Valja li Internet u avionima Er Srbije?

Zavisi.

Zavisi ko ste, koga pitate ali i kakva su vam prethodna očekivanja ili slična iskustva sa drugim avio-kompanijama.

Zavisi i od toga jeste li korporativni rob koji Internet koristi za posao, surfuje kroz tone nepreglednih mail threadova ili ste takozvani „power user“ koji pristup Internetu smatra kao ljudsko pravo i dobija fizičke tikove kada isti nije konstantan i širokopojasan.

Danas u komercijalnom vazdušnom transportu (Part 121 i 135) samo oko 1.400 letelica ima širokopojasni Internet (10Mps+). Od superluksuznih ponuda kao što je Emirates do low-cost avio-kompanija. Bilo da se radi o Ku-band, S-band, Ka-band ili L-band opcijama priča o konstantnom pristupu brzom Internetu dok letite blizu jednog Maha na 10 kilometara visine još nije do kraja ispričana. Tehnički: u pitanju je izuzetno izazovna problematika – uzlužno: niko nikada neće moći da zadovolji prosečnog putnika koji leti avionom. Nikada. Ni u čemu.

Neizbežno upoređivanje takođe ne pomaže avio-kompanijama. Putnici se mogu naviknuti na besplatan i brz Internet koji su nekada probali kod jednog prevoznika i razočaraće se kada iskuse ograničenije ove opcije kod konkurenta. Kada obećate WiFi putnicima i on slabo radi (čest slučaj) dobijate najgoru moguću kombinaciju, em ste izneverili obećanje, em je konkretno iskustvo bilo očajno. Zvone menšni na tviteru, stižu besni mejlovi.

Gde je tu Er Srbija?

Na samom početku.

Pre promotivnog leta do Brisela i nazad na kojem je Er Srbija „WiFly“ usluga prvi put puštena u rad, kompanija je izvela tizer akciju tokom koje je Periscope live stream radio bez problema.

Na promotivni let je pozvano skoro 15-ak power usera koji su testirali sistem do njegovih krajnjih limita. Rezultati nisu bili sjajni (što je bilo očekivano) ali je sa druge strane kompanija morala da uradi promociju na takav način – jer ko bolje da prvi koristi Internet u avionu od novinara, tviteraša i ostalih #uticajnih.

Od tada je celokupna Erbas flota kompanije opremljena Internet i GSM pristupom (YU-APA i YU-APG su poslednji dobili prepoznatljjive grbe na leđima) i kako su iz Er Srbije rekli za naš portal Internet se najviše koristi na letovima za London, Pariz i Abu Dabi.

From today all of our Airbuses offer the #WiFly service! Stay connected at 35,000 feet!? #AirSerbia #airline #paxex #WiFi #connectivity #aviation #service #hospitality #Airbus

A photo posted by Air Serbia (@airserbia) on Mar 31, 2016 at 8:14am PDT

„Wi-Fly“ Er Srbije je bežični širokopojasni pristup Internetu preko pametnih telefona, tableta ili laptopova. Cene usluge su nepromenjene: 4,90 EUR za 30 minuta (limit za preuzimanje 20 MB), 8,90 EUR za 60 minuta (limit za preuzimanje 50 MB) i 13,90 EUR za pristup tokom celog leta (limit za preuzimanje 90 MB).

Pored Interneta, moguće je i koristiti telefon tokom leta. Rešenje za povezivanje na mobilnu telefoniju obuhvata ugovore o romingu sa odgovarajućim operaterima. Pristupa se putem GSM mobilnih telefona na kojima je aktiviran roming, što putnicima omogućava da obavljaju odlazne i dolazne pozive, šalju i primaju SMS poruke i elektronsku poštu, kao i da koriste usluge prenosa podataka – svakako uz upozorenje da budu svesni troškova ovakvog načina povezivanja na Internet – korišćenje mobilnih telefona će se putnicima naplaćivati putem redovnog računa po važećoj tarifi za roming usluge (različito od operatera do operatera). Drugim rečima, ni slučajno ne koristite Internet na ovaj način, račun će biti astronomski.

Zanimljivo je da je Panasonicovo SATCOM rešenje koje omogućuje i Internet i GSM u avionima Er Srbije prvi put na svetu instalirano na Erbas letelice upravo našoj nacionalnoj avio-kompaniji. Ovu svojevrsnu pionirsku instalaciju uradila je Jat Tehnika.

SATCOM sistem kompanije „Panasonic Communication Serices“ uključuje svoj WiFi i GSM protok po prelasku barometarske visine od 10.000 fita (oko 3.000 metara). Uređaji se konektuju na „AirSerbiaWi-Fly“ mrežu i automatski se preusmeravaju na posebno dizajniran responsive portal na lokalnom serveru koji se nalazi u letelici. Portal služi kao interfejs za aktiviranje pristupa Internetu ali i kao mesto na kojem se nalaze korisne servisne informacije i vesti. Sesije za pristup Inernetu mogu se kupiti kreditnom karticom preko portala ili se unosi kod sa vaučera.

Naprednom korisniku Interneta na početku će zasmetati dve stvari: ograničen protok (opcije od 20, 50 i 90 MB) i procedura logovanja, odnosno kreiranja korisničkog naloga.

