Burže dan prvi: Olujni početak vojnog hardvera

BURŽE, FRANCUSKA – Jubilarni 50. Paris International Air-Show održava se na aerodromu Le Burže kraj Pariza od 17. do 23. juna. Prethodni, održan 2011. je bio najveći aeromiting i avio-salon ikada a na njemu je bilo 2113 izlagača, 150 vazduhoplova, 290 zvaničnih delegacija i preko 3.000 novinara. Svi se nadaju da će ovaj 50. sajam nadmašiti prošli i da će brojke biti još veće. Biće to još jedna prilika da se pokažu nova vojna i civilna dostignuća iz oblasti vazduhoplovstva, takođe i prilika da se sklope veliki poslovi prodaje kako putničkih i biznis aviona tako i vojnih aviona svih namena, vojnih helikoptera, naoružanja i specijalne opreme.

 

 
Vojni eksponati, kako na statičkom tako i u letačkom delu, zaokupili su nam pažnju prvog dana. Ovaj Burže donosi nekoliko zanimljivih premijera i takođe je prilika da istražimo sve kompanije koje imaju ili mogu imati neku vrstu saradnje sa srpskim ViPVO. Kako smo prvi javili na našoj Facebook stranici, na prvo zanimljivo dešavanje nismo morali mnogo da čekamo.
 

Debitanti

 
Prvi vazduhoplov koji debituje u Parizu je brazilski turboelisni laki višenamenski borbeni avion Embraer EMB-314 (A-29) ’’Super Tucano’’ koji predstavlja dalji razvoj čuvenog EMB-312 ’’Tucano’’ (ždral), školskog aviona vrhunskih performansi i letnih karakteristika. Iako vodi poreklo od Tukana, EMB-314 je sasvim nov avion, veći je, ima jači motor, naoružan je i sve je podređeno njegovom borbenom DNK. Idealan je kao tzv, COIN (Counter Insurgency) avion, kao laki jurišni avion, zatim se može koristiti i kao lovac za kontrolu vazdušnog prostora, za presretanje i obaranje niskoletećih i sporoletećih vazduhoplova, za patroliranje granicom itd.
 

 

 
Pored toga zadržao je i osnovnu namenu a to je školovanje pilota. Cena aviona kreće se od 12-13 miliona dolara a do sada je napravljeno 168 aviona uz narudžbine za još 19. Uveden je u naoružanje 11 država, pored Brazila, EMB-314 je nabavljen od strane Angole, Burkine Faso, Čilea, Dominikanske Republike, Ekvadora, Gvatemale, Indonezije, Kolumbije, Mauritanije i Senegala. Očekuje se potpisivanje ugovora za još 20 aviona po 10 za Peru i Paragvaj a za avion je zainteresovano još desetak zemalja. U ponovljenom američkom tenderu za nabavku 20 lakih borbenih aviona za Avganistan EMB-314 je ponovo pobedio američki AT-6 (komšiju sa stajanke na Buržeu), isto kao i prvi put kada se američki proizvožač žalio pa je tender oboren. Kako sada stvari stoje nabavka još uvek nije sigurna i posao je blokiran.

Ruski mlazni školsko-borbeni avion Jak-130 NATO oznaka ’’Mitten’’(rukavica) je već tri puta bio u Parizu ali samo u statičkom delu pa će ovo biti prilika da publika vidi letne karakteristike ovog aviona. Jak-130 je moderan dvomotorni, dvosedi avion za osnovnu i naprednu obuku pilota, prilagođen za prelazak na savremene borbene avione četvrte i pete generacije. U slučaju potrebe avion može biti laki jurišnik. Početkom 90.godina 20.veka u SSSR je od vazduhoplovne industrije zatražen razvoj novog školsko-borbenog aviona koji bi u vazduhoplovnim snagama zamenio čehoslovačke L-39C. Od četiri predloga za razvoj su izabrana dva, i to MiG-AT i Jak-UTS. Razvoj Jak-UTS započeo je još 1991.a nosioci projekta su od 1993. bili ruski Jakovljev i italijanski Aermacchi. Iz rusko-italijanskog projekta Jak/AEM-130 razvila su se dva aviona, Jak-130 i italijanski M-346.
 

 
Prvi let ruski avion je izvršio 25. aprila 1996. a 10. marta 2002. godine objavljeno je da je Jak-130 pobednik u tenderu za nabavku novog školsko-borbenog aviona za ruske vazduhoplovne snage. Konkurent mu je bio već spomenuti projekat MiG-AT. Rusija je 2005. naručila 12 aviona a prve isporuke započete su početkom 2010. Drugi ugovor za 55 aviona potpisan je 2011. a do sada je isporučeno ukupno 33 aviona dok bi do kraja ove godine trebalo biti predato još 16. Postoje procene da bi ukupne ruske nabavke mogle iznositi 200-250 aviona. Jedini za sada inostrani kupac je Alžir koji je 2006. potpisao ugovor za 16 aviona a zaključno sa 2012. svi avioni su isporučeni. Libija je bila naručila 6 aviona ali je isporuka stopirana zbog građanskog rata u toj zemlji. Sirija je navodno potpisala ugovor za 36 aviona za 500 miliona dolara ali su događaji u toj zemlji stopirali realizaciju tog posla. Za avion su interesovanje pokazali i Bangladeš, Vijetnam, Brazil kao i još nekoliko država.
 

