U danima nakon udesa fokus mogućeg uzroka bio je na gorivnom sistemu i jedinoj izjavi koja je tada izašla u javnost. Dnevne novine Press isto veče došle su do pilota aviona, Radovana Nikolića:
„Na ovom tipu aviona za oba krila su pričvrćeni rezervoari. U jednom od njih je tokom leta potpuno je nestalo benzina, a u takvim situacijama ručicom prebacite dovod goriva na drugi rezervoar. Međutim, ručica se zaglavila i ja sam na visini od oko 25 metara ostao bez goriva.“
Posle čitanja konačnog izveštaja jasno je da neposredna krivica nedvosmisleno stoji na pilotu koji pored inherentno izazovnog (da ne preteram i upotrebim reč komplikovanog) gorivnog sistema nije imao dovoljnu koncentraciju da spreči jednu od najneprijatnijih stvari koja vam se kao letaču može desiti – da ostanete bez goriva. Ispostavilo se da je proizvođač u manual-u, pod odeljkom posvećenim vanrednim procedurama, upravo predvideo situaciju koja se ovde i dogodila. Sve navedeno detaljnije je opisano na strani br. 10 izveštaja.
Ono što posle ovog incidenta ostaje je mnogo širi i opasniji kontekst teške povrede osnovne preventivne bezbednosne kulture. Ilustruju ga dve rečenice u izveštaju: „Iznad pokazivača ne postoje posebne sijalice upozorenja. Ove se mogu ugraditi na poseban zahtev kupca aviona, što na ovom avionu nije zahtevano“
Dakle pokazivač goriva ovog aviona primitivniji je od onoga koji se nalazi recimo u automobilu.
Privredna avijacija (pod čijom god da je nadležnošću sada) i DCV očigledno su mišljenja da je uredu pustiti avion ovog tipa i ovog profila leta iznad Beograda bez odgovarajuće opreme koja pomaže, da ne kažem rasterećuje pilota koji: obavlja možda najrizičniju vrstu letenja u domaćoj civilnoj avijaciji, to radi pod veoma teškim uslovima koji su često opasni po zdravlje, ima toj vrsti letenja nesrazmerno mali nalet i na kraju je plaćen na način koji takođe ne odgovara rizcima posla koji obvlja.
Još jednom dolazimo do jasnog posrednog uzroka koji se mogao sprečiti i koji se može sprečiti u budućnosti. Rešenje ovog konkretnog problema je rudimentarna modernizacija kokpita koja je naravno skupa i do koje naravno neće doći. Dok je istom tipu aviona dozvoljena ista misija iznad Begrada već sledeći dan.