BEG airport status
LYBE 1714:30 Z 080°03KT 050V220 CAVOK 29/11 Q1012 NOSIG=
Kad SDPR prodaje maglu: Sve gluposti Miroslava Lazanskog

Kad SDPR prodaje maglu: Sve gluposti Miroslava Lazanskog

BEOGRAD – Kako Miroslav Lazanski piše za Politiku od prošlog petka u dugo čekanoj ekskluzivi koja je bila namenjenjena razjašanjavanju nedavne državne posete Emiratima – Srbija je ponudila Kopca, Orla i Novi Avion. Tango Six danas analizira razne aspekte blama naše delegacije i količinu gluposti u tekstu Lazanskog.Tekst novinara Politike Miroslava Lazanskog praćen prigodnom ilustracijom, sa novinarske strane, došao je u pravo vreme. Ni jedan medij osim Tango Sixa nije adekvatno obradio supstantivnu stranu državne posete dva ministra i pored raznih prenesenih verzija (iz usta dvojice državnika) javnost je ostala uskraćena za detalje.Lazanski, koji je virus malignog oboljenja svoje inače izvrsne karijere zvani Vesna da Vinča uspeo da prenese čak i Vojsci Srbije (o ovoj sramoti neki drugi put) u petak je doneo informacije – šta je država (čitaj jedini ovlašćeni monopolista namenske industrije u državi – SDPR) ponudila Emiratima?

Zlonamerni će reći da je Lazanski instrumentalizovan, lobiran ili nedajbože plaćen od SDPR-a da napiše ovakav tekst ali ništa ne može biti dalje od istine.

Kontaktirati „Firmu“ nije ni malo teško, ljudi nisu zatvoreni kako bi tradicionalno paranoični među vama to zamišljali, šta više SDPR ima veoma kvalitetan i za naše uslove napredan marketing i periodični interes da se pojavi u medijima. Lazanski je uradio svoj novinarski posao, pronašao više informacija i to napisao u Politici. Jednostavno.

Budući da sam svoju verziju napisao i naknadno saznao da sam za veliku većinu izrečenog u oba posta bio u pravu, danas bih želeo da sa istim nivoom detalja propustim kroz filter gluposti tekst kolege Lazanskog uz pomoć Marka Invankovića, vazduhoplovnog inženjera, pilota i padobranca koji je trenutno zaposlen u Kanadi na trenutno najuzbudljivijem i tehnološki najnaprednijem razvojnom programu jednog putničkog aviona.

Marko je odrastao na sportskom aerodromu u Valjevu, sa 16 godina je počeo da se bavi letenjem i padobranstvom, iz aviona je do sada skočio preko 1.200 puta. Diplomu vazduhoplovnog inženjera-konstruktora stekao je na najprestižnijem vazduhoplovnom univerzitetu „Embry-Riddle“ u Americi, usko se specijalizujući za dizajn „fly-by-wire“ sistema, simulatora i ispitivanje prototipova vazduhoplova. Dalje usavršavanje nastavio je Međunarodnoj školi probnih pilota u Kanadi (International Test Pilots School) gde je stekao diplome za ispitivanje i sertifikaciju aviona, sistema avionike i naoružanja.

Počnimo fotografijom

– Glupost sačinjena od trupa Rafala, nosa i kabine Gripena sa vertikalnim repom Orla i malom izmenom u vidu blendiranog dorsala, počinje Marko svoj komentar teksta za Tango Six.

Marku ne postavljam pitanje da li bi se bilo koja ozbiljna kompanija koja proizvodi avione stidela da ovako nešto pokaže domaćoj javnosti ili šeicima koji su videli bukvalno sve slično što se može videti u ovoj temi. Znam odgovor.