Ograničenje protoka na strani korisnika predstavlja komercijalnu realnost satelitskog Interneta (on ima svoju cenu) ali i želje kompanije i provajdera da od njega i zarade. Kreiranje korisničkog naloga je duži proces (unošenje osnovnih ličnih podataka i e-mail adrese) ali i standard na javnim pristupnim tačkama – komercijalni servisi ovog tipa zahtevaju upoznavanje korisnika sa uslovima korišćenja, politikom privatnosti, disklejmerima i sl. Postoje li jednostavnija rešenja za login? Sigurno.

Panasonikova Ku-band „eXConnect“ antena (locirana u grbi na leđima) predstavlja glavnu ulaznu tačku sistema. Njena patentirana konfiguracija sastoji se od dva panela što čini optimalnu kombinaciju veličine i performansi. Rešenje je relativno male visine (minimizovanje uticaja na aerodinamku letelice). Propusna moć downlinka iznosi 100Mbps a broj konekcija nije ograničen. Antena šalje signal do četiri WiFi rutera koji se nalaze u kabini aviona dok je onboard server lociran u kargo prostoru aviona. Na njemu se nalazi lokalni portal i u budućnosti IFE sadržaj koji će se distribuirati putem interne mreže. Sistemom se upravlja preko kontrolnog panela lociranog u repu letelice. Odvojena od Internet segmenta nalazi se GSM bazna stanica koja svoj signal distribuira putem dve antene koje su instalirane duž većeg dela trupa aviona.

Prvi put u realnim uslovima

Na moj lični test „WiFly“ usluge čekao sam par meseci i dočekao ga na letu za Abu Dabi i nazad početkom marta.

Bez gomile Internet proletera koji će mi krasti dragoceni bandwidth uzeo sam najveći paket i nadao se mnogo komfornijem iskustvu nego onomad na promo-letu za Brisel.

Prva stvar koju sam zaboravio bila je obavezna kupovina duplih vaučera za pristup. Na letu ka Abu Dabiju ulogovao sam se na telefon i kasno shvatio da mi treba još jedan login za laptop. Jer Instagram i fotografija na Fejs ne mogu se postovati sa laptopa. Nisam želeo da dokupim još jedan jer ja sam takva vrsta korisnika – ne pada mi na pamet da toliko plaćam za Internet i u svakom trenutku moram biti povezan na barem dva uređaja.

Brzina Interneta je i dalje odlična. Oko 6 Mbps down i do 1 Mbps up. Odlična za već naglašenu izuzetno tehnički izazovnu mogućnost da avion koji leti ima konstantan pristup Internetu. Sistem i dalje nije 100% stabilan u pogledu instant logovanja ali u oba korišćenja logovanje i protok su bili ostvareni iz drugog puta, što nije toliko strašno.

Ograničeni protok „power useru“ sigurno ne omogućava isto iskustvo korišćenja kao na zemlji. Na telefonu je jednostavno nemoguće odraditi sve ritualne preglede, postovanja, odgovaranje na komentare i sl. Jednostavno nema toliko Interneta.

Što nas dovodi do mog povratnog lega, Abu Dabi – Beograd. Na njemu sam se ciljano logovao na laptop i uradio kompletnu rutinu postovanja jednog članka, uz par mailova. Bez paljenja Fejbuka ili drugog surfovanja. Iskustvo tom prilikom je bilo sasvim zadovoljavajuće i za njega je bila potrebna priprema.

To je negde i poenta Er Srbija „WiFly“ priče. Očigledno je da je namenjena poslovnim korisnicima. Onim osobama koje vise na Blekberiju i dnevno primaju po 50 mejlova. Onima na koje Er Srbija u svom poslovnom planu i računa (pored transfer putnika i turista). Onima koji putuju biznis klasom i kojima je pristup mejlu i telefonu presudan. Ne konstantno, ne na duži period ali obavezno kao opcija koja mora postojati u svakom trenutku. Isto kao i debata među vendorima sa početka teksta. Ili pružiti pouzdan ograničen sistem ili manje pouzdanu bogatu opciju. Er Srbija se očigledno odlučila za ovo prvo, što je inače i dosta jeftinije.

Druga kategorija korisnika su tzv. „pozer-korisnici“

Tango Six će uvek analizirati širi kontekst svake vazduhoplovne priče iz ugla avio-industrije. Stoga nikada nećemo i ne želimo da budemo objektivni u #PaxEx (Passenger Experience) kontekstu. Potpuno zadovoljstvo putnika i uopšte pronalazk idealnog rešenja u bilo kom #PaxEx segmentu gotovo da je nemoguće. Danas postoji toliko izbora, toliko različitih iskustava da je možda i iluzorno pričati o tome šta je dovoljno dobro.

Kada pričamo o Er Srbijinoj odluci da omogući WiFi u avionima koji imaju jednu od najboljih binis klasa u Evropi, ona je sigurno ispravna. Usluga je očigledno namenjena jednom sigurno manjem ali (po prihodu) bitnijem segmentu tržišta – poslovnim putnicima. Njima je bitnije da imaju garanciju pristupa Internetu u svakom trenutku nego da sa dva Instagrama hrane pred prvi zalogaj ili par postova na Fejsu potroše sve za par minuta. O pristupu GSM-u da ne govorimo.

Sa strane industrije, činjenica da smo u priči o nacionalnoj avio-kompaniji došli od uzimanja neproverenih krševa iz Bugarske do flote sa Internetom i GSM-om, da je sve to tehnički, prvi put na svetu i na tom avionu, izvela Jat Tehnika – više je nego odlično.