BEG airport status
Aerodrom Morava

Aerodrom Morava

Stari naziv „Lađevci“ otišao je u istoriju. ICAO airport identifier će shodno tome uskoro biti promenjen iz LYKV u LYMO. Pista se produžava i proširuje. Preostali kaponiri na severnom delu aerodroma biće srušeni. SMATSA će finansirati ugradnju ILS-a i pratećeg osvetljenja, toranj identičan onom na aerodromu Batajnica već je izgrađen. Juče sam obišao Moravu.

Srpsko kolektivno ludilo i uporno recikliranje predizbornog fenomena „civilni aerodromi koji nisu Beograd i Niš“ slični su bahanalijama i protivprirodnim kontemplacijama po temi izgradnje putne infrastrukture – koridori koji to nisu i/ili ne postoje. U poslednjih petnaest godina domaći političari bez elementarnog poznavanja tematike počeli su da plasiraju ideje o „privrednim i turističkim potencijalima“ njihovih „krajeva“ i na taj način  su stvarali percepciju potrebe pretvaranja lokalnih aerodroma u regionalne ili međunarodne.

Gluposti kao što su „Novi Sad International“, Ponikve koje bi nekako trebale da budu uspešne pored Kraljeva, večni planovi za Vršac i slične grandiozno-komične izjave stranački instaliranih vazduhoplovnih radnika jeftino su mahanje šarenim balonima ispred građana koji ih onda shvataju kao nešto veliko i moguće.

Niš je probao, pokušana je subvencija i nije uspelo. Za svo to vreme Aerodrom Beograd nije vodio razumniju cenovnu politiku na aerodromu Nikola Tesla i uprkos nespornoj činjenici da posluje veoma dobro, daleko je od ispunjenja svog kapaciteta. Činjenica koja se po pravilu ignoriše u svim pričama o novim/starim aerodromima širom Srbije. Takođe se ignoriše i nepostojanje zainteresovanih avio-kompanija koje bi opsluživale sve te nove manje aerodrome.

Moravina priča, iako u početku podjednako besmislena, verovatno je poslednja sa nekom realnom šansom za uspeh.

Počela je 2001 godine, vukla se identičnom sporošću konkretnog nečinjenja sa ostalim „novim aerodromima“ dok Ministarstvo odbrane, 2008. godine, nije preuzelo vodeću ulogu. Tada je isplanirana slična diverzija kao kod Laste, Batajničkog kontrolnog tornja i drugih primera pravljenja nečega iz ničega ili kako se to u vojnoj terminologiji kaže – „konverzija vojne imovine“.

Nekadašnji Lađevci su tako dobili novu zgradu aerodromske kontrole letenja, dobiće novu pistu i drugu prateću opremu.
Da li će Jat, lokalna samouprava ili neki preduzetnik-avanturista potrošiti svoje pare radi stvaranja privida o putničkom potencijalu budućeg kraljevačkog međunarodnog aerodroma Vojsku Srbije savršeno ne zanima. Prepustili su deo kapaciteta koji ionako ne koriste, dobili novu infrastrukturu koja će im dramatično poboljšati uslove za život i rad praktično za džabe i čak će kao neka vrsta akcionara ubirati profit. To se zove dobar menadžment.

Prvi put na Moravi

Ljubaznošću Ministarstva odbrane juče sam zajedno sa kolegama iz nekoliko redakcija klasičnih medija obišao novoizgrađenu pristanišnu zgradu aerodroma Morava. Prvi tropski dan ove godine sa temperaturom iznad 30 stpeni u HT-40 mi je prvi put u praksi dokazao da ne treba leteti kada si prehlađen. Dok je MiLeksus (Mi-17) rezervisan za udobnost ministra, mi smo se vukli dobrih 40 minuta uz nenežne zvuke konstatnog trimovanja ove ruske mrcine. Autentičnije u svakom slučaju.

Kada se od nove zgrade kontrole letenja gleda prema severu, aerodrom je dobio novi izgled.
Sleteli smo na rulnu stazu blizu holding-pointa za pistu 14 i odatle smo preko nove platforme prepešačili do novoizgrađenog putničkog terminala.