U daljem tekstu citati delova teksta Miroslava Lazanskog su u kurzivu, odgovori Marka Ivankovića su ispod njih u fontu crvene boje:

ALAS i Kobac

– Dakle, lepeza naše ponude bila je raznovrsna, no najatraktivniji projekti, za koje je domaćin pokazao veliki interes, bili su raketni sistem „alas“ u protivbrodskoj verziji sa dometom od 50 km…,

– ALAS je privatni razvoj kompanije EdePro i trenutno ne postoji ni u jednoj verziji osim koncepta koji je leteo par puta i par verzija na računaru. Od realne upotrebe ga deli još dosta vremena, truda, rada, novca.

– …kao i tri različita tipa aviona za obuku pilota i za borbena dejstva. Turboprop trenažni avion „kobac“, aparat za protivteroristička i protivgerilska dejstva, koji po svojim taktičko-tehnološkim karakteristikama spada u vrh takvih aviona te kategorije. „Kobac“ je projekat malog rizika, on je prirodni naslednik projekta „lasta“, pa za njegovu finalizaciju nisu potrebne nove razvojne i proizvodne tehnologije.

– Ne znam odakle ova nebuloza da Kobac spada u sam vrh aviona pomenute kategorije? Ugradnja višestruko jačeg motora, integracija opreme i naoružanja, te „štelovanje“ letnih karakteristika, kvaliteta i karakteristika upravljanja i performansi novoj nameni u stvari i jeste skoro kao projektovanje novog aviona, a u nekim slučajevima je čak i teže zbog ograničenja nasleđenog stanja predhodnog modela. Brazilski Super Tucano u COIN verziji ima jedinu sličnost sa osnovnom verzijom Tucana a to je ime. Sve ostalo je različito! Isto važi za Hawker-Beechcraftov AT-6 koji mu je glavni konkurent. Količina novca, rada i truda koja se slila u prepravku T-6 verzije u AT-6 je neverovatna. Avion jeste odličan ali iza toga stoji ogroman trud, rad i znanje. Igrom slučaja sedim i radim sa čovekom koji je bio glavni probni pilot na ovom projektu, slaže se. Što se Laste tiče, tek ćemo videti njenu sudbinu, ali ono što tvrdim je da je sa aspekta bilo kog relevantnijeg vojnog ili civilnog vazduhoplovnog standarda kao i same upotrebe to nedovršen projekt.

– Za razvoj „kopca“ i integraciju svih podsistema odgovaran je VTI, dok je napadno-navigacioni sistem (NNS) projekat stručnjaka kompanije „Jugoimport-SDPR”, kao nastavak razvoja upravo završenog NNS-a za modernizaciju srednjih višenamenskih helikoptera, što je već i urađeno u Iraku na helikopterima „Mi-17”.

– Napadno-navigacioni sistem kao takav ne postoji. To je žargon iz 50tih godina kada se pojavio malo pouzdaniji INS pa je uparen sa sistemom za „dostavljanje“ sredstava kako bi se poboljšala preciznost. Sama činjenica da SDPR i naši stručnjaci greše u žargonima i terminima je realan pokazatelj koliko nisu u toku u ovim oblastima. Taj „sistem“ koji su prodali Iraku i nakačili ga na Mi-17, je isto „čudo“ koje su pre par godina montirali na tenk i nudili Kuvajtu kao modernizovanu varijantu M84. Toliko o namenskom razvoju.

– Avioni za naprednu obuku sa turboelisnim motorom i naprednom avionikom, kao što su „pilatus PC-9“, PC-11, PC-21, „teksan“, KT-1. „tukano“ i „supertukano“, danas su vrlo tražena roba na svetskom tržištu i u tom kontekstu naš „kobac“ ima lepe izglede za prodaju. Osvajanje njegove proizvodnje vrši kompanija „Utva“ uz učešće više fabrika srpske vojne industrije, „Teleoptik“, PPT..

Prvo, PC-11 je jedrilica, drugo, Tucano u osnovnoj varijanti nije prodat već 20 godina. Treće, razlozi zbog koji se prodaju PC-21 i Super Tucano se upravo ogledaju u tome što ti avioni mogu da spreme buduće pilote za kompleksnije avione a to znači da imaju mogućnost simulacije većine ili svih sistema avionike, radara i sistema upravljanja vatrom modernih aviona za koje se piloti obučavaju. Usput, PC-21 nije COIN avion već čist trainer.

