Srpsko-ruski centar za održavanje helikoptera – najava broj 3, Eurocopter ispao iz igre?

Kako je u utorak javilo Ministarstvo odbrane, ministar Bratislav Gašić i prvi zamenik direktora Federalne službe za vojnotehničku saradnju Ruske Federacije Andrej Arturovič Bojcov potpisali su protokol o formiranju regionalnog centra za održavanje helikoptera ruske proizvodnje.

Naglašava se da je reč o prvom dokumentu kojim se „operacionalizuje rad na ovom projektu“, iniciran tokom posete premijera i Vlade Republike Srbije predsedniku i Vladi Ruske Federacije u oktobru 2015. godine.

U tekstu saopštenja Ministarstva odbrane stoji i da „projekat predviđa formiranje regionalnog centra u Republici Srbiji za održavanje helikoptera ruske proizvodnje koji se nalaze u upotrebi u regionu i svetu“ uz napomenu da će u narednom periodu obe strane usaglasiti detalje i rokove u realizaciji projekta.

Preporod „Mome“ – obećanje broj 3

Iako se u saopštenju ministarstva ne iznose detalji i naglašava da je u pitanju „protokol“ (ne čak ni memorandum o namerama/razumevanju) on se najverovatnije odnosi na Vazduhoplovni zavod „Moma Stanojlović“ i u pitanju je, za naše prilike, brza evolucija planova za rusko-srpsku saradnju koja je omogućena potpisivanjem sporazuma o vojno-tehničkoj saradnji u oktobru 2014. godine.

Ipak, nešto što se zove „regionalni centar“ za održavanje/remont, u obećanjima srpskog državnog vrha sada doživljava svoju treću iteraciju.

Prvu veću najavu dao je maju 2013. tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vučić prilikom posete 204. vazduhoplovnoj brigadi. On je tada lansirao priču o „osavremenjivanju Mome, proširenju njegovog kapaciteta u cilju mogućih poslova remonta regionalnih MiG-ova“. Najzanimljiviji detalj te najave svakako je bila ideja da bi se tu održavali Hrvatski i Bugarski MiG-ovi. Vučić je istakao da je tada već razgovarao sa hrvatskim ministrom odbrane o navedenim planovima.

Druga najava došla je prilikom poslednje posete državnog vrha Moskvi kada je predsednik Vlade pomenuo da bi „ruski helikopteri u budućnosti mogli biti remontovani u Srbiji“. Tada je najavljeno i da bi učešće u tom poslu uzeli i fabrika „Utva“ iz Pančeva kao i „Prva petoletka“ iz Trstenika.

Ovonedeljna, treća po redu najava, sada u formi neobavezujućeg dokumenta, prati potpisivanje vojno-tehničkog sporazuma (kojim se konkretnije definišu početne pozicije budućih partnera) i projekat se polako konkretizuje. Budući da se konkretizacije ambicioznih međunarodnih saradnji u domenu vazduhoplovne industrije u Srbiji ne dešavaju već decenijama ostaje pitanje šta će biti sa ovim projektom.

Kako je Tango Six već analizirao, danas se u Rusiji remontom helikoptera Mi-8/17 bavi oko 17 kompanija i remontnih zavoda, neki remontuju samo vojne, neki civilne helikoptere, neki i vojne i civilne a pojedine firme i zavodi se bave remontom samo motora i agregata. Što se tiče ostatka sveta, postoji još 13 zavoda i firmi koji obavljaju ovakve poslove a nalaze se u SAD, Bugarskoj, Litvaniji, Avganistanu, Češkoj, Kolumbiji, UAE, Belorusiji, Slovačkoj, Azerbejdžanu, Kazahstanu i Ukrajini. Mnogi od njih imaju i licence proizvođača koje se obnavljaju na svake 2-3 godine a u mnogim državama koje imaju veliki broj helikoptera Mi-8/17, kao što su npr. NR Kina i Indija organizovan je remont u domaćim vazduhoplovnim zavodima.

Takođe, pitanje je i kako bi se ovaj projekat odrazio na dijametralno suprotnu priču (kako u političkom tako i u industrijskom smislu) o široj industrijskoj saradnji sa Erbasom? Ministar odbrane je prilično detaljno najavljivao prelazak na zapadnu tehniku, uz najavu da bi Srbija Srbija nabavila jedan transportni avion srednje kategorije, modernizovala G-4 u saradnji sa odbrambenom divizijom kompanije Erbas i dobila, kako je pre samo šest meseci rekao, kapacitet za delimičan remont Eurocopterovih helikoptera.

Srbija dakle i dalje tačno zna šta želi. Sada se samo stavite u poziciju naših mogućih partnera sa Zapada i Istoka i postavite sebi pitanje – da li bi imali strpljenja?