Platforma će u prvoj fazi izgradnje prilikom standardnog putničkog turnaround-a  moći da primi samo jedan regionalni putnički avion, dok se u drugoj fazi njenog proširenja predviđa mogućnost prihvata maksimalno dva uskotrupna srednjeprugaša u 737/320 kategoriji. Lepota čistog, uljem i tragovima guma neumazanog, ojačanog betona sa oznakama jasnoće jednog kompjuterskog Flight Simulatora ostaće  bar do prve obećane linije Jata koja je brzopleto najavljena odmah nakon potpisivanja sporazuma o turskom delu investicije.



Šta je do sada urađeno i šta se planira?

Celokupan projekat mešovitog vojno-civilnog aerodroma Morava koštaće do 25 miliona evra.
Prema rečima pukovnika dr. Gorana Dimića, načelnika uprave za infrastrukturu sektora za materijalne resursa Ministarstva odbrane, 750.000 stanovnika živi u neposrednoj okolini aerdroma dok širi region u kojem se nalaze veći industrijski i turistički centri naseljuje oko 2 miliona ljudi. Aerodrom se nalazi na 13.5 kilometra od centra grada Kraljeva na nadmorskoj visini od 213 metara.

Civilni kompleks lociran je na severozapadnom delu aerodroma i povezan je Ibarskom magistralom postojećim pristupnim putem u dužini od 1.3 kilometara. Vojni građevinci i inženjeri uklonili su nekadašnje kaponire koji su bili oštećeni u NATO bombardovanju i time je obezbeđena lokacija na kojoj je izgrađena nova pristanišna zgrada.

Između vojnog i novog civilnog dela, Ministartsvo odbrane otuđilo je zemljište površine 4.5 hektara državnoj agenciji za kontrolu letenja (SMATSA) koja je na toj lokaciji, iz svojih sredstava, izgradila zgradu aerodromske kontrole letenja. Deo zemljišta između AKL-a i nove pristanišne zgrade planiran je za buduću eksproprijaciju i eventualno proširenje putničkog ili kargo terminala.

Iz sredstava Nacionalanog investicionog plana, pored pristanišne zgrade, izgrađen je termoenergetski blok, trafo stanica, kotlarnica, parking i pristupne saobraćajnice koje su spojene sa već postojećim putem. Urađena je dogradnja sistema za vodosnabdevanje i ostali infrastrukturni radovi u iznosu od 170 miliona dinara (1.521.000 evra).

Sve što je do sada izgrađeno finansirala je država Srbija iz sopstvenih sredstava.
Prva faza civilnog dela dosegla je 3C kategoriju aerodroma. Ova kategorija podrazumeva opsluživanje regionalnih aviona koji su definisani kao letelice raspona krila do 36 metara, širine glavnog stajnog trapa do devet metara i razdaljine između točkova glavnog stajnog trapa i nosnih do 18 metara. Platforma koja je do sada izgrađena i postojeća pista sa rulnicama dovoljni su za operacije ove vrste putničkih vazduhoplova.

Druga faza predviđa podizanje kategorije aerodroma na kategoriju 4E. Ona svojim propisanim standardima predstavlja minimum za opsluživanje srednjeprugaških uskotrupnih vazduhoplova iz Boing 737 ili Erbas A320 familije. Ključno za ispunjavanje ove kategorije je i planirano produženje poletno-sletne staze za 300 metara i njeno proširenje za 15 metara koje će biti finasirano od strane Turske u iznosu do 10 miliona evra. Samo produženje (uz presvlačenje piste novim slojem asfalta) iznosiće pet miliona evra, proširenje rulnice oko 2 miliona evra dok će se iz preostalog iznosa finansirati postavljanje svetlosnog obeležavanja i ograde oko celog aerodromskog kompleksa uključujući i vojni deo. 

Kada pista nakon produženja i proširenja dobije svoju konačnu geometriju, SMATSA će finansirati ugradnju instrumentalnog sistema za sletanje (ILS) i njegovu prateću infrastrukturu čime će Morava moći da prihvata vazduhoplove noću i u uslovima smanjene vidljivosti.