Orao

– Drugi tip aviona koji je ponuđen Emiratima jeste modernizovana verzija aparata „orao“, u opciji dvoseda sa ugrađenom opremom nove generacije, eventualno pojačanim motorima i shodno tome unapređenim letnim i borbenim karakteristikama, što bi takav „orao“ svrstalo u kategoriju modernih transsoničnih aviona LIFT (Lead in Fighting Trainer).

– Orao je projektovan i napravljen kao avion za napade na zemaljske ciljeve u primarnoj varijanti i da se ne lažemo iskopiran je engleski Jaguar do granice pristojnosti. Orao ima hidraulički sistem komandi sa vrlo primitivnim uređajem za popravku stabilnosti i upravljivosti „UPSU“ koji je kao takav star bar 50 godina.

Sama platforma je apsolutno neadekvatna za upotrebu kao LIFT trainer jer ne obezbeđuje „slične“ letne karakteristike, karakteristike upravljanja i performanse kao bilo koji moderan vojni avion na svetu. Avion nema „fly-by-wire“ i zbog toga nije moguće „elektronsko štelovanje“, simulacija letnih karakteristika modernih letelica kao ni funkcija zaštite primarne envelope leta.

– Modernizacija aviona „orao“ i njegova prekategorizacija u aparate LIFT za naše potrebe, ali i za inostrane naručioce, može se realizovati u našim fabrikama i zavodima uz potrebno dodatno opremanje proizvodnih pogona, kao i nabavku, i delom domaći razvoj ključnih podsistema. Naravno da bi obnavljanje proizvodnje „orla“ u verziji LIFT zahtevalo značajnije doinvestiranje u razvojne i proizvodne resurse, obnavljanje ranijih korišćenih tehnologija i proširenje kadrovske baze. Ali, svih 17.000 nacrta i planova za „orao“, celokupna dokumentacija i svi alati su kod nas.

– Srbija trenutno nije u stanju da efikasno i kvalitetno remontuje i ofarba avion Orao koji je nekada proizvodila Jugoslavija.

Novi avion

– Treći vazduhoplovni projekat koji smo sada ponudili Emiratima jeste projekat nekadašnjeg jugoslovenskog nadzvučnog aviona – čuveni NA. Sada ga nudimo u varijanti LIFT. Program jugoslovenskog nadzvučnog aviona bio je svojevremeno jugoslovenska „eureka“, tehnički i tehnološki vrh dostignuća SFRJ, naš lovac četvrte generacije. Krajem osamdesetih godina Jugoslavija je završavala taj projekat, ostvarena je vrlo sadržajna saradnja sa dve vodeće svetske kompanije iz Francuske i Velike Britanije, urađeno je devet varijanti za avion jednosed i dve varijante za dvosed. Sva potrebna ispitivanja u aerodinamičkim tunelima u Žarkovu bila su završena. Analizirali smo i četiri motora svetskih marki: „snecma“, „rolce-royce“, GD,„pratt & whitny“, tri vrste uvodnika vazduha i nekoliko tipova radara – „thompson CSF“, „feranti“, „ericsson“. Definisana je optimalna aerodinamička koncepcija, avion je zapravo bio kopija francuskog „rafala“, utvrđeni su osnovni elementi konstrukcije, mase i centraže, definisan je stajni trap, trebalo je da leti brzinom od 1,88 maha, urađeni su i svi potrebni strukturalni proračuni, usvojeni zakoni upravljanja i definisane četvorostruke električne komande leta.

– U to vreme jedini način za definisanje i razvoj „Fly-by-wire“ (FBW) sistema je bilo je letenje na CALSPAN-ovom Lear Jetu 25 sa ugrađenim FBW i mogućnošću promene derivata stabilnosti u letu. To je bila svojevrsna leteća laboratorija koja je i dan-danas u upotrebi. SFRJ nikada nije ni stupila u kontakt sa CALSPAN-om radi upotrebe aviona za potrebe razvoja FBW što pokazuje da smo bili daleko od „definisanja“ četvorostrukog FBW sistema.

