poče da se zamagljuje, prvo po ivicama, uz ram kabine, a onda se ta siva koprena brzo proširi po celoj kabini. Već ubrzan i u pravac “usisani” avion nije bilo problem održati u pravcu. Jednostavno nastavih instrumentalno poletanje, baš onako kako sam uvežbao na kursu instrumentalnog letenja u Zadru.
Poleteh kao da je sve u savršenom redu, uvukoh stajni trap, flapsove, rasteretih motor:
– Šta se ovo dešava Lipi moj!? – čuh moga komandira.
– Nije dim, ne znam ni ja, valjada nesto sa klima uređajem. – odgovaram Marku i kontrolišem pult upravljanja, programiranja klima i kiseoničkog uređaja, otvore za snadbevanje i obduvavanje kabine vazduhom. Sve gušća beličasta, kondenzovana para u kabini mi poče otežavati vidljivost instrumenata te se nagoh napred, glavom bliže instrumentalnoj tabli a onda i brisati rukavicom kondenzovanu vlagu sa prednje bočne strane poklopca kabine da bih video horizont:
– Lipi moj, jesi li proverio i one otvore, dole kod nožnih pedala – podseti me.
– Nisam, sad ću. – odgovorih pokušavajući da se setim gde tačno stoje i u kojem položaju su otvoreni u kojem zatvoreni. To nikada niko nije dirao. Služili su samo za punu hermetizaciju kabine u uslovima leta kroz hemijski ili nuklearno kontaminiranu zonu letenja.
Nisam ih mogao videti pa ivicama đonova čizama počeh nasumice strugati po spoljnim zidovima kabine, tamo gde se sećam da su postavljeni. Osetih kada jednom nogom zapeh, kako taj poklopac kliznu na dole. Napipah i drugi, gurnuh i njega na dole.
Isto onako brzo kako je osvojila pleksi kabine i učinila ga neprozirnim “magla” poče nestajati a kabina se prosvetli, poče sušiti, postade prozirna:
– Lipi moj, morao si to pregledati pre poletanja. – reče mi Marko.
Bio je u pravu. Iako to nikada niko nije dirao neko je ovoga puta ipak zatvorio te otvore važne za provetravanje i strujanje vazduha po poklopcu kabine a upravo u funkciji sprečavanja kondenzacije koju je, upumpavajući topli vazduh, prouzrokovao klima uređaj.
Stekao sam još jedno, dragoceno lično iskustvo.
Do kraja karijere sam uvek, bez izuzetaka, kontrolisao sve poluge, prekidače, otvore, osigurače. Sve ono što se inače, u normalnim okolnostima ne dira. Upravo zato što se ne dira.
Moj klasić Cuvić Milan – Fjaka (kasnije Lelaš) u svojim ranim novinarskim radovima opisa taj događaj u vazduhoplovnom listu “Krila Armije” pod bombastim naslovom; “Potporučnik Hamzić se nije zbunio” ne konsultujući me, ne pitajući za detalje, za istinu.
Taj članak prenese i više dnevnih i nedeljnih listova u zemlji.
Osećao sam se pomalo neprijatno jer je ispalo da ja spasih majora Kulića a ne on mene jer, istini za volju, nisam siguran da li bih se ja tih donjih otvora za provetravanje kabine uopšte setio a sigurno je da sa takvim stanjem u kabini ne bih mogao ići na sletanje, da bih morao odbaciti poklopac kabine aviona u hladnom zimskom danu i to svojom greskom.
Sanel
:) Posteno! Svaka cast za pricu!
orao 525
TV-2 = Lockheed T2V SeaStar
Nikola
Drago mi je kada citam Suadove price jer me podsecaju na price mog oca Suadovog kolege Fifica. Sada mi je mnogo zao sto ih nikada nisam zapisao ili snimio. Neke od njih bih mogao da prepricam ali ne znam imena ljudi, godinu dogadjanja i druge preciznije podatke. Mi deca vojnih pilota smo imali tu srecu da umesto izmisljenih bajki slusamo istinite i veoma zanimljive price nasih oceva.
Pozdravljem pukovnika Hamzica koga se secam iz detinjstva iz porodicnih poseta i druzenja i zelim mu dobro zdravlje i molim ga da nastavi sa pisanjem a siguran sam da materijala ima na pretek.