 

 

 
Drugi predstavnik ruske vazduhoplovne industrije biće višenamenski borbeni avion tzv. 4++ generacije Su-35S ’’Super Flanker’’. Ovaj avion je vrhunac razvoja familije poznatog lovačkog aviona Su-27 i predstavlja njegovu poslednju varijantu. Proizvod je dugogodišnjeg usavršavanja i ispitivanja kroz ranije projekte Su-27M (Su-35) i Su-30 iz kojih je nasledio mnoga rešenja ali je radikalno modernizovan. Direktno vodi poreklo od projekta T10M (Su-27M) a prvi od 12 prototipova T10M je poleteo 28. juna 1988. Prototipovi su služili kao leteće laboratorije a međusobno su se razlikovali po opremi, motorima i nekim konstrukcionim rešenjima. Jedan od najpoznatijih prototipova bio je Su-37 koji je imao motore sa vektorisanim potiskom. Su-27M nije ušao u naoružanje pre svega zbog raspada SSSR-a i loše ekonomske situacije u Rusiji koja je vladala 90.tih godina.

Na novom Su-35S usavršeno je sve, od aerodinamike, motora, radara, elektronske opreme do naoružanja uz zadržavanje odličnih manevarskih sposobnosti osnovnih varijanti koje su i dodatno unapređene primenom pokretljivih mlaznica motora odnosno primenom vektorisanog potiska. 19. februara 2008. poleteo je prototip sa oznakom Su-35BM, napravljeno je četiri prototipa od kojih su dva letela. Na aerosalonu MAKS 2009. Rusija je naručila 48 aviona sa rokom isporuke do 2015. Do danas je stiglo 10 aviona a prvi serijski avioni sa oznakom Su-35S su predati 2011. godine. Ove godine stiže još 12 aviona a smatra se da će u periodu 2015-2020. Rusija naručiti još 48 aviona. Nekoliko država je iskazalo interesovanje za kupovinu Su-35S a najviše konkretna je bila Kina kojoj je avion prezentovan dok su pregovori o nabavci 24 aviona u toku.
 

 
Airbus Military priprema se da za par nedelja isporuči francuskom RV prvi serijski turboelisni četvoromotorni visokokrilni teški transportni avion A400M. Projekat je započet još 1982. kao Future International Military Airlifter (FIMA) sa učešćem francuskog Aerospatiale, britanskog BAe, nemačkog MBB, američkog Lokida (koji se posle povukao), a kasnije su se pridružili italijanska Alenia i španska CASA. Potom su partneri u ovom programu  postale i kompanije Turkish Aerospace Industries i belgijski Flabel a avion je napravljen kao zamena za ostarelu flotu aviona Transall C-160 i Lokid C-130 Hercules. Razvoj aviona je kasnio i mnogo puta je odlagan što zbog tehničkih problema što zbog dugog usaglašavanja taktičko-tehničkih karakteristika između država koje su učestvovale u programu. Prvi od 5 razvojnih aviona A400M nazvan ’’Grizzly’’ vinuo se u nebo 11. decembra 2009. dok je prvi serijski A400M nazvan Atlas poleteo 6. marta ove godine. Stavljaju ga u kategoriju između američkih C-130J-30 ’’Super Hercules’’ i C-17 ’’Globemaster III’’ a nosivost mu je 37 tona. Odlikuje ga savremenost, ekonomičnost, odlične taktičke i letne karakteristike. Do danas je avion naručilo 8 država sa ukupno 174 aviona a još nekoliko zemalja ima potrebu za ovakvim transporterom
 

 

 
Od helikoptera najveću pažnju će verovatno privući ruski dvomotorni borbeno-izviđački helikopter Kamov Ka-52 ’’Aligator’’ NATO oznaka ’’Hokum-B’’. Ovaj dvosedi helikopter sa rasporedom sedišta jedno pored drugog, nastao je na bazi jednosedog borbenog helikoptera Ka-50 ’’Crna ajkula’’. Namenjen je za protivoklopnu borbu kao i za uništavanje drugih tačkastih i grupnih ciljeva na kopnu i moru a može dejstvovati i po sporoletećim ciljevima u vazduhu. Može pružati i neposrednu vatrenu podršku trupama na zemlji i izvršavati izviđačke zadatke. Prvobitno je zamišljen kao nadopuna Ka-50 i kao komandni helikopter jednosedima. Odlikuje ga velika vatrena moć, manevarbilnost i dobra elektronska oprema kao i oklopna zaštita. Ka-50 i Ka-52 su karakteristični i jedinstveni u svetu zbog svog koaksijalnog rotora (kontrarotirajući glavni rotori jedan iznad drugog) i izbacivih sedišta. Prototip Ka-52, nastao preradom Ka-50, prvi let je izvršio 25. juna 1997. Obrazac za proizvodnju je poleteo 2008 a iste godine počela je i serijska proizvodnja. U toku je razvoj mornaričke varijante Ka-52K koja će bazirati na nosačima helikoptera Mistral koje će Rusija nabaviti od Francuske. Naručeno je 140 helikoptera Ka-52/K za rusku armijsku avijaciju i mornaricu a do danas je isporučeno 40 komada počevši od decmbra 2010.
 
 
Dodatno izveštavanje: Živojin Banković