Ono što jeste tačno je da je SFRJ školovala i ulagala u ljude u različitim poljima u to vreme i da su razni naši stručnjaci bili na razmenama i usavršavanjima po raznim svetskim fabrikama i razvojnim centrima.

– Svi ti navedeni radovi predstavljaju dobru osnovu za nastavak razvoja NA u verziji aviona LIFT imajući u vidu da aparati LIFT imaju niže taktičko-tehničke karakteristike od započetog NA, potrebno je manje novih tehnologija, pa bi novi NA imao za 20 do 30 odsto smanjene taktičko-tehničke karakteristike, upravo toliko koliko to zahtevaju avioni LIFT. Osim toga, danas se najbitnije i najsloženije avio-komponente daleko lakše nabavljaju nego pre 20 godina.

– Netačno. Potrebne su itekako složenije tehnologije za LIFT avion. On služi za obuku pilota na avionima 4+ i 5. generacije, same letne karakteristike kao i kvaliteti i karakteristike upravljanja avionom su najmanji problem. Simulacija novih sistema, radara, SUV-a i sl. je mnogo veći izazov, a bez toga sama platforma ne vredi ništa.

– Novi NA u LIFT dvosedoj verziji leteo bi brzinom od 1,6 maha, doleta do 3.500 km, plafon leta bi mu iznosio 17.000 metara, naoružan bi bio topom od 30 mm, na ukupno 11 podvesnih tačaka nosio bi 6.000 kg bombi i raketa, uključujući i projektile vazduh–vazduh. Svi planovi, proračuni, sva dokumentacija za avion NA su kod nas, i to je ta „porodična srebrnina Srbije“. Uz ulaganje strateškog partnera u proizvodne kapacitete Srbija može da napravi NA u verziji LIFT. Fabrika „Utva“ je krajem osamdesetih godina i napravila nove hale upravo za proizvodnju NA.

– Cifre koje se spominju su paušalna nagađanja. Top od 30mm na LIFT-u je apsolutno neosnovan kao takav. 11 podvesnih tačaka je preambiciozno kao i 6 tona na podvesnim nosačima. Spomenute hale su uništene u bombardovanju, ali to uopšte nije problem cele ove priče. Ta „srebrnina“ je u modernom dobu neupotrebljiva. Prost razlog za to je činjenica da su se zahtevi koje avion treba da ispuni kao i tehnologija izrade, način planirane upotrebe aviona, njegovi sistemi i naoružanja toliko promenili u poslednjih 35 godina, koliko je star NA, da bi to bilo isto kao kada bi tvrdili da Yugo Florida uz male dorade može da parira novom modelu Audija A3. Taman toliko je i stara crna rupa u tehnološkom razvoju Srbije i njene avio-industrije. Trenutni tim će možda da ponavlja treći razred osnovne škole iz Tutina (Lasta) a tvrdi da može da napiše doktorsku disertaciju na MIT-u (LIFT).

– Na stogodišnjicu svog vazduhoplovstva Srbija nastavlja proizvodnju aviona, 20 aviona „lasta“ je već prodato Iraku, Bagdad će najverovatnije kupiti još 16 „lasta“, naša avijacija je poručila 15 „lasta“, a ima i drugih zainteresovanih. Težak period vazduhoplovne industrije je iza nas. Na svetskom tržištu aviona bogate zapadne, arapske i azijske zemlje uglavnom su opremljene lovcima treće generacije, „mig-29”, „Su-27”, F-15, F-16 i F-18. Proizvodne linije tih aviona još su u funkciji, nude se i modernizovane verzije tih aviona. Četvrta generacija aviona, „rafal“, „tajfun“, „gripen“, „Su-30”, „Su-35” užasno su skupi i dostupni samo malom broju država. S druge strane, očekuje se vrlo brzo povlačenje iz upotrebe preko 1.000 aviona „mig-21” i više od 600 aparata „fantom F-4“, čime se otvara prostor za avione LIFT. Recimo da američki F-35 uopšte i nema dvosedu varijantu.

