Analiziramo sposobnosti PVO sistema „Super Neva“ u filmu Top Gan: Maverik

Prošle nedelje prisustvovao sam specijalnoj Tango Six projekciji drugog dela Top Gana za prijatelje portala. Neki ozbiljni profesionalci i fanovi vazduhoplovstva (u mom slučaju pre svega – protivvazduhoplovstva) imali su priliku da se prisete prvog filma, ožive neka sećanja i lepe uspomene na neko drugo prošlo vreme, ali i pogledaju šta se sve u međuvremenu dešavalo sa junacima prvog dela, pre svega sa pilotom Pitom Mičelom „Maverikom“, ali i Ajsmenom i drugima.

Još pre projekcije filma a posebno tokom i nakon iste došli smo na ideju da napišemo jedan tekst iz ugla protivvazduhoplovaca, jer je borba pilota pod vođstvom Pita Mičela protiv savremenih sistema PVO neprijatelja bila jedan od najupečaljivijih momenata u filmu.

Zaplet

Naši junaci imali su veoma težak zadatak uništavanja laboratorije za proizvodnju oružja za masovno uništavanje neimenovanog neprijatelja. Laboratorija je veoma dobro branjena od strane „savremenih lovaca 5-te generacije“, koji je zapravo ruski SU-57 ali i „savremenim sistemima PVO“. Ipak, kao što je ranije naslućeno putem trejlera, vidimo lansere znatnog starijeg i manje savremenog raketnog sistema PVO S-125 Neva, još iz sovjetske ere.

Prilazak i dejstvo po laboratoriji traži od pilota izuzetna psihofizička naprezanja i fizička naprezanja samih letelica kojima su upravljali – F/A-18 Super Hornet, da bi se u veoma niskom prilazu kroz kotlinu izbeglo uočavanje radarima neprijatelja i uzbunjivanje dežurnih lovaca 5-te generacije koji su već bili u vazdušnoj patroli nedaleko.

Zatim su piloti morali da izvedu veoma teške i zahtevne manevre ulaska u poziciju za dejstvo po laboratoriji, a posebno je težak bio manevar izlaska iz napada, koji je podrazumevao propinjanje pod veoma oštrim uglovima koji mogu dovesti i do gubitka svesti pilota.

I baš tada, kada taj manevar nekako izvedu, piloti upadaju u zonu skeniranja neprijateljskih radarskih sistema i bivaju zahvaćeni raketnim sistemima PVO. Još tokom leta na veoma malim visinama kroz kotlinu, okolo vidimo raketne lansere Neva na vrhovima strmih litica. S obzirom da lete prenisko, piloti nisu bili radarski uočeni. Ali, po izlasku iz napada, počinje borba na život i smrt sa raketama sistema PVO.

Super Neva

Naravno, za „savremeni“ sistem PVO izabrana je ipak zastarela Neva. Mislim da je bilo i drugih, stvarno savremenijih, sistema PVO istočnog (da ne kažem ruskog) porekla koji su ovde mogli biti iskorišteni, kada je već izveden tako dobar prikaz „savremenog lovca 5-te generacije“ u formi SU-57. Pre svega tu mislim na sisteme iz porodice Buk, jer obzirom na pozicije razmeštaja raketnih lansera, oni svakako nisu povoljni za sisteme poput S-300. Drugi sistemi poput sistema Tor ili Pancir ipak imaju kraći domet i smatram da bi veći efekat ostavio kakav Bukoliki sistem PVO.

Razmeštaj raketnih lansera Neva u ovakvom pejzažu jednostavno nije moguć iz tehničkih razloga. Radi se o stacionarnom sistemu koji se razmešta na položaj uz pomoć većeg broja vučnih vozila-točkaša, koji naprosto ne mogu izaći na ovakve vrhove. Takođe, samo postavljanje lansirne rampe bi teško bilo moguće na ovakvom terenu, a popuna raketama gotovo nemoguća – jedino iz vazduha.

Nismo imali priliku da na filmu vidimo radar za navođenje raketa sistema Neva (ili neki drugi), čije bi razmeštanje tek bio veliki posao, opet gotovo nemoguć.

Iz povremenih, veoma kratkih scena, vidimo da se nekako podrazumeva da svaka lansirna rampa ima svoj radar, iako ga nismo videli, ali se stiče utisak da se radar nalazi u sklopu lansirne rampe što kod sistema Neva nije slučaj. Da idemo dalje i pretpostavimo da je neka modifikacija u putanju – takvo rešenje bilo bi veoma problematično. Svakako bi opet trebala poveća kabina za upravljanje vatrom i vođenje raketa, što nas opet vraća na problematiku razmeštaja ovih sistema na ovakve planinske vrhove.

Lansiranje raketa je izvedeno veoma atraktivno, uz već standardna preterivanja u vezi sa manevarskim mogućnostima samih raketa, koje deluju u nekim trenucima nepobedivo. Međutim, već u sledećem trenutku vidimo kako obične IC baklje – „flares“ uspevaju da zavaraju veći broj raketa koje promašuju svoje ciljeve. Moram naglasiti da IC mamci nemaju nikakav učinak pri ometanju raketa koje se navode ili samonavode na cilj radarskim putem, tako da je i ovde propuštena mogućnost da se drugačije prikaže dejstvo mamcima.

