Aeromiting u Dubaiju pružio mi je mnogo više od onoga što sam očekivao. Pored impresivnog spiska ekskluziva, kontakata i sveopšte hiponoze aluminijumskim rajem na plus 40, odnos velikih vazduhoplovnih kompanija prema meni, skromnom novinaru i blogeru, bio je bez preterivanja – savršen.
Manifestacija tog razoružavajućeg ukusa pristupa desila mi se prilikom šetnje sa PR-om USAF ACC-a (Air Combat Command). Rekao mi je, parafraziram: “Da li si blog ili CNN, za mene ste isti. Dobićeš sve što tražiš”.
Bog zna, tražio sam.
Civilni igrači su se ponašali identično. Erbas me je takođe izvanredno primio (prečicu ka ostvarenju toga dao mi je Andrija Ekmedžić) i dobio sam neke zanimljive intervjue. Organizovanu turu A380 test-primerka da ne pominjem.
Po povratku u Beograd nastavio sam održavanje kontakata (zahtevan i mukotrpan proces sam po sebi) i pre neki mesec me iznenadi mail jednog od Erbasovih PR predstavnika. “Povezaćemo te sa agencijom iz Beograda koja se bavi komunikacijom (PR-om) za nas”?! Erbas PR direktno iz Beograda!
PR agencija kojoj se posrećilo da dobije ovaj account je Communis. Danas sam bio na sastanku sa direktorkom njihovog PR odeljenja i bez želje da zvučim zavedeno, zaveden sam.
Zaveden sam time koliko su brzo ljudi iz Communisa shvatili mogućnost suptilne dominacije on-line i social momenta u odnosu na klasične medije i time da nije bilo potrebe da previše objašnjavam svoj način korišćenja ovih alata. Jednostavno, na istoj smo frekvenciji. Kiloherci su u pitanju.
Comunnis je domaći zadatak u vezi srpskih influensera u avijaciji odradio odlično dok sam ja sa svoje strane dao veoma objektivnu analizu. Neću pričati o kontaktima koje su do sada imali ali drago mi je da sam među prvima i da sam za sada jedini novinar koji se bavi avijacijom. Svoje iskustvo, on-line metriku i analizu ostalih igrača dao sam veoma objektivno i sasvim skromno sam se stavio na mesto.
Mesto jedne od najposećenijih media lokacija koja se bavi isključivo proizvodnjom originalnih vesti umesto recikliranja sadržaja iz drugih ili trećih izvora. Mesto sa najvećim brojem ekskluzivnih sadržaja i sadržaja sopstvene produkcije o svim vidovima avijacije. Preneo sam im svoje shvatanje uticaja u odnosu na prost broj pregleda, poseta ili impresija.
Rezultat današnjeg sastanka, ukratko je, da će mi informacije, obaveštenja za štampu i ostali sadržaji biti distribuirani jedinom prihvatlivom brzinom – odmah. Na personalizovan način, sa direktnijim kontaktom i od sada sa vrlo konkretnom adresom za sve moje buduće zahteve u vezi pristupa.
Da li ću iznenada postati Erbas fan i da li će moje pokrivanje istog biti bljutavo pristrasno zbog ove saradnje?
Da ne bude da je svaki red ovog besramnog auto-PR-a uvijeno nekonkretan, preporučiću vam da i dalje čitate blog. Jedino mesto na domaćem internetu gde ćete uvek biti obavešteni o dešavanjima u srpskoj i regionalnoj avijaciji brže od bilo koga.
Baš kao kada ste prošlog Novembra iz Dubaija imali priliku da video prilog rekapitulacije svakog dana izložbe vidite on-line sutra ujutru.
Best off Dubai ’09 from Tango Six Blog on Vimeo.
Andrija Ekmedzic
Na prvoj slici odozgo se vidi pogon Kleman Ader u Tuluzu gde se završno sklapaju modeli Erbas A330 i A340. Modeli koji su u u ponudi su A330-200, A330-300, A340-300, A340-500, A340-600 i A330-200F. Krila stižu Belugom iz Britanije, vertikalni rep iz Španije, nosni i centralni trup iz Francuske, horizontalac, prednji i zadnji deo trupa iz Nemačke. Stajni trapovi stižu iz Kanade, Britanije i Francuske i tako dalje.
Ko nije gledao ima jedan kratak film sa Jutjuba o tome kako se sklapa A340: http://www.youtube.com/watch?v=r8lNrepJXi8
Phoenix
Eh kad bih docekao da nesto od toga stize i iz Srbije…
Andrija Ekmedzic
Stvar je prilicno jednostavna. Da bi nesto stizalo iz Srbije treba Srbija prvo da kupi Erbas avione i sa zahteva da se jedan deo plati u vazduhoplovnih delovima. Kada je potpisan ugovor sa Erbasom dolazili su iz vise kompanijau DMB, Utvu a cini mi se i u Prvu Petoletku da pripremaju ovu koperaciju. To je kasnije sve stalo sa prestankom placanja za narucene avione.
Miroslav D. Š
Pre nekoliko dana sam se vratio iz Abu Dabija i Dubaija. Imao sam priliku da letim, kao putnik u ekonomskoj klasi, do tamo sa Boingom (B737-800) i Erbasom (A321-232). Istim avionima sam se i vratio… nakon ovog kao i drugih ,,letačkih" iskustava, glas dajem Erbasu. Erbasrulz:-)
Andrija Ekmedzic
A321 ima nešto širu kabinu od Boinga 737 i to mu daje utisak većeg komfora, pa prema njemu 737 deluje skučenije. To je ono što putnik prvo primeti kada uđe u avion. Avioni se namerno projektuju na taj način da su bar malo širi od konkurencije. Tako je A380 širi od 747 jer je projektovan znatno kasnije, 777 je širi od A330 i A340 (stigao par godina kasnije) a A350xwb je širi od 787 jer u upotrebu stiže kasnije pa je bilo dovoljno vremena da se isprojektuje tako da bude širi i konformniji. Takođe avioni nove genracije (787i A350xwb) nemaju kružni nego elipsasti poprečni presek trupa da bi se najveća širina dobila u visini laktova putnika. To su omogućili kompozitni materijali, jer je metal bilo skupo oblikovati kao elipsu.
Miroslav D. Š
Andrija zahvaljujem se na objašnjenju. Primetio sam i da su motori na Erbasu bili tiši… uopšte let u Erbasu je mnogo prijatniji, zaista.