– Ovo su nebuloze. Avionima 3. generacije nisu potrebni LIFT traineri. To se može uspešno sprovesti i na avionima za obuku stare generacije. Za avione 4. i 5. generacije jesu potrebni LIFT traineri. Avioni F-22 i F-35 ne postoje u varijanti dvoseda iz prostog razloga što je kvalitet simulacije u današnje vreme takav i toliko realan da već zreli piloti mogu dobiti jako kvalitetnu preobuku na simulatorima a računa se na uvođenje ozbiljnijeg LIFT trainera za novajlije.

– Ujedinjeni Arapski Emirati su kupac danas najprestižnijih i najskupljih vojnih proizvoda, ali ta zemlja ulaže i u sopstveni razvoj i proizvodnju kod kuće, kao i u kooperaciju sa drugim državama. Emirati žele da se što pre i što više osamostale na tom planu, jer ni nafta nije večna. Naša delegacija je naše mogućnosti prezentovala političkom i vojnom vrhu Emirata. Ponudili smo im naše tehničko i tehnološko blago.
Pokazali su neočekivano veliko interesovanje…

– U Emiratima kao savetnici pogotovo za vazduhoplovstvo po svim pitanjima (bilo vojnim ili civilnim) rade veoma renomirani stručnjaci i eksperti koji su debelo plaćeni kako bi osigurali donošenje prave odluke na državnom nivou. Imamo li mi takve stručnjake koji našem državnom vrhu mogu savetima osigurati donošenje pravih odluka? Ako ih imamo da li neko uopšte hoće da čuje takve ljude i po cenu da im se njihovi predlozi ne dopadnu?

Avione ne pravi srebrnina kako se ovde navodi, ne prave ih hale, ne pravi ih odluka političkih stranaka i ambicije ministara, ne prave ih fakulteti i instituti gde radi većina „stručnjaka“ bez dana radnog staža u svojoj struci, bez realnog dodira sa strukom. Gde nažalost, čast izuzecima, predaju ljudi čiji mentori nikada nisu radili posao u struci.

Avione pravi iskustvo, znanje stečeno i uzgajano decenijama krvavog rada i ulaganja prevashodno u ljude. To se zove „know-how“. Neprekidno učenje i usavršavanje kadra vaspitanog za timski rad, uvek orijentisanog ka uspehu, odgovornog za svoje postupke, zadojenog svojevrsnom vazduhoplovno-tehničkom kulturom. To je ono što pravi avione.

Suštine problema a i rešenja leže u ljudima. Ljudima koji nisu tu. Problem su lešinari i budale koji su spremne da se ovako brukaju. Lešinari kojima trebaju trula tela da bi se hranili. Ljudi koji su spremni sve da urade da se ljudi stručniji od njih ne vrate i koji su spremni da sve unište zarad svoje pozicije. Da privatizuju ono što se ne privatizuje, prisvoje ono što nije njihovo, prodaju tuđe, ukradu, zastraše…

Svaki potkovan čovek u vazduhoplovnoj industriji zna da što je pozicija važnija i odgovornija to više ljudi u firmi mora biti spremno da u svakom momentu uskoči na to mesto.

Jugoslovenska vazduhoplovna srebrnina gospodine Lazanski (to uključuje i srpsku koje čini većinu jugoslovenske) je živo i zdravo, i dalje napreduje i uči i radi po Kanadi, Americi i Velikoj Britaniji i to na ozbiljnim i jako odgovornim pozicijama. To je nasleđe koje nije tu a pravi avione, ima ih bar stotinu.

Njih pitajte šta je potrebno da se napravi avion, završava Marko Ivanković svoj odgovor na tekst mog kolege.

ILUSTRACIJA: Politika.rs

Autor:

Petar Vojinovic Glavni i odgovorni urednik petar.vojinovic@tangosix.rs

Komentari

v

Vrlo dobro!