Početak radova na nadogradnji piste očekuje se u poslednjem kvartalu 2013. godine.

Što se koordinacije vojnih i civilnih operacija na samom aerodromu tiče, ovaj za nas nov ali u svetu razrađen koncept, biće definisan Aerodromskim priručnikom. Ovaj dokument prestavljaće svojevrsni dogovor za sada tri subjekta koji će koristiti aerodrom. On će propisati prava i obaveze svake strane: ko ima prioritet i u kojim slučajevima, koje su procedure u vanrednim situacijama, definisaće nove zone čekanja i udaljavanja u neposrednoj okolini aerodroma.

Najmlađa vazduhoplovna pristanišna zgrada u Srbiji

Završni radovi su pri kraju i jedino što nedostaje je oprema za carinske i službe za prihvat putnika i tereta. Još nije precizirano ko će biti zemaljski operater civilnog dela aerodroma i do trenutka raspisivanja javnog tendera za tog ključnog stakeholdera zgrada će biti u nadležnosti Ministarstva odbrane.

Putnici će koristiti prizemlje zgrade dok je sprat, osim manjeg dela koji je planiran za komercijalne sadržaje, rezervisan za tehničko i energetsko opsluživanje objekta. Pristanišna zgrada površine je 2.700 kvadratnih metara i izgrađena je uz poštovanje principa energetske efikasnosti. Izvođač radova je građavinska firma iz reona Kraljeva, Morava In. Platformu postojeće površine od 12.000 kvadrata izgradio je Planum, dok je u drugoj fazi, kada se obezbede finansije, njeno proširenje planirano do 25.000 kvadratnih metara.

Video reportaža

Pogledajte video reportažu sa kadrovima civilnog dela koje sam snimio iz vazduha kao i obilazak enterijera nove zgrade. Sutra emitujem deo reportaže snimljene u kokpitu helikoptera prilikom povratka za Beograd, dakle samo letenje.

(Za puni HD kvalitet snimka podesite 1080p opciju u YouTube plejeru)

Fotografije: Stefana Savić, Ministarstvo odbrane

Autor:

Petar Vojinovic Glavni i odgovorni urednik petar.vojinovic@tangosix.rs

Komentari

S

Malo kasnim, nisam video tekst do sada. Ako Hrvatska gura toliki broj aerodorma, Crna Gora Montenegro airlines, u smislu da krpi i trpi gubitke, zato sto indirektno generise stotine miliona eura u budzet, valjalo bi i da trecina Srbija dobije 2 kilometra puta koji vodi u svet. Regionalizujmo sve pa i aviosaobracaj. FIAT Kragujevac je sigurno blizi iz Ladjevaca. Postoje i hiljade putnika koji leti  putuje u Tursku, Egipat, Tunis……I dajte nam autoput. Pa za 10 godina mozemo nastaviti pricu i diskusiju. Najlakse je reci da to ne treba. Svaki putnik za ekonomiju je korist.

Odgovori
V

Tehnicki deo reportaze, opis teh.perfomansi aerodroma i sl./sto je vec ranije vidjeno na skyscrapercity.com forumu od drugih forumasa/ kao i prateci foto i video zapisi su za pohvalu, ali sam uvod i uvodne licne konstatacije su vrlo neumesne, pausalne i ne vidi se osnov takvih zakljucaka, bar kada je aerodrom Morava u pitanju.
Moravska prica ili kako doticni ovde rece “Moravina priča….” ne da nije besmislena, nego je verovatno jedini projekt u ovom trenutku koji i te kako moze da ima, ili tacnije vec odavno ima smisla. Za Moravsku Srbiju! Za cca.25% teritorije zemlje i skoro toliko stanovnika. Pitanje je samo koliko Beograd zeli da se taj smisao vidi, i koliko ozbiljno hoce njemu da pridje, ali i da se sam menja, a iskustva do sada nisu bila bas za pohvalu. Tu su vasa gledista veoma slicna. A koja ce prica na kraju biti-videcemo!

