[EKSKLUZIVNO] Iza scene vežbe helikopterskog spasavanja MUP-a i GSS-a: Kako leteti Erbasov helikopter kada otkaže jedan motor a na dizalici se nalazi povređeni skijaš

Spasioci Gorske službe spasavanja (GSS) i Helikopterske jedinice MUP-a Srbije izveli su prošle subote zajedničku vežbu helikopterskog spasavanja sa Orlove stene na Kopaoniku.

Kako je saopšteno iz GSS-a, na vežbi je učestvovalo deset spasilaca ove dobrovoljne organizacije sa ciljem uvežbavanja evakuacija povređene osobe sa nepristupačnog terena.

Po zadatom scenariju, spasioci su helikopterom spuštani na stenu a zatim su pripremili povređenog za transport i bezbedno ga evakuisali. Kako naglašavaju iz GSS-a, to bi mogla biti i realna situacija u kojoj bi se spasavali povređeni planinari ali isto tako i žrtve saobraćajne nesreće u nekoj od klisura ili kanjona, ili bilo koja osoba povređena na nepristupačnoj lokaciji koja je udaljena od medicinske ustanove više od sat vremena.

– Radili smo evakuaciju povređenog sa strme stene, u planinskim uslovima, sa svim elementima koje takvo okruženje donosi. Najvažnije je da je vežba uspešno izvedena, i sada znamo da zajedno sa pripadnicima helikopterske jedinice MUP-a možemo bezbedno izvršiti evakuaciju sa vrlo uskog prostora, bila sa stena, vrha visokog dimnjaka, krana, pilon mosta, ili bilo kojeg sličnog nepristupačnog mesta, koje bi konvencionalnim metodama spasavanja trajalo mnogo vremena i pitanje je da li bi se bezbedno završilo i po žrtvu, ali i po spasioca. – objasnio je Branislav Ćurčin, spasilac GSS-a.

Spasioci GSS-a ističu da su zahvaljujući iskustvu, zalaganju pilota i mehaničara helikopterske jedinice MUP-a spasioci iz prvog pokušaja spušteni na željenu lokaciju koja je bila na litici.

– Tu je urađena i dodatna imobilizacija povređene osobe, koja je zatim smeštena u nosila specijalizovana za helikopterski transport i pripremljena za evakuaciju. Povređeni je zatim prebačen na helidrom na Kopaoniku, i da je zaista bilo potrebe, da je ovo bila realna situacija a ne vežba, povređeni je mogao da odleti direktno u neki od kliničkih centara širom Srbije. –

Zbog čega H145

Pored inicijative GSS-a, koja kao dobrovoljna organizacija profesionalnih i polu-profesionalnih spasilaca i alpinista zapravo sama brine o kapacitetu države za spasavanja iz retkih ali kompleksnih situacija i lokacija, interesantno je osvrnuti se ovim povodom i na način na koji Helikopterska jedinica MUP-a obavlja ovakav zadatak.

Kako za Tango Six portal kaže Nenad Nedić, komandant Helikopterske jedinice, vežba je izvedena na osnovu dva sporazuma koje jedinica kojom komanduje ima sa GSS-om. Jedan sporazum definiše pružanje brze i adekvatne pomoći posetiocima ski-centra Kopaonik čiji su potpisnici Skijališta Srbije, GSS i Helikopterska jedinica. Po ugledu na sve svetske ski-centre potpisan je sporazum kako bi se, u slučaju potrebe, obezbedio brz i efikasan transport do najbliže medicinske ustanove koja je obično udaljenija od samog centra.

Drugi sporazum spada u okvir Službe traganja i spasavanja u civilnom vazduhoplovstvu koja je pod ingerencijom Direktorata civilnog vazduhoplovstva a čiji su operativni servisi GSS i Helikopterska jedinica.

Kako je Tango Six već ranije izveštavao, DCV i njegov Spasilačko-koordinacioni centar, dužni su da na celoj teritoriji Srbije organizuju dežurstva kako Helikopterske jedinice MUP-a tako i deklarisanih helikoptera RV i PVO Vojske Srbije u slučaju pada civilnog vazduhoplova svih kategorija (od generalne do saobraćajne avijacije).

DCV je svojom inicijativom održao i nekoliko nacionalnih vežbi većeg obima koordinacije spasavanja u slučaju pada civilnog aviona 2017. i 2019. godine.