Odgovori
С

Напокон памет да проговори!
Искрено се надам да неће(мо) остати само на овоме…

Odgovori
D

Prvo što mi je upalo u oči je razvoj supersoničnog trenažnog aviona, (sa Laste odmah na supersonika), drugo Orao na LIFT standardu!? Šta li onda čeka G4? Gomila nepovezanih stvari, ali gospodin je već dobro poznat po kojekakvim ispadima i člancima za čitaoce žute štampe

Odgovori
v

alal vera, ali džabe pisanija kad većina naroda ne zna sabrati 2+2

Odgovori
r

Svaka cast. Samo treba da se potrudite da ovo procita i onaj "elektronsko nepismeni" deo nase populacije koji, nazalost, cini vecinu birackog tela.

Odgovori
I

Mene zanima da li bi se i da li ce ikada gospodin Lazanski da se oglasi na odgovore strucnjaka koji analiziraju njegove nebuloze? Da li on uopste procita tekst nakon sto ga napise?

Odgovori
d

Ovo je dobro pitanje, bilo bi interesantno da autor bloga kontaktira Lazanskog i da mu ponudi priliku da odgovori na ovaj intervju u istom formatu. Verujem da bi Lazanski to odbio ali bih svakako voleo da čujem ili pročitam njegovu reakciju.

V

Bravo, prilicno dobra analiza teksta i situacije. Ja kao diplomac BG univerziteta smera za vazduhoplovstvo mogu da potvrdim da nasa zemlja vise nema strucnjake koje je imala nekad i da kaskamo sigurno 30-50 godina za ostalim zemljama koje proizvode vazduhoplove.

Zivim i radim sada na fakultetu u Francuskoj i mogu vam reci da mi se place kada vidim sta sve imaju njihovi studenti a da moja generacija sa faksa nije videla ni sraf sa aviona dok smo studirali tamo negde krajem 90-tih.

Pozdrav za kolegu iz Kanade!

Odgovori
S

Kad sam slušao intervju Vučića povodom aeromitinga,pričalo se o ulaganju novca u nove avione iz Rusije,ili sa drugih tržišta.Bilo je dosta gluposti u ovom izlaganju,nisam ni hteo sve da pročitam do kraja,no je i malom detetu jasno da mi nemamo infrastrukturu ni za remont aviona koji datiraju neposredno posle WW2,a kamoli da ulazimo u serijsku proizvodnju borbenih aviona.dakle,kupimo nešto za našu odbranu,kao prioritet,pa onda razmišljajmo o razvoju vojne avioindustrje.

A ovaj monstrum od "trećeg aviona",je stvarno dno dna….

Odgovori
m

Diplomirao sam vazduhoplovstvo Na Bg Uni i 20 godina radim u struci u inostranstvu. Znam ponesto o ovim stvarima o kojima se pise u clanku i bio bih slobodan da kazem da je to uistinu gomila gluposti. Jedino me znanima kome to treba, kakvi se to poeni i za koga ubiraju sa ovakvim clancima.

Mi srbi smo skloni pricama o konspiracijama al ja mislim da je ovo cista promocija novinara ML. Zalosno je i da urednici novina pustaju ovakve clanke.

Komentari gore navedeni su u velikoj meri tacni. Dodao bih, da je pameti, volje i znanja u srpskoj vlasti, preustili bi pre svega formiranje strategije razvoja vazduhoplovstva u Srbiji ljudima od struke. Ovi ad-hok izleti u egzoticne zemlje sa obecanjima i nebuloznim pricama su smesne.

Emirati su kupili aviona od UK u vrednosti od 20 milijardi £. Takve trendove slede sve zemlje u tom regionu. Gde se tu uklapa sve ovo sa Srbijom?!?

Odgovori
П

У Енглеској је пре пар година била покренута истрага због корупције приликом продавања авиона Саудијској Арабији. И стално кукају како немају стручњака, толико да је Ролс-Ројс пребацио део операције у Немачку.

Да ли стварно само можемо да причамо како нешто не можемо да урадимо???

