[EKSKLUZIVNO] Azerbejdžan želi ono drugo

Uprkos činjenici da je sudbina Jata tragična mnogo načina saga o (sada i produženom) tenderu nastavlja da nadražuje javno mnenje nesmanjenim intenzitetom.

Predhodna nedelja bila je u znaku Azerbejdžanaca. Nakon kastinga za dramatičnu ulogu spasioca u prodaji neverovatno atraktivnih 49 procenata nacionalnog avioprevoznika i nakon što je još jedna nama bliska država navodno odustala od otkupa tenderske dokumentacije, povezivanjem dnevnih novinskih naslova dolazi se do zaključka da je najavljeno produženje tendera ovoga puta urađeno zbog Azerbejdžana, tj. aviokompanije Azal.

Nažalost, izgleda da retko ko veruje Vladi Srbije ovih dana i tragom ove informacije Novosti i Blic citiraju svoje anonimnje insajdere untar Jata: „tender nije produžen zbog naknadno prijavljenih i niko zapravo nije ni otkupio tendersku dokumentaciju“.
Šta onda traže Azerbejdžanci?

Nikako Jat.

‘bejdžanci samo i jedino žele naše putnike. Njihovo zanimanje, koje jeste bilo konkretno i praćeno detaljnim obilaskom kapaciteta Jata i srodnih službi, bliže je jednom dugoročnijem tržišnom uspehu koji je Jat nekada imao sa takođe zemljom fanki imena, Uzbekistanom. Tada je bilo zaključeno da su jedini resurs koji ova zemlja poseduje a ima veze sa komercijalnim civilnim vazdušnim transportom gastarbajteri ili pristojnije rečeno dijaspora. Tako je Boing 767-300ER leteo iz Beograda za Njujork.
‘bejdžanci žele isto.  Zanimaju ih samo putnici i ni u kojoj varijanti ne žele nešto sa hrpom još nečega zamaskirano u tu arhaičnu odrednicu zvanu nacionalna aviokompanija.

Jedina razlika bila bi u tome da bi naše posade ulazile u avion u Beogradu za razliku od pomenutog propalog codeshare-a sa Uzbekistanom kada se aroma otadžbine nikako nije dala osetiti u konverziranju na engleskom sa uzbečkim akcentom.

Dakle, niko nije otkupio tendersku dokumentaciju, niko trenutno nije zainteresovan i ‘bejdžanci žele naše gastarbajtere, ne Jat.

Ispostavilo se da ni priča sa Turcima nije dugo trajala. Pored raznih polu-političkih izleta sa naše strane jedna od trenutno najprofitabilnijih aviokompanija Evrope nije bila ni za jednu drugu opciju osim kupovine AOC-a za jedan evro dok bi ostatak platili u novim avionima. Opcija nije prihvaćena i ljudi odoše da rade pametnije stvari.

Na domaćem frontu Jat takođe nema sreće. Pored toga što avio-gorivo plaća jednoj državnoj firmi skuplje nego konkurencija, od sledećeg meseca to će nastaviti da radi po nepromenjenim cenama ali bez dozvoljenih mesec dana kašnjenja kao do sada. Razvoj događaja koji na kraju može imati posledice po likvidnost kompanije. Ostaje da se vidi da li će menadžmenti zajedničkog osnivača naći zajednički jezik Ili ćemo opet biti svedoci punjenja rezervoara do maksimuma na inostanim destinacijama nebi li se prošlo jeftinije.