Kako Nedić detaljnije objašnjava za Tango Six, u zajedničkoj vežbi sa GSS-om bilo je bitno praktično ostvariti zajednički i koordinisan rad spasilaca i posade helikoptera u cillju spasavanja povređene osobe uz upotrebe bočne dizalice tipa „Goodrich“ koju je Helikopterska jedinica nabavila u sklopu znatnog opsega dodatne opreme, o čemu je Tango Six već izvaštavao.

– Specifičnost ove operacije, iz ugla letačke posade, bila je da se ona obavila na nadmorskoj visini od 5950ft (1813m), na jako nepristupačnom i strmom terenu. Simulirana povređena osoba nalazila se na površini od 1 m x 1,5 m na strmini što je svakako zahtevno kada je reč o spuštanju spasilaca na tu konkretnu tačku.

Tokom spuštanja spasilaca i nakon njihovog izvlačenja, helikopter je bio u lebdenju ali bez uticaja vazdušnog jastuka (HOGE uslovi – Hover Out of Ground Effect) što implicira veću potrebnu snagu za zalebdenje kao i ograničene mogućnosti pilota ukoliko dođe do prestanka rada jednog motora.

U pripremi za izvršenje ovako složenog zadatka posada uzima u obzir sve neophodne proračune kao i kalkulaciju potrebne količine goriva, na osnovu kojih će maksimalna masa helikoptera u datim uslovima obezbediti siguran i bezbedan završetak operacije čak i ako dođe do prestanka rada jedne pogonske grupe.

Tipično za ovaj tip helikoptera (H-145 D2) i konkretno za ovaj zadatak u slučaju prestanka rada motora tokom lebdenja, posada je imala na raspolaganju 30 sekundi da ostane u lebdenju, završi operaciju spuštanja ili podizanja (u zavisnosti kada je nastupio prekid rada) i bezbedno nastavi let ka najbližoj tački gde je moguće izvršiti sletanje.

Ovo je bitno naglasiti jer Erbasov H145 zaista ima snage na jednom motoru, to je i jedini tip helikoptera ove klase koji je u mogućnosti da održi „take-off power“ u trajanju od 30 min. Kod ostalih helikoptera je to između 5 i 10 minuta. – objašnjava Nedić.

Trideset sekundi sposobnosti Erbasa da održi maksimlnu snagu korisno je ukoliko bi, na primer, letelici stao jedan motor. Erbas bi tada imao dovoljno snage da sa samo jednim motorom ostane u istim uslovima lebdenja za 30 sekundi. Nakon tog vremena posada mora komandovati spuštanje kolektiva, odnosno prevesti helikopter u snižavanje. Da se letelica kojim slučajem nađe na manjoj visini sa jednim motorom mogla bi da lebdi dva minuta. Ono što utiče na raspoloživo vreme u slučaju prestanka rada jednog motora, da li ćemo imati 30 sekundi ili 2 minuta, su težina helikoptera, nadmorska visina, spoljna temperatura vazduha i njegova vlažnost.

– Potrebno je naglasiti i da u ovakvim misijama posadu helikoptera čine dva pilota i operator na dizalici ili jedan pilot i operator na dizalici. Operator na dizalici je najznačajnija karika u ovakvim letovima, on precizno navodi helikopter iznad mesta gde se izvodi spuštanje i podizanje, on jedini ima vizuelni kontakt sa spasiocem kojeg spušta, kao i sa eventualnim spoljnim opasnostima za helikopter.

Mi u Helikopterskoj jedinici uvežbavamo obe varijante, kada leti samo jedan pilot ili kada lete dva.

Napomenuo bih i da su ovakve operacije, kao ona koju smo uspešno obavili u subotu, su kategorija gotovo rutinskih, da ne kažem svakodnevnih, helikopterskih operacija koje se obavljaju širom sveta. To je uobičajena dužnost svakog pilota helikoptera. Naravno, potrebno je da oko njih postoji sistem koji brzo i efektno reaguje u slučaju potrebe da se ljudski život spase ili da se pruži adekvatna medicinska pomoć. Subotnja vežba dokazuje, da uz veliku zaslugu i GSS-a, Srbija ima takav sistem. – kaže Nedić za Tango Six.

Kako kažu iz Gorske službe spasavanja, oni su, svojom inicijativom, ovakve zahtevne scenarije uvežbavali na specijalističkim obukama u Švajcarskoj, Nemačkoj i Rumuniji. Prošle nedelje su to imali prvi put priliku da urade u Srbiji.

– Ovo nam je bio, do sada, najkompleksniji helikopterski spasilački zadatak, odrađen na našem terenu i sa našim posadama. Pokazali smo da smo zadatak u praksi uspešno obavili. –