Odgovori
I

Imam pitanje: zasto ICAO planira da promeni LYKV u LYMO ako se skracenica pravi po mestu, a ne nazivu aerodroma? Koji je izvor za ovu informaciju posto se i dalje Ladjevci svuda vode kao LYKV? Hvala.

Odgovori
P

ICAO nista ne planira. Menjace se kategorija aerodroma i to je jedan od razloga uz promene celokupnih AIP podataka i parametara. To ce se dogoditi u daljoj buducnosti.

D

Sve pohvale za odlican post sa sjajnim fotkama i videom! Vredis vise od klasicnih medija.

Aerodrom sa PSS 2500×45 osnovnom navigacijksom opremom, minimalnim brojem zaposlenih i opremom za prihvat i opslugu pocinje da donosi profit sa oko 1.000.000 putnika godisnje. To je vrlo orjentaciona cifra. Sto se tice Morave tesko je reci koliko je to putnika jer ne znamo koliko je ulozeno do sada u infrastrukturu plus ovih 25 miliona za zgradu, toranj i drugo. Osim toga koliko znam aerodrom nema mogucnosti za nocne letove i pitanje je sta ima od navigacionih uredjaja za prilaz. Verovatno samo NDB. Sto se tice zaposlenih :)) to ce verovatno biti stranacka namirivanja sa lokalnim pristalicama kao i uvek.

Ono sto je malo cudno je sama platforma. Cudno je sto je izgleda predvidjena samo za jedan ATR koji se nece zadrzavati ali ne i za parkiranje npr. nekoliko manjih poslovnjaka koji ce biti verovatno najcesci korisnici ovog aerodroma bar za prvo vreme? Imas li nekih boljih informacija?

Odgovori
M

Apsolutno sam zadovoljan ovim clankom. Detaljno opisuje trenutnu problematiku, koliko god da je to moguce uciniti textom od necele dve strane… Nadam se da cete nastaviti sa pisanjem! Pozdrav i sve najbolje!

Odgovori
D

Lepo je i treba čuti mišljenje nekoga iz nekonvencionalnih medija koji o vazduhoplovstvu, kao, ponešto zna. Lepo je i čuti zaključke nekoga ko u stvarnom životu nije upravljao ni košnicom pčela, a kamoli aerodromom ili avio-kompanijom, a i o tome, kao ponešto zna. Lepo, ali ne uvek značajno, ni korisno.

Odgovori
J

Meni se bas dopalo!! Hvala ti puno na divnim textovima.

Odgovori
A

Realno, lepsi od aerodroma u Podgorici!

Odgovori
P

Da li uopste neko zna , kad se, komercijalno, ispalti bilo koji AP na svetu?
Ovo su sve mastanja nekih ljudi iz zavicaja.
Placanje promasenih investicija ili nekih zavicajnih zelja, se ova nasa Srbija, naplacala i zar nije dosta. Dokle?
Koliki broj putnika bi sletao na geografsko podrucje AP?
Ljudi, opametite se.

Odgovori

Ne znam da li gledamo buducu pravu ili promasenu investiciju. Meni je i dalje kao lokal patrioti zao sto Vojvodina nema svoj aerodrom, sto se tice aerodroma Morava, mogu samo da kazem da sam ljubomoran. Bravo vi dole, a mi…ah…

Odgovori
Y

nase novo avijacijsko cedo! rodilo se, valja ga ljuljati!

Odgovori
D

Lepa reportaza, za potpuni dozivljaj imam nekoliko primedbi:
– nemoguc je dobar menadzment Vojske Srbije kada drzava Srbija napravi glup poslovni potez ulaganjem tolikog novca u nesto sto ce zasigurno donositi gubitke (vojska se finansira iz istog budzeta koji ce morati da pokriva gubitke)
– da li je iko od prisutnih novinara pitao zvanicnike koliko ce se tu zaposliti ljudi, sa kojim opravdanjem i odakle ce primati plate
– da li je iko od prisutnih novinara pitao zvanicnike koliko je potrebno letova mesecno da bi aerodrom bio rentabilan
– da li je putnicima iz Krusevca, Kragujevca, Jagodine, Cacka … isplativije da koristi Niski, Kraljevacki ili Beogradski aerodrom, razmisljajuci o broju letova, mogucim destinacijama i udakjenosti do aerodroma

Odgovori
P

Hvala Dedale,

Pitanje oko novih radnih mesta na aerodromu je bilo postavljeno i odgovoreno – oko 30.
Kao sto je u tekstu navedeno Ministarstvo odbrane je odradilo jedan deo posla, odgovori na tvoja preostala pitanja su za buduceg zemaljskog operatera.
Pitanje vezano za postojanje interesa putnika sam takodje odgovorio u tekstu ako si ga pazljivo procitao.

