Pre neki dan je brazilski Embraer objavio je nameru da u narednoj deceniji radi na civilnom vazduhoplovu sa samo jednim pilotom.
Odmah su se ogradili da je to njihova ideja. Mada ne bih smeo desnu ruku u vatru, da nema nikoga sa njima ili iza njihove ideje. A evo i zašto:
1. ICAO je pre pet godina popustila pod pritiskom avio kompanija koje su molile da se obavezno penzionisanje pilota pomeri sa 60 na 65 godina starosti. Ali ne da vreme prođe tek tako, a da situacija postane još gora, no što je bila. A to je upravo ono što se desilo.
2. Ni tada, niti sada, niko mrdnuo malim prstom nije. Aviokompanije su ovaj period iskoristile ili da smanje troškove ne školujući pilote ili da uvećaju profit iz istog razloga. Vazduhoplovne vlasti su utonule u zimski san tokom ovih pet godina. Svi blaženi.
3. Kada je urađena prva ozbijna i nepristrasna analiza potreba tržišta u narednih 20 godina desio se šok. Pokazalo se da je predviđeni manjak skoro pola miliona novih pilota i više od pola miliona mehaničara. Industrija se nalazi u bezizlaznoj situaciji. Nema se niti volje, niti para, niti vremena, niti škola da se manjak nadoknadi na vreme. Godine koje su pojeli skakavci, nemar, letargija, indolentnost i pohepa. Najviše pohlepa!
Umesto da se koncentrišu na rešavanje ovog zaista kolosalnog problema, cela industrija se igra igre kukavičijeg gnezda. Pokušavaju da kroz Embraera opipaju puls javnog mnenja. Da vide da li mogu da podmetnu kukavičije jaje.
Da se razumemo, svestan sam da se napredak civilizcije, a samim time i tehnologije, ne sme i ne može zaustaviti, ali sam protiv toga da se pohlepnima u avio industriji da još jedna šansa da zabrljaju sve što se da zabrljati. Dobili su pet godina zimskog sna. Sada je vreme za buđenje i vreme da se zasuču rukavi.
Živo me intersuje kako će ubediti običnog putnika i osiguravajuće kompanije.
![[CAPA konferencija u Beogradu] Podaci o vazduhoplovnoj industriji u 2024: Složena slika oporavka, izazova i transformacije](https://media.tangosix.rs/2024/11/6C5A2817-1759x-262x130.webp)
![[ANALIZA] Da li su Srbiji zaista potrebni izraelski raketni artiljerijski sistemi PULS i besposadne letelice Hermes?](https://media.tangosix.rs/2024/11/143473_215000086_-puls_fsvdk-2024-artikel-262x130.jpg)
Andrija Ekmedzic
Istraživanja u najpoznatijim svetskim kompanijama govore da bi avioni pilotirani računarima, bez ljudske posade, ustvari bili bezbedniji nego avioni koje voze živi piloti. Problem je što većina putnika ne bi volela da leti avionom u kome nema živog pilota. Na ovaj problem se može gledati iz dva ugla. Ako gledamo iz ugla pilota može se tvrditi da uprkos jako razvijenim procedurama za pilotiranje u kriznim situacijama ljudski piloti lakše mogu da nađu pravo rešenje i sagledaju situaciju. Sa druge strane poznato je da je poboljsanje pouzdanosti aviona i sistema u današnje vreme bitan razlog avio nesreća ljudski faktor, a među ljudskim faktorom greške pilota su brojne.
U svakom slučaju kako god ko gleda na ovaj problem trebalo bi da je glavni pokretač u odluci bezbednost letenja i aviona.
Vladimir
Tesko da se slozim sa konstatacijom da bi avioni bili bezbedniji, ako njima upravlja kompjuter. Jer i taj kompjuter je upravljan od coveka. S jednom malom razlikom.
Kada avionom upravlja covek, on deli sudbinu aviona i putnika. Kada avionom upravlja covek preko kompjuterskog linka, on nakon sra*a lepo uradi reboot i ajmo ispocetka.
Jedino s cime se, u ovomtrenutku, najpoznatije avio kompanije slazu je smanjenje operativnih troskova i jasno definisanje ko placa odstetu u slucaju udesa.
Andrija, u ovom trenutku kompjuterski upravljan avion ima limit vetra u prilazu za sletanje od 20KT ceoni vetar, 15 KT bocni vetar i 5 KT ledjni vetar. Covek, citaj pilot nema limit ceonog vetra, bocni limit je limit proizvodjaca aviona i 15 KT ledjni vetar. Drugim recima, vise od dve trecine letova na svetu ne bi mogla da se obave i to na aerodromima koji ispunjavaju uslove za takva sletanja. Na onim koji ne ispunjavaju ta brojka ide ka 100%.
Zao mi je, ali ova ideja je mrtvorodjence bar narednih 20-30 godina, a mozda i duze.
I u ovom trenutku ne doprinosi bezbednosti letenja, uopste.
slot
Odlican tekst koji dotice samu sustinu problema pilotske profesije danas, a i u buducnosti. Ovde gde radim, imao sam priliku da upoznam avijaticara koji je za NASA leteo prvi 737 bez prozora, upravljan, mislim iz repa aviona a kamere postavljene svuda po avionu davale su sinteticku sliku pred pilotima. Trebalo je resiti problem zagrevanja stakla Space Shuttle pri ulasku u atmosferu.
Pre neki mesec citam o eksperimentu NASA, letu aviona B720 bez ljudske posade. Preko 70 prilaza, preko 10 sletanja i poletanja.
Normalno, u oba slucaja, birani su aerodromi sa idealnim vremenskim uslovima.