Da li je zabranjena zona letenja iznad kuće predsednika Srbije opravdana?

BEOGRAD – Službe zadužene za bezbednost šefa države primetile su u poslednje vreme „pojačanu aktivnost (malih) sportskih aviona koji lete na malim visinama“ iznad kuće predsednika Tomislava Nikolića u Bajčetini, a trenutno se čeka naredba ministarstva kojom će područje vazdušnog prostora iznad predsednikove kuće biti proglašeno „uslovno zabranjenom zonom“. Analiziramo, ima li osnova za ovu restrikciju i šta kaže vazduhoplovna legislativa?

 
 

 
 
Kada je Tango Six portal 2012. godine jedini javno kritikovao predsednika Srbije Tomislava Nikolića zbog uzurpacije njegove funkcije kojom se na najgrublji način mešao u istragu pada vojnog aviona Lasta (dodeljivanje ordena poginulom pilotu Saviću) predsednik nije bio vreća za udaranje od strane medija kao što je to slučaj danas. Tada smo se bavili isključivo vazduhoplovnim uglom priče i posledicama njegove odluke koja je rezultovala indirektnim ometanjem istrage. Danas analiziramo suštinske probleme u vezi zabrane letova iznad Bajčetine iz ugla domaće vazduhoplovne industrije i legislative.
 

Dnevna politika i komentari

 
Tokom prošle nedelje, u autorskoj kolumni u dnevnom listu Politika savetnik predsednika Srbije Oliver Antić izjavio je da su organi zaduženi za bezbednost šefa države u poslednje vreme primetili pojačanu aktivnost sportskih aviona, koji lete na malim visinama iznad kuće predsednika Tomislava Nikolića u Bajčetini.

U istom članku on je izjavio da je tražena zabrana letova iznad Bajčetine, jer neko organizuje razgledanja Nikolićeve seoske kuće:

– Proverom je utvrđeno da se sa tri obližnja sportska aerodroma, kao deo panoramskog razgledanja Šumadije, ugovaraju i kruženja iznad kuće šefa države. – rekao je Antić za Politiku. Organi bezbednosti zaključili su da to narušava elementarna pravila bezbednosti predsednika Srbije i predložili odgovarajuće mere. Antić je takođe istakao „da je to tako u svim državama sveta“.

Međutim, ovo nije prvi put da se u medijima pokrenula polemika oko bezbednosti kuće predsednika Tomislava Nikolića, a kako prenosi Blic, Odeljenje za obezbeđenje predsednika je još u septembru 2013. godine izradilo elaborat bezbednosnih procena u kojem je navelo i zahtev za određivanje uslovno zabranjene zone letenja Gledić (selo pored Bajčetine) u opštini Knić. Kako su tada ostali bez odgovora u nadležnom Ministarstvu saobraćaja, zahtev su ponovili krajem novembra 2013. godine i ponovo ostali bez odgovora tadašnjeg resornog ministra Aleksandra Antića.

Godinu dana kasnije, u novembru 2014. godine Šef obezbeđenja predsednika Nikolića isti zahtev prosleđuje direktoru policije a on elaborat sa pratećim zahtevom za uspostavljanje „uslovno zabranjenjene zone“ iznad kuće predsednika Nikolića, prosleđuje ministarki saobraćaja Zorani Mihajlović. Mihajlovićeva traži odgovor Direktorata civilnog vazduhoplovstva kao vazduhoplovnih vlasti, sa ciljem da se napravi predlog uslova za zabranu letova. Konačno, tokom januara meseca ove godine direktorat je napravio predlog uslova i vratio ga ministarki. Sada se čeka njena odluka.

Kako piše Blic, od juna do novembra prošle godine ukupno 12 lakih aviona preletelo je Bajčetinu i to, po mišljenju ljudi koji ga čuvaju, suviše nisko, na visini od oko 300 metara, iznad predsednikove seoske kuće. Zbog toga je Nikolić tražio zabranu sportskog i privatnog letenja, koje uključuje zmajeve i paraglajding, ali i bespilotnih letelica.

