Aerodrom Morava

Srpsko kolektivno ludilo i uporno recikliranje predizbornog fenomena „civilni aerodromi koji nisu Beograd i Niš“ slični su bahanalijama i protivprirodnim kontemplacijama po temi izgradnje putne infrastrukture – koridori koji to nisu i/ili ne postoje. U poslednjih petnaest godina domaći političari bez elementarnog poznavanja tematike počeli su da plasiraju ideje o „privrednim i turističkim potencijalima“ njihovih „krajeva“ i na taj način  su stvarali percepciju potrebe pretvaranja lokalnih aerodroma u regionalne ili međunarodne.

Gluposti kao što su „Novi Sad International“, Ponikve koje bi nekako trebale da budu uspešne pored Kraljeva, večni planovi za Vršac i slične grandiozno-komične izjave stranački instaliranih vazduhoplovnih radnika jeftino su mahanje šarenim balonima ispred građana koji ih onda shvataju kao nešto veliko i moguće.

Niš je probao, pokušana je subvencija i nije uspelo. Za svo to vreme Aerodrom Beograd nije vodio razumniju cenovnu politiku na aerodromu Nikola Tesla i uprkos nespornoj činjenici da posluje veoma dobro, daleko je od ispunjenja svog kapaciteta. Činjenica koja se po pravilu ignoriše u svim pričama o novim/starim aerodromima širom Srbije. Takođe se ignoriše i nepostojanje zainteresovanih avio-kompanija koje bi opsluživale sve te nove manje aerodrome.

Moravina priča, iako u početku podjednako besmislena, verovatno je poslednja sa nekom realnom šansom za uspeh.

Počela je 2001 godine, vukla se identičnom sporošću konkretnog nečinjenja sa ostalim „novim aerodromima“ dok Ministarstvo odbrane, 2008. godine, nije preuzelo vodeću ulogu. Tada je isplanirana slična diverzija kao kod Laste, Batajničkog kontrolnog tornja i drugih primera pravljenja nečega iz ničega ili kako se to u vojnoj terminologiji kaže – „konverzija vojne imovine“.

Nekadašnji Lađevci su tako dobili novu zgradu aerodromske kontrole letenja, dobiće novu pistu i drugu prateću opremu.
Da li će Jat, lokalna samouprava ili neki preduzetnik-avanturista potrošiti svoje pare radi stvaranja privida o putničkom potencijalu budućeg kraljevačkog međunarodnog aerodroma Vojsku Srbije savršeno ne zanima. Prepustili su deo kapaciteta koji ionako ne koriste, dobili novu infrastrukturu koja će im dramatično poboljšati uslove za život i rad praktično za džabe i čak će kao neka vrsta akcionara ubirati profit. To se zove dobar menadžment.

Prvi put na Moravi

Ljubaznošću Ministarstva odbrane juče sam zajedno sa kolegama iz nekoliko redakcija klasičnih medija obišao novoizgrađenu pristanišnu zgradu aerodroma Morava. Prvi tropski dan ove godine sa temperaturom iznad 30 stpeni u HT-40 mi je prvi put u praksi dokazao da ne treba leteti kada si prehlađen. Dok je MiLeksus (Mi-17) rezervisan za udobnost ministra, mi smo se vukli dobrih 40 minuta uz nenežne zvuke konstatnog trimovanja ove ruske mrcine. Autentičnije u svakom slučaju.

Kada se od nove zgrade kontrole letenja gleda prema severu, aerodrom je dobio novi izgled.
Sleteli smo na rulnu stazu blizu holding-pointa za pistu 14 i odatle smo preko nove platforme prepešačili do novoizgrađenog putničkog terminala.

Platforma će u prvoj fazi izgradnje prilikom standardnog putničkog turnaround-a  moći da primi samo jedan regionalni putnički avion, dok se u drugoj fazi njenog proširenja predviđa mogućnost prihvata maksimalno dva uskotrupna srednjeprugaša u 737/320 kategoriji. Lepota čistog, uljem i tragovima guma neumazanog, ojačanog betona sa oznakama jasnoće jednog kompjuterskog Flight Simulatora ostaće  bar do prve obećane linije Jata koja je brzopleto najavljena odmah nakon potpisivanja sporazuma o turskom delu investicije.

Šta je do sada urađeno i šta se planira?

Celokupan projekat mešovitog vojno-civilnog aerodroma Morava koštaće do 25 miliona evra.
Prema rečima pukovnika dr. Gorana Dimića, načelnika uprave za infrastrukturu sektora za materijalne resursa Ministarstva odbrane, 750.000 stanovnika živi u neposrednoj okolini aerdroma dok širi region u kojem se nalaze veći industrijski i turistički centri naseljuje oko 2 miliona ljudi. Aerodrom se nalazi na 13.5 kilometra od centra grada Kraljeva na nadmorskoj visini od 213 metara.