Naime, postoje radarski mamci (chaff) koji su, jednostavno objašnjeno, listići i trake obloženi aluminijumom, koji se izbacuju iz aviona u velikim paketima i koji imaju zadatak da stvore pasivni oblak smetnji i tako izvrše ometanje i pomeranje nišanske linije (ravnosignalnog pravca) kod raketa sa poluaktivnom ili aktivnom glavom za samonavođenje. Obzirom da rakete sistema Neva, osim u nekim modifikacijama za koje nije poznato da li su igde zaista zaživele u praksi, nemaju glavu za samonavođenje (GSN), onda ni „chaff“ nema pravi efekat na njih, ali bi možda mogle donekle ometati radar za navođenje raketa na zemlji, iako i u tom slučaju verovatno bez pravog efekta. U svakom slučaju, efekti bi bili realniji u odnosu na prikazane IC mamce i baklje. Da li bi to kinematografski bilo atraktivnije drugo je pitanje.

Osvrnuo bih se i na intervale lansiranja i kanalnost po cilju. Vidimo da se rakete sa jedne lansirne rampe lansiraju jedna za drugom gotovo bez ikakve pauze. Kod sistema Neva, interval lansiranja iznosi (najmanje) 5 sekundi, a ni drugi, savremeniji sistemi, ne mogu lansirati ispod barem 1,5 – 2 sekunde intervala između lansiranih raketa, pa bez obzira da li se lansira sa jednog ili više lansera, pod uslovom da su lanseri i rakete pod upravljanjem jednog radara za navođenje raketa. Takođe, kod lansiranja vidimo da svaka lansirana raketa ide na svoj cilj, tako da ispada da je ovaj sistem, nazovimo ga Super Neva 4-kanalan po cilju i to još uz mogućnost gotovo istovremenog dejstva na sva 4 cilja, sa jedne lansirne rampe.

Ima još interesantnih detalja, kao na primer to da se ne vidi trenutak odvajanja startnog motora (bustera) od marševskog motora i slično.

Možda bi, donekle i šaljivo, mogao na kraju reći da ovaj prikazani “savremeni” sistem PVO, baziran na sistemu Neva, a koji se upadljivo pojavljuje i u drugim filmovima, dokumentarcima, tekstovima i člancima zapadne proizvodnje, možda ima veze s tim da je učinak raketnog sistema Neva tokom vazdušnog rata nad tadašnjom SRJ tokom 1999-te godine, pogotovo protiv stelt letelica tipa F-117A (B-2A?), očigledno na zapadne autore i mainstream medije, pa čak i na filmsku industriju, ostavio više nego upečatljiv utisak. U filmu saznajemo da je Maverik i leteo iznad ovih prostora.

Ipak, još jednom da podvučem, autori filma su uložili veliki trud da lovca Su-57 veoma detaljno prikažu i simuliraju njegove letne i borbene mogućnosti, pa tako mislim da se i ovde moglo uložiti malo više truda i možda istraživačkog rada, pa da se umesto Neve, iskoristi neki drugi sistem (recimo na bazi Buk-M2 ili M3) koji bi barem donekle mogli otkloniti veći deo primedbi (ako se mogu tako nazvati) koje sam naveo na efekte rada prikazanog raketnog sistema (na bazi Neve).

Naravno, teško je simulirati borbu sistema PVO i borbenog aviona i ova moja zapažanja su prisutna i važe za gotovo sve američke, ali i ruske i kineske filmove koji su kako starije tako i novije proizvodnje. Uvek postoje ti efekti koji pomalo idu „over the egde“ kako bi rekli na zapadu i na to smo se izgleda svi već i navikli.

Ovo što sam ja zapazio, smatrajte mojom profesionalnom deformacijom a nipošto kritikom filma. Ovo je ipak film i to akcioni film i ima za cilj da, između ostalog, gledaocima probudi čula svojim atraktivnim audio-vizuelnim efektima, pa taman oni u određenim segmentima i bili „over the edge“.

 
Stoga preporučujem svim fanovima originalnog Top Gana i zaljubljenicima u vazduhoplostvo, da obavezno pogledaju ovaj film i to u bioskopu. Nema boljeg okruženja od bioskopa u kome možete na zaista velikom platnu uz izuzetno ozvučenje i akustiku u punoj meri film doživeti i kroz veoma atraktivne i efektne audio-vizuelne atrakcije, koji vas na trenutke bukvalno ostavljaju bez daha.

Zoran Vukosavljević, bivši pripadnik raketnih jedinica PVO Vojske Jugoslavije, učesnik borbenih dejstava tokom NATO agresije i vrsan poznavalac PVO tematike ekskluzivni je Tango Six kolumnista.

Zoran je koautor knjige „Nebeski štit sa zemlje – Samohodni raketni sistem 2K12 Kub/Kvadrat“ i administrator grupe o PVO tehnici na Fejsbuku.

Pratite Tango Six i na društvenim mrežama. Na Instagramu, Jutjubu, Tviteru i Fejsbuku.