Da li je po sredi prizemnija iritacija bukom, negodovanje zbog narušavanja privatnosti ili kredibilna bezbednosna procena možemo samo da nagađamo. Deo priče gde ne bi trebalo da bude nagađanja su reakcije vazduhoplovnih vlasti i pravila koja (ne)postoje.
Komentari komšija
Blic je prilikom izveštavanja o ovoj priči dobio izjave ključnih ljudi sa najbližih sportskih aerodroma. Gotovo je komično koliko svi stoje iza priče da se ne bave panoramskim letovima, ali to je druga tema.

Panoramsko letenje o kojem Antić govori bilo bi moguće kada bi aeroklubovi za to imali dozvole, kada ne bi koštalo nekoliko stotina hiljada dinara, kao i da uopšte neko to traži, a ne traži, rekli su Blicu u aeroklubovima u okolini Kragujevca. Aerodromom „Brege” u Kraljevu gazduje klub „Mihajlo Petrović“, gde navode da godinama unazad nemaju panoramska razgledanja:

– Mora da postoji dozvola Direktorata za civilno vazduhoplovstvo, a moraju se ispuniti i brojni uslovi po pitanju ljudi i aviona. – kaže Saša Tubić, sekretar tog aerokluba. Kako ističe, nije bilo ni zainteresovanih za preletanje Bajčetine.

Predsednik aerokluba „Trstenik” Goran Bošković takođe kaže za Blic da ne nude panoramska razgledanja, jer su uslovi rigorozni, a cene previsoke:

– Osim dozvola, plaća se i osiguranje, posada, a morate imati i preciznu maršrutu kojom letite. Sve to košta stotine hiljada dinara za jedan let. – priča Bošković.
 

„Uslovno zabranjena zona“ i njene restrikcije

 
Kao što je napomenuto, šef obezbeđenja predsednika Nikolića sastavio je elaborat sa pratećim zahtevom za uspostavljanje „uslovno zabranjenjene zone“ iznad kuće predsednika Nikolića, a direktorat je izradio predlog uslova za zabranu letova. Šta znači „uslovno zabranjenjena zona“?

Prema Zakonu o vazdušnom saobraćaju Republike Srbije „uslovno zabranjena zona“ je „deo vazdušnog prostora u kome se na određeno vreme letenje vazduhoplova ograničava i odvija prema unapred određenim uslovima“. Zona ovakve vrste može biti i stalno aktivna a naredbu o njenom uspostavljanju donosi Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, na osnovu zakona, a na predlog Ministra odbrane ili Ministra unutrašnjih poslova.

Letenje u uslovno zabranjenoj zoni često ne podrazumeva potpuno obustavljanje letova civilnih vazduhoplova, štaviše, često se ne odnosi na veće visine u kojima se obavlja tranzitni vazdušni saobraćaj, na primer na visine od preko 3000 metara, kao što je slučaj u uslovno zabranjenoj zoni iznad centra Beograda. Spisak potenijalno zabranjenih aktivnosti u ovim zonama je prilično dugačak: nošenje spoljnog tereta, vuča tranparenata i jedrilica, iskakanje padobranaca i izbacivanje predmeta ili hemijskih sredstava iz vazduhoplova tako da prolaze kroz datu zonu, lansiranje bilo kojih letećih objekata koji u letu prolaze kroz zadatu zonu, akrobatsko letenje i grupno letenje.

Direktorat civilnog vazduhoplostva već je izradio predlog uslova za let iznad kuće Predsednika Nikolića a kada bude objavljen na sajtu direktorata imaćemo i detaljan uvid u listu ograničenja u toj zoni. Do tada možete pogledati primer naredbe resornog ministra, donešene u julu prošle godine, a koja se odnosi na određivanje stalno aktivne, uslovno zabranjene zone u kružnici približno opisanoj oko Kalemegdana, poluprečnika oko 4-5 km.
 