Ministarstvo odbrane je ustupilo, preradilo i dobilo. Drugi, bitniji deo price nije na njima i verovatno ih ni ne zanima.
Nacionalni investicioni plan nije opsti budzet.

D

U vezi interesa i interesovanja putnika, voleo bih da vidim precizne izjave i procene zvanicnika, a ne dobro zapazanje novinara :-)

Celu pricu (i ne samo ovu) posmatram iz ugla gradjanina Srbije i (shmrc) poreskog obveznika, tako da me uopste ne zanima kako se precizno zove racun sa kojeg se uludo trosi nas novac – opsti budzet, vojni budzet, Nacionalni investicioni plan ili "srpski svemirski program". Da pojasnim, u ovom slucaju Vojska Srbije "profitira" zbog neophodnog osavremenja aerodroma, ali uz to je dobijeno i skupo placeno cedo koje ce donositi gubitke.

U biznisu se ne primenjuju roditeljski sentimenti tipa "rodilo se, valja ga ljuljati". Ukoliko u naredne tri godine, nesto ne pocne da donosi profit, prica se zatvara, a tvorac "sjajne" ideje u najboljem slucaju postaje upravnik zadruznog doma u Donjoj Gorevnici.

Konacno, jedna konstatacija sa vizijom – iz inostranih iskustava sa malim aerodromima, sve preko 10 zaposlenih je cist visak, a ubedjen sam da ce konacna brojka u ovom slucaju vrlo brzo znatno prerasti 50 razlicitih "neophodnih" delatnika. Iskreno, voleo bih da nisam u pravu.

N

Kao i uvek…detaljno,realno i slikovito!!!! Hvala na još jednom odličnom izveštavanju!!!Pozdrav!!!

Odgovori

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Vladimir na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Je li A380plus stvorio budućnost za superjumbo?

Ja mislim da je ovo očigledan primer Lost in translation. Pod jedan, nigde nisam napisao da će doći do rekonfiguracije A380. Naprotiv smatram da je A380, ovakav kakav je danas, preživeo svoje. Pod dva, novi motori će omogućiti stvaranje sasvim drugog, novog, aviona, da li Boeing, da li Airbus, svejedno. Taj avion će sa dva…

18. Aug 2018.Pogledaj

Vladimir na: Jet Airways u problemima

Obzirom da je ovo analiza stanja Jet Airwaysa zar nije logično pomenuti više opcija od samo jedne? Ukoliko se ne sagledaju sve moguće opcije, analiza je nepotpuna.

18. Aug 2018.Pogledaj

Mr.D na: Vučić: Nastavićemo da ulažemo u razvoj domaćih bespilotnih letelica; Borbene bespilotne letelice iz Kine

Mozda nikad ni mi ni vi necemo razviti jednog predatora ili reapera ali razvijati, proizvoditi daj boze i izvoziti manje zahtjevne letjelice za nadzor, izviđanje, korekciju paljbe, protupozarnu zastitu, traganje i spasavanje.... Svakako bi bilo dobro od zaposljavanje domace pameti, zaradu i dr. Stoga takve projekte trebalo bi pordzavati i kod nas i kod vas!…

18. Aug 2018.Pogledaj

Mr.D na: Bugarska investira u operativnost trenažnih helikoptera Bell-206

Mislim da su to pripreme za odlazak u berbu Kiowa... Neznam koliko ih je jos ostalo?? Znam da je i Grcka nedavno jos uzela nesto za uporabu nesto za kanibalizaciju!

18. Aug 2018.Pogledaj

Send this to a friend