Suad Hamzic
Nikola tek tvoj otac, File , je imao sta da isprica. Steta je sto svoja secanja i iskustva nije zapisao. Jos mnogo generacija pilota moglo je mnogo toga nauciti od njega, iz njegovih iskustava. Ali takva je, nazalost, bila vecina nasih kolega . Najcesce veliki a skromni ljudi koji nisu zeleli da od svoje profesije stvaraju mit, da neko ne pomisli da od sebe zele da stvaraju mit …. da se hvale .
Bio je klasa ispred moje i dve godine pre menepostao pilot MIG-a. Bio je instruktor skoro svim genaracijama pilota nadzvucnih aviona a dugo zamenik pa Komandant 128.CZP u kojem sam i ja godinama kasnije leteo trenazne letove.
Nikola, tvoj otac je bio jedan od onih ljudi za koje je tesko bilo razluciti dali je bio bolji piloti, oficir ili covek.
Bio je covek i kolega kojeg si morao postovati i voleti.
Bice jos mojih prica NIkola a kada ih ispricam, odlucio sam, ispricati price koje znam, price mojih kolega koje ih nisu ispricali a mislim da ih ljudi moraju cuti. To dugujem i mojim kolegama i svim onima koji postuju Vazduhoplovstvo i vazduhoplovce.
Vlada
Suade,
Ruke ti se pozlatile. Napisi sve sto znaš. Makar bilo i iz trece ruke. Toliko ima materijala da ne bi u deset knjiga stalo. Iako, možda, nisu 100% tacne zbog vremenske distance i svega ostalog, ipak su neprocenjive u ovom trenutku kada nam Vazduhoplovstvo posrće na našim prostorima.
Nije stvar u hvaljenju vec u čuvanju tradicije i sećanja na te dane i te ljude.
Hvala ti jos jednom. Živ i zdrav nam bio!
Nikola
Hvala Suade na lepim recima za Fileta, drago mi je da cujem da njegovi drugovi cene njegov rad 23 godine nakon sto je otisao u penziju. On je u septembru preminuo i ja te letacke price vise ne mogu da cujem a mnogo ce mi nedostajati. Svaka koju Vi napisete za mene je podsecanje i na mog oca i na moje detinjstvo i srecna vremena. Ja vam mogu opisati neke od njegovih prica pa ako ih prepoznate mogli bi ih prepricati kao dosadasnje koje ste objavili a meni bi bilo posebno drago da se i on nadje u jednom vasem tekstu
Suad Hamzic
Nikola znam da nas je, nazalost, File napustio. Nisam mogao prisustvovati njegovom ispracaju.
Uskoro dolazim u Bgd pa cemo se videti i ispricati. Pozdravi majku i brata. Srdacno. Suad
Jovica
Šta bi se desilo da je kabina morala da bude hermetički zatvorena zbog kontaminacije ? U tom slučaju klima uređaj bi morao da bude isključen ? On verovatno i nije mogao da prečišćava vazduh koji je grejao i ubacivao u kabinu ?
Suad Hamzic
Jovice dobro pitanje ali, iskreno, ja Ti sada ne mogu dati tacan odgovor.
Odgovor na to pitanbje je sigurno stajao u Uputstvu za upravljanja avionaom F-86D ali je bilo deblje od telefonskog imenika tadasnjeg grada Zagreba a trebalo ga je nauciti napamet pa smo prednost davali onim "pravim" kriticnim tackama poput otkaza motora, pozaru, otkazima pretvaraca, hidrosistema, st, trapa …..
Verujem da si u pravu i da je bilo predvidjeno iskljucivanje klime da ne upumpava ni topli vazduh i uzrokuje kondenzaciju.
Jovica
Hvala .
orao 525
Svaka cast za pricu!
dejan
Svaka cast, iskreno!
mevludin
Hvala Suade za još jedno uživanje u tvojoj priči.
Stipica
Jel moze jedan tekst o evaluaciji F-5 u SAD?
Marijana
Oduševile su me priče pilota Suada. Opisane s toliko emocija, iskrenosti, da sam počela pratiti portal. Vidi se veliki profesionalac i nadasve čovjek. Voljela bih ga sresti u živo.