Praksa u drugim zemljama

 
U primerima mnogih država sveta, nije neuobičajeno da određene lokacije budu proglašene zabranjenim zonama. Konkretno u SAD postoji nešto što se žargonski naziva „no-fly“ zone a u zakonu je označeno kao „Prohibited area“. U toj zoni je konstatno zabranjen let a na teritoriji SAD ih ima svega 10 uključujući i Capitol Hill i Belu Kuću, zvaničnu rezidenciju predsednika Obame, kao i bazu Kemp Dejvid, gde Obama često boravi uživajući u prirodnom ambijentu jašući konje ili miri Palestinu i Izrael. U svim ostalima slučajevima zabrane letenja koriste se TFR zone (Temporary flight restrictions) koje se aktiviraju iz istih razloga ali na određeno vreme.

Zakon o vazdušnom saobraćaju Repubublike Srbije nije sasvim jasan po pitanju povoda za uspostavljanje „uslovno zabranene zone“ iako je jasno određeno na čiju se inicijativu uvode predmetne restrikcije u vazdušnom prostoru:

„Zabranjenu i uslovno zabranjenu zonu, kao i uslove za odvijanje letenja u uslovno zabranjenoj zoni, određuje ministar nadležan za poslove saobraćaja, na predlog ministra nadležnog za poslove odbrane, ministra nadležnog za unutrašnje poslove i nadležnog organa državne uprave za hidrometeorološke poslove“.

Nigde se ne definiše u kom slučaju oni imaju ingerencije da pokrenu takav predlog. U praksi to znači da ministri odbrane i unutrašnih poslova imaju potpuno odrešene ruke kada je u pitanju razlog za uspostavljanje „uslovno zabranene zone“, pa tako u ovom slučaju i nema mnogo postora za diskusiju o legalnosti priče oko vazdušnog prostora iznad Bajčetine.

Ako se osvrnemo na primere u regionu, videćemo da uvođenje uslovno zabranjene zone nije lak proces i potreban je valjan povod koji jasno definiše zakon. U susednoj Hrvatskoj zakon je dosta isključiviji nego u Srbiji i definiše sledeće uslove:

1) „Privremene rezervacije zračnog prostora i/ili privremena ili stalna ograničenja u zračnom prostoru, a radi sigurnosti zračne plovidbe i sprječavanja štetnih utjecaja zračne plovidbe na osobe ili stvari te potrage i spašavanja, kao i u slučaju velikih prirodnih nepogoda, utvrđuje ministar uz suglasnost ministra nadležnog za poslove obrane, na prijedlog Povjerenstva (…)“

2) „Privremene rezervacije zračnog prostora i/ili privremena ili stalna ograničenja u zračnom prostoru radi interesa obrane države, utvrđuje ministar nadležan za poslove obrane uz suglasnost ministra, a na prijedlog Povjerenstva iz članka 95. stavak 3. ovog Zakona.“

3) „Pružatelj usluga u zračnoj plovidbi će na pisani zahtjev nadležnih tijela državne uprave ili Agencije, u određenom dijelu zračnog prostora ili na određenom aerodromu, privremeno zabraniti ili ograničiti letenje ako to zahtijevaju interesi obrane ili nacionalne sigurnosti, odnosno sigurnost leta određenog zrakoplova ili skupine zrakoplova, kao i u slučaju velikih prirodnih nepogoda, u skladu s međunarodnim ugovorima koji obvezuju Republiku Hrvatsku, ili odmah ako to zahtijevaju iznimne okolnosti, te to objaviti na način uobičajen u zračnom prometu.“

Ako kuću predsednika Nikolića u Bajčetini poistovetimo sa vojnom bazom Kemp Dejvid gde Obama voli da uživa sa vremena na vreme, ili ako se u međuvremenu dokaže da predsednik SAD kao i naš predsednik peče svoju rakiju u Kemp Dejvidu, ili na kraju krajeva kuća predsednika Nikolića u rodnoj Bajčetini predstavlja mesto posebnog pijeteta čiju stalnu zaštitu (iako to nije njegova zvanična rezidencija) zahtevaju interesi odbrane ili nacionalne bezbednosti onda ovaj zahtev ljudi koji su zaduženi za bezbednost Predsednika Republike Srbije, možda i zvuči legitimno.

Možda.