Civilni kompleks lociran je na severozapadnom delu aerodroma i povezan je Ibarskom magistralom postojećim pristupnim putem u dužini od 1.3 kilometara. Vojni građevinci i inženjeri uklonili su nekadašnje kaponire koji su bili oštećeni u NATO bombardovanju i time je obezbeđena lokacija na kojoj je izgrađena nova pristanišna zgrada.

Između vojnog i novog civilnog dela, Ministartsvo odbrane otuđilo je zemljište površine 4.5 hektara državnoj agenciji za kontrolu letenja (SMATSA) koja je na toj lokaciji, iz svojih sredstava, izgradila zgradu aerodromske kontrole letenja. Deo zemljišta između AKL-a i nove pristanišne zgrade planiran je za buduću eksproprijaciju i eventualno proširenje putničkog ili kargo terminala.

Iz sredstava Nacionalanog investicionog plana, pored pristanišne zgrade, izgrađen je termoenergetski blok, trafo stanica, kotlarnica, parking i pristupne saobraćajnice koje su spojene sa već postojećim putem. Urađena je dogradnja sistema za vodosnabdevanje i ostali infrastrukturni radovi u iznosu od 170 miliona dinara (1.521.000 evra).

Sve što je do sada izgrađeno finansirala je država Srbija iz sopstvenih sredstava.
Prva faza civilnog dela dosegla je 3C kategoriju aerodroma. Ova kategorija podrazumeva opsluživanje regionalnih aviona koji su definisani kao letelice raspona krila do 36 metara, širine glavnog stajnog trapa do devet metara i razdaljine između točkova glavnog stajnog trapa i nosnih do 18 metara. Platforma koja je do sada izgrađena i postojeća pista sa rulnicama dovoljni su za operacije ove vrste putničkih vazduhoplova.

Druga faza predviđa podizanje kategorije aerodroma na kategoriju 4E. Ona svojim propisanim standardima predstavlja minimum za opsluživanje srednjeprugaških uskotrupnih vazduhoplova iz Boing 737 ili Erbas A320 familije. Ključno za ispunjavanje ove kategorije je i planirano produženje poletno-sletne staze za 300 metara i njeno proširenje za 15 metara koje će biti finasirano od strane Turske u iznosu do 10 miliona evra. Samo produženje (uz presvlačenje piste novim slojem asfalta) iznosiće pet miliona evra, proširenje rulnice oko 2 miliona evra dok će se iz preostalog iznosa finansirati postavljanje svetlosnog obeležavanja i ograde oko celog aerodromskog kompleksa uključujući i vojni deo. 

Kada pista nakon produženja i proširenja dobije svoju konačnu geometriju, SMATSA će finansirati ugradnju instrumentalnog sistema za sletanje (ILS) i njegovu prateću infrastrukturu čime će Morava moći da prihvata vazduhoplove noću i u uslovima smanjene vidljivosti.

Početak radova na nadogradnji piste očekuje se u poslednjem kvartalu 2013. godine.

Što se koordinacije vojnih i civilnih operacija na samom aerodromu tiče, ovaj za nas nov ali u svetu razrađen koncept, biće definisan Aerodromskim priručnikom. Ovaj dokument prestavljaće svojevrsni dogovor za sada tri subjekta koji će koristiti aerodrom. On će propisati prava i obaveze svake strane: ko ima prioritet i u kojim slučajevima, koje su procedure u vanrednim situacijama, definisaće nove zone čekanja i udaljavanja u neposrednoj okolini aerodroma.

Najmlađa vazduhoplovna pristanišna zgrada u Srbiji

Završni radovi su pri kraju i jedino što nedostaje je oprema za carinske i službe za prihvat putnika i tereta. Još nije precizirano ko će biti zemaljski operater civilnog dela aerodroma i do trenutka raspisivanja javnog tendera za tog ključnog stakeholdera zgrada će biti u nadležnosti Ministarstva odbrane.

Putnici će koristiti prizemlje zgrade dok je sprat, osim manjeg dela koji je planiran za komercijalne sadržaje, rezervisan za tehničko i energetsko opsluživanje objekta. Pristanišna zgrada površine je 2.700 kvadratnih metara i izgrađena je uz poštovanje principa energetske efikasnosti. Izvođač radova je građavinska firma iz reona Kraljeva, Morava In. Platformu postojeće površine od 12.000 kvadrata izgradio je Planum, dok je u drugoj fazi, kada se obezbede finansije, njeno proširenje planirano do 25.000 kvadratnih metara.

Video reportaža

Pogledajte video reportažu sa kadrovima civilnog dela koje sam snimio iz vazduha kao i obilazak enterijera nove zgrade. Sutra emitujem deo reportaže snimljene u kokpitu helikoptera prilikom povratka za Beograd, dakle samo letenje.

(Za puni HD kvalitet snimka podesite 1080p opciju u YouTube plejeru)

Fotografije: Stefana Savić, Ministarstvo odbrane