R

Haters gonna hate… :/

Odgovori
M

Interesantna analiza ali mislim malo "prenaduvana" ;-) Slazem se da je u novinskom tekstu izneto dosta bombastih informacija cija je svrha da fascinira "obicnog" citaoca koji nema mnogo ideja sta sve te skracenice znace i uvek ima razlog zasto se to iznosi u novinama :-). Ali ako stavimo na stranu sve te mane koje je strucnjak iz Kanade nasao, po njemu ideja da pravimo avione je glupost a po toj teoremi mi ustvari i nismo napravili Lastu tj ona ne leti a u VTI ustvari rade pekari i priuceni masin-bravari :-) Dobar projekat se radja sa idejom, a ideja je SVE :-) Samo se pitam sta su ovi u VTI radili sve ove godine…:-)))))))

Odgovori
D

Bravo Miso ! Procitao si strucnjaka iz Kanade , u cijoj biografiji neke tvrdnje nisu tacne , a neke stvari nisu pomenute . Bez namere da branim Lazanskog , njegova "analiza" je ispod nivoa cak I ulicne korektnosti , pogotovu sto pljuje po plejadi svojih kolega , koji su u teskim uslovima napravili mozda i vise od realnog . Ali , bez obzira , ovom vremenu je potrebno mnogo korektne , gospodske odmerenosti i dobronamernosti . Narocito kad se nesto kritikuje . Neka nam Bog pomogne .

Odgovori
T

Gospodo, mozete da procitate realan, enciklopedijski clanak o NA na nasem sajtu u sekciji clanci. http://vazduhoplovnetradicijesrbije.rs

Odgovori
Б

Нисам стручњак за ваздухопловне и ракетне технологије, али како ми је једна од технологија струка, из написаног схватам да су политички и војни врх као и друштво Динкић, Вучић, Лазански и њима слични обични ''тркачи'' који су зарад свог ега и личне користи у стању да праве будале од људи, да срамоте и брукају Србију и Србе. Уместо да делима покажу шта и колико могу (то је увек најбоља реклама и увод у најбоље послове) они се утркују у празним причама, изјавама за дебиле и чланцима за Микијев забавник. Из личног искуства од преко 20 година могу само да потврдим да је за сваку технологију основни и најбитнији услов стручност и способност људи. Све се може некако и набавити и направити али ако нема људи да одраде све како и шта треба, све је узалуд.

Odgovori
Б

Када струка и искуство (са стварним и проверљивим резултатима рада) говори, морамо пажљиво да слушамо и учимо да би питали разумна питања и дошли до ваљаних и употребљивих спознаја. Замолио бих господина Марка Иванковића да мени и читаоцима овог интернет приказа појасни још пар чињеница везане за започете пројекте и капацитете наше индустрије.
Шта је све потребно да би се пројекат Ласте завршио да се дотера на релевантан војни или цивилни стандард? Који је отприлике новац у питању да се то уради и колико би стручних људи и колико времена на томе морало да ради?
Да ли је немогућност Србије да квалитетно ремонтује и офарба авион Орао последица санкција, бомбардовања 1999, или немара надлежних или комбинација наведеног.
Шта је све потребно да би се пројекат АЛАС довео до прототипа који ће полетети на полигону и до пробне серије? Који је отприлике новац у питању да се то уради и колико би стручних људи и колико времена на томе морало да ради?
Када би се ви били у прилици да одлучујете, шта би био први корак ка одрживом напредку у нашој ваздухопловној индустрији?

Odgovori
D

Део написаног у тексту TangoSixје тачан, а део баш и није. Не бих коментарисао, мада и нисам стручан, али сам довољно обавештени аматер да укапирам шта у његовом тексту "не држи воду". Иако је највећи део наменске индустрије неповратно упропашћен, а и држава се смањила, Србија је у стању да произведе један релативно велики број, чак и релативно сложених оружних система, и да их понуди за извоз. Пројект Нора52-К и изведенице, продате Бангладешу, кенији и Пакистану то доказују. ОТ Лазар, нарочито као Лазар 2, сасвим је пристојна, можда и најбоља вредност за новац тренутно. Ласта је најзад, после многих препројектовања постала јефтин и поуздан авион за почетну обуку. Кобац је занимљива летелица, али за сада није ни у назнаци његов први лет. Свакако да не може конкурисати PC-9, Embraer tucano, или неким сличним летелицама. Узгред, Tucano у најспособнијој верзији кошта преко 10М$, па је питање да ли то икоме може бити исплативо.
За АЛАС је уплаћена транша 5МЕур за даљи развој, а заинтересованих има пуно, нарочито имајући у виду његову повољну предвиђену цену.

