Zovem se Vladimir Milićević i rođen sam u Beogradu, daleke 1963 u mesecu Januaru,
dana 24-og. Bila je žestoka zima, ali sam uspeo da trudnu majku nateram da izađe
na kijamet i mene rodi.
To mi je prvi životni uspeh u nizu drugih, većih ili manjih.
Od kako sam shvatio da postoje metalne ptice koje lete, a ne mašu krilima,
ja sam jednostavno rekao: Ili to ili propast mene, i kao čoveka i kao komuniste!"
Samim tim sam prvom prilikom postao pilot, a ne komunista.
I to mi je jedan od životnih uspeha.
Srećno oženjen, trenutno sam opčinjen dvema osobama ženskog pola, a samim time sam
i full time roditelj. Biti roditelj dva ženska deteta u pubertetu, smatram dovoljnim da me
drže zauzetog 24/7. Ni sam ne znam kako, ali uspevam da budem i pilot u Ryanair-u,
što ni malo ne pomaže pri korišćenju slobodnog vremena. Ono skoro i da ne postoji
Kada stignem, a to je retko, posvetim se, a čemu drugom, vazduhoplovstvu,
ali na drugačiji nacin. Naprimer, ovako, razmenom ideja i ono malo znanja
što sam ga usput ukrao.