FRIEDRICHSAFEN – Najveći evropski sajam generalne avijacije završio se prošle nedelje. Prema saopštenju organizatora 32.600 posetilaca razgledalo je štandove, postavke i parkirane letelice 630 proizvođača iz 35 zemalja sveta.
Broj posetilaca veći je za 2.000 u odnosu na prethodnu godinu i kako organizatori kažu 70% njih predstavlja visokokvalifikovane profesionalce u vazduhoplovnoj industriji. Najnovije letelice, poslednje tehnološke inovacije i, kako je jedna publikacija konstatovala, najviše novih tip-sertifikata na jednom mestu nego na bilo kom vazduhoplovnom sajmu do sada!
Na AERO-u je bilo moguće videti sve što leti osim komercijalnih airlinera i vojnih letelica. Ultra-lake, letelice sa jednim ili dva motora, turbopropovi, zmajevi, žirokopteri, samogradnje a od ove godine zabeležen je i povratak proizvođača jedrilica.
Letenje košta
AERO, suprotno logici, ima dosta toga da zahvali globalnoj (prilično i Evropskoj) ekonomskoj krizi koja traje od 2008. godine. Većina GA proizvođača smanjila je svoje marketing budžete, povukli su se sa većih sajmova i odlučili da se koncentrišu upravo na AERO.
Ipak, situacija je i dalje veoma teška. Potpredsednik međunarodne asocijacije vlasnika letelica i pilota (IAOPA) opisao je koliko:
– Jednostavno ne postoji poverenje u skoriji ekonomski oporavak i to nepoverenje se oseća u industriji. Oko 155.000 ljudi u Evropi zavisi direktno ili indirektno od generalne avijacije čija se proizvodna aktivnost na godišnjem nivou izražava cifrom između 20 – 30 milijardi evra. Sve se manji broj ljudi prijavljuje za letačku obuku jer su cene postale suviše ograničavajuće, ovo naravno kasnije utiče na proizvođače letelica kod kojih se primećuje značajan pad narudžbina, rekao je Martin Robinson, potpredsednik IAOPA-e
Trendovi su jasni. Kao što je to slučaj i u Srbiji, piloti u Evropi se odlučuju sa ultra-lake letelice koje nisu podložne rigidnijom regulativom koja propisuje redovno održavanje i proveru avionike, konstrukcije, motora i propelera na primer, i znatno su jeftnije. U Evropi je aproksimativna cena za sat vremena letenja (puna cena rentiranja), na primer, Piper Cherokeea – oko 350 evra. Uporedite li to sa 120 evra ili manje po satu za većinu ull letelica jasno je zbog čega tradicionalni proizvođači i škole letenja jedva preživljavaju.
Jugoslavija
Ex-YU prostor predstavilo je više firmi od kojih su najzapaženije bile, sada već globalni igrač Pipistrel iz Slovenije (vodili su svoj dnevni blog tokom sajma) i srpski proizvođač AeroEast Europe iz Kraljeva koji se sve upornije probija na zahtevno EU tržište, posebno Nemačko.
FOTO: Dragan Vrencev i Goran Stojković