Odgovori
v

Pa covece naka dodju da ga naprave, nemamo mi te pare sve i da dodju, odakle nam milijarde za razvoj samo da dodjemo u priliku da nesto definitivno i proizvedemo, oni su otisli da nauce a mi nemamo pare da ih uposlimo.Da imamo naftu bili bi i bolji od arabije, nemojmo polaziti od inteligencije, ja je ne dovodim u pitanje kao ini pamet, ali je sustina da nemamo pare.I to je to.

Odgovori
B

Kada sad pogledamo u nazad, Lazanski i nije bio toliko naivan koliko smo mi mislili. Jeste da on uvek preteruje ali on je takav kakav je.

ALAS za Emirate je u završnoj fazi, na modernizaciji Orla se radi, čak je veći prioritet nego G-4, mada to moze još potrajati. Kobac ili Lasta sa turboprop motorom je najavljena.

Jedino ovo za NA nema smisla

Odgovori
r

Hteo sam i sam da napišem nešto slično, ali mislim da si sve bitno (za sada) već rekao.
I, bez lažne skromnosti, mislim da ipak nisam 30-ak godina u VTI-u pasao travu. Sramota šta nekima pada na pamet, pa to čak i napišu!

Prilikom komentarisanja tekstova na portalu molimo vas da se držite isključivo vazduhoplovnih tema. Svako pominjanje politike, nacionalnih i drugih odrednica koje nemaju veze sa vazduhoplovstvom biće moderisano bez izuzetka.

Svi komentari na portalu su predmoderisani, odobravanje bilo kog komentara bilo kog značenja ne odražava stav redakcije i redakcija se ne može smatrati odgovornom za njihov sadržaj, značenje ili eventualne posledice.

Tango Six portal, osim gore navedenih opštih smernica, ne komentariše privatno niti javno svoju politiku moderisanja

Ostavite odgovor

Najnoviji komentari

Pavle na: Višenamenski borbeni avion Su-30, univerzalni član familije Flankera

nema krstarecih... verovatno su se malkice samogadjali nemaju rx-stealth, 5 generaciju mlaznih motora sa rx-supercruise, nemaju kabinu krcatu mfd. nemaju nista u jemenu cime bi naneli ovakav udar… sta li imaju….

17. Sep 2019.Pogledaj

Petrovic Dusan na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Dubrovnik najuspješniji aerodrom regije

Ne cudi me- Dubrovnik je i najlepsi grad celog Balkana i jedini turisticki centar na Balkanu, a posle "Igri prestolov" koje su snimane u starom gradu (kao i mnogi drugi filmovi) Dubrovnik je popularniji nego ikada!

17. Sep 2019.Pogledaj

Srbislav Milovanov na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Dubrovnik najuspješniji aerodrom regije

Iz prilozenog se vidi da je Vazdusni saobracaj u celoj regiji bivse Jugoslavije u znacajnom porastu To je krajnje ohrabrujucei licno se radujem tom napretku \Moram konstatovati da Srbija i Hrvatska imaju znacajno povecanje putnika a to znaci i napredak sve obuhvatne pribrede

17. Sep 2019.Pogledaj

Nenad Frankfurt na: [KOLUMNA ALENA ŠĆURICA] Dubrovnik najuspješniji aerodrom regije

Dragi Alene, u Vasim dijagramima sirokotrupaca koji lete, zaboravili ste Al Masriju koja leti sa A330 gotovo svakodnevno BEG-HRG. Hvala i pozdrav!

17. Sep 2019.Pogledaj

Send this to a friend